Друмска стрела спремна да освоји стазе у Мосту и Хокенхајму

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: Формула Студент тим „Друмска стрела“

После стазе Рикардо Палети и значајних резултата осварених у статичким дисциплинама на престижном Формула Студент такмичењу у Италији, Друмску стрелу, тим студената Београдског универзитета, у августу очекују  трке на аутодрому Мост у Чешкој и стази Формуле 1 у Хокенхајму у Немачкој.

Такмичење у Италији, на којем је “Друмска стрела” наступила по пети пут одржано је током јула, само месец дана након што је тим представио своје шесто возило. У класи 1Ц (возила са мотором са унутрашњим сагоревањем) у статичким и динамичким дисциплинама такмичио се чак 51 студентски тим из целог света.

Током такмичења у статичким дисциплинама – Cost Report, Business Plan i Design Event, тим београдских студената је освојио 270 бодова од максмиланих 325, побрао похвале инжењера у аутомобилској индустрији и остварио најбоље резултате до сада. На жалост, планове тима да и у динамичким дисциплинама постигне једнако добре резултате нарушили су мањи технички проблеми, као и проблем са мотором током трке издржљивости. То је био једини разлог што је Друмска стрела у овом делу такмичења  заузела 20. место у укупном пласману.

Након повратка из Италије, тим је вредно радио на отклањању свих техничких проблема на возилу. Поручују да су спремни да освоје стазе у Чешкој и Немачкој. Од 1. до 5. августа, Друмска стрела ће по трећи пут наступити на чешком аутодрому Мост, где се очекује учешће 36 Формула Студент тимова. На стази Формуле 1 у Хокенхајму српски тим по први пут брани боје Србије, Београда И Београдског унивезитета. Такмичење у Немачкој је једно од најзахтевнијих Формула студент такмичења, а ове године окупиће 65 најбољих светских тимова у класи Ц, 35 електро тимова и 15 болида из нове driverless класе.

(Извор: Машински факултет)

Докторска дисертација на увиду јавности

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

УТИЦАЈ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ ЧЕСТИЦА НЕЧИСТОЋА НА РАДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КОТРЉАЈНИХ ЛЕЖАЈА“ докторанда ЖАРКА МИШКОВИЋА, дипл. инж. маш.

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.

Београд, 24.07.2017. год.

Докторска дисертација на увид јавности

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

НАНОФОТОНСКИ ФИЛТРИ ЗА ПОТРЕБЕ БИОМЕДИЦИНСКИХ УРЕЂАЈА“ докторанда ЈОВАНЕ ШАКОТЕ РОСИЋ, маст. инж. маш.

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.

 

Београд, 18.07.2017. год.

Hella Saturnus Словенија види дипломце МФ у својим редовима

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет у Београду угостио је у понедељак, 10. јула, представнике компаније Hella Saturnus из Љубљане, који су , том приликом, студентима и професорима представили рад своје фирме која послује у саставу глобалне групе Hella из Немачке. На скупу је било речи о развојним компетенцијама компаније Hella, посебно о њеним намерама да своје инжењерске услуге прошири и на простор Балкана, посебно у Србији.

На изузетно посећеној презентацији, симболичног назива „Дан отворених врата Hella Saturnus Словенија“, акценат је стављен на велике потенцијале који постоје за успостављање сарадње ове компаније са Машинсиким факултетом.

Због, како је истакнуто, историјских веза Словеније и Србије и доброг међусобног познавања културе и рада, ова компанија у дипломцима или апсолвентима Машинског факултета види изузетан потенцијал за почетак сарадње, пре свега, кроз инжењерске услуге у области дизајна/ конструкција и развоја у аутомобилској индустрији.

Представници Hella Saturnus позвали су дипломце и апсолвенте МФ да се придруже њиховој комапнији и инжењерским тимовима који развијају фарове највиших техничких стандарда и технолошко нових достигнућа, нагласивши да сви који су заинтересовани своје кратке биографије (CV) могу да пошаљу на info@finucidas.com.

(Извор: Машински факултет)

Конкурс за упис на мастер академске студије школске 2017/2018. године

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет Универзитета у Београду у школској 2017/2018. години уписује студенте у прву годину мастер академских студија на студијски програм Машинско инжењерство. Детаљније о условима везаним за упис можете преузети са ОВОГ линка.

Докторска дисертација на увид јавности

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

ТУРБУЛЕНТНО СТИШЉИВО СТРУЈАЊЕ У РАНК-ХИЛШОВОЈ ВРТЛОЖНОЈ ЦЕВИ“ докторанда ЈЕЛЕ БУРАЗЕР, дипл. инж. маш.

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.

Београд, 14.07.2017. год.

