Групно спремање испита: Математика 3, петак, 02. фебруар

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студентски парламент Машинског факултета наставља пројекат „Групно спремање испита“ и у фебруарском испитном року. Овај вид наставе студентима пружа могућност да пред испит још једном преиспитају своје знање, отклоне евентуалне нејасноће и лакше положе испит. Групно спремање испита водиће асистенти и студенти  који су са високом оценом положили предмет. Прве на реду су вежбе из предмета Математика 3, а водиће их колега Лука Миличић, један од  најбољих студената треће године ОАС. Током вежби радиће се задаци са претходних испитних рокова.   Групно спремање из Математике 3 одржаће се у петак 02. Фебруара 2018. у амфитеатру 208 od 14 часова.

(Извор: Машински факултет)

Исправка конкурса за доделу финансијских подршки Задужбине Ђоке Влајковића

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Задужбина Ђоке Влајковића расписује конкурс за доделу 10 (десет) финансијских подршки за стручно и научно усавршавање студената Универзитета у Београду. У прилогу су и одлука  и пријава  са корекцијама.

Преузимање уговора за студентски кредит

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Сви студенти који су први пут у школској 2017/18 години предали и добили студентски кредит, у обавези су да своје уговоре подигну до 28.02.2018. на шалтеру бр. 7 службе за студентске послове у времену од 12:30 до 14:30 часова.

Стипендије Министарства омладине и спорта за школску 2017/18. годину

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Министарство омладине и спорта расписало је Конкурс за стипендирање до 900 најбољих студената завршне године основних академских студија и до 400 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија, за школску 2017/18. годину. Детаљније информације о конкурсу, укључујући текст конкурса, образац за конкурисање и преосталу конкурсну документацију можете погледати на овој web страници.

Промоција нове генерације инжењера

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

На Машинском факултету у Београду недавно је одржана прва у низу Свечана промоција инжењера машинства и мастер инжењера машинства, који су дипломирали током протекле године. Младим колегама, дипломе о звршеним основним и мастер студијама машинства,  уручио је продекан за наставу МФ, професор др Љубодраг Тановић.

Честитајући студентима, продекан је изразио наду да већина младих инжњера ради и да су  у прилици да користе знања, вештине и компетенције које су стекли током студија на МФ. Међутим, додао је, време у коме живимо је време технолошких иновација, што значи да се завршетком било ког нивоа студија процес вашег учења не завршава. Напротив, ви тек почињете да учите и  радите даље на свом личном усавршавању  како би  били спремни за технолошке изазове који су пред вама.

Изразивши наду да ће  њихова веза са Факултетом бити настављена, продекан за наставу је позвао младе колеге да се прикључе Алумни фондацији МФ. Нама је веома важно да знамо где сте, где радите, чиме се бавите и уверен сам да је то у обостарном интересу, нагласио је професор Тановић. На свечаности која је одржана 25. јануара промосивано је 158 дипломираних инжењера машинства и 235 мастер инжењера машинства.

(Извор: Машински факултет)

Жито професорке Мојовић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

За професорку Милицу Мојовић кажу да је већ шест деценија уназад најискренији чувар традиције школске славе Свети Сава на Машинском факултету. И заиста, професорка Мојовић, редовни професор МФ у пензији, од 1956. године, када није било баш популарно прослављати Савиндан, сваког 27. јанура  доноси жито на Факултет и заједно с колегама облежава овај значајан датум у историји, традицији и култури наше земље.

Подсећања ради, прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1813. у Земуну, одакле се брзо проширила и у друге крајеве, а химна Св. Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину. Дан Светог Саве установљен је за школску славу одлуком Совјета Књажевства Србског 2. јанура 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, стерешине крагујевачке гимназије. Савиндан се  прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти. После полувековне забране,  1990. године поново се враћа као школска слава.

Укидање прославе Св. Саве у школама није спречило професорку Мојовић да донесе одлуку о обележавању Савиндана као своје славе. На такву одлуку, према њеним речима, највише је утицало то што је породица њеног супруга славила Аранђеловдан, славу за коју се не спрема жито. „С обзиром на то да се према нашој традицији жито не спрема без разлога, одлучила сам да сваког 27. јануара правим жито за своју породицу  и доносим га колегама на Машинском факултету“, истакла је професорка Мојовић.

