Стручна посета компанији „Фриком“

Студенти прве године Mастер академских студија Машинског факултета, на Модулу за термотехнику су недавно, у оквиру плана и програма за предмет Расхладна постројења, посетили компанију „Фриком“.

Младим колегама, добродошлицу је пожелео дипл. маш. инж. Милиоца Поповић, који их је информисао о начину рада највећег амонијачног расхладног постројења на Балкану. Након тога, студенти су обишли командну и компресорску салу, кондензатора, машинске сале са котловским постројењем, постројења за припрему компримованог ваздуха и третман воде, технички ходник са сепараторима, као и производне линије за сладолед и поврће.

Стручне посете студената МФ овом предузећу организују се већ 28 година и резултат су дугогодишње успешне сарадње Кабинета за расхладне технике и  компаније „Фриком“, а ова посета је реализована у договору предметног наставника и директора „Фрикома“ за техничке послове и производњу, г-дина Данета Минчића.

(Извор: Машински факултет)

Представљени завршни резултати  CLEAN-kWAT пројекта

Завршни резултати међународног пројекта CLEAN-kWAT, на којем више од годину дана раде и стручњаци са Машинског факултета Универзитета у Београду, под руководством доц. др Александре Сретеновић, представљени су на радионици која је недавно одржана на МФ.  Предавању су присуствовали студенти мастер студија термотехнике, као и инжењери запослени у сектору енергетике.

Међународни пројекат ERASMUS+ KA2 “CLEAN-kWAT”бави се технолошким и, пре свега, еколошким аспектима енергетских система, а у њему учествује осам угледних научних институција, компанија и невладиних организација из Турске, Немачке, Србије, Шпаније и Мађарске. Пројекат је финансиран уз подршку Турске националне агенције, док је Машински факултет реализатор пројекта Универзитета у Београду.

Основни циљ пројекта је подршка систему образовања младих инжењера који се баве енергетиком, а његови најважнији резултати су: књига за обуку “Укључивање питања заштите животне средине у развој енергетских система”, Књижица о путевима учења и неопходним компетенцијама, видео материјали, портал за е-учење. Сви резултати су доступни и на српском језику и могу се бесплатно преузети са адресе  www.clean-kwat.com.

У књизи за обуку се могу наћи сажете информације о потенцијалима, предностима и манама различитих система за добијање енергије. Познато је да су енергетски системи који користе фосилна горива одговорни за значајну емисију гасова стаклене баште и остављају бројне еколошке последице. Међутим, често се занемарује, или није довољно познато, како и у којој мери, системи који користе обновљиве изворе енергије утичу на животну средину. Книга за обуку управо нуди информације  о еколошким аспектима соларних система, ветротурбина, система који користе енергију таласа или водонику као гориву.

Видео материјал који је доступан на You Tube каналу пројекта CLEAN-kWAT, треба да подстакне дискусију и размену искустава  међу младим инжењерима и студентима.

Књижица о путевима учења даје основне смернице о знањима и вештинама које су неопходне инжењерима како би били конкурентни на све захтевнијем тржишту рада. За изабрана занимања приказане су и компетенције које се стичу кроз едукацију коришћењем књиге, а од великог значаја су за успешно бављењем професијама из области енергетике.

На порталу за е-учење су доступне обуке и тестови за проверу знања из ових области. Овакав приступ може да буде део континуиране обуке инжењера како би били у току са најновијим техничким достигнућима и другим темама од значаја за струку.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Проф. Ненад Зрнић нови проректор УБ за међународну сарадњу

Професор др Ненад Зрнић са Машинског факултета нови је проректор Универзитета у Београду за међународну сарадњу. Савет УБ изабрао је данас ново руководство које ће у наредне три године водити Универзитет.  За новог ректора изабрана је професорка Иванка Поповић, са Технолошко-металуршког, а за проректоре, осим проф. Зрнића,  изабрани су проф. Петар Булат са Медицинског факултета, проф. Гордана Илић – Попов са Правног и проф. Петар Марин са Биолошког факултета.  Седници је присуствовало 24, од 33 члана, а за професора Зрнића гласало је 22 члана Савета.  Ново руководство Универзитета у Београду на функцију ће ступити у октобру, са почетком нове наставне године.

