Презентација стипендија и програма Владе Француске

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Презентација стипендија и програма Владе Француске биће одржана на Машинском факултету у Београду, у петак 17. фебруара 2017. године у 12 часова у слушаоници 518. Сваке године, Амбасада Француске и Француски институт у Београду студентима у Србији додељују око 50 стипендија  за ниво мастер 2 и докторске студије. Мобилност студената представља приоритет за Амбасаду Француске и Француски институт у Србији, као и програми намењени наставницима и истраживачима, наводи се, између осталог, у саопштењу Сектора за универзитет и науку Француског института у Србији.

(Извор: Машински факултет)

Дан Светог Саве у знаку најбоље књиге МФ у 2016. години

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Годишња награда Машинског факултета у Београду за најбољу књигу у 2016. години, свечано је уручена ауторима проф. др Оливери Поповић и проф. др Радици Прокић Цветковић за књигу “Поступци заваривања”. Поводом Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Награду је уручио декан МФ професор др Радивоје Митровић.

Машински факултет већ дуги низ година негује традицију да у оквиру обележавања Дана Светог Саве награди најбоље издање у области машинства, истакао је професор Митровић на свечаности доделе награде за најбољу књигу. Ове године, додао је он, одлуком већине чланова Научно-наставног већа МФ признање су добиле Оливера Поповић и Радица Прокић Цветковић за сјајну књигу из области заваривања. Подсетивши да је квалитет наставе један од главних приоритета Машинског факултета, декан МФ је указао да књига “Поступци заваривања” може бити подстрек и другим наставницима. Замислите на тренутак колики би наш допринос подизању квалитета наставе био када би за сваки предмет постојао уџбеник, око чијег би се садржаја сви сагласили. То би, како је рекао, у великој мери допринело да брендирани производ МФ – мастер инжењер машинства буде европски препознатљив. Професор Митровић је затим добитницама признања и званично уручио награду за најбољу књјигу пожелевши им успех у даљем раду.

У име награђених захвалила се професорка Оливера Поповић нагласивши да признање, које су она и професорка Радица Прокић Цветковић добиле за књигу “Поступци заваривања” представља велику статисфакцију за дугогодишњи мукотрпан рад. Посебан је изазов писати књигу из стручних предмета јер треба наћи праву меру, истакла је она напомињући да је основни мотив писања књиге непостојање адекватне литературе из области заваривања. На МФ већ  десетак година постоји Модул за заваривање и заварене конструкције, број студената из године у годину расте, а последња књига из ове области објављена је пре 15-так година. Зато је право задовољство професора када на оно чувено студентско питање
”из чега ћемо учити” може да каже да постоји уџбеник који је писан наменски и према наставном плану и програму за одређени предмет. Професорка Поповић се на крају још једном колегама који су им, како је рекла, указали част да књига “Поступци заваривања” буде проглашена за најбољу књигу у 2016. години.

Свечаном уручењу награде присуствовали су и продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић, продекан за НИД, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за међународну сарадњу, проф. др Ненад Зрнић, продекан за финансије, проф. др Цветко Црнојевић, председник Савета МФ, проф. др Александар Јововић, као и бројне колеге и сарадници добитница награде.

Приступно предавање, др Душан Тодоровић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Комисија за припрему реферата по расписаном конкурсу за избор једног доцента за ужу научну област Процесна техника, односно Комисија за оцену приступног предавања, у саставу:

др Александар Јововић, ред. проф.,
др Александар Петровић, ред. проф.,
др Дејан Радић, ред. проф.,
др Мирослав Станојевић, ред. проф. М.Ф. у пензији
др Мирјана Кијевчанин, ред. проф., Технолошко-металуршки факултет Београд,

утврдила је да кандидат др Душан Тодоровић, дипл. инж. маш., према Правилнику о минималним условима за стицање звања наставника и сарадника на Универзитету у Београду – Машинском факултету, испуњава све потребне услове за избор у звање доцента, осим једног који је дефинисан овим Правилником и сматра се обавезним условом, а то је да је кандидат у обавези да одржи приступно предавање, у складу са Правилником о извођењу приступног предавања при избору у звање наставника на Машинском факултету Универзитета у Београду.
Заказује се приступно предавање кандидату др Душану Тодоровићу, дипл. инж. маш., дана 06.02.2017. године, у 10 часова, у сали 514, са темом „Моделовање атмосферске дисперзије загађујућих материја са посебним освртом на Гаусов модел“.

