Студенти МФ у посети ЈП „Нуклеарни објекти Србије“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти прве и друге године мастер академских студија на Модулу за термоенергетику Машинског факултета у Београду, који су слушали изборни предмет Нуклеарни реактори, недавно су посетили Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“, где су обишли постројење са RB реактором, јединим нуклеарним реактором у Републици Србији.

Студенте је поздравио мр Миодраг Милошевић, рукoвoдилaц Oдeљeњa рeaктoрa RB, који их је провео кроз то постројење и упознао их са развојем нуклеарне технике и историјатом Института за нуклеарне науке Винча.

Посебно је било речи о безбедносним и сигурносним аспектима рада са  радиоактивним материјалом. Студенти су том приликом сазнали занимљив податак да запослени, који раде на нуклеарном реактору, годишње приме дозу зрачења као и пилоти током два лета на релацији Лондон – Њујорк и натраг.

Господин Милошевић је одржао и пррдавање о савременим проблемима нуклеарне технике и индустрије и могућностима примене софтвера у прорачунима нуклеарне физике и термохидраулике нуклеарних реактора. Студенти су информисани и о тренутним правцима истраживања и радом на међународним пројектима у овој области.

Стручна посета је реализована захваљујући веома доброј сарадњи Машинског факултета и   ЈП Нуклеарни објекти Србије и уз велику подршку директора тог предузећа, Далибора Арбутине, иначе некадашњег студента МФ.

(Извор: Машински факултет)

Приступно предавање, др Тамара Бајц

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Комисија за припрему реферата по расписаном конкурсу за избор једног доцента за ужу научну област Термотехника, односно Комисија за оцену приступног предавања, у саставу:

  • др Маја Тодоровић, редовни професор,
  • др Драган Туцаковић, редовни професор,
  • др Франц Коси, ред. проф. М.Ф. у пензији,

у складу са Правилником о извођењу приступног предавања при избору у звање наставника на Машинском факултету Универзитета у Београду, заказује приступно предавање  кандидату др Тамари Бајц, дипл. инж. маш., дана 11.01.2018. године, са почетком у 13 часова, у сали 134/1 на Машинском факултету, са темом „Енергетски преглед зграда“.

 

Припремна настава из математике – Празници!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Припремна настава за пријемни испит из математике шк. 2018/2019 године која се одржава сваке суботе од 10 до 13 часова у сали 102  НЕЋЕ СЕ ОДРЖАТИ  у суботу 30.12.2017. године и у суботу 6.1.2019. године.

Свим полазницима курса, Машински факултет жели пуно успеха у Новој 2018. години.

Пријављивање испита у школској 2017/2018.г.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Поштоване колегинице и колеге студенти,

Почевши од школске 2017/2018.г. пријављивање испита вршиће се за сваки испитни рок појединачно, односно одвојено за јануар, фебруар, јун, јули, септембар и октобар.
На основу тога, пријављивање испита за јануарски испитни рок школске 2017/2018.г. је већ у току и трајаће до петка 29.12.2017.г. до 24 сата.
Пријављивање испита за фебруарски испитни рок обавиће се у периоду од четвртка 01.02. до петка 02.02.2018.г. до 24 сата.

У школској 2017/18. години пријаве за јануарски и фебруарски рок, ће се третирати као једна пријава у финансијском смислу. Исто се односи и на јунски и јулски, и септембарски и октобарски рок.

Почевши од школске 2018./19. године сваки испитни рок ће се бројати засебно.

Конкурс за обављање стручне праксе

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Отворен је конкурс за обављање стручне праксе за студенте Универзитета у Београду у предузећима, компанијама, агенцијама, управама и секторима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Програм праксе ће се реализовати у три циклуса током школске године, а у оквиру првог циклуса за студенте Машинског факултета обезбеђено је 20 места за стручну праксу (колико ће бити и у другом и трећем циклусу). Конкурс је отворен до 22. јануара.

