Инжењери су кључ развоја Србије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Индустријски развој земље заснован на моделу Индустрија 4.0 као и стицање инжењерских знања која могу да прате тај процес свеобухватне дигитализације, кључни су за  убрзани економски и привредни  развој Србије и њену конкурентност на светском тржишту. С тим у вези,  неопходно је модернизовати традиционална инжењерска знања која  треба да буду интегрисана са информационо-комуникационим технологијама. Ово је један од основних закључака панела „Образовање инжењера-текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана“,  који је у уторак одржан на Машинском факултету у Београду.

Напори које Влада Србије улаже у дигитализацију српске индустрије не могу да буду валоризовани без јаког инжењерског ресурса, поручио је министар у Влади Србије, задужен за иновације и технолошки развој др Ненад Поповић. Како је навео, управо у младим инжењерима препозната је једна од кључних шанси и компететивних предности Србије у међународним оквирима.

Наши млади инжењери и њихово укључивање у процес индустрија 4.0 представљају кључну прилику да, после периода бомбардовања, санкција и економске кризе, ухватимо корак са економски развијеним земљама у Европи, рекао је министар. Међутим, додао је, индустрију 4.0 не могу да изграде инжењери без најмодернијег знања. Технологије имају радикални развојни тренд и стара знања брзо застаревају. Србији  је потребна модернизација инжењерских знања и зато ће влада најснажније подржати тај процес у којем  види шансу за економски раст, повећање извоза и отварање нових радних места.

Подсетивши да је Влада Србије недавно формирала радну групу за изградњу највећег индустријско- технолошког  парка у јужној Европи, који ће се простирати на 320 хектара, министар Петровић је изразио уверење да ће тај пројекат бити велики ветар у љеђа за домаћу индустрију, а посебно за научноистраживачку и академску заједницу у Србији.  Пројекат који се реализује у сарадњи са НР Кином треба да буде окосница привлачења водећих технолоших компаније не само из Кине, него и из других држава у свету.

Поздрављајући учеснике скупа, декан Машинског факултета у Београду, проф. др Радивоје Митровић је истакао да се системске промене и реформе у образовању, у контексту Индустрије 4.0, могу спроводити само у троуглу држава-привреда-високо образовање/наука.  Високо образовање и образовање у целини морају бити спремни да одговоре на изазове новог времена и да стално изналазе нова, квалитетнија решења. Високо образовање није привилегија ниједног универзитета, већ подразумева и регионалну компоненту. Без регионалне компоненте тешко да може да буде развоја уопште, рекао је проф. Митровић указујући на важност развојних (паметних) специјализација Србије и западног Балкана. Морамо да размиљамо регионално, а делујемо локално. То је једноставно императив времена у коме живимо, закључио је професор Митровић.

Паметна (развојна) специјализација је приступ промишљању будућности и формирању стратегије развоја која се базира на знању, рекао је директор Центра за истраживања развоја науке и технологије при Институту Михајло Пупин, проф. др Ђуро Кутлача. Једном речују, додао је, паметна специјализација подразумева селекцију оних делатности, било индустријских, било друштвених, које су релевантне за неки регион, а које се могу развијати на основу знања, науке и технологије. Словенија је успешно применила тај принцип реструктуирања индустрије, образовања и науке који омогућава приступање структурним фондовима ЕУ, подосетио је проф. Култача. Како је навео, у паметној специјализацији је кључно то да се прецизно утврди шта ко уме да би се могли изабрати приоритети државним консензусом. У паметној специјализацији је кључан процес који спаја високо образовање, науку и индустрију да би се изградио национални иновациони систем који подразумева високотехнолошки развој и развојне пројекте који би у великој мери допринели бољем позиционирању Србије, заклључио је проф. Кутлача.

Ако хоћемо да пројектујемо будућност, то не можемо да урадимо без инжењера и зато једна од компонети паметне специјализације треба да буде инжењерство, рекао је проф. др Петар Петровић, професор Машинског факултгета у Београду.  Наиме, додао је, када говоримо о инжењерству ми говоримо и о шанси коју нам пружа тзв. феномен технолошке конвергенције, односно феномен технолошког сустизања, који каже да неразвијене економије имају потенцијал бржег развоја од развијених економија, али само у мери у којој могу да обезбеде квалитетнији људски ресурс од оног којег могу да продукују.  Србија је од 60-тих до 90-тих година прошлог века имала стабилан период акумулације људског ресурса, а 80-тих година сопственим знањем смо пројектовали и производили индустријске роботе. Зато, нагласио је професор Петровић,  када говоримо о паметној специјализацији, морамо да се једним делом фокусирамо на инжењерство, односно како да се та моторна, генеричка компонента за економски, привредни и сваки други развој поново оснажи..

