Нова школска година и две новине у наставном процесу

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

upisМашински факултет од ове школске године уводи две новине у наставни процес– уводна предавања и менторство. На овај начин желимо да подигнемо квалитет наставе, али и да студентима омогућимо лакши завршетак прве године студија и већу пролазност, изјавио је за сајт Машинског факултета продекан за наставу, професор др Љубодраг Тановић.

Нова школска година званично почиње 26. септембра. У периоду од 19. до 23. септембра биће организована уводна предавања из математике и физике – наставних дисциплина које су кључне за студије машинства. Предавања из математике трајаће четири дана, док је за физику предвиђен један дан. Припремна настава ће се одвијати у пет смена према распореду који је објављен на сајту Машинског факултета –http://vesti.mas.bg.ac.rs/?p=3280

Просечна оцена успеха новоуписаних студената је за нијансу боља у односу на прошлу школску годину. Бољи је и просек оцена из математике и физике. Међутим, на Машинском факултету сматрају да ти показатељи не одражавају право стање и да је једном делу студената неопходна припремна настава из тих предмета. Основни мотив је да студенти прве године стартују са бољим предзнањем, односно надоместе недостатке које су имали у претходном средњошколском образовању. На тај начин, додаје професор Тановић, студенти ће имати континуитет у настави, што ће довести  и до бољих резултата.

Први час уводних предавања одржаће декан Машинског факултета са продеканима и наставницима математике и физике. Они ће студенте упознати са основним елементима уводне наставе, али ће им предочити и задатке који им предстоје и какви се резултати од њих очекују не само из предмета математика и физика, него и из осталих предмета које ће слушати током прве године.

upis4Прва година студија је кључна у наставном процесу. То је велики прелаз са једног нивоа школовања на други. Уочили смо да велики број студената уписаних у прву годину студија у у некој фази школовања одустаје од предмета, али немамо информацију зашто долази до тога. Управо кроз менторство желимо, не само да откријемо те проблеме, него и да их у датом тренутку решимо, подвлачи професор Тановић.

Наставник ментор треба да пружи подршку, охрабрење и мотивацију студентима који су уписали прву годину студија. То подразумева сталну комуникацији са групом од 10-15 студената са основним задатком да им пружи помоћ у прилагођавању наставном процесу. Три у пута у току семестра анализираће рад студената и упознати их са обавезама редовног похађања наставе, календаром школске године, важним датумима за проверу знања, пријаву испита, датумима испитних рокова и како и на који начин да реализују наведене активности. Веома је важно, истиче наш саговорник, да ментор студентима укаже на неопходност свакодневног понављања градива као гаранта успешног полагања испита и подстиче их да размишљају о питањима која се односе на испуњавање предиспитних обавеза, стицање услова за полагање завршног испита и упис у наредну школску годину.

prijemniУлога ментора зависи од нивоа знања студената и негових реалних потреба. Зато је веома битно да анализира ситуацију у којој се налази студент, укаже му због чега је до одређене појаве дошло, и предложи начин за превазилажење евентуалног проблема. Уколико студент затражи помоћ или додатна објашњења у неком делу наставног процеса, ментор ће о томе обавести управу Факултета која ће предузети одговарајуће мере како би помогли студенту да савлада градиво.

Знање је у основи развоја једне земље. То подразумева  младе, образоване људе који брзо уче и прилагођавају се технолошком развоју и глобалним трендовима. Ипак остаје отворено питање – да ли студентима давати знања, вештине, ефикасност садржане кроз професионалне или опште компетенције. На нама је да заједно са студентима и у разговору са наставницима то утврдимо. Зато Машински факултет и уводи ове новине, закључио је професор Тановић.

(Извор: Машински факултет)

Гост професор Гордана Вуњак Новаковић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

prof-vunjak-1Једна је од водећих светских научница у области биомедицинског инжењерства и инжењерства ткива, професорка Гордана Вуњак Новаковић, редовни професор на Универзитету Колумбија у Њујорку и директор Лабораторије за матичне ћелије и инжењеринг ткива била је гост Машинског факултета у Београду. О успесима Гордане Вуњак-Новаковић сведоче бројна признања, али и чињеница да је прва Српкиња и прва жена која је постала члан Националне академије за инжењерство САД.