„Јастреб“ Ј-21 – Чувар традиције ваздухопловног инжењерства

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

„Јастреб“ Ј-21, први домаћи борбени авион, који се серијски производио у некадашњој Југославији, од недавно се налази на платоу испред Аеротехничког института Машинског факултета у Београду.  Летелица је постављена на постаменту висине шест метара у благом узлету, што ствара утисак да авион заиста лети,  због чега свакодневно привлачи велику пажњу пролазника у Рузвелтовој улици.

Реч је о школско-борбеном авиону који је пројектован у Војнотехничком институту уз велико учешће Катедре за ваздухопловство Машинског факултета, рекао је проф. др Часлав Митровић, шеф ове катедре,  која је недавно прославила осам деценија образовања ваздухопловних инжењера у Србији. „Јастреб“ Ј-21 је поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства и као наставно средство биће на располагању студентима, који сада могу и практично да упознају најважније елементе авиона.

До  Аеротехничког инсистута авион је пренет у деловима, а у том послу пуно нам је помогао Паркинг сервис Града Београда са своје две дизалице, истакао је проф. Митровић. Међу бројним донаторима, који су помогли ову акцију, је и  Ауто центар АЦС 45, који је префарбао авион. Нагласивши да су студенти учествовали у расклапању, а затим и склапању летелице, проф. Митровић је рекао, да будући ваздухопловни инжењери сада раде на сређивању мотора авиона, који ће такођ бити изложен као изложбени експонат, али и наставно учило.

Aвион је свечано  откривен испред Аеротехничког института МФ,  22. децембра, на дан прославе осам деценија од када је 1937. године у Београду почела редовна настава на Ваздухопловној групи, тадашњег, Техничког факултета .

„Јастреб“ Ј-21 је југословенски војни једномоторни лаки јуришни млазни авион једносед металне конструкције, намењен за блиску ватрену подршку и извиђање и свакако представља најбоље сведочанство о стручности и умећу домаћих ваздухопловних инжењера које већ осам деценија школује Катедра за ваздухопловство у Београду.

Наш први ловац настао је из развојног пројекта војног школског млазног авиона Г-2 Галеба са којим има велики број унифицираних делова што је појефтинило производњу и одржавање. Ово је био други млазни и први борбени авион који се серијски производио у Југославији.

Првим прототипом капетан прве класе Рудолф Хумар полетео је 19. јула 1965., а први серијски авион уведен је у Југословенско ратно ваздухопловство 31. децембра 1968. године.  Светској јавности је први пут приказан на аеромитингу Фарнбороу 1968. године.

„Јастреб“ је могао да полеће и слеће на травнатно-полетне стазе а био је опремљен са стрељачким наоружањем у трупу и ненавођеним бомбама и ракетама на подкрилним носачима чиме је омогућавао јуришно-борбена дејства на земљи.

Временом је развијена и извиђачка варијанта ИЈ-21 са аерофотокамерама у трупу и тип-танковима, као и двоседа верзија за борбену преобуку НЈ-21. Последњи од укупно 121 Јастреба за ЈРВ испоручен је 4. јануара 1977. године. Осим у Југославији, коришћен је и у РВ Либије (34 авиона) и Замбије (13 авиона).  У периоду од 1985. до 1990. године седам Јастребова је у изворном облику коришћено у акро-групи ЈРВ „Летеће Звезде”.

(Извор: Машински факултет)

Наука и техника у криминалистици-идентификација моторних возила

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Начелник Одељења за вештачења Националног криминалистичко-техничког центра при Управи криминалистичке полиције, дипл.инг. Александар Радомировић одржаће студентима и запосленима МФ интересантно предавање на тему „Наука и техника у криминалистици-идентификација моторних возила“. Предавање је заказано за среду, 27. децембар у 12 часова у сали 513 на V спрату. Организатор је Катедра за моторна возила МФ.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Предавање доцент др Драга Пихлер Пузовић – ‘Нестабилност Сафман-Тејлора’

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У организацији проф. др Милана Лечића, доцент др Драга Пихлер Пузовић са Универзитета у Манчестеру (УК) одржаће предавање на Машинском факултету у четвртак 28. децембра у 12 часова у Свечаној сали 211. Тема предавања је ‘Нестабилност Сафман-Тејлора’. Предвиђено трајање предавања са дискусијом је око 1 час.