Машинском факултету уручена акредитација IIW

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет у Београду званично је од 26. јануара 2017. године међународно акредитован ATB (Approved Training Body) за обуку међународних инжењера и технолога заваривања IWE/IWT. Акредитацију Међународног института за заваривање (IIW), декану Машинског факултета, професору др Радивоју Митровићу уручио је Венцеслав Грабулов, извршни руководилац DUZS-CertPers-a, овлашћене националне организације за спровођење међународног система за образовање, квалификацију и сертификацију особља у заваривању.

Професор Митровић је истакао да је ово веома важан датум у историји Машинског факултета, који сада има и међународну акредитацију за обуку и образовање инжењера у области заваривања. Сертификат Међународног института за заваривање представља признање за вишедеценијски рад и напор МФ у овој области, рекао је декан МФ. Према његовим речима, заваривање се у домену формалног образовања годинама уназад проучава на Катедри за технологију материјала, али и другим катедрама међу којима су Катедра за опште машинске конструкције и Катедра за механизацију. Пре десет година основан је и нови смер – Заваривање  и заварене конструкције. Међутим, додао је, Машински факултет још увек није формално акредитован за обуку и образовање машинских инжењера у области заваривања. Зато је ова акредитација веома важна. Захваљући њој Машински факултет Универзитета у Београду, као један од овлашћених центара за обуку инжењера у области заваривања постаје део међународне еснафске породице, а домаћи стручњаци могу да равноправно учествују у великим инфраструктурним пословима свуда у свету, нагласио је професор Митровић.

Машински факултет у Београду је својим капацитетима задовољио све услове да спроводи курс за обуку инжењера и технолога за заваривање који су прописани правилима Међународног института за заваривање и Европске федерације за заваривање, изјавио је за сајт МФ господин Венцеслав Грабулов. Према његовим речима, тим оцењивача DUZS-CertPers-a је спровео детаљну проверу потребне документације, опреме, просторија, материјала за учење, предавача, и самих предавања и оценио да је МФ у свим аспектима компетентан за спровођење обуке. Сада је остало још да се спроведе испит, а колико ће кандидати бити успешни зависи само од њих самих, нагласио је наш саговорник. Говорећи о значају акредитације IIW, он је подсетио да Светска заваривачка организација има велики број чланица, али да само 42 земље, међу којима је и Србија, имају национална тела која су овлашћена за спровођење међународног система за образовање, квалификацију и сертификацију особља у заваривању. Према томе, акредитација је важна јер потврђује да је Србија део тог међународног система и да кадрови који се школују у домаћим акредитиваним организацијама могу да раде и потписују најсложеније пројекте у читавом свету, закључио је господин Грабулов.

Руководилац курса, професор др Радица Прокић Цветковић са Модула за заваривање и заварене конструкције истакла је да за Машински факултет акредитација IIW представља велику ствар. Према њеним речима, Машински факултет већ образује инжењере заваривања, али то на жалост још увек није препознато.  Зато смо и покренули Курс за обуку међународних инжењера и технолога заваривања, јер смо желели да кроз тај вид тзв. неформалног образовања одшколујемо кадар који ће имати међународно признату диплому. Наша саговорница је задовољна досадашњим током наставе, као и бројем полазника који похађају курс. Према прописима Међународног института за заваривање, да би се курс одржао потребан је минимални број од пет кандидата, а пријавило се њих десеторо. С обзиром  да је ово тек први циклус обуке, одзив је више него одличан и ми смо презадовољни, истакла је на крају професор Радица Ракић Цветковић.