Угледну научницу примио је декан Машинског факултета, професор др Радивоје Митровић, а састанку су присуствовали и професорка Лидија Матија, шеф модула за биомедицинско инжењерство, доцент др Ђорђе Чантрак са катедре за хидрауличне машине и доцент др Ивана Гађански.

laboratorijaТоком састанка било је речи о пројектима и резултатима научних истраживања који се реализују на Факултету. Професорку Вуњак Новаковић су посебно интересовала истраживања усмерена на практичну примену. Састанак је завршен договором о успостављању сарадње на пројекту постдокторских студија и у домену научно-истраживачког рада посебно у области биомедицинског инжењеринга, али и у другим сегментима.

Помоћ и срадњу коју нам је професорка Вуњак Новаковић обећала је изузетно важна не само за за смер биомедицинског инжењерства, него и за друге области на Машинском факултету, изјавио је после састанка професор др Радивоје Митровић. Наша амбиција је, наставио је, да управо кроз сарадњу са нашим водећим стучњацима у свету и јачање међународне научне сарадње подигнемо квалитет наставе и научног-истраживања у Србији. Стога мислим да су разговори које смо водили и резултати око којих смо се сагласили веома значајни, пре свега због младих људи који су завршили студије, а који желе да се баве истраживањем у земљи, нагласио је професор Митровић.

prof-vunjak3Договорено је да професорка Вуњак Новаковић почетком децембра поново посети Машински факултет и одржи предавање о светским достигнућима у биомедицинском инжењерингу и принтнгу, али и о важности мултидисциплинарног приступа научним истраживањима. До тада, уз помоћ информационо-комуникационих технологија радиће се на профилисању даље сарадње на одређеним темама, посебно када је реч о пројекту постдокторских студија и подизању квалитета истраживачког рада чији је акценат на праткичној примени резултата и успостављању веза са привредом, здравством, али и другим сегментима друштва.

На крају посете професорка Гордана Вуњак Новаковић обишла је  лабораторије модула за биомедицински инжењеринг и катедре за хидрауличне машине, где се ближе упознала са образовним и научноистраживачким потенцијалима Машинског факултета у Београду.

 

(Извор: Машински факултет)

Машински факултет: Истраживања у корак са светом

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

branislav-tomicКвалитет је глобални феномен савременог доба. Са новом технолошком револуцијом и новом индустријализацијом појам унапређења квалитета у производним системима постаје императив. Отуд и потреба да се идентификују разлози неуспеха и смањене ефикасности великог броја иницијатива унапредјења квалитета у савременим пословним подухватима. Конкретан одговор на та питања по први пут је дао мр Бранислав Томић, дипломирани инжењер машинства на Катедри за индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, који већ дуги низ година ради у канадској компанији Bombardier Aerospace у Торонту, као високи координатор за квалитет.

У својој докторској дисертацији „Истраживање утицаја организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у производним предузећима“, коју је успешно одбранио средином августа у Београду, господин Томић је доказао да је утицај организационе културе на унапређење квалитета двоструко снажнији од утицаја унапређења квалитета на пословне перформансе.

Господин Томић је направио нову типологију организационе културе – културу квалитета, која до сада није постојала, а која је предуслов одрживог успеха производног предузећа и задовољства свих заинтересованих страна, изјавила је за сајт Машинског факултета, професор др Весна Спасојевић Бркић, која је уједно и ментор. Другим речима, додала је она, истраживање је јасно показало и доказало какву организациону културу квалитета предузеће треба да има да би постигло добре резултате не само на пољу квалитета, него и да би применом алата и методологија за унапређење квалитета остварило одличне перформансе на пољу тржишних, финансијских, развојних и оперативних резултата.

prof-spasojevic-brkicНесумњиво да је ово истраживање проширило постојећа знања и да представља значајан научни допринос у овој области. Између осталог, дефинисан је нов приступ развоју математичког модела који описује утицај организационе културе на ефективност програма унапређења квалитета у прозводним предузећима. С друге стране, додаје професорка Спасојевић-Бркић, резултати имају и преко потребну практичну примену. Практични допринос истраживања огледа се у користи како за истраживаче у научној области који могу даље развијати потврђени модел у датом контексту или у другим условима, тако и за стручњаке у индустрији, консултанте који раде на имплементацији система квалитета, али и за саме власнике, акционаре и производна предузећа чије перформансе могу бити унапређене на основама овог истраживања.