(Извор: Машински факултет)

Главне поруке „Maintenance Forum-а 2018“

Домаћинским пословањем, добим одржавањем и добром проценом предузећа у јавном сектору могу уштедети средства готово једнака профиту у великим компанијама, основни је закључак недавно одржаног  Међународног научно-стручног скупа „Maintenance Forum 2018“.

„Maintenance Forum“ представља водећи форум за презентацију нових резултата и могућности у широкој области  „Asset management“ и окупља водеће стручњаке из земље и света у области машинства, саобраћаја, енергетике, економије, екологије и квалитета.

Ове године акценат је стављен на неопходност подизања свести о значају управљања одржавањем привредних система и средстава рада у светлу чињенице да дигитализација омогућава велики и брз напредак, а да многе земље југоисточне Европе троше само 20-50% средстава потребних за правилно одржавање. У том смислу, скуп је био прилика да се стручна јавност упозна са концепцијом, потребама, предузетим акцијама и перспективама развоја у оквиру широке области „Asset management“-a. Посебна пажња посвећена је Индустрији 4.0. & „Asset management“.

У оквиру „Maintenance Forum“-а одржан је и Panel of Road Builders  and Road Ttransporters“ и Бизнис форум директора комуналних предузећа.

Форум је био одлична прилика за сусрет академске научне заједнице и стручњака из привреде који се баве одржавањем техничких система као и управљањем средстава – „Asset Management“, о чему најбоље говори податак да  је скупу присуствовало више од 250 стручњака, чланова академских заједница и представника институција из целог света – Енглеске, Немачке, Белгије, Русије, Америке, Кине, Канаде и других земаља.

Скуп је организовало Друштво одржавалаца техничких система (ДОТС) у сарадњи са Машинским факултетом у Београду, а уз подршку Института за истраживања и пројектовања у привреди.

(Извор: Машински факултет)

Ветропарк „Чибук 1“ – Навећи технички подухват у области енергије ветра у Србији

Енергија ветра је препозната као најозбиљнији обновљиви извор енергије у свету. За разлику од фосилних горива, чије су резерве све мање, ветар је неисцрпан извор енергије. Вековима се користи за добијање механичке, а у новије време и за производњу електричне енергије.

У последњих 20 година ниједан извор енергије није имао тако динамичну експанзију, као што је има енергија ветра. Данас широм света ничу „фарме“ ветрогенератора, а у Србији су до сада отворена три ветропарка – Кула, снаге 9,9 мегавата, La Piccolina – 6,6 megavata и Малибунар, снаге осам мегавата. У току је изградња и ветропарка у Чибуку, недалеко од Панчева, по оцени многих најзначајнији грађевински и технички подухват у области енергије ветра у нашој земљи и региону.

Студенти Машинског факултета који слушају изборне и обавезне предмете на Катедри за пољопривредно машинство недавно су у оквиру редовне стручне екскурзије посетили ветропарк „Чибук 1“.  Студенте је поздравио њихов старији колега, дипл.инг.маш. за област процесне технике Немања Миловановић, док је за реализацију посете био задужен колега Раде Мировић.

Наоружани добром вољом, радозналошћу, знањем и заштитном опремом, студенти су имали прилику да обиђу неколико ветротурбина и трафостаницу за примопредају електричне енергије.  Будући инжењери присуствовали су и монтажи пет сегмената стубова ветротурбина и три сегмента елиса. Том приликом студентима је омогућен и улазак у сам стуб доњег пречника 5 метара који носи ветротурбину и генератор, где су могли да виде целу конструкцију „изнутра“ и упознали се са аутоматизацијом и компонентама система.

У пројекту изградње ветропарка „Чибук 1“ учествује велики број страних и домаћих компанија предвођених компанијом General Electric захваљујући којој је посета ветропарку и реализована.

