Парадигма Образовање 3.0 као тема нових кандидатура у оквиру програма Еразмус+

Проф. др Горан Путник, редовни професор на University of Minho у Португалу недавно је гостовао на Машинском факултету у Београду, где је одржао предавање на тему: Парадигма EDUCATION 3.0 као тема нових кандидатура за финансирање пројеката у оквиру програма Еразмус+ – Принципи и импликације за методологију наставе и регулативу Машинског факултета.

Парадигма EDUCATION 3.0 је квалитативни напредак у методологији наставе у односу на актуелну методологију чији напредни модели као нпр. PLE (Project Led Education) припадају још увек парадигми EDUCATION 2.0. Парадигма EDUCATION 3.0 је емергентна парадигма која значајно повећава потенцијал институције и студената и наставника за ефективно учење и тренинг студената, развој наставних ресурса, ефективност и иновацију наставних планова и програма, интернационализацију наставних активности и других аспеката развоја наставе на институцији. Опсег примене принципа, и инструмената, парадигме EDUCATION 3.0 често је директно повезан и са захтевима за адаптације, и иновације, постојеће регулативе институције у питању.

Циљ предавања био је упознавање колектива Машинског факултета са принципима и праксом парадигме EDUCATION 3.0, са могућим импликацијама на тренутну праксу и регулативу наставних активности, и као увод за отварање разговора у контексту будућих заједничких кандидатура за финансирање пројеката у оквиру програма Еразмус+.

(Извор: Машински факултет)

И ове године велико интересовање за Машински факултет

На седам универзитета у Србији почео је упис на факултете у школској 2017/2018. години. И ове године, као и претходних., влада посебно интересовање матураната за техничке факултете, међу којима је и Машински факултет у Београду. Иако већина будућих бруцоша наводи да се за студије машинства опредељује због широке лепезе перспективних занима Има И оних који у први план истичу буџетско финансирање.

Машински факултет је један од малобројних високошколских установа које нуде велики број буџетских места. Прву годину основних академских студија на МФ уписаће 540 студената. Од тог броја 520 студената на терет буџета Републике Србије и 20 самофинансирајућих студената. Пре него добију индекс, будуће бруцоше очекује пријемни испит из математике заказан за четвртак 29. јун. Први прелиминарни резултати биће објављени већ сутрадан, у петак 30. јуна, а коначна ранг листа у уторак 4. јула.

Прошле године на студије машинства конкурсало је 1030 студената, а ове године очекују да тај број буде премашен, али И да квалитет кандата буде много, много бољи. Будући бруцоши кажу да им студије машинства, осим доброг стручног образовања, нуде и извеснију будућност.

Лука Бјелаковић је матурант Електротехничке школе “Никола Тесла” из Београда и интересују га инфорамционе технологије, због чега ће се, како је навео, после основних академских студија највероватније определити за аутоматско управаљање. Кристина Рацић Перић долази из Електротехничке школе “Никола Тесла” у Панчеву. За Машински факултет се одлучила зато што је занима машинско инжењерство. Нагласивши да јој је Машински факултет прва И једина жеља, Крстина је рекла да би после основних академских студија највише желела да упише смер ваздухопловство, мада је интересује И биоинжењеринг. И још један матурант долази из ЕТШ “Никола Тесла” из Београда. Његово је име Марко Николић и студије машинства су му друга жеља. Поред електротехнике, веома га занима предмет машине са испитивањем, што је слушао И у средњој школи и због чега жели да покуша да упише МФ.

Студије машинства су прва жеља Стефану Вукашиновићу из Техничке школе “Техноарт”. Вредно се спремао за пријемни испит из математике, нада се да ће добро да прође, али се још увек није определио за један од укупно 21 смера на факултету. Ристић Катарина је матурант Ваздухопловне академије из Београда. Машински факултет је за њу логичан избор за наставак школовања, пошто жели да упише смер ваздухопловство. Из Ваљевске гимназије долазе Вања Стаменковић И Наталија Марковић. Машински факултет им је, како су навеле, један од избора. Вања се још размишља око могућег смера уколико упише МФ, док Наталија спремно одговара да је њен избор у том случају смер ваздухопловство.

