Научни часопис МФ – FME Transactions на листи Clarivate Analyitics

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

проф. др Бошко Рашуо

Научни часопис Машинског факултета у Београду, FME Transactions, од јула ове године, налази се на Web of Science (WoS), Emerging Sources Citation Index (ESCI) листи, најпрестижније институције за индексирање научних часописа у свету: Clarivate Analytics, накадашњег Thomson Reuters-a. Званично обавештење да је наш часопис увршћен на ESCI листу ове угледне институције, добили смо 23. јула, каже у разговору за сајт МФ, главни и одговорни уредник ФМЕ FME Transactions-a, проф. др Бошко Рашуо, редовни професор МФ у пензији.

Часопис FME Transactions има традицију дугу 45 година. Првобитно је излазио на српском језику под називом „Саопштења Машинског факултета“, а основни циљ је био информисање домаће јавности о научноистраживачком раду МФ. Часопис данас излази на енглеском језику, четири пута годишње, а у њему су представљени најрепрезентативнији научни радови из свих области машинства.

За три месеца колико је на Web of science и ESCI, евалуирано је укупно 156 радова који су објављени у 2016. и 2017. години и притом је забележно 35 цитата. Иако подаци, можда нису најрепрезентативнији, за нас је овог тренутка најбитније да смо на Web of Science, да се наши параметри мере и да цитираност полако расте. Уосталом томе смо и тежили свих ових година, истиче проф. Рашуо.

Иако у свету постоје различите листе за индексирање научних часописа, листе Clarivate Analiytics-a су најстрожије и броје најмању популацију, по строгим критеријумима, изабраних научних часописа. Управо из тог разлога, часописи које та ексклузивна институција евалуира, у научном свету се сматрају најзначајнијим. FME Transactions је до сада евалуиран три пута пре него што је ушао на ESCI листу. Основна замерка на првој евалуацији се односила на нередовно излажење часописа и неиспуњавање потребних техничких услова. У другој евалуацији, поред питања колико часопис доприноси Clarivate Analitytics-u, постављено је и питање недовољне међународне кооперације и учешћа страних аутора у публикованим радовима.

Последњих неколико година уложили смо заиста много труда да квалитет часописа подигнемо на виши ниво, постанемо препознатљиви за велики број аутора и институција из иностранства и успоставимо редовну периодику излажења, каже проф. Рашуо. Према његовим речима, часопис данас излази редовно, чак и неколико месеци раније, што је благотворно јер пружа већи период времена за цитирање, његов импацт фактор полако расте, а заступљеност домаћих и иностраних аутора је око 50:50%.

Квалитет радова је један од основних критеријума да се часопис нађе на SCI листи Clarivate Analitytics-а. За часописе који, попут FME Transactions-a, нису уско профилисани, то није тако једноствано. Без обзира на квалитет радова, они теже улазе на СЦИ листу од публикација које су фокусиране на једну ужу област машинства, нпр. трибологију, хидротехнику, биоинжењеринг и сл, због чега, по раду, имају мање шансе да буду цитирани у целој области машинства. Друга отежавајућа околност је и то што не постоји јасна категоризација радова у научним областима.

Изузеци, ипак, постоје. Наш саговорник као пример наводи часопис Краљевског ваздухопловства Енглеске, који има традицију дугу 121 годину. Његов impact faktor је ‘’свега’’ 0,525, али и поред тога сан сваког ваздухопловца је да објави рад у том престижном часопису, подвлачи проф. Рашуо. Према томе, додаје, број цитата јесте битан, али не и једини критеријуми за рејтинг. Док се не уради јасна категоризација радова у научним областима, не преостаје нам ништа друго него да се за место престижног научног часописа боримо, као и до сада, квалитетом, каже проф. Рашуо.

Поред ESCI листе Clarivate Analytics-a, часопис Машинског факултета се налази и на другим листама за индексирање, међу којима свакако треба издвојити Scopus, Ulrich i Google Scholar листу. На Scopus листи, која има мало шири опсег претраживања и индексирања цитата и радова, часопис FME Transactions MF се налази од 2011. године. На Google Scholar-u који индексира до сада најширу базу часописа, научних књига, докторских радова и других публикација, направљен је профил часописа, тако да аутори могу да прате укупан број цитата својих радова које су објавили у FME Transactions , каже проф. Рашуо. Другим речима, додаје он, меримо рејтинг сваког рада објављеног у нашем часопису. Тако се најбоље може видети како је часопис напредовао у последњих 10 година, колико проф. Рашуо волонтерски води часопис, од времена када је имао свега 17 цитата (2007.) до данас када је достигао ниво од 415 цитата (2017.). У тренутку док смо водили разговор било je укупно 2287 регистрованих цитата, Хиршов фацтор х-индекс је 18 а и10-индекс је 71.

Да би часопис и даље напредовао неопходно је да сви заједно радимо на његовом рејтингу, поготову сад када се налази на Web of Science и ESCI listi Clarivate Anayitics-a То, међутим, није задатак и одговорност само уредништва и рецензента, који бирају радове. Одговорност је на свима нама који се бавимо научноистраживачким и образовним радом, подвлачи на крају главни и одговорни уредник ФМЕ Трансацтионс-а, проф. др Бошко Рашуо.