Изградњом ветропарка Чибук биће постављено 57 ветротурбина снаге од по 2.78 МW. Укупан капацитет 57 ветротурбина биће 158,4 МW. Максимална висина турбине износи 170 метара, од које је висина стуба 110 метара, а крак елисе око 60 метара. Генераторе који иначе опслужују 80% ветротурбина у Европи произвела је компанија „Север“ Суботица, а трансформаторе у станици компанија „Кончар – Електроиндустрија“ из Загреба. У оквиру ветропарка се налази и трафостаница као и административно – управна зграда. Планирана је изградња далековода дужине око 11 км, кроз територију општине Ковин и града Панчева. Укупна инвестициона вредност целог пројекта је око 205 милиона евра.

(Извор: Машински факултет)

Како је природа израчунала ружин трн

Природа као инспирација одувек је била незаобилазна у радовима многих уметника. Да природа може да буде инспирација и за решавање математичких и механичких проблема, потврдили су др Ивана Атанасовска, виши научни сарадник у Математичком институту САНУ и др Дејан Момчиловић, научни сарадник у Институту за испитивање материјала. На предавању под називом „Како је природа израчунала ружин трн – природа је најбољи иноватор“ они су на краjње занимљив начин говорили о геометријским решењима које је природа „израчунала“ и указали на предуслове неопходне за успех иновација.

Предавање је инспирисано прославом 150-годишњице од рођења Михаила Петровића Аласа и његовим „Елементима математичке феноменологије“ и обележавањем 2018 године као године математичке биологије, а одржано је у оквиру манифестације „Мај месец математике“ коју по седми пут организују Математички институт САНУ и Центар за промоцију науке. Бројна публика, различитих интересовања, образовања и годишта, с великом пажњом је слушала о неопходности повратка природи, која „спремним“ решењима нуди одговоре за бројне савремене изазове.

У ери популарузације иновације као императива у свим сферама живота, почевши од инжењерства и економије, преко биологије, хемије и медицине, примере фамозно прецизних израчунавања и високо „комерцијалних“ иновација налазимо свуда око нас, истакла је др Атанасовска. Што је најважније ове иновације су потпуно бесплатне и увек свима доступне. Постулат да је природа најбољи иноватор кога треба следити даје нам објашњење и за велики број решења до којих су старе цивилизације долазиле без употребе савремених метода рачунања и рачунара. Другим речима, посматрали су природу.

Део предавања био је посвећен савршеном решењу зупчастих преносника снаге и истраживању историје зупчаника, који су још од механизама који су користили Стари Грци до данас незаменљиви делови сложених машина и механизама. У свом истраживачком опусу, др Ивана Атанасовка је велики простор посветила управо зупчастим преносницима снаге и њиховим елементима.

Током предавања акценат је стављен на геометријска решења које је природа „израчунала“. На илустративан и занимљив начин приказан је велики број примера биљних и животињских врста код којих се природа кроз еволуцију поиграла бројевима и геометријским облицима на начин који људски ум тек открива. Трн руже, подножје стабла и корен дрвета, зупчаници на задњим ногама младунчета скакавца, канџа мравоједа,… могу бити неисцрпна инспирација за истраживање, нагласила је ова научница.

Последњих година велики развој доживљавају нове дисциплине које користе традиционалне математичке методе, али истовремено и потпуно нове приступе. С тим у вези, посебан осврт је дат на развијање нових научних дисциплина, као што су биомиметика и биомеханика, као нови оквир за решавање великог броја практичних проблема примењене механике при пројектовању и конструисању у свим инжењерским областима. О томе је говорио др Дејан Момчиловић, чије је истраживачко поље усмерено управо на ове нове научне дисциплине и то с аспекта концентратора напона, којима се бавио током израде докторске дисертације, коју је одбранио на Машинском факултету у Београду, под менторством проф. Радивоја Митровића.

Једно је сигурно, овим предавањем аутори су отворили један нових оквир својих истраживачких интереса. С обзиром на актуелност и атрактивност наговештених решења до којих методе и дисциплине описане у предавању могу довести, неоспорно је да ће и други истраживачи и докторанди на другим факулетима, бити заинтересовани за истраживања у овом смеру.