Кључ развоја је у људском ресурсу и образовању,  пре свега инжењера пројектаната који су оперативни и имају споспобност да проналазе решења у бесконачном простору могућности који пружа контекст који називамо Индустрија 4.о. У Србији, како је навео, постоји један добро постављен систем високошколског образовања инжењера у четири, географски лепо распоређена универзитетска пола –  Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу.  Међутим, додао је, инжењерство има три домена – струку (оперативци) – научно знање (пројектанти и оперативци) – иновације.  Зато морамо да израдимо посебне програме образовања за сваки од ових домена инжењерства. Ако то не урадимо нећемо имати ефикасно инжењерство које ће повести Србију, закључио је проф. Петровић.

Панел „Образовање инжењера-текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана“ одржан је у оквиру дводневног 24. Научног скупа „Технологија, култура и развој“, чији су организатори Машински факултет у Београду и Институт Михајло Пупин. Скупу су присуствовали декани машинских и других техничких факултета унииверзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Бања Луци, представници научних института, Привредне коморе Београда, Министарства одбране РС, као и представници привредних предузећа са којима МФ остварује успешну сарадњу већ дуги низ година.

 

(Извор: Машински факултет)

Студенти Катедре за шинска возила МФ на стручној пракси у „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГУ“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет у Београду и Команија „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГ“ из Крагујевца потписали су почетком јула  Уговор о научноистраживачкој, стручној и пословно-техничкој сарадњи, чиме су створени услови да прва  група студената Катедре за шинска возила, већ у августу, реализује стручну праксу у погонима те фабрике.

Током двонедељног боравка у компанији, студенти су имали прилику да се детаљније упознају са конструисањем, техничком припремом производње и производњом елемената, подсклопова и склопова, који се у овим производним погонима производе за водеће европске произвођаче шинских возила – возове великих брзина (SIEMENS, ALSTOM и BOMBARDIER).

Студенти завршне године мастер студија су изразили жељу за радним местом у овој фабрици, па ће од октобра ове године добити прилику да током пробног (приправничког) рада, користећи знања стечена током студија на МФ, дају свој допринос развоју фабрике и створе себи могућност сталног запослења.

Од ове школске године, студенти мастер студија Катедре за шинска возила имаће прилику и да аплицирају за стипендију у Компанији „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГ“  , која ће им поред финансијске помоћи током студирања омогућити перманентно практично усавршавање и радно место по завршетку студија.

Овај вид сарадње Машинског факултета са привредом је од великог значаја за развој железница Србије. На овај начин студенти, већ на основним студијама, имају прилику да се упознају са железничким машинством и могућностима које пружа ова област образовања на Катедри за шинска возила.

Организацију и праћење реализације стручне праксе водио је доц. др Јован Танасковић са Катедре за шинска возила МФ, а трошкове путовања на праксу на релацији Београд-Крагујевац-Београд, као и трошкове за исхрану студената преузела је компанија „МИЛАНОВИЋ ИНЖЕЊЕРИНГ“.

(Извор: Машински факултет)

3D биоштампа: Иновације у области регенерације хрскавице и примена на другим ткивима

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Биоштампа има значајан потенцијал за регенеративну медицину и ткивно инжењерство.  Мада постоји низ изазова које треба решити и много хипотеза које треба испитати да би се пронашла решења и методи за регенерацију ткива, студентима Машинског факултета свакако ће бити интересантно да чују искуства водећих биотехнолошких компанија које се баве истраживањима у области регенеративне медицине. Тим поводом, у среду 13. септембра у 10 сати у сали 211 на Машинском факултету представници шпанске компаније REGEMAT 3D одржаће  предавање о примени 3D штампе при регенеративним терапијама, као и презентацију својих биоматеријала и биоинкова.  

REGEMAT 3D je један од пионира у области „биоштампе“. Међу привима су увели 3Д штампу у примену при регенеративним терапијама. Ова компанија развија иновативна решења прилагођена конкретним проблемима у области биоштампе и регенеративне медицине, с циљем да се дође до клиничке примене и унапређења квалитета људи.