(Извор: Машински факултет)

 

Промоција књиге проф. Ђуре Коруге – Хиперполаризована светлост

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Сви они који желе да прошире своја сазнања из области фотонике и биомедицине, било из личних или професионалних разлога, могу да дођу на промоцију књиге “Хиперполаризована светлост – Основе нанобиомедицинске фотонике”, аутора др Ђуре Коруге, професора биомедицинског инжењерства и нанотехнологија на Машинском факултету у Београду. Представљање књиге заказано је за понедељак 30. октобар у 14 часова у Мадленијануму, Земун.

Књига је настала као израз потребе да се презентују и систематизују нова научна сазнања о биофизичким основама људског организма, као и да се прикажу нова техничка достигнућа из области биомедицинског инжењерства до којих су аутор и научна заједница дошли у протеклих тридесет година истраживања светлости, нанотехнологија и биофизичких основа наномедицине.

О књизи ће говорити, проф. др Љубиша Ракић, академик ( област медицина), проф. др Јован Шетрајчић, академик ( област физика/биофизика), проф. др Дејан Раковић ( област матеијали/биофизика), проф. др Милоје Ракочевић (област хемија/биологија), проф. др Сергеј Гуљар, академик (област медицина), др Биљана Лучић (област медицина) и аутор.

(Извор: Машински факултет)

Панел: Дигитализација индустрије – императив за бржи економски развој Србије и региона

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: twitter

Индустрија 4.0 – Дигитализација индустрије као императив за бржи економски развој Срибије и Региона, тема је панел дискусије, која ће, у оквиру обележавања Дана Машинског факултета, бити одржана у петак, 27. октобра у 14 часова, у Свечаној сали Факултета (сала 211/II).

Скуп ће отворити министар за иновације и технолошки развој у Влади РС Ненад Поповић, који ће у свом уводном излагању представити досадашње активности и даље планове владе када је реч техничко-технолошком развоју наше земље. Поред министра Поповића у панел дискусији ће учествовати и државни секретар за науку у Министартву просвете, науке и технолоког развоја проф. др Владимир Поповић, проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду проф.др Иванка Поповић, декани машинских факултета из Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, као и други стручњаци.

Индустрија 4.0 подразумева потпуну дититализацију свих процеса у ланцима производње, засновану на веома брзим разменама података. Индустријски најразвијенија земља света Немачка, али и многе друге земље свој технолошки развој заснивају на том моделу индустријске производње,  који чини интеграцију инжињерства, ИЦТ технологија и виртуелног света.

Србија мора да се ново индустријализује да би у годинама које долазе, имала високе стопе раста и опстала у све суровијој тржишној утакмици у свету. Хтела не хтела, Србију већ запљускује први талас индустрије 4.0 са доласком иностраних компанија и искораком појединих домаћих предузећа на међународној сцени.

Имајући то у виду, Машински факултет у Београду  од 2015. године, заједно са представницима надлежних министарстава и привреде, активно  ради на питањима развоја и примене модела Индустрија 4.0 у нашој земљи, у области политике новогиндустријског развоја, истраживања и образовања.

(Извор: Машински факултет)

Дан Машинског факултета – 69 година успешног рада

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет Универзитета у Београду, већ трационално, последње седмице октобра обележава Дан факултета. Ове године то је 69 година постојања савремених студија машинства и 144 године високошколске наставе у области машинства у Србији. Тим поводом, биће одржано низ пригодних свечаности, предавања, стручних скупова, који су увод за централни догађај –  Свечану академију, која ће бити одржана у суботу, 28. октобра.

Дан Факултета је прилика да се истакну важни резултати, награде најбољи студенти и доделе признања и плакете заслужним појединцима, организацијама и предузећима који су допринели развоју образовања и научног истраживања.

За постигнуте резултате на основним и мастер студијама у протеклој школској години награде и признања заслужено је добило 195 студената. Најбољи међу најбољима су – студент генерације Ђорђе Петковић, мастер инжењер машинства – термоенергетика, са просечном оценом 9,93 на основним и 9,95 на мастер студијама. Ђорђе је такође понео титулу и најбољег на мастер студијама . Најбољи студенти на Основним академским студијама су Милана Шумарац и Марко Вег са просечном оценом 10.

Машински факултет брижљиво негује вишедеценијску традицију водеће високошколске и научне институције у области машинског инжењерства, коју су стварале многе генерације професора и студената. Тим поводом, професорима који су ове и ранијих година напунили 80 година живота, као знак пажње биће уручене пригодне захвалнице, а инжењерима који су дипломирали давне 1967. године – традиционалне Златне дипломе.

У оквиру обележавања  Дана Факултета, у петак. 27. октобра, биће одржана и панел-дискусија на тему  „Индустрија 4.0 –дигитализација индустрије као императив за бржи економски развој Србије“.

Машински факултет је од својих најранијих дана пратио потребе друштва, пре свега привреде која је његово природно окружење – образовно, научно и пословно. Због објективних околности Србија је претходних деценија остала без доброг дела индустријске производње, посебно машинске индустрије. У тренутку када се у технолошком развоју на глобалном плану дешавају невероватне промене, Машински факултет је формулисао нову мисију – да буде један од носилаца новог индустријског развоја Србије, заснованог на знању.

Kао један од иницијатор нове индустријализације Србије, Машински факултет је током протеклих годину дана анимирао најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се у јавности интензивирају разговори о новом индустријском развоју земље на моделу индустрија 4.0. С тим циљем је организовао низ панела и скупова на којима су отворена питања будућег индустријског развоја Србије који, како је речено, мора да се заснива на новим производима и произвоним технологијама.