Курс за за међународне инжењере и технологе заваривања започео је на Машинском факултету крајем октобра. Одржава се према програму Међународног института за заваривање и део је међународног система за образовање, квалификацију и серитификацију особља у заваривању. Састоји из четири поглавља – поступци заваривања, материјали и њихово понашање при заваривању, конструисање и прорачуни, производња и примењено инжењерство. Укупни фонд часова за међународне инжењере заваривања је 448 часова, од чега је 388 часова предвиђено за теоретску наставу, а 60 часова за практичну обуку. За међународне технологе заваривања, фонд часова је 369 (309+60). Теоретска настава организована је на Машинском факулету Универзиета у Београду, а вежбе у лабораторији за заваривање компаније Messer Tehnogas-Castolin Eutectic и у лабораторији за IBR предузећа KonMat Beograd.

(Извор: Машински факултет)

Конкурс Задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Објављен је Конкурс Задужбине Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића за доделу Награде Задужбине за стручне радове студената факултета Универзитета у Београду, из области правних и економских наука за школску 2016/2017.годину. Рок за пријаву је 27.фебаруар 2017. године.
Прилог: Одлука и Пријава

Стручна пракса за област грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Обавештавамо вас да је отворен други циклус конкурса за стручну праксу у области грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
У оквиру другог циклуса је за студенте Машинског факултета обезбеђено 17 места. Конкурс је отворен до 15. фебруара 2017. У прилогу се налази позив за студенте као и преглед отворених места за стручну праксу. Напомињемо да је овај конкурс намењен пре свега студентима којима је потребно да обаве обавезну стручну праксу.

Будући бруцоши МФ: Уз добре припреме лакше до индекса!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Припреме за упис на факултете у школској 2017/2018. години су увелико почеле. Велики број средњошколаца припрема се уз стручну помоћ наставника на факултетима који желе да упишу. Машински факултет у Београду је један од ретких факултета, где припремна настава обухвата 65 часова и кошта 20 хиљада динара, односно око 300 динара по часу и уз могућност плаћања у пет рата. Осим тога, сви полазници добијају и збрику задатака за припрему квалификационог испита из математике. Предавања држе професори и асистенти Катедре за математику. Углавном се понавља средњешколско градиво, али се акценат ставља на области неопходне за полагање пријемног испита и лакше праћење факултетских предавања.

Већина будућих бруцоша, који похађају припреме на МФ, наводи да се за студије машинства определило због широке лепезе перспективних занимања, али има и оних који у први план истичу буџетско финансирање. Машински факултет је један од малобројних факултета на Универзитету у Београду, који нуде велики број буџетских места, чак 520. Полазници су веома задовољни организацијом и садржајем припремне наставе, а за предаваче имају само речи хвале.

То нам је потврдила и Миљана Радовановић, ученица Гимназије “Филиш Вишњић” из Бјељине у Републици Српској, коју родитељи сваког викенда довозе у Београд. За студије машинства се определила јер је интересује ваздухопловство. Од припрема очекује да јој помогну да се што боље спреми и положи пријемни испит.

Стефан Јанковић, ученик Девете гимназије из Новог Београда, наставу похађа од првог часа. Задовољан је атмосфером и начином рада на предавањима која ће му, како је навео, у великој мери помоћи да што боље спреми пријемни. Одлуку да упише машинство је донео не само због тога што га та област интересује, него и зато што је Машински факултет признат у целом свету и добра основа за посао у будућности. Стефан се још увек није определио за неки од смерова, али каже да га за сада највише привлачи бродоградња.

Сања Галичић је четврти разред Ваздухопловне академије у Београду. С обзиром да су мама и брат машинци, смер ваздухопловство на Машинском факултету је логичан избор. С друге стране, додаје она, велики број другова из школе, који већ студирају на “Машинцу”, пренели су јој углавном позитивна искуства о организацији наставе и одличном наставном пограму на факултету. Када је реч о припремној настави Сања има само речи хвале. Наставу похађам од почетка и оганизација је одлична. Ради се сваки задатак из збирке, а професори посебно укажу на шта треба да се обрати пажња.