Посебан квалитет истраживања представља и чињеница да су подаци прикупљени у производним системима различитих демографско-организационих карактеристика па се може очекивати њихова широка примена. Кандидат је истраживањем обухватио 200 производних предузећа која послују у ланцу познате мултинационалне компаније у 32 земље широм света.

prof-karapetrovicУ Комисији за одбрану доктората, осим професора Машинског факултета, био је и један од најугледнијих светских експерата и у науци и у струци ове области професор др Станислав Карапетровић са Универзитета Алберта у Канади. Имати професора Карапетровића у Комисији подразумева поштовање јако високих критеријума који важе у институцијама које се налазе у врху светске науке, струке и образовања. Машински факултет је и на тај начин показао да иде у корак са светом, да је део тог света, наглашава на крају професорка Весна Спасојевић-Бркић.

Катедра за индустријско инжењерство на Машинском факултету постоји више од четврт века и прва је катедра тог типа која је основана на територији некадашње Југославије. Индустријско инжењерство бави се интеграцијом и оптимизацијом техничког, организационог и људског фактора, односно то је грана инжењерства која се бави развојем, унапређивањем, применом и евалуацијом система који повезују људе, знање, опрему, енергију, информације, материјале и процесе. Заснива се на принципима и методама детаљне инжењерске анализе, као и математике, физике и друштвених наука. Уз то, коришћењем инжењерског дизајна и пројектовања, служи да предвиди и процени резултате комплексних производних система. Индустријско инжењерство има циљ да елиминише губитке времена, новца, материјала, енергије и других битних ресурса и унапреди квалитет и продуктивност, што је уосталом и показао докторски рад Бранислава Томића.

(Извор: Машински факултет)

**************

О професору Станиславу Карапетровићу

Др Станислав Карапетровић предаје предмете у области Индустријског инжењерства на свим нивоима студија на  Техничком факултету Универзитета Алберте у Едмонтону, Канада. Од своје 33. године до данас је редовни професор машинства. Дипломирао је на Катедри за Индустријско инжењерство Машинског факултета у Београду, а магистрирао и докторирао на Универзитету Манитобе у  Винипегу, Канада. Поље његовог истраживачког рада углавном припада области менаџмента квалитетом, са акцентом на аудит и интеграцију стандардизованих менаџмент система, у оквиру чега је објавио велики број радова високе цитираности и одржао велики број предавања по позиву. Коуредник је часописа The TQM Journal. Активно је укључен у раду на интернационалној стандардизацији из менаџмента квалитетом. Био је сазивач групе   ISO/TC176/TG – Portfolio Management. Тренутно је вођа пројекта радне групе ISO/TC176/SC3/WG18 за ревизију стандарда ISO 10001, ISO 10002, ISO 10003 i ISO 10004 и експерт у ISO/TMBG/JTCG-TF5 за ревизију приручника  „Integrated Use of Management System Standards“.

**************

Ко је Бранислав Томић

Кандидат Бранислав Томић живи и ради у Торонту у Канади. Запослен је у компанији Bombardier Aerospace, трећем по величини произвођачу у авиоиндустрији у свету, после Боинг-а и Аирбус-а. Део је руководећег тима који креира политику квалитета компаније Bombardier и редован је предавач на Bombardier Aerospace академији, интерном универзитету, на курсевима везаним за квалитет. Континуирано се бави и консултантским пословима везаним за управљање квалитетом у малим и средњим предузећима. Дипломирао је 1998. године на Машинском факултету у Београду на Катедри за индустријско инжењерство. Магистарски рад је одбранио 2009. године. После дипломирања радио је кратак период у Утви, Развој и инжењерингу и у Рафинерији нафте НИС. Од 2002. године је у Канади. Члан је Америчке асоцијације за квалитет и Канадског саветодавног комитета Савета за стандарде за Технички комитет ИСО за иновациони процес  CAC/ISO/TC279.

Презентација посвећена стогодишњици постојања BOEING-a

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Презентација ће се одржати у петак 2. септембра од 15:30 часова у сали 518 на V спрату Машинског Факултета.

Домаћин презентације је Катедра за ваздухопловство Машинског факултета Универзитета у Београду.

Гост и предавач је Бранко Лакић, дипл. маш. инж. који је дипломирао на Катедри за ваздухопловство Машинског факултета у Београду а тренутно је запослен као дизајнер примарне структуре авиона у BOEING-у и носилац је престижног признања „Associate Technical Fellow“ кој BOEING додељује за достигнут врхунски степен техничког знања и искуства.

Теме презентације и дискусија су:
Poster-Prezentacija 2. Septembar-page-001
·         787 Композитни Авион

·         Дизајн Ваздухопловних структура – Приступ проблему споја Труп – Крило

·         Савремени метод развоја идејног пројекта авиона.

·         Компетитивне методе стимулације нових идеја.