(Извор: Машински факултет)

Електични аутобуси – Савремени инжењерски изазов

Због једноставног система пуњења, нулте еимисије издувних гасова и веома тихог рада електрични аутобуси су све пристунији на улицама многих градова…  Београд је први град у региону, а и шире који је у јавни градски превоз увео електричне аутобусе на суперкондензаторе.  Од 2016. године, када је започео овај пројекат, на градској линији ЕКО1 саобраћа пет возила. Тренутно се разматра набавка још 80 аутобуса.

Студенти Машинског факултета са Модула за машинство и информационе технологије недавно су имали прилику да виде како ови аутобуси функционишу у пракси. Током промотивне вожње, у организацији Градског саобраћајног предузећа Београд, будући машински инжењери су до детаља упознали главне перформансе ових возила…

„Студенти су упознали предности суперкондензатора у односу на акумулатор, начин на који су конструисани електрични подсистеми, а сазнали су и појединости везане за потрошњу електричне енергије, начин санбдевања и друго“, изјавио је за сајт МФ, Душан Савковић, извршни директор ГСП за техничку експлоатацију електроподсистема. Он је  изразио задовољство што је био у прилици да младим колегама пренесе знања и искуства из пројекта који је завршен  ове године.

О експлоатационим карактеристикама електробуса говорио је Слободан Мишановић, пројектни менаџер у ГСП Београд, задужен за реализацију пројекта. Реч је о дванаестометарском аутобусу, чији је капацитет 80 путника. Просечна потрошња електричне енергије у регуларним условима (пролеће-јесен) је око  1,1 kWh по километру. То је четири пута енергетски ефикасније у поређењу са дизел аутобусом који на истој линији троши око 44 литара на 100 км.  „С обзиром да је цена електричне енергије значајно нижа од дизел горива уштеде су заиста велике и у том смислу исплативост овог пројекта се очекује у седмој години од пуштања у саобраћај“, рекао је господин Мишановић.

Секретаријат за саобраћај Града Београда и ГСП тренутно разматрају могућности финансирања пројекта који предвиђа набавку и увођење  80 електробусева у јавни превоз. Пројекат би према речима Душана Савковића требало да буде реализован у наредних пар година. „У првој пројектној години фокус ће бити на формирању логистичке подршке пуњача и снабдевања електричном енергијом возила, а након тога аутобуси би били одмах убацивани у саобраћај“, нагласио је на саговорник.

„Тренд увођења аутобуса на електрични погон у јавни превоз присутан је у више од 80 европских градова, где је у експлоатацији тренутно око 800  возила. ГСП Београд  пажљиво прати искуства других земаља и развијајући властито искуство иде у корак са светским тренденцијама,  додао је Слободан Мишановић.  Према његовим речима, основа за анализу и сагледавање, пре свега, еколошких ефеката  аутобуса на електрични погон , био је пројекат „Смањење издувне емисије јавног превоза на територији Београда увођењем система Eco driving“.

У овом пројекту, чији је носилац био модул Машинство и информационе технологије, учествовао је велики број професора и сарадника Машинског факултета. Они су развили јединствени систем за мерење нивоа издувне емисије штетних гасова у реалим условима експлоатације аутобуса, рекао је доц. др . Горан Воротовић. На тај начин, додао је, успели смо да прецизно утврдимо директну везу између начина вожње и емисије штетних гасова. ГСП Београд је препознао значај овог пројекта, што је резултирало набавком 400 еco driving уређаја.

Истраживачи и професори МФ на Модулу за МИТ и Катедри за моторна возила се већ дуги низ година баве проблематиком електровозила са научног, техничког и еколошког становишта. С тим у вези, како је навео др Воротовић,  код Агенције за безбедност саобраћаја покренута је иницијатива за израду посебног правилника за исптивање возила према истим условима који важе у ЕУ.  Део тог материјала односи  се и на начин имплементације тих стандарда у Србији, не само кроз законодавство, него и у пракси.

„Без обзира што у Србији и неким земљама у окружењу  електровозила можда и нису толико елколошка јер се електрична енергија и даље добија из фосилних горива, чињеница је да та возила представљају будућност. Превозна средства су данас више компјутери него машине и наши студенти морају да буду спремни и  на први начин искористе предности своје струке која је најближа интеграцији информатике и модерног друштва. Отуда и иницијатива за ову презентацију електричних аутобуса ГСП Београд“ , нагласио је на крају др Горан Воротовић.