Ново време, такође,  тражи нови профил инжењера који су спемни да одговоре на изазове које доноси нова технолошка револуција. Зато је Машински факултет иницирао и разговоре о новом приступу образовања инжењера, где је указано на неопходност модернизације инжењерских знања, одн. њихову интеграцију са ИЦТ технологијама.

Студијски програм Машинског факултета је усклађен са европским и светским стандардима и  прати технолошки развој и захтеве тржишта за квалитетним стручњацима у области машинског инжењерства. О томе најбоље говоре акредитације Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера и немачке националне Агенције за акредитацију и проверу квалитета рада машинских факултета. То је уосталом, један од главних разлога због чега машинство из године у годину привлачи све већи број студената.

Ове године, број пријављених кандидата на ОАС је удвостручен у односу на пре седам година. година. Прву годину ОАС уписало је укупно 647 бруцоша, од тог броја 527 студената се финансира из буџета, а 120 студената су у статусу суфинансирајућих студената. Повећан је и број страних студената, а настава се одвија на српском и енглеском језику. У шк. 2016/2017. године на Машинском факултету је одшколовано  269 инжењера машинства и 169 мастер инжењера машинства. Поред ОАС и МАС на Факултету се организују и Докторске академске студије, а само протекле године одбрањено је 15 докторских дисертација.

Унапређење квалитета наставе, научних истраживања, међународно-научне сарадње и сарадње с привредом остају основни приоритети  Машинског факултета и у будуће.

Од осталих активности које су облежиле рад МФ у протеклих годину дана свакако треба издвојити издавачку делатност. Објављено је 15 уџбеника, шест приручника, четири збирки задатака из различитих области машинства, четири монографије и Зборник радова 16. Међународне конференције о стабилитету бродова.  Међу издањима, посебно се издваја Зборник биографија натавног особља МФ од 1948 до 1973. године.  Тај временски оквир није случајно одабран – то је био период ударног развоја Машинског факултета српске индустрије.

(Извор: Машински факултет)

Главне поруке 22. MHCL Конференцфије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Београд је почетком октобра био центар светске истраживачке елите у области интерлогистике, логистике И машина за механизацију, а Машински факултет домаћин једног од најзначајнијег међународних скупова у тој области -XXII International Conference on Material Handling, Constructions and Logistics – MHCL 2017. У раду конференције, учествовали су водећи истраживачи из Србије и још 14 земаља – Аустрије, Немачке, Холандије, Данске, Италије, Пољске, Грчке, Турске, Алжира, Кине, Вијетнама и земаља из региона.

Од 4. до 6. октобра, колико је скуп трајао, представљено је више од 50 радова, од којих су шест по позиву. Фокус је био на неколико тема које су разматране кроз пет одвојених сесија – транспортне машине прекидног и непрекидног дејства, рударске и грађевинске машине, логистички и интралогистички системи, инжењерски дизајн, као и логистика у лукама.

Сумирајући резултате конференције, коју је оценио веома успешном, проф. др Ненад Зрнић са Машинског факултета у Београду, посебно је издвојио предавања по позиву шест водећих светских експерата у области интерлогистике И логистке. Реч је о радовима у којима су решења одређених проблема представљена кроз актуелна истраживања, рекао је проф. Зрнић.

Он се посебно осврнуо на предавања проф. Јоханеса Фотнера за Техничког универзитета у Минхену И проф. Каи Фурманса са Техничког универзитета из Карлсруеа, који су, говорећи о новим достигнућима у области складиштења, интралогистике и лостике у контексту Индустрије 4.0, представили своја искуства у пројектима нових монтажних линија које су радили за БМW. Према речима нашег саговорника, та предавања су посебно интересантна за нашу земљу, јер су у уској вези са тенденцијама И активностима које је на тему новог индустријског развоја Србије иницирао Машински факултет.

Велика посећеност свих предавања, као и општа оцена учесника да је скуп одлично организован, а Машински факултет и Град Београд добри домачини, најбоље говоре о успеху конференције. Велики број учесника, у првом реду из Немачке, исказао је жељу да поново дођу на неки од наредних скупова, а то је веома важно не само за промоцију Машинског факултета као научноистраживачке институције, него и за Град Београд и Србију у целини, нагласио је професор Зрнић.

Сви презентовани радови одштампани су у Зборнику конференције, чији је издавач Машински факултет. Захтеви да се та публикација достави Националној библиотеци Немачке за науку и технологију у Хановеру и другим научноистраживачким институцијама у осталим европским државама, такође говоре о великом међународном значају конференције.

Иначе, прва конференција, под називом “Транспорт у индустрији”, одржана је давне 1976. године, а од 2012. скуп сваке друге године наизменично, у Београду и Бечу, организују Катедра за механизацију МФ и Институт за инжењерски дизајн и техничку логистику Техничког универзитета у Бечу. Наредна конференција биће одржана на јесен 2019. године у Бечу.

(Извор: Машински факултет)

Разговор с поводом: Емеритус, проф. др Милосав Огњановић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Професор емеритус, др Милосав Огњановић

Број професора, који своју академску каријеру заокруже звањем „професор емеритус“, није велики. На Београдском универзитету има их укупно 31. Међу њима, однедавно је и професор Машинског факултета, др Милосав Огњановић. То је био повод да са њим, између осталог, разговарамо и о даљим правицима развоја машинског инжењерства у Србији, а у том контексту и о инжењерима будућности.