·         Boeing-ов приступ развоју нових стручних кадрова.

EBEC Final 2016 – Знање је светлост која нас води у живот будућности пун вечне славе

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

EBEC Final 2016 Team Design – Land Mines1Београд је почетком августа био домаћин највећег европског такмичења младих инжењера EBEC Final 2016 (European BEST Engineering Competition- 2016). Од 1. до 10. августа, 120 најбољих студената техничко-технолошких факултета из целе Европе, надметало се у две дисциплине – Case Study  i Team Desing.  Они су, на претходним локалним и регионалним рундама овог престижног такмичења, прошли строгу селекцију међу више од 6500 студената инжењерских струка широм Европе.

Прва три места у делу такмичења Case Study заузели су Португал, земље нордијског региона и Италија, а у делу такмичења Team Design, победници су земље балтичког региона, земље централне Европе и Украјина. Case Study – подразумева решавање неког реалног проблема, узимајући у обзир ограничавајуће услове, док Team Design – подразумева практичну примену стеченог знања и креирање одређене механичке конструкције са расположивим ресурсима. Све ово се решава у тиму од по 4 студента.

EBEC Final 2016 организовала је студентска организација BEST (Board of European Students of Technology), односно локална група BEST-Beograd, а свечано отварање такмичења је одржано у здању Старог двора – Скупштини града Београда. Учеснике су поздравили  Драгомир Петронијевиć, члан градског већа и  Марко Милош, професор Машинског факултета Универзитета у Београду, који је истовремено био и у жирију такмичења. „Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у будућност пуну вечне славе” рекао је професор Милош, наводећи речи Михајла Пупина, једног од највеćих српских научника. Честитајући учесницима на одлуци да учествују на једном таквом такмичењу, он је поручио да награда није оно најбитније јер EBEC представља пре свега изазов, а сви који учествују су у ствари победници. “Дакле, пронађите своје лествице, постаните најбољи и закорачите у светлу будућност”, нагласио је професор Милош.
ETA timРегију Балкана у Team Design na EBEC Final 2016 је представљао тим ЕТА, у чијем су саставу студенти Машинског факултета у Београду, а у Цасе Студy – тим “Стручњаци”, састављен од студената ФОН-а, саобраћајног и грађевинског факултета. Оба тима су као представници Универзитета у Београду победили на претходној, регионалној рунди EBEC-Balkan која је почетком маја одржана у Подгорици и пласирали се у финале EBEC 2016.

Тим ЕТА, на жалост, није међу три најбоље од укупно 15 екипа које су се такмичиле у тимском дизајну, али смо задовољни машинама које смо у оквиру постављених задатака направили, изјавио Милош Петрашиновић, један од чланова тима ЕТА.

Током такмичарског дела EBEC 2016, који је трајао два дана, екипе су морале да реше два задатка за укупно 13 и по сати. Први задатак је био „From packaging to distribution“. То је захтевало израду машине која ће у кутију од картона, одређених димензија, убацити стиропор и јаје и затворити кутију, али и да јаје преживи пад са пет метара. Тим ЕТА је овај задатак завршио пет минута пре истека прописаног времена. Имали смо великих проблема да испројектујемо и направимо машину која це радити сигурно и која може да нађе реалну примену у индустрији, навео је Милош. На жалост, додао је он, за време тестирања које је бодовано нисмо успели да спакујемо кутију за предвидјена 3 минута. Без обзира на тешкоће, млади инжењери су наставили до краја и жирију показали како цео систем функционише.

„Land mines“ је био други задатак, а такмичари су морали да испројектују и направе уређај којим ће ископати три јаја (која су представљала мине) из земље и преместе их у зону за деактивирање. Мина је деактивирана ако је из ње извађено 70% масе, што је морало да буде урађено бушењем јаја у строго прописаној зони.  Тим ЕТА је успешно извадио све три “мине”, две пробушио, док им је трећа испала из машине. Без обзира на све потешкоће, задовољни смо машинама које смо направили. Можда их нисмо најбоље приказали, али смо их направили тако да буду једноставне и испуне реалан задатак, а не само да нам донесу бодове и бољи пласман, нагласио је Милош Петрашиновић.

(Извор: Машински факултет)

Професор Раденовић: Љубав према науци – рецепт за успех

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone
prof. Radenovic

фото: Танјуг

На престижној Шангајској листи за 2016. годину  Универзитет у Београду налази се у групи од 201 до 300 најбољих високошколских установа у свету. То је велики помак у односу на претходну листу када је наш универзитет заузимао између 301. и 400. места. Шангајска листа, коју сваке године објављује универзитет Циао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих у свету и обухвата само два одсто светских универзитета.

