Научни скуп: Електрична возила и инфраструктура за електрична возила

“Електрична возила и инфраструктура за електрична возила” назив је научно-стручног скупа који је одржан у оквиру овогодишњег Сајма аутомобила – ДДОР БГ Car Show 06, најрепрезентативнијег регионалног догађаја у области ауто индустрије. Учесници скупа, који су организовали Машински факултет у Београду, Центар за електрична и хибридна возила ЦЕХ-В и Српска асоцијација Увозника возила и резервних делова, акценат су ставили на тренутно стање и перспективе развоја у овој области.

Говорећи о овој теми, представници Машинског факултета подсетили су да је још пре 35 година на Катедри за моторна возила реализован пројекат електричног аутобуса за ФАП, а затим и  електрични Заставин комби, доставно возило ТАМ на електрични погон и сл.

Асистенти  Машинског факултета др Урош Ковачевић, Дарко Станојевић и Милош Васић представили су нови пројекат електричних возила на коме тренутно раде истраживачи Модула за моторна возила, електротехнику и информационе технологије. Према њиховим речима фокус је поново на електричним аутобусима, али и на суперкондензаторима, пуњачима за суперкондензаторе, експлоатацији и одржавању таквих аутобуса и развоју инфраструктуре и логистике ( прикључење на мрежу, покретни пуњачи, организација и макротехнологија одржавања, готовост возног парка, поузданост и ризик, трошкови и др.).

Такође, како је речено, Машински Факултет, за потребе Института за истраживања и пројектовања у привреди (иипп), а под покровитељством и уз финансијску подршку Фонда за иновациону делатност  управо завршава Студију изводљивости примене електро возила у организованим возним парковима. Сагледавају се предности и недостаци у техничко-експлоатационим параметрима рада возила на електрични погон у оквирима организованих  возних паркова као што су јавна предузећа, дистрибутивни центри и слично. У плану је и израда студије Ецо Дривинг-а и анализа увођења електричних возила за компанију НЕЛТ.

Инче, асистенти др Урош Ковачевић, Дарко Станојевић и Милош Васић учествоваће од 9. до 13. априла на Electric Vehicles Europe 2018 у Берлину. Утиске са скупа пренеће на предстојећем Maintenanceforum.net, који ће се у организацији Машинског факултета одржати од 24. до 26. маја у Београду.

О перспективама развоја електричних возила и пратеће инфраструктуре у Србији  на скупу су говорили и директор  ГСП Београд Жељко Милковић,  председник Српске асоцијације увозника возила др Милош Петровић, представници Привредне коморе Србије и др.

Овогодишњи сајам аутомобила отворио је министар заштите животне средине РС Горан Триван. Изражавајући задовољство што Сајам аутомобила први пут отвара неко ко се бави екологијом, министар је рекао да је то јасан знак да се у овој области нешто битно мења:

За разлику од света, у коме се много тога већ променило, питање је којом брзином теку промене у Србији, али смо бар на добром путу. Иако за светом каснимо бар 25 година, охрабрује чињеница да држимо до аутомобилске индустрије, али и да имамо од кога да научимо ако само „погледамо преко ограде“. Немамо избора, морамо да се уклопимо у ново време, али аутомобили морају да буду еколошки прихватљиви, рекао је Триван. Напомињући да електрични или хибридни аутомобили представљају будућност и да касне сви они који то нису схватили, Горан Триван је рекао да ће Министарство на чијем је челу размотрити начине да се помогне овом сегменту аутомобилске индустрије.

Под слоганом “Главни у граду” овогодишњи Сајам аутомобила окупио је 306 излагача из двадесетак земаља, представио 34 аутомобилска бренда са 41 премијером или сасвим новим моделом аутомобила, које је водећа светска продукција лансирала у протеклих годину дана.

(Извор: Машински факултет)

Гост МФ: др Бојан Вукашиновић,  Georgia Institute of Technology

Контрола интеракције осносиметричног тела и његовог вртложног трага, тема је предавања  др Бојана Вукашновића са Georgia Institute of Technology. Предавање је заказано за среду, 11. април у 13,00 часова, у Свечаној сали 211 на Машинском факултету. Организатор предавања је проф. др Милан Лечић.