Научни и стручни рад проф. Огањановића одвијао се и одвија се у правцу који води иновативном развоју техничких система. Његов стручни рад испреплетен је са научним. Многи научни радови произашли су из стручних активности и решавања конкретних задатака за потребе привреде. То је његов приступ решавању стручних питања и проблема, да у њима нађе повод и материјал за научну надоградњу научних резултата и обрнуто да научне резултате имплементира у решавање стручних проблема, наводи се, између осталог, у реферату који су са предлогом за доделу признања „професор емеритус“, колеге професора Огњановића доставиле Сенату Универзитета у Београду.

У настави је радио на свим нивоима студија, највише на основним, као и на мастер и докторским студијама. У то треба укључити и рад на другим универзитетима и факултетима у Србији и ван Србије, који су били у развоју и требала им је помоћ. Формирао је и одржавао више наставних предмета, међу којима су, Машински елемети 1,2,3, Основне конструкција, Основе техничких иновација, Иновативни дизајн техничких система и др. Формирао је и нови изборни модул на мастер студијама Дизајн у машинству. Написао је  18 књига и више од 300 научних радова, који су објављивани у престижним научним часописима у земљи и свету.

Ово је само део научно-стручног и наставног рада професора Огњановића који га је квалификовао за почасно звање „професор емеритус“.  Ипак, то није само почасна титула, него звање које подразумева и саветодавну улогу, као и учешће у извођењу наставе на постдипломским студијама и научноистраживачком раду Универзитета и Факултета на којем је радио.

Професоре, недавно Вам је уручено почасно звање „професор емеритус“.  Шта за Вас представља ово признање и како га доживљавате?

Звање „професор емеритус“, које ми је доделио Сенат Универзитета у Београду, заиста је високо признање, мени посебно значајно, јер су ме за то признање предложиле колеге са Факултета са којима са радио и сарађивао више од 40 година.

Признање се додељује пензионисаним наставницима Универзитета који су се истакли својим научним, стручним и педагошким радом, остварили заслуге за развој и углед Факултета и Универзитета, као и развој научног и наставног подмладка и стекли медјународну репутацију. Када вам то признање доделе колеге са Факултета и Универзитета то доживљавате као посебно задовољство, јер сте један од ретких појединаца којима је ова част указана.

С друге стране, сви наставници и професори Универзиета имају обавезу да одржавају наставу и развијају наставни процес, научноистраживачки рад, сарадњу са привредом, међународну сарадњу, али и да се баве друштвеним активностима у науци, односно, раде на стварању услова за научна истраживања. У том смислу, ово признање, које су осим мене добиле још две колегинице, представља потврду да сам те активности обављао успешније и ефикасније од других.

Иако сте у пензији, веома сте активни на професионалном плану. Који су ваши даљи планови, када је реч о академском раду?

Желим да своје исксутво ставим на располагање и Машинском факултету и привреди и будем користан у мери, колико ме здравље буде служило.

Осим Вас, колико професора Машинског факултета има звање „професора емеритуса?

То звање има и колега, проф. др  Мирољуб Аџић, који је већ седам година професор емеритус и ево сад сам се и ја придружио. Иначе, на Универзитету у Београду постоји 31 професор емеритус, а пре неки дан одржали смо састанак на којем смо разматрали предлог о оснивању Клуба емеритуса, који ће имати саветодавну улогу и на тај начин помагати раду Универзитета.

Током академске каријере, која и даље траје, радили сте на унапређењу квалитета наставе, научних истраживања, сарадње с привредом, међународне научне сарадње, изнедрили значајан број младих истраживача, написали више од 300 научних и стручних наслова и сл. Шта би из тог, заиста импресивног професионалног опуса, посебно издвојили?

Лабораторија за преноснике

Свакако да све што човек уради није једнако по значају, а ни селекција није једноставна.  Ипак, од свих професионалних доприноса, који су ме и квалификовали за завање професора емеритуса, издвојио бих оснивање модула на мастер студијама за Дизајн у машинству. Садржај тог модула, који сам развио заједно са осталим колегама у сарадњи са више унивезитета у свету, би требало да буде оријентир и за будуће правце развоја инжењерства.

Такође, издвојио бих и дугогодишње вођење већа и комисија за Докторске студије, одобравање и прихватање докторских дисертација и изборе у наставничка звања на Машинском факултету и Универзитету, где сам, по мишљењу колега, дао значајан дорпинос сређивању стања на нивоу групације техничко-технолошких наука, када је реч о тим питањима.

Из скупа књига које сам написао издвојио бих уџбенике „Машински елементи“ и „Иновативни развој техничких система“. У области науке и истраживања истакао бих радове објављене у водећим часописима као што су:  Синтеза обновљивих слободних вибрација; Поузданост за дизајн – идентификација носивости машинских система на бази показатеља стања и радних услова; Робусни приступ у избору конструкцијских параметара; Хибридни зупчани преносници са континуалном варијацијом преносног односа и др.

Истакао бих и развој лабораторија за потребе наставе, истраживања везана за докторске студије, потребе индустрије и др., међу којима су лабораторије за Преноснике снаге, за Изворе вибрација и буке и за Дизајн у машинству.