REGEMAT 3D је, својим иновативним биоштампачима и прилагођеним софтверима, постигао унапређену процедуру биоштампе, са већим процентом преживљавања и вијабилности ћелија, током рада са термопластиком на високим температурама, без геометријских ограничења. REGEMAT 3D ће приказати ова унапређења на ћелијама хрскавице – хондроцитима, и дати преглед за штампу са различитим биоматеријалима и ћелијама за друга ткива.

Научни скуп „Технологија, култура и развој“ – Образовање инжењера у земљама ЗБ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: twitter

“Образовање инжењера – текуће стање и кључни проблеми у земљама Западног Балкана” централна је тема панела, који ће, у оквиру 24. Научног скупа “Технологија, култура и развој”, бити одржан у уторак, 5. септембра на Машинском факултету у Београду.

У раду скупа учествоваће др Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Србије, задужен за иновације и технолошки развој, а уводно педавање на тему “Инжењерство у контескту иновације и технолошког развоја, одржаће проф. др Петар Петровић са Машинског факултета.

Научни скуп “Технологија, култура и развој, чији је поднаслов Западни Балкан на путу ка ЕУ, ове године се 4. и 5. септемра одржава по 24. пут, а организатори су Институт Михајло Пупин и Машински факултет у Београду. Образовање инжењера је само једна од тема скупа. Ове године акценат је стављен и на развојне специјализације Србије и земаља западног Балкана, о чему ће бити речи на панелу заказаном за понедељак 4. септембар у Институту Михајло Пупин.

Скуп на научно основан, аргументован, отворен и демократски начин разматра изабране теме са циљем да понуди прилог поузданом разумевању смисла, сврхе и импликација уласка у ЕУ и правовременим квалитетним припремама за тај културно, социјално-политички, економски, технолошки подухват земаља Западног Балкана.

Након одржаног скупа учесници, као и свих предходних година, могу послати радове везане за теме овогодишњег ТКР 24, који ће бити рецензирани и објављени у тематском зборнику радова.

(Извор: Машински факултет)

Confluence Belgrade – Спремни смо да освојимо Сен Тропе!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Confluence Belgrade, тим студената Машинског факултета у Београду  у  Сен Тропеу од 4. до 11. септембра учествује на престижном међународном студентском такмичењу Hydrocontest 2017,  које се ове године одржава у Француској.

Такмичење окупља студенте бродоградње из целог света, са циљем истраживања и промоције енергетске ефикасности пловила, а студенти имају задатак да самостално испројектују и израде једно или два пловила и да се са њима тркају против пловила других тимова у три трке. Сви тимови добијају идентичан електромотор за погоњење пловила, снаге 1.2кW.

Наши студенти су направили два брода. Први, назван „Дунав“, дугачак је 3.3м, широк 0.57м, носи 200кг терета и имам максималну брзину од око 10км/х. Други брод „Сава“ има дужину од 2.4м, ширину 0.55м, носивост 20кг и постиже брзину од око 19км/х.

Пробне вожње су успешно изведене на београдском језеру Ада Циганлија, као и на Дунаву у марини Наутец. Приликом боравка направљен је и видео снимак, који можете видети у наставку текста, а дешавања у току такмичења можете пратити на фејсбук страници: www.facebook.com/confluencebelgrade/

 

(Извор: Машински факултет)

Деца из вртића “Сунчица” у посети МФ: Зарђали робот, Највећи робот, Гитара робот…

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Дечја машта, радозналост, спонтаност и потреба за откривањем света су аутентични и пуни стваралачке снаге. Многе западне земље имају развијене програме којима се већ у вртићима код деце подстичу интересовања за природне науке и технику. Процењује се да ће на тај начин у наредних двадесетак година у великој мери повећати број образованих стручњака.