Колегиница Пихлер Пузовић бави се истраживањима из механике флуида и континуума (списак референциприказ неких истраживања). Кратак садржај предавања и биографија доц. др Драге Пихлер Пузовић дати су у прилогу.

Студенти из Источног Сарајева у посети Машинском факултету

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти и професори Машинског факултета из Источног Сарајева били су гости Машинског факултета у Београду и ближе се упознали са студијским програмима и научноистраживачким радом најстарије и најзначајније висококошколске установе за образовање инжењера машинства у Србији и региону.  Добродошлицу гостима из Источног Сарајева пожелели су декан МФ, проф. др Радивоје Митровић и председник Комисије за маркетинг МФ, проф. др Марко Милош. Током посете, студенти су имали прилику да обиђу неке од лабораторија МФ и упознају се са студентским пројектом Формула Студент тим „Друмска стрела“.

(Извор: Машински факултет)

Осам деценија образовања инжењера ваздухопловства у Србији  

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Свечаном академијом Машински факултет у Београду и Катедра за вадухопловство МФ прославили су осам деценија од када је 1937. године  почела редовна настава на Ваздухопловној групи, тадашњег, Техничког факултета. Уочи академије, испред Аеротехничког института МФ, свечано је откривен школски-борбени авион „Јастреб“ Ј-21, поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства.

Осам деценија дуга традиција обавезује садашње, као и будуће генерације,  да раде на даљем развоју и унапређењу ваздухопловног инжењерства у Србији и не дозволе да оно замре, истакао је поздрављајући бројне госте, проф. др Часлав Митровић, шеф Катедре за ваздухопловство.

Осврнувши се на „златне домете“ српског ваздухопловног инжењерства у протеклих 80 година,  декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је оценио да је квалитет наставе константа која је евидентна од оснивања Катедре. Та константа, додао је, доминантна је и у другим областима инжењерства које се изучавају на МФ, а тај квалитет стварале су генерације професора који су наставу на МФ подигли на светски ниво. Као део Универзиета у Београду, Машински факултет данас настоји да даљим унапређењем квалитета наставе, али и квалитетом научноистраживачког рада, сарадње са привредом и међународне сарадње, постане и најбољи део европског простора високог образовања, подвукао је проф. Митровић.

Честитајући Јубилеј професорима и студентима Машинског факултета, ректор Универзитета у Београду, академик Владимир Бумбаширевић најавио је да се наредне године бити обележавају још два значајна  датума у историји високог образовања у Србији – 210 година од оснивања Велике школе у Београду и 70 година од издвајања шест техничких факултета из Велике техничке школе, међу којима је и Машински факултет. Од оснивања до данас, Универзитет у Београду је  значајно допринео економском, друштвеном и културном развоју земље и данас је водећа образовна и научноистраживачка институција у Србији и региону. О квалитету најбоље говори чињеница да је Београдски универзитет на престижној Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету, а том успеху у великој мери дорпинели су и Машински факултет и Катедра за ваздухопловство, нагласио је ректор Београдског универзитета.

Машински факултет је факултет који треба да се поноси својом традицијом, јер је то институција која има прошлост, садашњост, али и  добру будућност, рекао је  државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Владимир Поповић. С тим у вези, он је нагласио да МПНТР препознаје значај и подржава институције као што је МФ који осим изврности у науци, негује и релевантност, која је у Србији, на жалост,  на ниском нивоу.  У том смислу, Катедра за ваздухопловство увек је била елитна, закључио је проф. Поповић.

Поводом прославе 80-годишњице од увођења редовне наставе у области ваздухопловства, Катедра је добила велики број писама са честиткама, међу којима је и порука председника Српске академије наука и уметности, академика Владимира Костића у којој члановима Катедре честита на истрајности и вођењу квалитетне наставе.