Оснивање модула за дизајн у машинству издвојили сте као један од својих најзначајнијих дорпиноса развоју образовања машинских инжењера. Шта се конретно изучава на том изборном модулу мастер студија?

Сам назив модула – Дизајн у машинству –ствара малу терминолошку забуну, али је орјентисан, пре свега, на иновативни развој техничких система. Иако се данас пуно говори о техничким иновацијама, људи у потпуности не схватају појам техничке иновације. Зато је један од основних циљева наставе на модулу да студенте уведе у процедуру креативног стварања техничких система. Истовремено, настојимо да их усмеримо на то да свако решење које развије инжењер треба да буде иновативно, односно да схвате да иновације нису резултат тренутног надахућа, него део процедуре коју инжењери примењују. Даље, задатак је  да их уведемо у процес анализе тржишта и прављења бизнис плана и подстакнемо на предузетништво и оснивање стартапова – малих и средњих предузећа који ће у сарадњи са великим компанијама бити покретачи економског развоја друштва.

Наука у Србији давала је најбоље резултате када су истраживачи били у уској вези са привредом, а МФ један од главних покретача индустријског развоја земље. Због објективних околности последњих деценија та веза је прекинута. Које кораке би, по Вашем мишљењу,  требало предузети да би се поново успоставила та копча?

У време када сам се, прво, као асистент, а затим и доцент, бавио истраживањем, привреда је готово свакодневно контактирала истраживаче на МФ и тражила од нас да урадимо решење за неки проблем. У то време, велики број дипломираних машинских инжењера радио је у привреди. Када би наишли на неки проблем за помоћ су се обраћали својим професорима. На жалост, урушавањем индустрије дошло је до значајног слабљења, па и прекида сарадње МФ с привредним предузећима.

У тренутку када се на глобалном нивоу, кроз подстицање предузимљивости и иновативности појединца и стварање малих и средњих предузећа ствара једна нова привреда, спрега универзитета и домаће индустрије и у образовном и истраживачком смислу морала би да буде много јача него што је некада била.

У развијеним земљама држава пореским системом стимулише индустрију да истраживања и развој лоцира на универзитетима. Тако се подиже на виши ниво и образовање и остварује рад образовних институција за оно што је индустрији потребно. У овом процесу треба да буду водеће велике фирме за које су везана мала и средња предузећа која би у том ланцу такође била укључена, што је пракса развијених земаља.

Убрзани технолошки развој доноси велике промене у све сегменте друштва, посебно у области техничких наука и образовања инжењера.  Све се више инсистира на интерактивном и мултидисциплинарном учењу, иноваторству и подстицању предузетништва. Ко су инжењери будућности и шта ће бити њихов главни задатак?

Лаб. за изворе вибрација и буке

Ова питања су стално присутна у дискусијама и расправама, али су промене, посебно у нашем окружењу, мале. Брз технички развој подразумева инжењера који је у стању да се прилагођава променама. То за систем и приступ образовању значи да на факултету студент, будући инжењер треба да стекне широка општа знања и да научи како да прикупља – стиче нова знања када се за то укаже потреба.

Актуелни тренд развоја техничких система је хибридизација механичких, електронских, софтверских па чак и биолошких и менталних принципа. Специјализација инжењера за уже области и специјалности треба да се реализује по систему целоживотног образовања (Lifelong learning) како би се прилагодио брзим променама. Овај приступ је у свету углавном заживео. Студент кроз изборне предмете формира свој профил образовања према потреби да што пре удје у процес рада, а кроз „Lifelong learning“ додатно се образује или мења специјалистичку оријентацију. На том принципу би могле да се формирају и мастер и докторске студије, али и да се направе неки посебни курсеви.

Овај приступ требао је да заживи на принципима Болоњске декларације, међутим она није тако схваћена нити примењена. Углавном је прихваћен степенасти начин студирања, без битних промена у самом процесу и садржају образовања. Учење не сме да се своди на памћење чињеница, него студента треба нучити како да усваја нова знања и да их примењује. Најкорисније је знање које се стекне властитим искуством и схвати потреба за допуном и проширењем по систему целоживотног учења. Овај приступ може да заживи тек пошто индустрија стане на своје ноге, а знање добије своју праву друштвену и тржишну цену.

Када је иновативност у питању, пуни смо приче о иноваторству, почев од Европске уније, преко наше државе до појединаца. У том ланцу мало ко конкретно зна шта се подразумева под термином „иновације“.  Иноваторство се у нашем окружењу још увек схвата као аматерска категорија, а понекад као пежортиван појам. О томе најбоље говори ситуација, када смо у једном периоду на Факултету имали навалу разних иноватора и проналазача, који су долазили да им верификујемо проналаске који нису били засновани чак ни на основним законима физике.

Инжењер по дефиницији треба да буде иноватор.  Свако техничко решење треба да одговара неком нивоу иновативности. Ова проблематика је научно разрађена, развијене су и процедуре како се долази до иновативних решења, који су нивои иновативности итд. Наука је јасно дефинисала пет нивоа иновације почев од оне прве, најниже, до пете где је реч о открићу или проналаску. Зато је потребно инжењере увести у  методологију креативног иновативног развоја техничких система.

Технички системи, свесно или несвесно, одувек су развијани по угледу на биолошке системе. Савремена теорија иновативности техничких система стоји на становишту да инжењери будућности у свом иновативном раду треба да се усмере на трансформацију биолошких принципа у техничка решења.