И у Србији постоји велики број пројеката чији је циљ да се деци приближи свет науке и отклоне баријере према природним и техничким наукама. На жалост, такви програми још нису заживели кроз редован образовани систем. Подстицање интересовања деце за природне и техничке науке и усвајање знања уопште у великој мери зависи од мотивисаности и добре воље, на првом месту родитеља, а затим васпитача, учитеља, наставника…

Заинтересовати децу за науку, многи кажу, данас је врло тешко. Међутим, судећи по одушевљењу на лицима малишана из вртића “Сунчица” ПУ Звездара у Београду који су са својим васпитачицама недавно посетили Машински факултет у Београду, та тврдња није тачна. Да је тако, најбоље говоре цртежи на којима су “инжењерски” прецизно представили своје импресије након посете Лабораторији за роботику и мехатронске системе, Аеротунелу, “Друмској стрели”…

Посета малишана из вртића “Сунчица” Машинском факултету у Београду свакако је позитиван пример како децу мотивисати да развијају позитиван став према науци, користе своје таленте, вештине и логичко размишљање.

 

(Извор: Машински факултет)

Snow Sim – Покретна планина спремна за скијање

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: www.ctt.rs

Snow Sim – мобилни симулатор за скијање и snowboarding, производ иновативне компаније „Composite Tehnology Team“ на најбољи начин говори о томе да су инжењери које школује Машински факултет у Бeограду спремни да решавају најзахтевније инжењерске изазове и стварају нове иновативне производе.

Snow Sim је мобилни симулатор за скијање и сноwбоардинг који може да се постави за два сата на било којој локацији… Лако је преносив и може се користити и у затвореном и на отвореном простору. Симулатор је намењен како почетницима у скијању и рекреативцима, тако професионалцима који се припремају за такмичења. Израђен је на бази најновијих технологија и у складу са највишим стандардима безбедности, што га сврстава међу најнапредније ски симулаторе на свету.

Иза Snow Sim-а стоји тим младих људи на чијем челу је авиоинжењер Петар Мутановић, некадашњи студент Машинског факултета и оснивач компаније компаније „Composite Tehnology Team“ која је чланица Пословно-технолошког инкубатора техничих факултета у Београду и део мреже Научно-технолошког парка Београд.

фото: www.ctt.rs

Љубитељи зимских спортова могли су да се опробају у скијању и сноуборду, на „покретној планини“ која је у среду представљена у оквиру НТП на Звездари… Ово је инстинска иновација, потврђена добијеним патентом, која отвара могућност да милиони људи могу да ефикасно уче и тренирају скијање и друге зимске спортове током целе године у апсолутно безбедним условима. Наш тим је пионир у светским размерама у области развоја скијашких симулатора и тренутно предњачимо у односу на конкуренте, рекао је у изјави београдским медијима Петар Мутановић.

Симулатор је најсавременији и најсавршенији ски симулатор на планети и већ је ушао у комерцијалну употребу. Скијашка подлога је направљена од полимерних материјала, а савремено управљање, уз подешавања параметара брзине гарантује висок ниво безбедности. Основна предност је што на њему може да се скија без обзира на временске услове, што је и био покретач да се направи.

Представиљању Snow Sim-а присуствовали су и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја проф. др Владимир Поповић и в.д директора Научно-технолошког парка Београд Гордана Даниловић Грковић.

Фото: промо

Ово су лепи тренуци за Министарство просвете, науке и технолошког развоја, рекао је проф. Поповић. Он је подсетио да се као професор сусрео са студентом Матуновићем на Машинском факултету још 2006. године када је направио беспилотну летелицу, а да се данас срећу у потпуно другој ситуацији.

Овакве примере морамо још јаче да подржимо. Није ствар само направити старт ап ако немате следећи корак, односно услове у којима ће моћи да се развија. Зато морамо да пронађемо механизме за финансирање компанија које почињу као старт -ап фирме“, рекао је Поповић. С тим у вези, подсетио је да је у току позив Фонда за иновациону делатности и да старт – ап фирме могу да добију мини грантове, као и да је у току јавни позив за суфинансирање иновација.

Реч је о укупно је 2,7 милиона евра и позив је отворен до 1. септембра. Прошле године смо имали колаборативну шему сарадње научно-истраживачких организација и привреде, која се показала као веома добра. Имали смо велико интересовање и тада је подељено три милиона евра, од којих је милион био из буџета, а два из средстава Европске инвестиционе банке и Светске банке односно ММФ-а, нагласио је Поповић.

