CTOA2018 – У част проф. Градимира Миловановића

Поводом 70-тог рођендана  нашег истакнутог нумеричара, професора и академика Градимира В. Миловановића, утемељивача српске школе ортогоналности и нумеричке интеграције,  на Машинском факултету у Београду је одржана мини конференција CTOA2018 – Конструктивна теорија ортогоналности и примене. Скуп је организовала Катедра за математику МФ.

У свету математике, проф. Миловановић је прославио име Србије и као научник и као предавач. Главни научни доприноси проф. Миловановића су у области теорије ортогоналности и екстремалних проблема, нумеричке анализе и теорије апроксимација.  Посебно треба истаћи  увођење нових концепата ортогоналности у реалним и комплексним доменима, конструкцију s-ортогоналних полинома и квадратуре са вишестручким чворовима, нове приступе у теорији ортогоналних Минцових система, екстремалне проблеме у алгебарским и тригонометријским полиномима…

Обележавање 70-годишњице проф. Миловановића била је прилика да са њим разговарамо о значају теорије ортогоналности и областима примене.

Конструктивна теорија ортогоналности је једна широка област која је свих ових година била предмет мог научног интересовања и општи је назив за главни део мог научног рада,  изјавио је за сајт МФ проф. Миловановић. Та теорија, додао је, почела је да се развија почетком 80-тих година прошлог века, чиме су отворена врата за широку примену нумеричке интеграције и у другим областима осим у нумеричкој одн. компјутерској математици.  Посебно је  значајна њена примена у техничко-технолошким наукама, где се користи  као алат за порачуне различитих анализа модела испитивања у области механике, хидротехнике, механике флуида, електротехници и др.

Тридесетогодишња научна сарадња проф. Миловановића са Волтером Гаучијем, родоначелником савремене нумеричке анализе, професором на Пардју универзитету у САД изнедрила је више тема од интереса за истраживање. Најзначајније су  квадратулне формуле Гаусовог типа и сумациони процеси, ортогоналност на полукругу у комплексној равни и сплајн апроксимације. Двојица научника први су у литератури изложили систематску анализу алгоритма за конструкцију квадратурних формула високе тачности за нумеричко израчунавање интеграла.  „Имао сам срећу да са проф. Гаучијем сарађујем од тренутка када је почео да развија теорију ортогоналности. Сарадњу је иницирао сам Гаучи након што је видео мој рад који сам послао часопису Matematics of Cоmputation, у којем је био рецнзент. Резултат те сарадње су бројни заједнички радови публиковани у водећим светским математичким часописима“, истакао је наш саговорник.

Неке од проблема проф. Миловановић и проф. Гаучи  решили су сами, а неке проблеме решили су сарадници и наследници проф. Миловановића, на које је веома поносан. Тако је настала и развила се српска школа нумеричке интеграције, која је највећим делом данас заступљена и развија се на Катедри за математику МФ-а у Београду, Институту за математику и информатику ПМФ-а у Крагујевцу, Катедри за математику ПМФ-а у Бањалуци, Катедри за математику ЕТФ-а у Београду, итд.  Резултати школе објављују се већ дуги низ година у радовима штампаним у најпрестижнијим светским часописима из ове научне области.

Немерљив допринос развоју Машинског факултета

Јубилеј проф. Миловановићу честитао је декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић.  „Изнедривши сјајну генерацију математичара, међу којима су проф. др Александар Цветковић и проф. др Миодраг Спалевић са Катедре за математику МФ, проф. Миловановић је дао немерљив допринос развоју Машинског факултета“, рекао је проф. Митровић. Нагласивши да је  математика кључна научна дисциплина за развој студија машинства, јер представља основу на коју се надограђују све остале дисциплине, он је рекао да је веома важно да схватимо да је математика алат не само за боље разумевање проблема и феномена у природи и инжењерству, него и за другачији начин мишљења. „Математика на најбољи начин изоштрава слику и даје објективизацију истине којој сви тежимо“, истакао је проф. Митровић.