Огњен Мишић, долази из Треће београдске гимназије. За Машински факултет се одлучио јер га интересује термотехника. Поред тога, Огњена занимају и моторна возила, за која се заинтересовао након што је сазнао за пројекат Формула Студент тим “Друмску стрелу” у којем студенти Машинског И других техничких факултета заједно раде на пројектовању и изради правог тркачког болида. Из Треће београдске гимназије је и Наталија Пантић. За студије машинства се определила не само због тога што јој добро иду математика И физика, него и зато што на МФ постоји смер бродоградња, за који је посебно заинтересована јер се бави једрењем. Александар Петковић долази из Четрнаесте београдске гимназије. Веома ме интересују математика и физика. Двоуимио сам се између грађевине и машинства, али сам ипак одлучио да упишем Машински факултет, рекао је Александар. И њега као И Наталију интресује првенствено бродоградња, али је заинтересован и за ваздухопловство.

(Извор: Машински факултет)

Докторска дисертација на увид јавности

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

„ХИБРИДНИИ СИСТЕМ УПРАВЉАЊА СТРУЈАЊЕМ У АЕРОТУНЕЛИМА ВЕЛИКИХ БРЗИНА“ докторанда БИЉАНЕ ИЛИЋ, дипл. маш. инж.

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.

 

Београд, 23.06.2017. год.

Докторска дисертација на увид јавности

Докторска дисертација и реферат Комисије о урађеној докторској дисертацији

„МОДЕЛСКО ИСПИТИВАЊЕ ЧВРСТОЋЕ СТРУКТУРА СЛОЖЕНЕ ПРОСТОРНЕ ГЕОМЕТРИЈЕ“ докторанда АНЕ ПЕТРОВИЋ, маст. инж. маш.

налазе се у Библиотеци Машинског факултета на увиду јавности 30 дана.

 

Београд, 23.06.2017. год.

Србија до Шангаја, и назад

“Србија до Шангаја, и назад”, књига провокативног наслова, аутора Станка Стојиљковића, представља сјајно сведочанство о једном времену и напорима научне заједнице у Србији да Универзитет у Београду буде увршћен међу 500 најбољих на чувеној Шангајској листи, што се и остварило 15. августа 2012. године. Данас, пет година касније, када је Београдски универзитет рангиран међу 300 одабраних у свету, аутор у другом, допуњеном издању књиге, сагледавајући садашњу позицију науке у Србији, поставља реторичко, а можда и суштинско питање да ли ће тако и остати.

То питање било је централна тема дискусије на промоцији књиге која је у среду одржана у Коларчевој задужбини у Београду. Оцењујући да је Београдски универзитет уласком на Шангајску листу остварио историјски успех, учесници су посебно нагласили да је за даљи развој научноистраживачког рада у Србији неопходна већа подршка државе.

У разговору су учествовали проф. др Бранко Ковачевић, некадашњи ректор БУ, проф. др Тибор Сабо, некадашњи  помоћник министра за науку, проф. др Радивоје Митровић, некадашњи државни секретар за високо образовање у Министарству просвете РС, проф. др Милош Недељковић, државни секретар за науку, као и чланови комисије проф. др Божидар Раденковић, проф. др Ђула Мештер и аутор, Станко Стојиљковић. Сви су били чланови Шангајске комисије Универзитета у Београду, која је основана 2009. године с циљем да БУ што пре буде рангиран међу 500 универзитета на АРWУ листи Џиао Тонг универзитетс у Шангају којом се сваке године вреднује око 20,5 хиљада научноистраживачких институција у свету.

Станко Стоијиљковић

Уверен сам да ће Универзитет у Београду и овог 15. августа бити на Шангајској листи, рекао је аутор Станко Стојиљковић. Међутим, додао је он, треба размишљати шта ће бити после тог датума. Нагласивши да књига никога не обавезује и да представља пре свега резултат слободних новинарских размишљања, аутор је рекао да је његова намера била да укаже на важност већег улагања у науку у Србији. Земља која не улаже више око 3 одсто БНП у науку нема будућност. Њу нико више нигде не сврстава. Она једноставно више не постоји, нагласио је господин Стојиљковић.