(Извор: Машински факултет)

У сусрет Технолошком самиту 2018

фото: Pixabay

“Мисли глобално, делуј локално”- мото је треће, по реду, Међународне конференције  „САД-ЕУ-ЈАПАН-СРБИЈА, ТЕХНОЛОШКИ САМИТ – ИНДУСТРИЈА 4.0 ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ“, која ће се од 5. до 7. јуна одржати у Београду. Конференција је посвећена најновијим технолошким изазовима, које највећи број земаља у свету артикулише под називом Индустрија 4.0.  Скуп организују  Машински факултет у Београду и Привредна комора Србије/Привредна комора Београда у сарадњи са Америчком амбасадом у Београду и компанијом Фијат Крајслер Аутомбили, а под покровитељством  Министарства привреде и Министарства за просвету, науку и технолошки развој у Влади РС.

Основни циљ конференције је да се кроз искуства водећих земаља сагледају сви изазови и нове могућности које пружа програм Индустрија 4.0 и дефинише најбољи модел за Србију. Четрдесет и пет међународних и домаћих експерата, научника и истраживача из САД, Европе, Јапана, Аустралије и Србије анализираће аспекте нове индустријализације засноване на овом концепту, уз присуство  више од 200 релевантних учесника. Главни резултат биће бела књига и предлог јасне мапе пута за област истраживања, развоја и примене Индустрије 4.0 у Србији.

Ове године фокус конференције је на примени Индустрије 4.0 у малим и средњим предузећима. „Централне теме биће 3Д моделовање као база тог концепта и његова примена у изради програма за обраду делова на аутоматизованим машинама, роботизацију и управљање производним и технолошким процесима и програма за мерење и контролу на CNC машинама на бази 3Д дигиталног модела производа, изајвио је за сајт МФ, организатор скупа, професор др Видосав Мајсторовић са Катедре за производно машинство. Такође, наставио је, биће речи и о програмима који се односе и на друге елементе Индустрије 4.0 као што су  IoT (интернет ствари), cloud computing, сајбер-физички системи, који омогућавају контролу и управљање процесима производње и када нисмо поред машина.

Проф. Мајсторовић подсећа да у Србији тренутно постоји на десетине организација у којима се веома успешно примењује концет Индустрија 4.0. Оне могу да буду база за око 1500 предузећа која се баве ИЦТ технологијама. Даљим повећањем броја малих и средњих предузећа у тој области, створила би се база организација које ће производити тзв. смарт производе одн. производе са високом додатом вредношћу, што ће у великој мери подстаћи и економски развој Србије и њено боље позиционирање на светском тржишту, истакао је наш саговорник.

Три дана, три локације и водећа светска имена у  области технолошког развоја

Конференција се ове године, по први пут од када је 2016. установљена, одржава на три локације – Машинском факултету у Београду, компанији Фијат Крајслер Аутомобили у Крагујевцу и Научно-технолошком парку Београд.

Свечано отварање скупа предвиђено је за 5. јуни на Машинском факултету у Београду, где ће се одвијати и први део конференције посвећен најановијим истраживачким правцима и резултатима у области Индустрије 4.0 и нових производних технологија у свету. О глобалним трендовима у тој области говориће 20 водећих стручњака из САД, ЕУ, Европе, Јапана и Аустралије. Међу њима се издвајају два имена – проф. Франческо Јоване са Politecnico di Milano и проф. Џун Ни, познати истраживач из САД , саветник за развој производних технологија председника НР Кине, један од директора у Националној фондацији за науку САД и један од председавајућих Технолошког форума у Давосу.

„Проф. Франческо Јоване је у стручним круговима оцењен као идејни творац европског програма „Будућност производње“.  Као стручњак који се бави предвиђањем развоја производних технологија он ће говорити о томе како ће  2030. године  изгледати инжењерство, компјутеризација и аутоматизација“, истакао је проф. Мајсторовић. С друге стране, проф. Џун Ни је један од најпознатијих светских експерата за технолошки развој и предвиђање развоја производних технологија. Тема његовог излагања обухватиће садашње стање и даљи развој развој производних технологија у најразвијенијим индустријским земљама.