И Јаков Бјелетић из Техничке школе из Новог Београда позитивно оцењује припремну наставу и сматра да ће му часови у великој мери олакшати полагање пријемног испита. Иако је првобитно мислио да упише информатику на ЕТФ-у ипак се определио за Машински факултет. Његово поље интересовања су информационе технологије, а о смеровима и наставним програмима се информисао током презентације студија коју Машински факултет сваке године организује за ученике средњих техничких школа.

Тијана Стојковић је завршила Средњу електротехничку школу “Никола Тесла” у Панчеву пре три године. Тада се определила за менаџмент али се у томе не проналази и решила је да се врати техничким наукама. Интересују је индустријско и софтверско инжењерство. Припреме су одличне. Посебно ми се допада што су предавачи више фокусирани на то да нам објасне како се ради неки задатак, па макар урадили и мање задатака, а не само на квантитет, наводи Тијана.

Алекса Поповић из Средње машинске школе “Радоје Дакић” каже да му се припреме јако допадају, посебно због тога што сваки предавач има своју методу рада. То нам пужа могућност да сагледамо и боље схватимо на које све начине неки задатак можемо да урадимо. Алексу, који завржава ИВ степен за оружара, посебно интересују системи наоружања, а Машински факултет по његовом мишљењу има веома атраткиван и садржајани наставни програм.

Из Земунске гимназије долазе Петар Аранђеловић, Јован Глижић и Стефан Ивановић. Петар присуствује тек другом часу и још сређује утиске о припремној настави, али наводи да се за студије машинства одлучио јер воли математику. Јован је конкретнији, каже да му се припреме јако допадају, посебно то што се предавачи смењују и што су на тај начин у прилици да се упознају са различитим методама математичких промишљања. Стефан се определио за машинство, јер жели да иде очевим стопама. Посебно га интересују дизајн у машинству и термотехника. Када је реч о припремама, Стефану се посебно свиђа то што предавања прате збирку и што могу заједно са професорима да прораде сваки задатак. На тај начин добијамо не само објашњење поступка којим се задатак решава, него смо у прилици и да се упознамо са начином рада на факултету и предавањима, наглашава Стефан.

Један од предавача је и Јелена Томановић, асистент на Катедри за математику, која је у време када смо снимали репортажу, полазницима први пут држала час. Задовољна је атмосфером и радом на часу. Када је реч о предзнању средњошколаца, наша саговоница каже да је распон у знању присутан. Има деце која би, уз мало подсећање, већ сада могла да положе пријемни без проблема, али има и ученика који морају да савладају неке области. Зато припреме и постоје, с осмехом поручује Јелена.

Интересовање младих за машинство из године у годину расте, а индекс Машинског факултета у Београду већ пар година уназад  има статус тзв. “златног идекса”. О томе говори  и податак да се на једно од укупно 540 места пријави и више од два кандидата. У школској 2016/2017 годину “Машинац” је желело да упише 1030 кандидата, што је дупло више него 2010. године.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Пoлитика: Само индустрија Србију спасава

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Професор Петар Б, Петровић: „Највећи грех српске економске политике је трагично запостављање индустрије, посебно прерађивачке, што је потпуно зауставило технолошки развој.“

(Извор: Политка) Резултати привреде у 2016. години најбољи су од 2008, кажу економисти. Прошлогодишњим повећањем бруто домаћег производа од око 2,8 одсто Србија је коначно премашила ниво развијености од пре почетка светске економске кризе, али много заостаје за земљама Централне и Источне Европе. Крајем осамдесетих прошлог века наша земља је била на сличном нивоу развијености као Бугарска, Румунија, Мађарска, Чехословачка и Пољска. Сада су оне у просеку за 85 одсто развијеније од Србије, казује рачуница економисте Милојка Арсића. Он тврди да је ових пет земаља данас за око 60 одсто развијеније него 1989, док је Србија за 25 одсто сиромашнија него те године.