Бојан Вукашиновић је докторирао на Georgia Institute of Technology 2002, где ради као старији истразивач.  Његов рад углавном обухвата експерименталну контролу флуида, дијагностику и развој нових контролних елемената.  Објавио је преко шездесет научних радова и награђиван је од стране Америчког друштва физичара, Америчког института аеронаутике и астронаутике и Компаније „Боинг“.

У експерименталном  истраживању, о којем ће говорити др Вукашиновић, истражује се повратна веза између кретања осносиметричног тела и његовог вртложног трага у циљу постизања различитих реакција тела на индуковане аеродинамичне силе и моменате.  Контрола сила и момената је остварена контролом вртложног трага у близини осносиметричног тела, путем синтетизованих млазева.  Различити резултати, укључујући пригушење или амплификацију природних осцилаторних кретњи тела, као и праћење зељених путања, су демонстрирани у једном и три степена слободе кретања тела.

Више о др Вукашновићу на следећим линковима:

http://www.me.gatech.edu/faculty/b_vukasinovic

http://bvukasinovic.gatech.edu/flowcontrol.html

CERN Task Force на Машинском факултету  

Висока делегација Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), која је протекле недеље боравила у вишедневној посети Србији,  посетила је Машински факултет у Београду, где je са руководством факултета разговарала о научноистраживачким капацитетима наше најстарије и највеће научно-образовне институције у области машинства и могућностима за успостављање конкретне сарадње.

Висока ЦЕРН-ова делегација боравила је у нашој земљи како би  установила да ли Србија испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. У делегацији под називом CERN Task Force, која по налогу Савета и генералне директорке ЦЕРН-а, анализира досадашње учешће наше земље у тој организацији и даје препоруку о пуноправном чланству били су госпођа Шарлот Варакуле (Charlotte L. Warakaulle), директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен (Eckhard Elsen), директор за науку ЦЕРН-а, професор Петер Леваи (Peter Levai), делегат Савета ЦЕРН-а за Мађарску и директор Института Вигнер (Wigner Institute), професор Емануел Тсемелиц (Emmanuel Tsesmelis) и шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анджеј Чаркиевиц (Andrzej Charkiewicz).

Госте је поздравио и пожелео им добродошлицу декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић. Продекани за међународну сарадњу и научноистраживачку делатност, проф. др Ненад Зрнић и проф. др Драгослава Стојиљковић госте су информисали  о научноистаживачким капацитетима и  међународним истраживачким пројектима на којима раде истраживачи МФ, међу којима су свакако најзначајнији Хоризонт 2020 пројекти.

Захваливши се на добродошлици, чланови CERN Task Force подсетили су да српски научници са Универзитета у Београду и других универзитетских центара у Србији, већ више деценија раде на пројектима ЦЕРН-а, али да  Србија, као придружена чланица ове организације од 2012. године, није искористила све финансијске могућности и тендере које је расписивао ЦЕРН, те да у  том сегменту итекако постоји простор за јачање сарадње. Током разговора, констатовано је да Србија има велики потенцијал за развој у научним областима и да ће чланство у овој организацији пружити бројне финансијске могућности и омогућити размену знања и искуства научника и истраживача.

Након састанка, проф. Марко Милош је повео госте у обилазак лабораторија МФ. Поред лабораторијских капацитета Катедре за производно машинство, чланови високе делегације ЦЕРН-а обишли су и Лабораторију за кибернетику и мехатронске системе, где их је угостио руководилац, проф. др Петар Петровић са својим докторантима. Током обиласка Аеротехничког инсистута, где су их примили шеф Катедре за ваздухопловство, проф. др Часлав Митровић и руководилац Модула за вазудхопловство, проф. др Иван Костић, гостима је демонстриран и рад  Аеротунела МФ. Након посете Центра за енергетску ефикасност, где их је примила  проф. др Маја Тодоровић, чланови CERN Task Force обишли су и радионицу Студентског тима „Друмска Стрела“ која се налази у оквиру Катедре за моторе СУС.

Састанку на Машинском факултету присуствовали су и помоћник министра за просвету, науку и технолошки развој, проф. др Виктор Недовић, чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом: проф. др Петар Аџић, др Александар Богојевић, др Ђорђе Шијачки и др Александар Белић, координатор за индустријску сарадњу са ЦЕРН-ом Ђорђе Вуковић и декани осталих факултета техничко-технолошке групације Универзитета у Београду.