Следећег дана, конференција се сели у Крагујевац, у компанију Фијат Крајслер Аутомобили, а акценат је на практичним искуствима у примени концепта Индустрија 4.0. „С обзиром да Фијат поседује сребрни ниво светског стандарда у производњи  WCM (World Class Manufacturing) и представља један од најмодернијих производних погона у свету, сматрали смо да је то право место за разговоре на ову тему“, нагласио је наш саговорник. Поред Фијата, искуство у примени концепта Индустрија 4.0 представиће и компанија Ball Packaging, а представници познатог америчког произвођача лименки, компаније NCR говориће о развоју IoT (интернет ствари), софтвера за управљање Big date analitic.

Трећи део конференције, посвећен домаћим искуствима у малим и средњим предузећима, биће одржан у четвртак,  7. јуна у Научно технолошком парку Београд.  „НТП је право место да нашу конференцију приведемо крају, дођемо до заједничких закључака о правцима истраживања, развоја и примене Индустрије 4.0 у Србији и коначно дефинишемо оквир за документ који ће нам помоћи да изградимо нову индустријску политику земље као део преговарачке позиције за Поглавље 20 у приступним проговорима са ЕУ, закључио је на крају проф. Видосав Мајсторовић.

(Извор: Машински факултет)

Машинском факултету уручена повеља СИТС-а

На Свечаној академији поводом 150 година Савеза инжењера и техничара Србије (СИТС), Машинском факултету у Београду додељена је Повеља за вишедеценски допринос развоју инжењерства и техничке културе у нашој земљи. У име Машинског факултета признање је примио продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић.

Свечаности обележавања овог, за инжењерску струку, важног јубилеја присуствовали су представници Министарстава рударства и енергетике, просвете, науке и технолошког развоја, заштите животне средине, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, трговине, туризма и телекомуникација, пољопривреде, шумарства и водопривреде и културе и информисања, ректори универзитета, декани техничких факултета и директори бројних научних института и компанија.

Честитајући члановима СИТС-а јубилеј, министар заштите животне средине Горан Триван је указао на значај  техничких знања и инжењерске струке за остваривање развоја и напретка наше земље. Министар је  нагласио да је мало значајних институција као што је Савез инжењера и техничара са толиким трајањем, које би могле да се похвале успешном мисијом у нашем друштву.  „Животна средина неће имати шансе уколико се не оствари најтешња веза са факултетима, институтима, инжењерском комором… Научни и стручни допринос, памет и рад инжењера, неопходна су основа свих успешних акција за бољу животну средину у Србији“ поручио је, између осталог, министар Горан Триван.

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић – Министарство рударства и енергетике је по природи своје делатности увек је било и биће окренуто инжењерској струци, поручио је државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић. Он је изразио уверење да ће та сарадња у будуће бити још чвршћа и плодоноснија. „Енергетика је мотор развоја привреде сваке земље. Пред енергетиком Србије се налазе велики изазови и пројекти добрим делом повезани са екологијом, што отвара велики простор за инжењерску струку и инжењере свих специјалости, нагласио је господин Предић. ,

„Техничарској дружни“ рођендан је честитала и проректор Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Освнувши се на, како је рекла, изузетну улогу техничке струке и науке у развоју Србије, она је поручила да је сада време да се струка окрене будућности. „У време убрзаног технолошког развоја потребе Србије за квалитетним инжењерским кадром су огромне, јер само техничка струка може да одговорим тим изазовима“, нагласила је проф. Поповић.

Бројне госте у Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду поздравио је и председник Савеза др Игор Марић. Осврнувиши се на историјски развој СИТС-а, он је посебно указао на чињеницу да је Инжењерски савез  150 година пролазио кроз разне мене, али да је стално био активан и друштвено препознатљив. „Многи значајни инжењери и научници свих струка били су и сада су активни чланови. Први председник био је архитекта и урбаниста Емилијан Јосимовић, а истакнути почасни члан Никола Тесла“, подсетио је председник СИТС-а.