Докторска дисертација на увид јавности

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

АЛГОРИТАМ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ БИОФИЗИЧКОГ СТАЊА ЕПИТЕЛНОГ ТКИВА НА БАЗИ СПЕКТРОСКОПИЈЕ“ докторанда БРАНИСЛАВЕ ЈЕФТИЋ, маст. инж. електротехнике и рачунарства

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.

Београд, 14.07.2017. год.

Летњи распуст – од 17. јула до 18. августа раде дежурне службе

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Уписна грозница је завршена. Машински факултет је добио нову генерацију бруцоша. Прошао је и јунско-јулски испитни рок – за неког успешан, за неког мање успешан… Лето је увелико почело, а од понедељка, 17. јула почиње – летњи распуст за студенте и колетивни годишњи одмор за запослене на МФ. Иако до 18. августа факултет формално неће радити, у Служби за студентске послове, као и другим службама ненаставних делатности на МФ организована су дежурства.

Служба за студентске послове дежураће сваког радног дана у периоду од 10 до 12 часова, а остале службе – Секретаријат факултета, Библиотека, Центар за информационо-комуникационе послове (ЦИТ), Служба за рачуноводство и финансије, Служба за одржавање објеката и Служба физичко-техничког обезбеђења, радиће у периоду од 09 до 13 часова.

(Извор: Машински факултет)

Инжењер ИТ технологија – Нови студијски програм у припреми

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Инжењер информационих технологија као предлог новог студијског програма могао би од  наредне школске године да заживи на основним академским студијама Машинског факултета у Београду. У основи овог програма су ИТ технологије уз помоћ којих ће нове генерације машинских инжењера бити спремне да у нашој земљи развијају Индустрију 4.0.

Факултет је донео одлуку о формирању деветочлане комисије која припрема предлог новог студијског програма и другу потребну документацију за акредитацију о којима ће се изјаснити прво Наставно-научно веће факултета, изјавио је продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић. Иницијатива о формирању новог смера покренута је након анализе реалних потреба друштва и у складу је са одредбама Закона о високом образовању РС, Статута Универзитета у Београду и Статута МФ.

Након што ННВ Машинског факултета да „зелено светло“ предлог ће бити достављен Универзитету у Београду. О томе да ли МФ испуњава све потребне услове за школовање инжењера информационих технологија најпре ће се изјаснити или Веће групације одговарајућег образовно-научног поља или Веће за мултидисиплинарне студије, а затим и Сенат Универзитета у Београду. С обзиром на интенције све већег мултидисциплинарног приступа у науци, о предлогу ће се највероватније изјашњавати Групација за мултидисциплинарне студије.

Према речима професора Тановића, руководство МФ је већ обавило велики број консултација са  надлежним институцијама и појединцима  и сондирао терен за формирање новог студијског програма од наредне школске године. На тај начин, по нашем мишљењу,  предузете су мере за отклањање свих  евентуалних  препрека које би могле да дођу са појединих сродних факултета, нагласио је наш саговорник.

Овладавењем и стратешким коришћењем, информационе технологије имају кључну улогу  у еволуирању у информационо друштво. Тачније, прецизирао је проф. Тановић, технологија постаје алат у служби информације  а информација знање и моћ, а као последица и новац. Међутим, додао је, треба имати у виду да постоје  и другачија размишљања о примени информационих технологија. Чињеница да организација може да буде много више конкурентнија  захваљујући информационим технологијама, не значи да ће сви запослени са радошћу прихватити прогрес, јер су се  током историје многа друштва добровољно одрекла вредних технологија на сопствену штету.

Увођењем смера за  ИТ технологије  на основним академским студијама и квалитативно другачијим приступом настави желимо да унапредимо целокупни наставни процес на Машинском факултету и будемо спремни за изазове које доноси убрзани технолошки развоја у свету, нагласио је проф. Тановић.

Овогодишњи упис на Машинском факултету остаће упамћен не само због тога што је за 540 предвиђених места конкурисао дупло већи број средњошколаца, него и по томе што је 765 кандидата од укупно 953 колико је полагало пријемни испит стекло услов за рангирање на листи за буџетске студије. Због тога је МФ морао да се обрати Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС да размотри могућност проширења уписне квоте до акредитацијом одобреног броја од 720 студената.

Наш саговорник је уверен да ће интересовање младих за студије машинства бити  још веће уколико Машински факултет до наредне школске године добије акредитацију за нови студијски програм. С друге стране, оснивање основних академских студија заснованих на ИТ технологијама Машинском факултету омогућава повећање не само броја студената, него и њиховог квалитета, квалитетније финансирање свих постојећих студија на факултету и што је такође веома важно, отвара пут за нови приступ сарадње са привредом, закључио је професор Тановић.

