Проф.др Александар Обрадовић-Од Машинијаде до САНН-а  

Проф. Обрадовић и проф. Бранко Драговић

Свечаном доделом дипломе о чланству у Српској академији нелинеарних наука (САНН), проф. др Александар Обрадовић са Катедре за механику Машинског факултета, завнично је постао дописни члан овог угледног научног удружења. На свечаности обележавања 20-годишњице САНН у Математичком институту САНУ, проф. Обрадовићу диплому је уручио председник тог удружења,  Бранко Драговић.

Почетком априла, Скупштина САНН је једногласно прихватила предлог тројице академика САНН – проф. др Владана Ђорђевића, проф. др Милоша Којића и проф. др Ранислава Булатовића – да проф. Обрадовић буде изабран за дописног члана и то на основу публикованих резултата  у области примене савремене математичке теорије оптималног управљања на различите проблеме оптималног управљања кретањем механичких система.

Са проф. Вујучићем и проф. Ђорђевићем

Један од важних циљева САНН је повезивање и сарадња научника који се баве различитим нелинеарним областима у оквиру математике, механике, физике, физичке хемије, хемије, геологије, астрономије, теорије стабилности, теорије управљања, кибернетике, економије и др. Значајан научни допринос у овим научним дисциплинама дали су и бројни професори Машинског факултета у Београду. Међу истакнутим члановима Српске академије нелинеарних наука били су и проф. др Виктор Саљников, проф. др Радомир Ашковић и проф. др Љубомир Ћирић, а један од оснивача САНН је академик, проф. др Владан Ђорђевић.

Проф. Обрадовић, који је, иначе, и члан Матичног научног одбора МПНТР за математику, компјутерске науке и механику, професионалну каријеру је  започео 1987. године као асистент на Катедри за механику. Одличан успех током студија и три узастопно освојена места на такмичењима у знању из механике на Машинијадама у тадашњој СФРЈ, били су основни разлог да му тадашњи декан МФ, истакнути професор Љубодраг Радосављевић понуди посао на факултету.

Са студентима Луком и Јагошем

Присећајући се професионалних почетака на МФ, наш саговорник се са симпатијама осврнуо на речи проф. Радосављевића „да има асистента са средњом оценом у току студија једнакој гравитационом убрзању (g=9,81) и да је логично да се са таквим просеком одабере механика а не нека друга научна дисциплина“. „Из тих разлога посебно сам почаствован што додели дипломе о чланству у САНН присуствују и студенти МФ Лука Миличић и Јагош Стојановић, који су на овогодишњој 58. Машинијади у Бугарској, освојили убедљиво прво место на такмичењу из механике,“ истакао је проф. Обрадовић, који је припремао и водио тим МФ на овом такмичењу.

Када је реч о његовом научном раду, наш саговорник с поносом истиче да је ментор његове докторске дисертације био проф. др Јосиф Вуковић, докторанд чувеног проф. др Вељка Вујучића, који је, иако у поодмаклим годинама, присуствовао свечаној додели дипломе о чланству. „Посебно сам срећан због присуства проф. Вујичића, али ми је истовремено жао што са нама више нису проф.др Јосиф Вуковић, проф.др Вукман Човић и проф.др Александар Бакша са Математичког факултета у Београду, који су ме уводили у  механику и теорију оптималног управљања и који су најзаслужнији за мој професионални развој. Овим путем желим да им се још једном захвалим на свему, као и проф. др Лазару Русову, који је очински бринуо о научном развоју свих чланова наше Катедре“, истакао је проф. Обрадовић.

Свечана седница Скупштине САНН

Катедра за механику Машинског факултета је веома активна у научној заједници у области механике. „Трудимо се да резултати из докторских дисертација одбрањених на нашој катедри буду публиковани у најбоље рангираним часописима“ истакао је наш саговорник. Као пример навео је докторску дисертацију доц. др Радослава Радуловића из које је чак пет радова објављено у најбољим светским часописима у области механике, три категорије М21а  и два категорије М21.  „Имамо и врло јасно дефинисану кадровску политику да запошљавамо само најбоље студенте и студенте генерације, тако да ни у наредном периоду не треба бринути за будућност научноистраживачког рада на Катедри“, закључио је на крају проф. др Александар Обрадовић.

 

(Извор: Машински факултет)