Савез данас има више од четрдесет, што струковних, мултидисциплинарних, тематских, што градских и регионалних чланица, а у његовом саставу су и Развојни центар  и Инжењерска академија Србије. „Значај и улога савеза у друштву велики су и у Србији и у широј европској и светској инжењерској заједници, што се очитује кроз видове чланства у међународним, сродним организацијама, те у домаћем амбијенту, кроз афирмацију знања и сарадњу са другим удружењима, државним органима, привредом, школством, а нарочито у бројности и квалитету својих чланова, нагласио је, на крају, господин Марић.

На Свечаној академији приказан је документарни филм о Савезу, а потом су заслужним појединцима и установама, додељена признања, међу којима и Златна плакета „ИТ“.

Од „Техничарске дружине“ до Савеза инжењера и техничара

Обнављањем српске државе после вишевековне отоманске власти и стварањем модерне државе у 19. веку оживело је и инжењерство у Србији. Инжењери се тада претежно школују у Аустроугарском царству и у Француској. Већ 1868. године, 3. фебруара, била је основана „Инжењерска дружина”, која је претеча данашњег Савеза инжењера и техничара Србије. Оно што данас називамо инжењерство у 19. веку се звало механичка уметност. Временом се делатност мењала и подразумевала више од техничких знања. Инжењер данас мора да се придржава моралних и етичких начела а нису му страни ни филозофија и естетика. Изашао је из сфере уске стручности и упловио  у простор слојевитог посматрања и делања.

Значајан датум у раду и афирмацији савеза била је изградња зграде Дома инжењера Србије 1936. године и Новог дома инжењера „Никола Тесла” 1967. године. Средства за изградњу домова обезбеђивали су инжењери, привредници и добротвори чиме је инжењерска интелигенција исказала значај и вољу за окупљањем и деловањем кроз форму удружења и савеза као израз стручног, научног и интелектуалног, те критичког ангажовања.

Чланови савеза броје више хиљада инжењера из свих градова и општина Србије, а .активности су разне: окупљање, дебате, конференције, издаваштво, сарадња са другим струкама и удружењима, одржавање стручних испита, изложбе, рад са студентима, средњошколцима, младим истраживачима. Савез и његове чланице су невладине организације које се самофинансирају из својих активности и чланарине.

(Извор: Машински факултет)

Студенти МФ факултета у посети компанији  „Унисол“

Студенти Машинског факултета у Београду који похађају изборни предмет Основе турбомашина на трећој години основних академских студија и студенти прве године МАС Модула за хидроенергетику посетили су фирму „Унисол“ из Београда.

„Унисол“ je један од највећих домаћих произвођача прехрамбених производа у региону и власник великог броја брендова, међу којима је најпознатији „Полимарк“, по коме је ова компанија носила назив до 2016. године.

„Током посете овој компанији, студенти су могли да се упознају са практичном применом различитих турбомашина у постројењима једног комплексног система прехрамбене индустрије и тиме употпуне своја теоријска знања стечена на предавањима, што је и био основни циљ реализоване стручне посете“, истакао је за сајт МФ проф. др Иван Божић.

Госте је поздравио и пожелео им добродошлицу господин Ненад Ракић, сениор вођа одељења – Одржавање, а затим их је уз савете о безбедности током боравка повео у обилазак погона.  Будући млади инжењери имали су прилику да сазнају све о производном програму, делтностима појединих погона, организацији процеса припреме за производњу и о самој производњи.

О специфичним инжењерским изазовима са којима се сусрећу запослени у фирми говорио је и господин Дарко Вучковић, дипл.инж.маш., сениор менаџер службе Техничка подршка и некадашњи студент Одсека за хидроенергетику Машинског факултета у Београду.

Објашњења о основним елементима и принципима функционисања поједине процесне опреме у производњи (хомогенизаторa и пунилицa), котларског постројења, система за грејање, постројења за припрему воде и компресорских станица, агрегата за хлађење воде, као и о примени пумпи, компресора и вентилатора у њима, давали су господин Дејан Дозет, оператер одржавања, и студент докторских студија на Машинском факултету у Београду, Јован Илић који је своја прва инжењерска искуства стицао управо у овим постројењима у току једногодишњег приправничког стажа.

(Извор: Машински факултет)