Шта доноси нови Закон о НИД-у

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: Pixabay.com

Први састанак Радне групе за израду текста радне верзије Нацрта Закона о научноистраживачкој делатности одржан је недавно у Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

Радна група је формирана решењем министра Младена Шарчевића, а чине је представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја (државни секретар, три помоћника министра), Српске академије наука и уметности, Заједнице института Србије, Синдиката науке, Привредне коморе Србије, Министарства финансија, Министарства одбране, као и Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој.

Група ће бити допуњена са два представника Конференције универзитета Србије, чим Министарство добије предлог од стране КОНУС-а.

Релеватност истраживања  као основни циљ 

Председник Радне групе проф. др Владимир Поповић, државни секретар у МПНТР, навео је основне разлоге за доношење новог Закона о научноистраживачкој делатности, као и да се у том правцу, као најважнији кораци, издвајају две кључне новине:

1)  Комбиновани модел финансирања научних истраживања, односно пројектно-институционални модел;

2)  Оснивање Фонда за науку (начин формирања Фонда ће ближе бити дефинисан у наредном периоду).

Полазна документа за израду Нацрта су важећи Закон о научноистраживачкој делатности, Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2016. до 2020. године – Истраживање за иновације, као и Акциони план Владе Републике Србије.

На састанку је констатовано да,  поред ова два кључна правца, постоји потреба другачијих решења појединих одредаба важећег закона, као и уношење нових одредаба, ради што прецизнијег дефинисања одређених питања, имајући у виду уочене проблеме или потребе у примени постојећег закона.

Један од најважнијих циљева Радне групе, односно новог закона, свакако треба да буде то да истраживања постану што релевантнија за друштво у целини.

(Извор: Министарство ПНТР РС)

 

Представљен пројекат ISO 9001:2015 за Машински факултет

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

После успешне примене серитификованог система квалитета усаглашеним са стандардом ISO 9001:2008, Машински факултет Универзитета у Београду прелази на нову верзију стандарда ISO 9001:2015. Примена овог стандарда отвора нове могућности за унапређење квалитета у области високог образовања, научноистраживачке делатности и пружања инжењерских услуга у међународним оквирима, речено је, између осталог, на састанку на којем је представљен QMS Пројекат ISO 9001:2015 за МФ.

Преласком на систем управљања квалитетом усаглашеним са ISO 9001:2015 стандардом, чија је суштина у лидерству, Машински факултет ће се придружити породици од  4300 факултета у свету, односно 34 факултета у Србији, који посебну пажњу посвећују квалитету, рекао је проф. др Видосав Мајсторовић, који руководи Радним тимом  QMS Пројекта за МФ.

У том смислу, додао је, пројекат представља основу за даље унапређење квалитета и усавршавање свих запослених, како би студије, али и службе МФ, квалитетом задовољиле све стандарде модерног високог образовања и пословања.  Не треба посебно наглашавати да ће примена сертификованог QMS према ISO 9001:2015 стандарду олакшати и пријаву на многе пројекте који се финансирају из фондова ЕУ, чиме се, такође, подиже стандард студирања и рада на МФ, рекао је проф. Мајсторовић.

О важности ISO стандарда говори податак да се они примењују у 160 држава и више од милион организација. ISO 9001 методологија се заснива на чувеном Деминговом ПДЦА (Plan-Do-Check-Act) циклусу који се састоји из четири сегмента: Планирај-Уради-Провери-Реагуј. Реч је о процесно оријентисаном приступу који омогућава да се документује и управља системом јер за све имамо кораке планирања и реализације планова. Такође, постоји јасна подела улога и одговорности за све сегменте процедуре потребне да се достигне ефикасан систем управљања квалитетом у организацији.

(Извор: Машински факултет)