(Извор: Машински факултет)

Да се не заборави: Зборник биографија наставног особља МФ од 1948. до 1973.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Последње недеље октобра Машински факултет у Београду обележиће 69 година рада и 144 године високошколске наставе у области машинства у Србији. Вишедеценијску традицију МФ стварале су генерације наставника који су оставили неизбрисив траг у историји развоја машинске науке и индустрије у Србији. Тим поводом Машински факултет припрема Зборник биографија наставног особља од 1948. до 1973. године, као непроцењиво сведочанство о људима који су стварали једну од најбољих високошколских установа у Србији и школовали машинске инжењере цењене у целом свету.

Иницијатор пројекта је проф. др Миленко Јовичић, редовни професор у пензији на Катедри за производно машинство. Шест месеци је интензивно прикупљао грађу за биографије укупно 232 професора и асистената који су, у периоду од 1948. до 1973. године, непрекидно или привремено радили на Машинском факултету. Зборник ће имати око 400 страна, а биографије наставника су представљене по катедрама на којима су радили и години њиховог доласка на МФ. Поред биографских података у Зборнику су наведене и информације о њиховим унапређењима у академска звања, научним радовима, пројектима и сл.

Временски оквир од 1948. до 1973. није случајно одабран, јер је то период ударног развоја Машинског факултета, рекао је у разговору за сајт МФ професор Јовићић. Године 1948., наставио је, Уредбом ресорног Министарства долази до издвајања Техничког факултета из састава Универзитета у Техничку велику школу, а њени одсеци се претварају у факултете. Тако је настао Машински факултет који, поред смерова које је до тада имао ( опште-машински, железничко-бродски, ваздухопловно-моторизацијски) оснива и групу за војно машинство.

Од 1955. године на факултету је омогућено стицање титуле доктора техничких наука. Исте године одбрањене су и прве две докторске дисертације. Године 1959. новим наставним планом студије се скраћују са пет на четири године и уводи подела на десет смерова за разне области машинства. Новим Савезним законом о високом образовању из 1960. уводи се степенована настава – први степен (виса спрема – погонски инжењер) и други степен (висока спрема -дипломирани инжењер машинства). Од 1962. године уводи се и трећи степен образовања – магистарске студије.

Када је 1948. године формиран, на МФ је радило свега 40 наставника. То је био период послератне обнове земље и недостао је школовани инжењерски кадар. Зато су сви послератни студенти, односно дипломирани инжењери укључени у рад факултета, навео је проф. Јовичић. У наредних десет година, додао је, запослено је око 60 људи. То је било време великих уписа. Годишње је уписивано до 600 студената. Од 1960. године, када смо прешли у садашњу зграду факултета до 1962. године примано је и до 700 студената. У то време запослено је  60 асистената, међу којима је био и наш саговорник.  У периоду од 1970. до 1973 на Машинском факултету долази до развоја нових наставних планова и оснивања већег броја усмерења због чега је примљено још 40 људи.Већина асистената су касније напредовали у професорска звања и радили су на факултету до пензије, док је мањи број њих отишао. Ипак, додао је професор Јовичић,  нисмо правили разлику и међу 232 наставника чије су биографије наведене у Зборнику, налазе се и имена 40 људи који су на факултету провели од две до 15 година.

Једно је сигурно. Захваљући  Зборнику биће отргнута од заборава имена људи који су стварали традицију Машинског факултета. Међу њима је и значајан број академика. Један од њих је и академик Владан Ђорђевић, који као уредник едиције „Живот и дело српских научника“, Српске академије наука и уметности, ради на сличној мисији сакупљања грађе о значајијим именима српске науке у целини.

Трагајући за именима наставника Машинског факултета, професор Јовичић је дошао до податка да су на МФ радили и тројица Руса. Међу њима и проф. Зајонковски који је у Србију дошао 20-тих година прошлог века, а који је 1947. године Указом надлежног министарства постављен за наставника математике на МФ. Занимљива је и биографија професора Николе Обрадовића који је 1945. године уклоњен са Техничког факултета, само зато што је пре времена пуштен из немачког заробљеништва у којем је био током Другог светског рата. Након две три године, власти тадашње ФНРЈ су га поставиле за професора на новооснованом Машинском факултету. Професор Јовичић издваја биографију проф. Бранислава Илића, једног од оснивача и првог старешину-декана одељења београдског МФ у Крагујевцу из којег је касније настао крагујевачки Факултет инжењерских наука. Трагајући за подацима  наишао сам на податак да је проф. Илић основну школу завршио на Корзици, на којој се обрео након повлачења преко Албаније током Првог светског рата.

Ово су само неки од примера веома интересантних биографија наставника који су од 1948. до 1973. године радили на Машинском факултету у Београду. У том смислу, Зборник није само једна лепа акција која треба да сачува од заборава раније генерације професора МФ, него је пре свега штиво које ће са задовољством читати садашње али и будуће генерације.
(Извор: Машински факултет)