Конференција: Електрична возила – будућност у саобраћају

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У оквиру „Дана словеначко – српског пријатељства“ у петак 21. априла 2017. године у 11.30 часова у амфитеатру Машинског факултета у Београду одржаће се конференција “Зелена балканика: Електрична возила-будућност у саобраћају“. На скупу ће бити представљена достигнућа Словеније и ЕУ у овој области и указано на могућности развоја нашег региона.

Након интересантних предавања предвиђено је пуштање у рад supercharge пуњача, првог у Србији, као и презентација и тестирање e-возила Tesla S, BMW i3 i Renault Zoe који ће бити постављени на платоу испред факултета.

Пројекат је део Зелене Балканике, којим ће Хидриа и аутомобилски кластер Словеније, у партнерству са многим међународним партнерима (Avantcar, BMW, Petrol, Plan-net…) и локалним фирмама у свакој земљи југоисточне Европе, омогућити зелену мобилност на ауто-путу од Минхена преко Салзбурга, Љубљане, Загреба, Београда до Скопља, и преко такозване Зелене Адриатике до Подгорице, Тиране, Дубровника, Сплита и Задра до Копра, где се спрема покретање Иновативног центра зелене мобилности, који ће развијати високотехнолошка решења у те сврхе.

(Извор: Машински факултет)

Приступно предавање, др Владимир Јовановић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Комисија за припрему реферата по расписаном конкурсу за избор једног доцента за ужу научну област Технологија материјала – погонски материјали и сагоревање, односно Комисија за оцену приступног предавања, у саставу:

  • др Драгослава Стојиљковић, ред. проф.,
  • др Мирко Коматина, ред. проф.,
  • др Петар Гверо, ред. проф., Машински факултет, Универзитет у Бањој Луци,

у складу са Правилником о извођењу приступног предавања при избору у звање наставника на Машинском факултету Универзитета у Београду, заказује приступно предавање кандидату др Владимиру Јовановићу, дипл. маш. инж., дана 27.04.2017. године, са почетком у 09 часова, у сали 311 на Машинском факултету, са темом „Обновљива/био горива“ (7. предавање из предмета Горива и индустријска вода на Основним академским студијама).

Гост МФ, проф. др Петар Аџић: ЦЕРН – откривање једне од навећих тајни

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

foto: Twitter (CERN)

Зашто не можемо да видимо 96 одсто универзума? Како је нарушена симетрија између материје и антиматерије? Живимо ли у тродимензионалном свету? Постојили ли божја честица? Ово су само нека од кључних питања савремене науке која покушава да одгонете око осам хиљада истраживача у ЦЕРН-у – Европској организацији за нуклеарно истраживање у Женеви. О томе, али и о другим изазовима са којима се научници у ЦЕРН-у сусрећу, говориће проф. др Петар Аџић, редовни професор Физичког факултета у Београду и вођа једног од тимова српских научика у тој угледној научној организацији.

Предавање професора Аџића под називом: ЦЕРН – откривање једне од највецих тајни савремене науке, биће одржано у понедељак, 27. марта 2017. године у 12 сати у Свечаној сали (211) Машинског факултета Универзитета у Београду.

 Европска организација за нуклеарно истраживање (ЦЕРН) је највећи центар за истраживање елементарних честица и у њеном раду учествује и велики број истраживача из Србије. Део предавања професора Аџића биће посвећен управо раду младих научника и инжењера који су се школовали на домаћим високошколским установама, као што је Машински факултет у Београду.

foto: Twitter (CERN)

У ЦЕРН-у је током 20. века направљен читав низ акцелераторских постројења која су служила за истраживања структуре материје. Акцелератори су заправо убрзивачи снопова честица. Честице се у тунелима акцелератора обично убрзавају снажним магнетима. Велики сударач хадрона (LHC, Large Hadron Collider) представља највећи инструмент који је човек досад направио. Пуштен је у рад 2010. године. Реч је о акцелератору, убрзивачу честица пречника 27 километара, који је налази на око 100 метара под земљом, испод швајцарско-француске границе, код Женеве. Постоји седам инсталираних детектора на кругу акцелератора (ALICE, ATLAS, CMS, TOTEM, LHCb, LHCf i MoEDAL).