Арсић примећује да у јавности постоје два виђења узрока заостајања Србије. Једни га виде у економској политици и реформама након 2000, нарочито у приватизацији и либерализацији, а други у распаду Југославије, економској изолацији и хиперинфлацији током деведесетих прошлог века. Трећи, међу којима је највише представника техничке интелигенције, сматрају да су и први и други у праву и да се ради о јединственом аутодеструктивном процесу који је имао две фазе.

Како Србија може да надокнади ово заостајање? Арсић наводи два преовлађујућа предлога економиста. Први: да се раст привреде покрене повећањем домаће тражње, односно да се експанзивном фискалном и монетарном политиком подстакне раст текуће потрошње грађана и државе. Други: да се то учини повећањем инвестиција, с тим да домаћа потрошња током неколико наредних године расте спорије од БДП. Преовлађује став да се дугорочно одржив раст привреде Србије не може заснивати на фискалној и монетарној експанзији – потребне су високе инвестиције.

Шта о наведеним дилемама мисле инжењери, чије ставове јавност ретко има прилике да чује? Има ли за Србију пречице којом би најбрже стигла у своју богатију прошлост?

Највећи грех српске економске политике у протеклих четврт века је трагично запостављање индустрије, посебно прерађивачке, а затим потпуно заустављање технолошког развоја, указује др Петар Б. Петровић, професор на Машинском факултету Универзитета у Београду и редовни члан Академије инжењерских наука Србије (АИНС). Тако је настала дубока провалија између производње и потрошње.

Робот Р3 – један од пет робота ЛОЛА 50 инсталисаних 1987. године у фабрици аутомобила „Jуго” у Крагујевцу, као део роботске технолошке ћелије која је монтирала склопове носеће структуре предњих врата применом технологије тачкастог заваривања. Робот је у целости био резултат домаћег знања, пројектован и произведен у Фабрици алатних машина Иво Лола Рибар, пројектант: дипломирани машински инжењер Миле Бенедетић. Фамилија ових робота носивости од 50 до 100 килограма је без сумње била највеће достигнуће индустрије и инжењерства Србије у области индустријске роботике, а по својим перформансама су били у свему упоредиви, па чак и бољи од робота ове класе које су производили водећи светски произвођачи тог времена, од Америке до Јапана. Наставним програмом из 1987. године, Индустријски роботи су као редовни предмет за образовање инжењера уведени на Катедри за производно машинство Машинског факултета Универзитета у Београду, а развој роботике у Србији је добио такав замах да је 1990. године изграђена и специјализована фабрика за производњу робота – Лола роботи, али је она у таласу стихијске деиндустријализације ликвидирана 31. децембра 2001. године. Робот је синоним технолошког напретка и инжењерског лидерства, па можда и није случајно што је управо ова фабрика, уместо да буде обновљена и доведена у пуно функционално стање, међу првим доживела трагичну судбину тоталног уништења – све од метала је завршило у рециклажи, техничка документација такође, у добро познатом ‘Папир сервису’, а инжењери и врхунски мајстори расејани на све стране.

 

– Живимо у индустријској економији и зато без продуктивне и иновативне индустрије, држава не може да постигне трајну економску стабилност и ту никакве фискалне и монетарне акробације и алхемије не помажу – указује Петровић. – То је 2008. схватила уједињена Европа и зато је кључни политички приоритет Брисела индустријализација економског система, односно „Европска индустријска ренесанса”, како то они поетично називају. Политика којом тај циљ треба да буде постигнут има четири стуба, а два су главна – интензивни технолошки развој и развој људског капитала. Америка чини исто, спроводећи ‘In-shoring’ програм чији је главни циљ масовни повратак индустрије на америчко тло, при чему се, као и у Европи, тежиште ставља на нове технолошке продоре и у то држава инвестира милијарде долара. Борба за реиндустријализацију америчке економије мотивисана је економским и безбедносним разлозима, а доживљава се као питање националног поноса и патриотизма.