Свет одавно очекује да точак економског развоја покрену микро, мала и средња предузећа, повезана са великим корпорацијама. С тим у вези, од инжењера се очекује да својим иновативним радом, кроз одговарајуће бизнис планове и предузетништво, отварају нова тржишта и покреће економски развој.

Да ли је научна заједница у Србији спремна за неопходне реформе и колико МФ може да помогне у том процесу?

Научна заједница у Србији је део целокупног друштва у Србији. Да би се оствариле напред наведене промене које су поодавно присутне у свету, потребно је да се промене наша шира друштвена схватања. Треба имати у виду ко себе у Србији назива иноватором и проналазачем. У свету су то висококреативни и образовани професионалци. Готово свако конструкцијско решење код њих је иновативно. Надаље, како код нас увести принцип „Lifelong learning“ када би то за наше људе било понижавајуће. У свету сваки запослени повремено иде на нека допунска образовања, курсеве воркшопове који га квалификују за неке нове послове или да би на истом послу имао виши положај.

Машински факултет није у могућности да сам промени ова схватања. Ипак могао би да учини значајније промене у процесу образовања инжењера који би у одређеној мери учинио померај у овом смислу. Мислим да би преласком на 4+1 студије проширили основна знања машинског инжењера, укључујући и уже области које су сада на мастер модулима. То би инжењеру омогућило слободу да се бави различитим областима машинства, а на мастер студије могао би да се упише одмах или касније када схвати шта му је потребно. Модули на мастер студијама могли би да буду флексибилнији и по садржини и структури, по настајању и гашењу.

То би нас значајно приближило тренду уопштавања инжењерских знања који је присутан у свету. Принцип „Lifelong learning“ мора да заживи на нашем простору у који треба да се укључе мастер и докторске студије као и различите врсте курсева воркшопова и други облици иновације, проширивања и продубљивања знања. Не би морали сви да уче све него би томе приступили само они којима је потребно и када је потребно. Тиме би се пратиле промене и у индустрији, промене у науци и технологији, а индустрија би морала и имала би потребу да се више окрене према науци и образовном систему.

****************************

О професору Огњановићу

ОБРАЗОВАЊЕ:

  • Рођен 23.10.1950, Плажане, Деспотовац, Србија
  • Основна школа – Плажане, Техничка школа – Деспотовац,
  • 1969-1974 – Дипл. Инж. Производно машинство, 1975-1977- Магистратура, 1979-1984- Докторски рад – Универзитет у Београду, Машински факултет.

ЗВАЊА И ФУНКЦИЈЕ:

  • 1974-1975-Истраживач у Опитном центру Фабрике вагона у Краљеву.
  • 1975-1979-Асистент-приправник, 1979-1986-Асистент, 1986-1991-Доцент, 1991-1996-Ванредни професор, 1996… -Редовни професор, – Универзитет у Београду, Машински факултет.
  • 2006-2008-Шеф Катедре за опште машинске конструкције.
  • 2006-2016-Руководилац изборног модула мастер студија за Дизајн у машинству.

ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ:

  •  1996 – Октобарска награда града Београда за допринос у науци за монографију Генерисање буке у машинским системима.
  • 2004 – Дописни члан, а од 2012 – Редовни члан Академије инжењерских наука Србије – АИНС
  • 2016 – Danubia-Adria Society for experimental mechanics: Захвалница за дугогодишњи научни допринос и рад као представник Србије у Научном одбору.
  • 2017 – Професор emeritus Универзитета у Београду, Машински факултет.

АКАДЕМСКИ РАД И ИСКУСТВО:

  1. РАД У НАСТАВИ:

            Наставни предмети (формирани и одржавани):

  • Машински елементи 1, 2 и 3
  • Основи конструисања
  • Конструисање машина
  • Основе техничких иновација
  • Иновативни дизајн техничких система
  • Методе у инжењерском дизајну
  • Поузданост преносника
  • Методе испитивања структура
  • Развој производа у машинству
  • Поузданост и динамика преносника

      Формиран изборни модул мастер студија:

            Развио је изборни модул мастер академских студија за Дизајн у машинству – ДУМ. Модул је                  оријентисан  развоју способности за иновативни инжењерски дизајн техничких система. Обухвата обраду свих аспеката, метода и алата који омогућују иновативни развој производа препознатљивих на тржишту.

Б. ИСТРАЖИВАЧКИ РАД:

      Области истраживања:

  •  Инжењерски дизајн: Методе; Иновативни развој производа, Дизајн заснован на својствима.
  • Динамика машинских система: Радна оптерећења, Генерисање вибрација и буке
  • Сигурност и поузданост: Замор, Трибологија, Акумулација замора, Вероватноћа разарања
  • Зучасти преносници: Конструисање, Вибрације и бука, Замор и разарања.

      Најважнији научни доприноси: 

  • Синтеза обновљивих слободних вибрација изазваних сударима машнских делова.
  • Одређивање носивости машинских система засновано на показатељима стања и радним условима.
  • Робусни приступ избору конструкцијских параметара зупчастих преносника.

     Најважнији инжењерски доприноси: 

  • Инсталације и процедура лабораторијских испитивања вероватноће разарања, вибрација и буке зупчаника, преносника и других компонената.
  • Иновативна конструкцијска решења специфичних преносника високе компактности и карактеристика за екстремне услове рада.
  • Идентификовани узроци оштећења и предлози нових решења за широк спектар примене у идустрији.