У ишчекивању тренутка када ће протонски снопови достићи енергију блиску оној из Великог пракса када је пре 14 милијарди година настао Универзум, научници у ЦЕРН-у раде и на другим истраживањима. Између осталог,  да ли постоје још елементарније честице од оних које познајемо, да ли осим три познате фамилије елементарних честица постоји још нека и друго.

(Извор: Машински факултет)

 

 

 

 

Мини-симпозијум „Контактна механика: Теорија и примене“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Мини-симпозијум „Контактна механика: Теорија и примене“, са предавачима из земље и иностранства одржаће се у Математичком институту САНУ, 14. марта од 10:30-19:00ч, сала II, први спрат, Кнеза Михаила 36.
Организатори: др Ивана Д. Атанасовска, Проф. Катица Р. (Стевановић) Хедрих и Проф. Радивоје М. Митровић
Програм овог Мини-симпозијума доступан је на wебсите-у Математичког института САНУ, на ОВОМ линк-у.

Солфинс семинар „3Д штампа и програмска решења“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Солфинс семинар „3Д штампа и програмска решења“, петак 10. март 2017. у 10 сати – сала 211.

Семинар је усмерен ка наставном особљу и сарадницима факултета, али наравно су сви позвани и више него добродошли.
Није жеља да ово буде још једна у низу презентацијија предузећа, већ да прикажемо нека наша сазнања, промовишемо успехе наших колега из индустрије, и заједно продискутујемо о теденцијама развоја различитих грана машинства.
Намера нам је да прилближимо адитивну производњу са акцентом на нове трендове који ову грану мењају из корена, као и неопходну везу између процеса пројектовања и крајње производње.
Такође, на презентацији ће бити два 3Д штампача, ФДМ и СЛА технологије који ће све време радити, као и уживо скенирање дела са целим процесом реверзног инжењеринга и контроле квалитета.
На крају, жеља нам је да студентима прикажемо реално машинство у пракси, кроз успешне приче наших колега, који су у Србиј изградили завидне каријере у домаћим фирмама и активно раде на развијању нових процеса и производа.
Било би нам веома драго да се окупимо у што већем броју.

Прилог: Плакат

Из пера Милана Пајевића – Питао бих, кога да питам? (Инжењерске приче)

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

„Питао бих, кога да питам? (Инжењерске приче)  – наслов је књиге Милана Пајевића, дипл. инг. машинства, у којој на крајње оригиналан начин приповеда не само о искуству инжењера на великим иностраним пројектима, него и о личном развојном путу од младог инжењера приправника до позиције топ-менаџера и сувласника једне од водећих пројект-менаџмент и инжењеринг компанија у Украјини. У том смислу, Инжењерске приче представљају својеврсни мотивациони и надасве практични приручник за остварење професионалног сна сваког младог човека.

Тим поводом, господин Милан Пајевић биће гост Машинског факултета у Београду, где ће студентима, својим младим колегама, представити књигу и одржати предавање о томе шта одликује врхунског пројектног менаџера и на који начин се гради успешна каријера. Промоција књиге „Питао бих, кога да питам? биће одржана у уторак 7. март 2017. године у 12.45 (сала 211).

Пројектни менаџер је једно од најтраженијих и најперспективнијих занимања у свету. Без успешних пројектних стручњака, компаније се суочавају с ризиком од раста трошкова, пробијања рокова и лоше обављеног посла. С личног аспекта, тај посао доноси већу зараду, ауторитет, вишу радну позицију.  Међутим, да ли је довољно имати само одличну идеју, профитабилан и практичан савет, најквалитетнији поризвод? Да ли је потребно још нешто да би та идеја „оживела“ ? Одоговоре на та и слична питања даје нам управо књига – Питао бих, кога да питам?

Према речима аутора, радни  назив књиге био је Утопија, а та формула је изнедрила основне карактеристике неопходне једном руководицу пројекта – постојаност, професионализам, тачност, посвећеност, толералнтност , оптимизам, интелигенција, интуиција, харизма и оно најважније –  personality иза кога стоје реално знање, умење и радно искуство. Кроз призму личног професионалног развојног пута који је неретко подразумевао сналажење у кризним ситуацијама, господин Пајевић је на индиректан начин дао одговор и на питање „да ли је данас у време сумануте трке за профитом у срединама где царује неморал различитих форми и у одсуству основних поступалата старог патријахалног, па и грађанског друштва, могуће наћи, подићи и васпитати пројектног менаџера. О томе најбоље говоре рецензије водећих стручњака у области управљања пројектима, али и других научних области.