Ово је заиста охрабрујућа вест, али не треба да будемо еуфорични, већ да подстичемо научно-истраживачки рад који је један од критеријума који се бодује на Шангајској листи, оценио је, др Стојан Раденовић, редовни професор математике на Машинском факултету у пензији, који је по мишљењу стручне јавности најзаслужнији за то што се БУ нашао међу 300 најбољих универзитета у свету.

Захваљујући великом броју радова објављених у престижним часописима и томе што је међу колегама из целог света цитиран више од четири хиљада пута, име професора Раденовића налази се на листи „Најутицајнијих научних умова на свету у 2015. години“. Ипак скромно додаје да је његов допринос новом рејтингу БУ мали и да је успех заједнички.

Према његовим речима, успон БУ на Шангајској листи значи бољу међународну видљивост универзитета, али истовремено и признање да у научном раду не заостајемо за светом. Међутим, да би ту позицију одржали и даље напредовали, треба охрабривати и подстицати младе истаживаче да објављују своје научне радове. Истраживачи су као уметници. Има нас много, али не могу сви да организују самосталну изложбу, зато је престижни научни часопис истраживачка галерија, наводи професор Раденовић.

Добар рејтинг универзитета  је веома важан пре свега за факултете који су у његовом саставу. Што је универзитет боље позициониран расте и рејтинг диплома факултета, а то привлачи студенте из иностранства, и што је важније отвара простор за међународну научну сарадњу…

Машински факулет у Београду је високошколска установа са дугом традицијом и један је од ретких факултета у Србији чија је диплома призната свету. Према речима професора Раденовића, сада је тренутак да се факултет још боље позиционира. Један од начина је да се подстакну пре свега млади доценти и асистенти да објављују радове, али истовремено да се успостави веза и са некадашним студентима који као истраживачи раде у научним институтима у земљи и иностранству. Сасвим је природно мотивисати те младе људе, да своје радове потписују, не само наводећи установу у којој тренутно раде, него и свој матични факултет, јер су на њему стекли своје вештине и знања, наводи професор Раденовић. На тај начин, истиче он, факултет ће имати још бољи рејтинг у свету и као образовна и као научно-истраживачка институција, а млади истраживачи прилику да се потвде.

Наш сагворник је само делом сагласан са мишљењима да би држава требало да систематичније приступи финансирању науке у Србији. То јесте важно, али љубав према науци и лична мотивисаност су главни покретачи. Уосталом, најзначајнија дела у науци и уметности настала су управо “под свећом”, закључује професор Раденовић.

Универзитет у Београду, први пут на Шангајску листу ушао је пре три године, најпре у групу од 401. до 500. места, да би се пре две године померио напред за сто места, између 301. и 400. позиције. Универзитети на Шангајској листи рангирају се од првог до 100. места, потом по азбучном реду у категорије од по стотину универзитета. Ове године на Шангајску листу враћен је Универзитет у Загребу, који се са Универзитетом у Љубљани нашао у групи између 401. и 500. места.

Кључни критеријуми за рангирање на Шангајској листи су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.

(Извор: Машински факултет)

 

Универзитет у Београду међу 300 најбољих на Шангајској листи за 2016. годину

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Универзитет у Београду у оштрој конкуренцији најбољих светских универзитета заузео је позицију између 201. до 300. места на престижној Шангајској листи за 2016. годину, званично је објављено је у понедељак 15. августа. Мада је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој, јер обухвата 500 најбољих високошколских институција међу више од 25 хиљада универзитета у свету. С друге стране, висока позиција на листи истовремено подиже и рејтинг диплома факултета унутар БУ.

hp photosmart 720

hp photosmart 720

То су веома лепе вести, које потврђују да је Београдски универзитет по квалитету један од најбоље рангираних универзитета земаља Источне Европе, оценио је за сајт Машинског факултета професор др Живослав Тешић, проректор за науку, докторске студије и трансфер технологија Универзитета у Београду. Према његовим речима БУ је најбоље рангиран и међу универзитетима земаља бивше Југославије . На Шангајуској листи за 2016. годину у најнижој категорији налазе се Универзитет у Загребу, као и Универзитет у Љубљани.