О професорској каријери и научном раду проф. Миловановића говорио је један од његових доктораната, а сада блиских сарадника, проф. др Миодраг Спалевић, шеф Катедре за математику на Машинском факултету. „Професор Градимир Миловановић професионалну каријеру градио је на Електронском и Природно-математичком факултету у Нишу, Мегатренд универзитету у Београду и Математичком институту САНУ. Дао је велики допринос универзитетској настави, држећи разне курсеве математике, примењене (нумеричке ) математике, програмирања… Написао је велики број уџбеника и збирки задатака“, навео је проф. Спалевић.

Кад је реч о научном раду нашег истакнутог нумеричара, иза њега је 254 научних радова публикованих у водећим часописима за примењену математику и нумеричку анализу. Велики број пута је цитиран у часописима, књигама, монографијама. Последњи подаци са Google schoolar-a су 4079 цитата, H-index 30. Учествовао је на више домаћих и иностраних пројеката, у којима је већином био руководилац. Заједно са колегом Александром Цветковићем аутор је софтвера у програмском систему „Математика“. „Градимир има бројну школу наследника. Био је ментор израде 13 докторских дисертација и 16 магистарских радова, а његови докторанти данас су професори Универзитета у Београду, Нишу, Крагујевцу…“, навео је, између осталог, проф. Спалевић.

Током радног дела конференције CTOA2018 одржана су и предавања на тему ортогоналних полинома и нумеричке интеграције са применама, а своје радове у тим областима представили су доц. др Татјана Томовић са Природно-математичког факултета у Крагујевцу и асистент др Душан Ђукић, асистент Јелена Томановић и Рада Мутавџић са Катедре за математику Машинског факултета у Београду.

(Извор: Машински факултет)

Привредно-научна делегација из НР Кине у посети МФ

Машински факултет у Београду недавно је угостио седмочлану привредно-научну делегацију из НР Кине, коју је предводио  господин Su Zhigang, партијски секретар на  Нигбо Универзитету за технологије. Члановима кинеске делегације представљени су образовни и научно-истраживачки потенцијали МФ, а било је речи и о могућностима за успостављање научне и пословне сарадње.

На састанку са представницима Машинског факултета, проф. др Драгославом Стојиљковић, проф. др Александром Седмаком, проф. др Бојаном Бабићем, проф. др Игором Балаћем, др Милошем Милошевићем, доц. др Милицом Петровић и доц. др Игором Пејовићем, гостима из Кине су представљене најважније наставне и начуно-истраживачке активности МФ, као и истраживачки иновациони пројекти Иновационог центра Машинског факултета.

Разговарано је и о могућностима за успостављање сарадње између Машинског факултета са факултетима Универзитета у Нингбо-у, као и о сарадњи Машинског факултета са фирмама из Кине. Посебан акценат је стављен на пројекте који могу у релативно кратком временском периоду да дају резултате, односно производе за које би било могуће покренути комерцијалну производњу.

Домаћини су члановима кинеске делегације пренели и изузетно пријатне утиске представника МФ који су недавно боравили у посети Нингбо Универзитету. Након састанка за госте је организован обилазак Факултета и лабораторија Катедре за производно машинство, као и посета Аеротунелу Катедре за ваздухопловство.

У саставу кинеске делегације били су представници више образовних и научних институција у оквиру Нингбо Универзитета за технологије – проф др  Cai Kejian, декан Факултета за грађевинарство и саобраћај; проф др Yang Weiyou, директор Института за материјале; проф др Yi Houyu, директор Индустриско-технолошког парка и Wang Bo са Факултета за економију и менаџмент. Поред њих у делегцији су били и председник и директор Управног одбора комапније Azura Technology Co., Ltd, Shu Shengman и Xu Tianhong.

(Извор: Машински факултет)