Жито је на Машински факултет донела први пут 1956. године, само годину дана након што се запослила као асистент на предмету Нацртна геометрија. „И мој супруг је тада радио као асистент, али на Медицинском факултету, што је био разлог више да почнем да припремам жито за Савиндан и доносим га најпре само у свој кабинет“, каже професорка Милица. Тај обичај је практиковала годинама, све док није одлучила да најпре сврати у Деканат и тадашњег Декана, који је, како је рекла, благонаклоно гледао на наше обичаје, послужила житом.

У међувремену, Савиндан је враћен као школска слава, а проф. Мојовић је наставила обичај да жито најпре однесе у Деканат, а затим у свој кабинет. „Мислила сам да ће тако бити све док не одем у пензију. Међутим, 1998. године, само годину дана након мог пензионисања, позвао ме тадашњи декан, проф. Ђорђе Зрнић и упитао где сам ја и где је жито, јер је на Факултету, поводом Св. Саве,  приређена пригодна свечаност и сви очекују да дођем и донесем жито. Тако сам, све до данас, наставила да за Савиндан  спремам и доносим жито на Машински факултет“, каже професорка.

Проф. Мојовић је дипломирала на Архитектонском факултету, али је цео радни век провела на Машинском факултету, где је студенте уводила у свет нацртне геометрије. На питање како је било радити на претежно „мушком факултету“, наша саговорница је рекла да то ни у једном тренутку није осетила и додаје: „Напротив, још као асистент, имала сам велику подршку и изванредну сарадњу са колегама на Катедри. У то време, поред мене, на Факултету су као доценткиње радиле и проф. Косара Јојић и проф. Живојинов.  Након што је 1960. године завршена нова зграда МФ, указала се потреба за великим бројем наставног особља. То је у великој мери утицало и на моју академску каријеру, тако да сам врло брзо напредовала и већ у 28-ој години постала доцент“.

Од тада до данас много тога се променило. Све је више девојака које се опредљују за „Машинац“. Наша саговорница то објашњава свеукупним променама у друштву: „ То је нормално, јер су мушарци и жене данас равноправни. У време када сам ја студирала, ретко која жена је радила, иако је имала академско образовање. Углавном су биле  домаћице. Моја генерација је била једна од првих генерација академаца, у којој су девојке после завршеног факултета одлазиле на службу“.

Студенти проф. Мојовић, сада и сами наставници Машинског факултета, с великим поштовањем говоре о својој, како често истичу, омиљеној професорки. Међу њима је и проф. др Милан Лечић, шеф Катедре за механику флуида. „Професорка Милица Мојовић била је изузетан професор, а њена предавања сличила су музици. Имала је диван и топао однос са студентима, а спада у сами врх оних професора који су ми предавали током студија на Машинском факултету и којих се сећам само по најбољем, те ми представљају вечиту инспирацију у мом педагошком раду“, нагласио је професор Лечић.

Нема сумње да је проф. Мојовић један од ретких професора, који свој професионални ауторитет не намећу, него племенитошћу и духовношћу преносе на своје студенте, учећи их не само струци, него и људскости.  О томе најбоље говори и њена порука млађим колегама да се узајамно поштују и негују добре међуљудске односе и кроз рад развијају оне врлине које воде успеху целог колектива.

О проф. Милици Мојовић

Проф. др Милица Мојовић је дипломирани инжењер архитектуре. Рођена је у Београду, где је завршила основну школу и гимназију, а затим 1955. године дипломирала на Архитектонском факултету. Потиче из угледне породице архитеката. Њен отац био је чувени архитекта и професор Архитектонског факултета, проф. др Милан Злоковић, претеча модерне код нас и један од оснивача групе архитеката модерног експресионизма. Током студија, проф. Мојовић је радила као демонстратор на предмету Нацртна геометрија и учествовала у снимању значајних архитектонских објеката наше прошлости за САНУ.  После дипломирања радила је на Машинском факултету најпре као хонорарни асистент, а за сталног асистента на предмету Нацртна геометрија изабрана је 1956. године.  Након што је 1960. године одбранила хабилитациони рад на тему  Критички осврт на разне методе перспективног представљања и предлог за нов начин цртања косе перспективе, проф. Мојовић је унапређена у звање доцента. За ванредног професора изабрана је 1972. године, а у звање редовног професора унапређена је 1983. године. Објавила је уџбенике Техничка нацртна геометрија  и Нацртна геометрија – практикум, више скрипата и збирки задатака, као и велики број научних радова из области предмета који је предавала.