Универзитет у Београду на листи се први пут нашао 2012. године, када је заузео ранг од 401. до 500. Места. Све до сада налазио се у групи између 301. до 400. места, што значи да је по квалитету сврстан у два одсто универзитета у свету. Пре Београдског универзитета налазе се Универзитет Ломоносов из Москве и Карлов универзитет из Прага. Објашњења ради, Универзитети се рангирају од првог до 100. места, а потом се остали сврставају у рангове који обухватају по 100 места и то по абецедном реду, што значи да унутар групе нема нормирања.

Бити у 200 до 300 најбољих универзитета у свету је јако лепа вест, али нас то помало и брине. Јако је битно да ову добру традицију и добар пласман БУ одржимо, а у томе ћемо успети само ако коначно нађемо заједнички језик са новим Министарством науке РС и распишемо конкурсе за научно-истраживачке радове, који су основни параметар који се бодује на Шангајској листи, закључио је професор Тешић.

Извор: Машински факултет

Јавни конкурс

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Град Београд је определио средства за подршку младима да започну сопствени бизнис. Пошто један од циљева програма јесте и запошљавање, на конкурс могу да се јаве млади незапослени, са високим образовањем, који имају бизнис идеју. Јавни конкурс за доделу средстава за подршку развоја иновативних делатности и самозапошљавања је отворен до 25. августа, а подршка младима реализоваће се по моделу Инкубатора. Више детаља.

INTERGRAPH едукацијски софтвери у настави на Машинском факултету

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

intergraph licenceМашински факлтет је богатији за 10 едукацијских лиценци из програма CADWorx and Analysis Solutions (ИCAS). Захваљујући америчкој фирми ИNTEGRAPH, водећем произвођачу ових лиценци у свету, будући инжењери имају прилику да већ током студија раде са најсавременијим софтверима који се користе за 3D моделирање и прорачун механичких конструкција.

На Факултету кажу да ће то у великој мери допринети подизању квалитета наставе. За студенте је то прилика да се пре него што изађу на тржиште рада упознају са најновијим технологијама које се користе у индустрији.

На Машинском факултету у Београду, у четвртак 14. јула 2016. године, одржана је презентација фирме ИNTERGRAPH. Том приликом, потпредседник ИNETGRAPH-а за Еуропу и Африку г. Петер ван дер Вејде је Машинском факултету предао 10 бесплатних едукацијских лиценци из програма CADWorx and Analysis Solutions (ИCAS). Укупна тржишна вредност лиценци је 500 хиљада евра.

Integraph licenca 1Машински факултет је добио CADWorx Design Review, CADWorx P&ИD, CADWorx Plant, алате за прорачуне напрезања цевовода CAESAR ИИ, PV Elite за прорачуне посуда под притиском, Visual Vessel Design који је такође софтвер за прорачуне посуда под притиском, рекао је након промоције Марио Анић, представник хрватске фирме Нумикон, која је заступник америчког Иntergrapha за подручје Балкана. Говорећи о техничким карактеристикама софтвера, наш саговорник је навео да се лиценце из CADWorx породице користе за израду 3D modela који се касније убацују у софтвере за прорачуне напрезања цевовода или посуда под притиском. Сви софтвери имају двосмерну комуникацију, односно могу да се пребацују из једног софтвера у други ради дорађивања  прорачуна или анализе и раде кроз једну базу, истакао је господин Анић.

Integraph licenca 2Указујући на значај CADWorx and Analysis Solutions едукацијских лиценци, асистент Милош Ивошевић са Катедре за процесну технику је рекао да студенти Машинског факултета сада имају могућност да се упознају са најновијим софтверима из ове области, који покривају 50 одсто светског тржишта. То је веома важно, не само за квалитет наставе на факултету него и за професионалну будућност младих инжењера, који су сада у прилици да, пре изласка на тржиште рада, користе и примењују нове технологије, што доприноси њиховој конкурентности.

Integraph едукацијске лиценце које је добио Машински факултет користе се претежно за пројектовање цевовода и пратеће опреме, међутим, према речима нашег саговорника софтвери су намењени инжењерима свих струка, не само процесне технике.  Софтвери су намењени за све области инжењерства где постоји потреба за пројектовањем процесних постројења, нагласио је Ивошевић.

(Извор: Машински факултет)

Предавање

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Колеге из Народне републике Кине, Hong Guang Sun и Yingjie Liang ће у четвртак, 14.07.2016. године у 10,00 часова у сали 211  одржати предавања под насловом:
„Anomalous diffusion: fractional derivative equation models and applications in environmental flows“ и „Structural derivative, implicit calculus equation, differential operator on fractal, and their applications“. Више детаља.