****************

Нови инжењерски изазов и шанса за Србију

У ЦЕРНУ, највећој лабораторији за истраживање структуре материје, током 20. века направљен је читав низ акцелераторских постројења са детекторима који  служе за истраживање елементарних честица. Нови технолошки развој акцелераторског система је навећи инжењерски изазов данас и према речима чланова високе делегације ЦЕРН-а тој научној организацији су преко потребни инжењери.

О томе шта ће за Србију, њену науку и привреду, значити стално чланство у Европској организацији за нуклеарна истарживања за сајт МФ говорили су чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом др Александар Богојевић, директор Института за физику и проф. др Петар Аџић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду и вођа српског тима у Европској оганизацији за науклеарна истраживања.

CERN је основан 1954. године и представља највећу научну организацију на свету, која броји 22 државе чланице. Бивша Југославија је била једна од 12 земаља оснивача CERN-а, а Србија је данас придружени члан ове организације. Међутим, како је нашој земљи истекао тај статус, Савет ЦЕРН-а, као највиши управни орган, именовао је Комисију чији је задатак да кроз разговор са највишим дражавним органима и представницима научноистраживачкиг институција испита могућност за стално чланство Србије у тој организацији.  Управо из тог  разлога, посета високе делегације ЦЕРН-а, је за нас веома важна, нагласили су у разговору за сајт МФ,  проф. Петар Аџић и др Александар Богојевић.

Према речима наших саговорника, чланови CERN Task Force су веома позитивно оценили решеност Владе РС и надлежног министарстава да улагањима у инфраструктуру и пројекте којима се подстиче примењена употреба технологије и иновација, подрже развој науке у Србији. Такође,  позитивно су оцењени и образовни и научни капацитети техничких факултета и научних института, као и спремност домаћих истраживача да учествују и једном таквом пројекту.

Проф. Аџић и др Богојевић очекују да ће Комисија већ у јуну сачинити извештај и предати га Савету ЦЕРН-а који ће донети  коначну одлуку о томе да ли Србија испуњава услове за стално чланство. Они су оптимисти да ће одлука бити позитивна и да ће Србија већ у октобру ове године, на свечаној церемонији подизања заставе у Женеви и званично  постати 23. стална чланица ЦЕРН-а.

Када је реч о бенефитима сарадње са ЦЕРН-ом,  проф. Аџић је подсетио да је ЦЕРН  предоминантно место за фундаменталну науку, конкретно физику. Последњих 30-так година фокус је на најкомплекснијим експериментима у физици честица и физици високих енергија.  Да би се дошло до резултата и експерименти били успешно организовани неопходна су последња технолошка решења за детекторе. Због тога су ЦЕРН-у потребни инжењери свих профила, рекао је он.

Области нових истраживања у којима доминира инжењерство су многобројне – од развоја нових детектора и акцелераторских технологија, супер проводних и вакуумских технологија до модерне примене машинске технике, расхладне технике, транспортних система и др. Истраживачки захтеви гурају развој нових технологија до крајњих лимита и зато су ЦЕРН-у потребни млади и стручни инжењери. И управо је ту шанса за Србију, истакао је  проф. Аџић.

Осим за домаћу науку, стално чланство Србије у ЦЕРН-у, према речима др Богојевића, значајно је и за привреду Србије. ЦЕРН је једна гигантска организација, односно град са око 15 хиљада становника, великим буџетом и најсложенијом опремом коју је човечанство икада направило. Та организација има само један циљ – да ради.  Да би радио, ЦЕРН-у су поред научника, потребни и други кадрови…

Другим речима, постоји читава лепеза производа и услуга које Србија може да пружи ЦЕРН-у. Почев од грађевинарства, преко машинске индустрије, електронске индустрије до специфичних производа попут каблова и алуминијумских производа. Све су то области у којима би српска привреда могла да оствари неку економску добит.  С друге стране, сарадња домаће привреде са ЦЕРН-ом омогућила би Србији да држи корак са техничко-технолошким развојем у свету.

(Извор: Машински факултет)