Нигде у свету, осим код нас, не постоји већи коефицијент корисног дејства са мање уложених средстава у науку, рекао је проф. др Бранко Ковачевић. С тим у вези навео је резултате појединих истраживања која универзитете рангирају према улагању државе у високо образовање. Према тим параметрима Србија се налази на првом или другом месту у свету. Говорећи о Шангајској листу, он је рекао да је улазак БУ на ту листу допринело подизању квалитета научног рада И високог образовања у Србији. С једне стране, рад на формирању јединствене базе података о научним радовима био је кључан за интеграцију БУ који је до тада био разуђен на мноштво засебних правних субјеката. Истовремено, пројектни циклус који је расписан 2010. године мотивисао је велики број младих истраживача чији је рад у великој мери дорпинео успеху БУ на Шангајској листил. На жалост, с обзиром на тренутну позицију науке у Србији, чини ми се да смо опет на почетку, нагласио је проф. Ковачевић.

Захваљући књизи Станка Стојиљковића биће трајно забележен успех Београдског универзитета, који је, и поред малих улагања државе у науку, постигао завидне резултате И нашао се најпре међу 500, затим међу 400 и сада међу 300 најбољих универзитета у свету, рекао је проф. др Тибор Сабо. О каквом резултату је реч најбоље говори чињеница да 14 земаља ЕУ нема такав резултат, нити рангиране универзитете, иако је Србија, када је реч о куповној моћи домаћинстава на 45 одсто европског просека.

проф.др Радивоје Митровић

Подсетивши да се 15. августа навршава пет година од када је Универзиет у Београду први пут ушао на Шангајску листу проф. др Радивоје Митровић је рекао да се не сме заборавити ни чињеница да је захваљући Машинском факултету, односно цитатима проф. др Стојана Раденовића, Београдски универзитет рангиран напре међу 400, а затим и међу 300 најбољих универзитета у свету. С друге стране, наставио је, најновији резултати показују да је Србија водећа земља и када се у обзир узме пропорција улагања И остварених научних резултата. Међутим, подвукао је, реалност је много другачија. Од 2013. године евидентна је стагнација како броја научних радова, тако и финансирања пројекта. Зато се морамо запитати шта надлежне институције раде, али и шта научна заједница може да предузме да би се ствари помериле с мртве тачке. Деценије иза нас јесу деценије транзиције, али не можемо стално критиковати друге за властито несналежење. Промене које доноси развој ИЦТ технологија захтевају нова решења И ми се морамо спремити за то време, закључио је проф. Митровић.

Проф. др Божидар Раденковић је такође указао на потребу већег улагања у науку. Излагање проф. др Милоша Недељковића било је углавном фокусирано на садржај књиге, која, како је рекао, представља сјајно сведочанствно о успеху БУ, док је проф. др Ђула Мештер објаснио на основу којих критеријума се рангирају универзитети на Шангајској листи и шта је битно утицало да БУ нађе међу 300 најбољих у свету.

На крају подсетимо, Академско рангирање универзитета у свету (Academic Ranking of World Universities, ARWU),познатије као Шангајска листа, ради се од 2003. Године на Џиао Тонг универзитету у Шангају. Циљ је да се да се високошколске установе глобално вреднују на основу успешности у научноистраивачким достигнућима И утиција на светску науку. И поред тога што су критеријуми који се користе у овом рангирању често били критиковани И оспорвани, понекад И са веома релеватних адреса, ипак се може рећи да је И поред мањкавости, Шангајска листа не само први покушај вредновања 20 хиљада универзитета колико их има у свету већ И да се на њој заиста налазе најбољи.

О аутору

Станко Стојиљковић је дугогодишњи новинар листа „Политика“ у којој је радио као новинар и главни уредник („Нови Експрес“). Ипак, његов најбитнији  рад веже се за научну рубрику „Политике“ коју је уређивао готово 25 година. Аутор је неколико хиљада чланака, интервјуа, репортажа, приказа и есеја које је објављивао не само у „Политици“ већ и у највећем броју значајних домаћих листова, магазина и часописа. Такође, објавио је и седам књига. Добитник је више новинарских и друштвених признања и награда.
(Извор: Машински факултет)