      Ментор одбрањених теза: 

  • Докторске тезе: Петар Кочовић, Божидар Росић, Предраг Петровић, Александар Субић, Fathi Agemi, Предраг Живковић, Снежана Ћирић-Костић, Matug Benur, Мирослав Милутиновић.
  • Магистарски и мастер радови: Василије Дрецун, Александар Субић, Владимир Петковић, Снежана Костић, Предраг Живковић, Војислав Батинић, Mustafa Ederwish, Сања Васин, Стефан Ивковић, Жарко Марковић, Драган Баришић, Милош Станчић, Давор Дробац, Драган Џодан.

      Стварање услова и вођење истраживања: 

  • Координатор TEMPUS пројекта (2006-2008)
  • Руковођење радним пакетом пројекта FP-7 (2008-2011)
  • Руковођење и учешће у реализацији 11 државних научних и иновационих пројеката
  • Организовање и реализација више од 70 пројеката сарадње са привредом
  • Председник комисија за стандарде 

В.   АКАДЕМСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ И АКТИВНОСТИ:

Активности на Машинском факултету: 

  • Председник Комисије за изборе у звања и Комисије за докторске студије (2008-2016)
  • Уредник часописа FME Transactions (2005-2007)
  • Члан Савета Факултета, Комисија за наставне планове и програме, Комисије за издавачку делатност и др.

     Активности на Универзитету:

  • Председник Већа научних области тњехничких наука у три мандата (2008-2016)
  • Члан Стручног већа за машинске, саобраћајне, рударско-геолошке и организационе науке (2001-2007)

     Глобалне активности и комуникације:

  • Одржао четири међународне конференције и био је члан научног одбора 30 међународних конференција
  • Био је члан издавачког одбора три међународна часописа
  • Члан је четири међународна научна удружења
  • Рецензент је више угледних међународних научних часописа
  • Сарађивао је и посећивао више од 15 међународних универзитета и свих домаћих
  • Држао је наставу и формирао кадар на машинским факултетима у Кралјеву и Источном Сарајеву.

ПУБЛИКАЦИЈЕ: 

  1. ИЗАБРАНЕ КЊИГЕ од 18 наслова: 
  • Огњановић М.: Машински елементи –Машински факултет београд, издања 2003-2016.
  • Огњановић М.: Иновативни развој техничких система –Машински факултет Београд

Б. ИЗАБРАНИ РАДОВИ са списка од више од 310 наслова: 

  • Ognjanovic M.: Decisions in Gear Train Transmission Design – Journal on Research in Engineering Design, 8(1996),178 -187
  • Ognjanovic M., Agemi F.: Gear vibrations in supercritical mesh-frequency range caused by teeth impacts, – Journal of Mechanical Engineering 56 (2010)10, 653-662
  • Ognjanovic M., Benur M.: Experimental Research for Robust Design of Power Transmission Components, Meccanica, 46 (2011) 4, 699-710,
  • Ognjanovic M., Ciric Kostic S.: Gear Unit Housing Effect on the Noise Generation Caused by Gear Teeth Impacts, –Journal of Mechanical Engineering, 58 (2012) 5, 327-337
  • Ognjanovic M., Ristic M., Zivkovic P.: Reliability for Design of Planetary gear Transmission Units, Meccanica, 49 (4), (2014), 829-841
  • Vasin S., Ognjanović M., Miloš M.: Wind turbine with continual variation of transmittion ratio – design and testing methodology, – Proceedings of the Romanian Academy Series A-Mathematics Physics Technicalsciences Information Science, 2(2015), 184-192.

(Извор: Машински факултет)

Сајам идеја “Хоризонт 2020” испунио очекивања

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Сајам идеја Хоризонт 2020, који је ове године акценат ставио на нове материјале и нанотехнологије, одржан је 4. и 5.октобра на Машинском факултету у Београду. У оквиру сајма одржани су и пословни сусрети с циљем да се подстакне укључивање домаћих истраживача у европске програме истраживања и развоја.

Скуп су организовали Иновациони центар МФ, Центар за трансфер технологија Универзитета у Београду и Европска мрежа предузетништва, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.

“Сајам идеја” отворио је помоћник ресорног министра, проф. др Виктор Недовић, а током дводневног скупа разматрана су два аспекта битна за добијање пројеката или примену научног резултата – финансирање (кроз националне програме, Хоризонт 2020 или инвеститоре) и потрага за партнерима. Када је реч о позиву Хоризонт 2020, фокус је био на развоју и иновацији, мада је било речи и о истраживањима.

На скупу је учествовало 85 учесника из земље и иностранства, а веома интресантна предавања одржали су, између осталих, господин Јерг Шерер (Jörg Scherer, EU IPR Helpdesk/шеф мреже амбасадора за Интелектуалну својину), госпођа Биљана Косановић (OpenAir projekt), и др Костас Хрисагис (dr Kostas Chrysagis, Siti univerzitet London & CERTH).

Учесницима су представљене и активности на повећњу видљивости истраживања у области материјала (доц. др Милош Ђукић), алтернативним изворима финансирања (др Недељко Милосављевић, ЦТТ), а велику пажњу привукла је и панел дискусија на тему “Утицај, иновације и питања интелектуалне својине у Хоризон 2020 пројектима”, на којој су учесници изнели своја запажања.