У сусрет Конгресу студената технике 2018

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Савез студената Машинског факултета у сарадњи са Савезом студената Рударско-геолошког факултета пету годину за редом организује Конгрес студената технике који ће се одржати од 15. до 18. марта 2018. године. Тема овогодишњег конгреса је „ Потенцијал савремених информационих технологија“. Циљ конгреса јесте подизање свести студената техничких факултета о значају различитих аспеката енергетског, информационог, геолошког потенцијала за напредак и развој нове технологије. О свим актуелним и значајним темама учеснике ће упознати, кроз низ предавања и радионица, професори Машинског, Рударско-геолошког факултета као и остали професори Београдског Универзитета, представници Министарства рударства и енергетике и представници водећих компанија из ове области.

(Извор: Машински факултет)

Дан Св. Саве на МФ:  У знаку најбоље књиге за 2017.г.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Годишња награда Машинског факултета за најбољу књигу у  2017. години, свечано је уручена аутору, др Ивану Божићу за књигу  „Хидрауличне турбине – Практични примери са изводима из теорије“. Поводом Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Награду је уручио декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, a o књизи је говорио један од рецензената, проф. др Милош Недељковић.

Ова награда ми, заиста, много значи и за мене има троструки значај, изјавио је  у разговору за сајт МФ, др Божић. Први и основни значај, према његовим речима, лежи у чињеници, да се књига са овом тематиком, на српском говорном подручју, појавила, први пут, након више од седам деценија. С друге стране, наставио је, ово признање представља и породични успех. Аутор, који на потпупно савремен начин, обрађује тему, о којој, дуги низ година, нико није писао, мора бити спреман на велика лична одрицања. У том смислу, подршка породице је од кључног значаја. На крају, додао је др Божић, награда представља и лични успех, као признање за рад и труд самог аутора.

Књига „Хидрауличне турбине – Практични примери са изводима из теорије“, према речима нашег саговорника,  настала је из потребе да се надомести недостатак оваквих издања у домаћој уџбеничкој и стручној литератури. Књига је намењена првенствено студентима мастер студија Модула за хидроенергетику Машинског факултета Универзитета у Београду, али и студентима других техничких факултета, као и инжењерима који се у свом раду сусрећу са пројектовањем и применом различитих типова хидрауличних турбина и хидроенергетских постројења. О томе колико је стручној јавности недостајала литература из ове области најбоље говори податак, да се књига увелико налази у наставном процесу на другим универзитетима у Србији и региону.

Рад на књизи, према речима др Божића,  био је велики лични и професионални изазов. Ова област није млада. Хидроелектране су познате више од сто година, а последња збирка решених задатака на тему само хидрауличних турбина објављена је на српском језику, давне, 1939. године. Реч је о књизи инжењера Симеона Керечког, универзитетског асистента,  у којој су, кроз брижљиво сакупљене примере, представљена тадашња искуства у примени Пелтон, Франсис и Каплан турбина. Од тада, вишедеценијска примена ових и других типова хидрауличних турбина, њихов континуирани развој, бројна истраживања и експанзија коришћења довели су до нових научно- стручних сазнања и ажурирања техничких стандарда из ове области. Самим тим, додао је,  наметнула се потреба и за одговарајућом стручном литературом.

На збирку инжењера Керечког наишао је сасвим случајно, истражујући шта је протеклих година на тему хидауличних турбина објављено код нас. Та књига, као и начин на који је размишљао аутор, били су драгоцени путоказ, на који начин да своје теоријско знање, које ми пренео проф. Мирослав Бенишек и практично искуство које сам стицао у експлоатацији и ревитализацији хидроелектрана, објединим и преточим  у литературу у којој ће се, кроз практичне примере, функционално резимирати и осавременити поменута област, истакао је др Божић.

Конципирајући књигу, проф. Божић је сваком типу турбине посветио засебно поглавље, које започиње историјатом. Према његовим речима, читаоцу се, на тај начин, нуди могућност да користи оне делове књиге који су му посебно интересантни, независно од других поглавља. А о томе шта за студенте представља ова књига, наш саговорник каже:  „Оно што су ми честитајући и сами рекли. Да се захваљују, јер после дуго времена, имају помоћни уџбеник из којег могу без проблема да самостално уче.

Иако књига носи наслов  Хидрауличне турбине, она по свом садржају, обухвата тематику још два предмета које наш саговорник предаје. Реч је о предметима – Хидроенергетска постројења и опрема и Обновљиви извори енергије – мале хидроелектране.  У фокусу књиге су хидрауличне турбине као хидрауличне турбомашине, што је само по себи, по мишљењу нашег саговорника, незахвално ако се изостави сагледавање њихове улоге у припадајућем хидроенергетском постројењу. С друге стране, трендови коришћења малих хидропотенцијала изискивали су и посебну анализу Архимед, хидрокинетичких и турго турбина, истакао је на крају др Иван Божић.