Свечана академија била је прилика да се професорима Катедре за ваздухопловство у пензији, институцијама и појединцима који су помогли рад Катедре уруче посебне захвалнице. За изузетну истрајност и посвећеност образовању генерација студената у области ваздухопловства захвалнице су добили проф. др Бранислав Јојић, проф. др Зоран Бојанић, проф. др Јован Јанковић, проф. др Бошко Рашуо, проф. др Зоран Стефановић, проф. др Славко Пешић, проф. др Златко Петровић, проф. др Слободан Ступар и проф. др Александар Пантовић.

За изузетан допринос у образовању кадрова у области ваздухопловства Захвалницу су добили професор Слободан Гвозденовић са Саобраћајног факултета, Акционарско друштво Орао, Ваздухопловни завод Мома Станојловић,  Фабрика авиона Утва, Војнотехнички институт, Музеј ваздухопловства Београд, Ваздухопловна академија, Јат Техника, Компанија АЦС 45. За изузетну подршку  организацији обележавања Јубилеја захвалница  је уручена и професору Цветку Црнојевићу, продекану МФ за финансије.

Уочи Свечане академије, испред Аеротехничког института МФ, свечано је откривен школски-борбени авион „Јастреб“ Ј-21, поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства.  Авион је постављен на постаменту висине шест метара у благом узлету, чиме се ствара утисак да заиста лети.  Летелица је домаће производње, а у пројектовању и изради својевремено су учествовали и инжењери са Катедре за ваздухопловство. Авион ће као наставно средство бити на располагању студентима, који сада имају прилику и да практично упознају најважније делове авиона.

Реч, две о Катедри за ваздухопловство

Машински факултет у Београду, као највећа и најстарија институција у области образовања инжењера машинства у Србији и на Балкану, једини школује високостручне кадрове у области ваздухопловства.

Редовна настава на Ваздухопловној групи Машинско-електротехничког одсека Београдског универзитета почела је школске 1937/1938. године. Од тада до данас Катедра је ишколовала укупно 2874 ваздухопловца и то: 2405 дипломираних инжењера машинства (ваздухопловног одсека, потом ваздухопловног смера, па одсека за аеротехнику, па аерокосмотехнике и на крају ваздухопловства), 144 мастер инжењера машинства (99 у области ваздухопловства и 45 у области информационих технологија), затим 229 магистара техничких наука и 96 доктора техничких наука у области ваздухопловства.

Катедра за Ваздухопловство је једна од 24 катедре на Машинском факултету Универзитета у Београду. Образовање стручњака у области ваздухопловства спроводи се кроз Основне академске, Мастер академске и Докторске студије. Ваздухопловство у себи интегрише велики број различитих научних дисциплина. Пратећи трендове савременог света, данас се Катедра за Ваздухопловство на свим нивоима, поред образовања ваздухопловних стручњака на Модулу за ваздухопловство, бави и образовањем стручњака у области информационих технологија на Модулу Машинство и информационе технологије.

Катедра за Ваздухопловство с има 20 чланова, од којих је 12 наставника (6 редовних професора, 2 ванредна професора и 4 доцента), 4 сарадника и 3 лаборанта.

Поред неоспорног интелектуалног потенцијала људи са великим искуством, Катедра поседује и лабораторије значајних могућности.

Катедра у свом саставу има 10 лабораторија, међу којима су Лабораторија за аеротехнику, Лабораторија за надзвучну аеродинамику, Лабораторија за опрему и системе ваздухоплова, Лабораторија за пропулзију, Лабораторија за конструкцију и чврстоћу, Лабораторија за аероеластичност, Лабораторија за прорачунску аеродинамику, Лабораторија за компјутерску анализу конструкција, Лабораторија за композитне конструкције и Лабораторија за компјутерске и информационе технологије.

Скуп свих неопходних ресурса: људи, лабораторија и знања, омогућава реализацију ксперимената од пројектовања, преко израде модела до испитивања.

(Извор: Машински факултет)