„Много је корисних савета који ће читаоцу помоћи да схвати природу менаџмента, која се у овом случају јавља кроз својеврсну философију живота преко сликовитих примера из ауторове професионалне биографије, наводи др Наталија Шпакова, доктор историјских наука, доцент Кијевског факултета међународних односа Универзитета „Тарас Шевченко“.

„Веома ми се допада колико је јасно аутор дао карактеристику пројектног менаџера: никад не остављати незавршен посао, никад се не предавати, увек бити дипломатичан, навео је у својој рецензији један од водећих светских експерата у управљању пројектима Расел Д. Арчибалд.

Слично мишљење износи и мр Раде Чолић, некадашњи министар индустрије и енергетике у Влади Србије. Формула под називом Утопија даје могућност да се опише човек експерт који и у ситуацији без излаза – нађе излаз, и неки услови под којима може бити изграђен, развијена је до краја и представља допринос у теорији менаџмента“, подвукао је господин Чолић.

****************

О Милану Пајевићу

Аутор књиге „Питао бих, кога да питам?“ рођен је 1952. у Ужицу. Детињство је провео у Вирову, где је похађао ниже разреде школе. Основну школу завршио је у Ариљу, а гимназију  (друштвеног смера) у Пожеги. „Када су сви очекивали да ћу као писац „најлепше песме Радио Београда 1970-те“ да упишем неки од друштвених факултета, положио сам пријемни на Машинском факултету, уписао и завршио“, навео је у аутор у својој биографији. После рада у ливници ФОБ на Новом Београду бавио се организацијом и реализацијом инвестиционих пројеката у Ираку, Русији и Украјини. У периоду 2005-2012 уз вођење компаније у Украјини био гостујући професор на Универзитетима у Риги и Кијеву са мастер класом „Лидерство у пројектном менаџменту“. Занимљиво да је књигу „Питао бих, кога да питам?“ написао прво на руском језику, а прво издање изашло је 2008.г. у Кијеву. Од 2014 је у Србији. Бави се консалтингом у свери инвестиција са украјинског тржишта у Македонији. Кад је реч о писању, наводи да углавном пише за своју душу и са још увек неисцрпним ентузијазмом покушава да докаже да се културом може спасти свет…

 

(Извор: Машински факултет)

„Одбрана од леда на Дунаву – где су српски ледоломци“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

На Машинском факултету је у понедељак (20.02.) одржано предавање на тему „Одбрана од леда на Дунаву – где су српски ледоломци“. Предавање је организовало Друштво бродограђевних инжењера и техничара Србије, а предавачи су били истакнути инжењери бродоградње који су се бавили проблемима пловидбе у леду и учествовали у пројектовању и градњи ледоломаца: Вања Булат, Небојша Васиљевић и др Миленко Шуша. Овом веома актуелном и изузетно посећеном предавању присуствовао је велики број инжењера, професора Машинског и других факултета, студената као и представници Управе за утврђивање способности бродова за пловидбу. Предавању је присуствовао и Вељко Ковачевић, помоћник министра задужен за водни саобраћај. Гости Катедре за бродоградњу и Друштва бродограђевних инжењера и техничара били су и наставници Факултета за стројарство и бродоградњу Свеучилишта у Загребу.

Миодраг Живковић – Предавање

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У склопу посете Србији, господин Миодраг Живковић, директор постпродаје Linde Hydraulics, Немачка, одржаће у уторак 21.02.2017. године у 12,30 часова у Свечаној сали 211 на II спрату предавање:
Развој аксијално-клипних мотора и пумпи при Linde Hydraulics, Немачка, са освртом на свој развојно-образовни-практични пут уз дуално образовање до данашњег положаја у компанији.
Позивамо све заинтересоване да дођу на предавање нашег еминентног стручњака, који је у Linde Hydraulics, Немачка, провео 47 година.

Предавање на Математичком институту САНУ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Предавање „Asymptotic methods of non-linear mechanics: The results of theoretical research and application of Serbian scientists in the period 1968-2016“ одржаће се у среду 22.2.2017. г. u 18:00 часова, сала 301ф, на Математичком институту САНУ.

Предавач: Катица (Стевановић) Хедрих, руководилац пројекта ОН174001 (2011-2017).