**************************

Још једна у низу књига које пишу историју развоја МФ

Машински факултет већ дуги низ година негује традицију да у оквиру обележавања Дана Светог Саве награди најбоље издање у области машинства, истакао је професор Митровић на свечаности доделе награде за најбољу књигу. Ове године, додао је он, одлуком већине чланова Научно-наставног већа МФ признање је добила књига „Хидрауличне турбине“ др Ивана Божића, који се на тај начин придружује плејади аутора који су добили признање и ушли у историју развоја Машинског факултета. Честитајући студентима и запосленима школску славу, проф. Митровић се осврнуо, не само на просветитељску,него и на државотворну улогу Св. Саве, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије и законодавства.

Законоправило, најважнији државни, црквени, правни, историјски и књижевни рукопис српског народа,  формулисано је по угледу на законе најразвијенијих земаља тог добра, али је Св. Сава  његове одредбе прилагодио потребама новоуспостављене српске државе и цркве. С тим у вези, истакао је, ово је порука,  пре свега за младе колеге, који ће бити у прилици да путују по свету и сагледају како боље организовани део данашње цивилизације функционише. Њихов задатак је, не само да уоче, него и да покушају да та позитивна искуства имплементирају у нашу стварност и на тај начин допринесу далјем развоју Србије, закључио је проф. Митровић.

О значaју награђене књиге говорио је један од рецензената,  проф. др Милош Недељковић. Књига, колеге Ивана Божића је заиста новина на  Катедри за хидрауличне машине и енергетске системе. Дуги низ година није било збирке задатака из области хидрауличних турбина, а о томе најбоље говори сам аутор који је у предговору навео податак да је последња књига у овој области написана 1939. године.  У том смислу, нагласио је,  књига др Ивана Божића представља нови допринос у области хидрауличних турбина. С обзиром да о овој области не постоји довољна литература, уверeн сам да ова збирка задатака превазилази оквире уџбеничке литературе и да ће изазвати велики интерес и код стручне јавности, закључио је проф. др Милош Недељковић.

Присутне је поздравила и проф. др Милица Мојовић, редовни проф МФ у пензији, која је по мишљењу великог броја колега,  један од заштитника школске славе Св. Саве на Машинском факултету, још од времена када није било популарно обележавати тај празник. Проф. Мојовић, деценијама у назад, тачније од 1956. године, за  Дан Св. Саве  спрема и доноси жито на МФ. Њена  племенитост и духовност, коју је унела од првог обележавња овог празника, по мишљењу већине, свакако ће обележити једно време у развоју Машинског факултета.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Министарство ОИС: Конкурс за стипендирање студија у РС

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Министарство омладине и спорта расписало је Конкурс за стипендирање до 900 најбољих студената завршне године основних академских студија и до 400 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је оснивач Република Србија, за школску 2017/18. годину. Конкурс је отворен  до 31. јануара 2018. године. Детаљније информације о конкурсу, укључујући текст конкурса, образац за конкурисање и преосталу конкурсну документацију можте наћи на следећој страници: http://www.fondzamladetalente.rs/objavljen-konkurs-za-stipendiranje-stu-2/.

Стипендије Владе Француске

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

 

,У жељи да унапреди сарадњу између Француске и Србије и да подстакне мобилност студената, Француски институт у Србији сваке године додељује стипендије студентима из Србије који желе да наставе школовање у Француској за ниво мастер-2 и докторате. Стипендије   покривају трошкове школарине, живота у Француској, као и социјалног осигурања.Конкурс је отворен до 16. марта 2018.

Сваке године око педесет студената искористи ову финансијску подршку Владе Француске за студије у некој од 3500 високошколских установа у Француској.

Студенти могу да конкуришу за разне програме стипендија:  мастер 2-све области;мастер 2-стипендија за бивше матуранте Математичке гимназије у Београду;  докторат у коменторству;пост мастер програм Коперник; стипендија за Националну високу школу за лепу уметност (ЕНСБА).

Подношење кандидатура на адресу: Француски институт у Србији, Змај Јовина 11, Београд, vesna.adamovic@institutfrancais.rs

О условима и критеријумима конкурса на сајтовима: www.institutfrancais.rs и www.srbija.campusfrance.org.