На „сајму идеја“ учествовали и чланови Секторске групе за материјале Европске мреже предузетништва и њихови клијенти, што је била добра прилика за размену идеја, директне сусрете са потенцијалним партнерима и успостављање нових контаката у области истраживања, трансфера технологија и бизниса.

(Извор: Машински факултет)

Домаће иновације на EUROASIA Форуму у Пекингу

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У оквиру тзв.„Belt and Road“ иницијативе у Пекингу је од 21-22. септембра одржана Конференција о интелектуалној својини на којој је учествовала и вишечлана делгација из Србије. Скупу је присуствовало више од 300 учесника, међу којима и 120 гостију из око 50 земаља, а Универзитет у Београду су представљали директор Центра за Трансфер Технологије др Недељко Милосављевић, чланови ЕЕН конзорцијума Србије из Иновационог центра Машинског факултета у Београду (ИЦМФ), др Снежана Кирин и проф. Александар Седмак.

Централне теме скупа биле су: Иновациони „погон“: људи, мреже и интернационализација; Академски трансфер технологе и сарадња у области иновација у оквиру „Belt and Road“ иницијативе; „Belt and Road“ повезивање Еуроазије; Развој кластера и могућности сарадње науке, технологије и иновација; Сарадња у истраживању, развоју и иновацији – стварање врхунских светских регија; Техно-паркови, Инкубатори – сарадња и будући развој И „Еколошка“ изградња међународног трансфера технологија, иновација и предузетништва.

У секцији “Напредних Технологија”, представници Иновационог центра Машинског факултета су представили иновативне технологе фирме „ДЦ90“ (сеизмички пригушивачи за грађевинарство) и Института Винча (Електронска станица за струјно-напоснку карактеризацију горивих ћелија снаге до 80 W).

Учешће на једном овако значајном скупу, који је окупио представнике интерконтиненталних компанија, водећих светских универзитета, научних института и надлежних државних институција најјачих универзитета, обезбедило је видљивост не само Универзитета у Београду, него и домаћих технологија, што је у великој мери допринело и успостављању контакта са представницима светске привреде.

(Извор: Машински факултет)

Академија наука НР Кине заинтересована за сарадњу са истраживачима МФ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Професор др Александар Седмак, редовни професор на Катедри за технологију материјала Машинског факултета у Београду био је гост Института за механику Кинеске академије наука, где је одржао предавање по позиву на тему “Нелинеарна механика лома”.

У оквиру посете било је речи и о сарадњи Машинског факултета са овом водећом научноистраживачком институцијом у Кини, а том приликом успостављени су контакти са лабораторијама за ласере, карактеризацију материјала и експерименталну механику лома.

Професора Седмака угостио је и проф. Хонг, главни и одговорни уредник водећег светског часописа у области механике лома – Fatigue i Fracture of Engineering Materials and Structures, који га је позвао да напише уводни, тј. прегледни рад на тему Computational Fracture Mechanics – from early efforts to recent developments.

(Извор: Машински факултет)

Проф. Н. Дуић и проф. Н. Рајковић о одрживим енергетским системима и паметним енергетским мрежама

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: Pixabay.com

Поводом предстојеће 3. СДЕWЕС конференције која ће бити одржана од 30. јуна до 03. јула 2018. године у Новом Саду, проф. Невен Дуић и проф. Никола Рајаковић одржаће гостујуће предавање на Машинском факултету у Београду на тему “Одрживи енергетски системи са фокусом на инфраструктуру паметних енергетских мрежа. Предавање је најављено за уторак, 24. Октобар, у 13.00 часова у сали 211 (Свечана сала МФ).

Инфраструктура паметних енергетских мрежа као суперпозиција комуникационих и информационих технологија на постојећу електроенергетску мрежу представља веома важан концепт у решавању изазова одрживог развоја у домену постојећих енергетских система. Познато је да постојећи изазови одрживог развоја у погледу снабдевања енергијом, водом и храном могу бити решени коришћењем унапређених постојећих технологија а одговор на питање на који начин и конкретизација овог решења биће резултат енергетског планирања и све сложенијих модела који се при томе користе. Оптимална решења обухватају више различитих сектора што доприноси искоришћењу могућих синергетских ефеката.

О предавачима

Проф. Невен Дуић, редовни професор на Свеучилишту у Загребу, Факултет Стројарства и Бродоградње, где држи наставу на предметима енергетског планирања, политике и економије од 2001. године. Члан је међународног научног одбора конференције СДЕWЕС од 2003. године. Помоћни је уредник часописа Energy Conversion and Management, Energy, Applied Energy i домаћег Thermal Science. Поље његовог научног интересовања су енергетско планирање, енергетски системи са високим учешћем обновљивих извора енергије, одрживе енергетске заједнице, климатске промене и друге.

Проф. Никола Рајаковић, редовни професор на Универзитету у Београду, Електротехнички факултет, са деценијским академским али и практичним искуством у пословима електропривреде и енергетске политике. Аутор је уџбеника из области Анализе електроенергетских система и Дистрибутивних и индустријских мрежа. Кроз бројне међународне и националне пројекте од 2011. фокусиран је на паметне енергетске мреже, опрему и инфраструктуру као могућност привредног развоја Републике Србије.