Србији је, такође, потребна паметна индустријализација, наглашава наш саговорник, која ће нас из друштва потрошача, претворити у иновативно друштво произвођача. – За тај процес је потребна нова индустријска политика која мора да пође од реалног стања – додаје Петровић. –  Односно, од такозване технолошке мапе Србије као реалне полазне основе за изградњу добро осмишљених програма, а не од бескрајног низа јалових фраза и бесмислених SWOT табела, којима су економисти често склони.

Успешна индустријска политика, наглашава Петровић, је заправо кључни државни и национални програм који треба да дефинише добро избалансирана решења за четири основне компоненте: 1 – Подстицајни амбијент – институције, инфраструктура и макроекономски контекст, 2 – Људски ресурс – здравство и образовање, затим 3 – Тржиште – производа, рада и финансијског капитала, и круна свега, 4 – Иновациони еко-систем.

Ових дана је у жижи медијског интересовања Светски економски форум у Давосу. Петровић подсећа да је у Годишњем извештају о конкурентности глобалне економије за 2016 – 2017. Србија на 90. месту од укупно 138 националних економија, а од европских држава, већ годинама, на претпоследњем месту.

– Када је реч о четвртом стубу паметне индустријализације – иновационом еко-систему, који се односи на развој и примену производних технологија, у том извештају стоје готово запрепашћујуће чињенице – напомиње Петровић. – По расположивости нових производних технологија налазимо се на 103, а по способности компанија да прихвате нове технологије на 122. месту. Слично је и са иновативношћу. По улагању компанија у истраживање и развој смо 121, а по иновативној способности компанија на срамотном 130. месту од 138 анализираних економија! Са таквим перформансама производног система индустријализација је чиста утопија и нешто се мора радикално променити.

Петровић наглашава да је српска индустрија осамдесетих година прошлог века сопственим знањем пројектовала и производила индустријске роботе. Нумерички управљане алатне машине је масовно извозила широм света, укључујући и тржиште САД и Немачке, што указује на то да данас имамо стање тоталне технолошке запуштености, али истовремено и на огромне неискоришћене могућности.

Лабораторија за кибернетику и мехатронске системе Машинског факултета Универзитета у Београду – CMSysLab. Опрема најновије генерације за врхунско практично и теоријско образовање будућих инжењера производног машинства који ће своју професионалну каријеру остварити у времену тоталне дигитализације производних процеса и укупног пословања производног система – Образовање инжењера за Индустрију 4.0!

 

– Управо је у том неискоришћеном потенцијалу пречица за убрзани економски раст Србије и премошћавање вишедеценијског развојног застоја и укупне друштвене стагнације – тврди Петровић. – Они су и у способностима српског инжењерства, које потврђује и поменути Годишњи извештај о конкурентности. По квалитету научно-истраживачких институција заузимамо 60, а по квалитету образовања у области математике и примењених наука 46. место. Овај потенцијал треба искористити, али и унапредити.

Преносећи и ставове својих колега, професор Петровић указује да је познат феномен технолошког сустизања, односно технолошке конвергенције, који каже да неразвијене економије имају потенцијал бржег развоја од развијених економија. Али само у мери у којој могу да обезбеде квалитетнији људски ресурс од оног којег типично неразвијене економије поседују.

Зато овај део стручне јавности поручује креаторима економских политика да забораве мантре неолибералне економије, које су претходним владама служило као алиби да ништа не предузимају и да се одлучно окрену сопственом технолошком развоју и изградњи јаке производне инфраструктуре.

Поред осталог и зато што је јака домаћа индустрија најмоћнији магнет и за привлачење квалитетних страних инвестиција. Нарочито у високотехнолошким секторима прерађивачке индустрије.

Аутор: Александар Микавица