(Извор: Машински факултет, агенције)

Универзитет у Београду  и ове године међу 300 најбољих на Шангајској листи

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

На престижној Шангајској листи, која је објављена у уторак 15. августа, Универзитет у Београду задржао је прошлогодишњу позцију између 201. и 300. места.  Шангајска листа, коју сваке године објављује Универзитет Ђао Тонг из Шангаја, једна је од најутицајнијих листа која рангира најбоље универзитете у свету, њих 500.  Листа је неформална, али ствар је престижа бити на њој, јер обухвата само два одсто светских универзитета.

Ове године на Шангајској листи је уведена новина рангирања универзитета у 52 научне области, а по том критеријуму УБ је у 17 области међу првих 500 у свету, док су универзитети у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу рангирани у области математике.

Велики је успех то што је Универзитет у Београду задржао позицију на Шангајској листи од 201. до 300 места, изјавила је помоћница министра просвете Весна Мандић нагласивши да ће држава и ресорно министарство наставити да улажу и високо образовање и науку. Кроз јединствен информациони систем и регистар истраживача, који се формирају при Министарству просвете, држава ће моћи да води „паметну политику“, јер ће то омогућити да се јасно видети где треба улагати, кога подржавати и у којим областима, нагласила је Мандић.

Цитираност радова математичара и ове године био је онај језичак на ваги који је превагнуо да у укупном скору БУ буде за нијансу боље рангиран у односу на прошлу годину. Наравно, уз професора Стојана Раденовића, редовног професора Машинског факултета у пензији, добро је цитиран и професор  Зоран Каделбур, изјавила је у првом реаговању проректор за међународну сарадњу Иванка Поповић.

Добром позиционирању БУ на Шангајској листи у великој мери допринео је укупан број радова факултета и института, а посебно њихов бољи квалитет. С тим у вези, проф. Поповић је упозорила да ће без адекватног финансирања науке УБ бити тешко да задржати позицију. Као пример навела је земље у региону, од којих је само Универзитет у Љубљани на листи, док је Униветрзитет у Загребу испао са листе баш због тога што је дошло до проблема у финансирању науке. „Морамо имати сигуран оквир у финансирању науке, да се обезбеди миран и несметан рад научника“, нагласила је проф. Поповић.

Из региона на Шангајској листи је само још Универзитет у Љубљани и то у групи од 401. до 500. места, док универзитети из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Македоније нису на листи.

Међу првих десет универзитета на Шангајској листи су осам америчких и два британска универзитета. Најбољи светски универзитет је Харвард, затим Станфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд, Колумбија, Калифорнија и Универзитет у Чикагу.

Кључни критеријуми за рангирање универзитета су број објављених научних радова у међународним часописима, цитираност, број добитника Нобелових награда и Филдсових медаља који су похађали универзитет или на њему раде.

O професору Стојану Раденовићу

Професор Стојан Раденовић је редовни професор МФ у пензији и годишње објави 30 до 40 радова из математике. Слови за једаног од наутицајнијих и најцитиранијих истраживача у свету. Само током ове године цитиран је 464 пута, а његове радове највише користе истраживачи из  Америке, Ирана, Турске у Кине. Последње две године проф. Раденовић је на листи 100 најутицајнијих научних умова у области математике, а прошле године придружио му се и проф. Зоран Каделбург.

Професор Раденовић је и прошле године био најзаслужнији што је БУ на Шангајској листи рангиран међу првих 300 универзитета у свету. Тада је у разговору за сајт МФ рекао да је математика за њега уметност, али да захтева посвећеност и љубав, иако у науци нема новца. „Бавити се математиком значи приближавати се правди и истини. Када то осетите ништа вам више није важно и у томе је драж бавлљења математиком, истакао је он. Међутим да би био добар научник, мора се бити и добар човек. Доброта је срж за рад у  математици, а завидност и  мржња вас удаљавају од резултата, подвукао је професор Раденовић.

(Извор: агенције, Машински факултет)

 

 

(Извор: агенције, Машински факултет)

Занимљивости из света науке: Мобилни телефон без батерије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Истраживачи у САД представили су прототип мобилног телефона без батерије, који користи технологију за коју се надају да ће с временом бити примењивана у производима за масовно тржиште. Телефон је, како наводи агенција Ројтерс, дело групе истраживача са Универзитета Вашингтон у Сијетлу и ради на принципу генерисања малих количина енергије из радио сигнала, познатих као радио фреквенција или ‘РФ’ таласи.

Телефон је тек први прототип са елементарном функцијом – на први поглед изгледа више као штампана плоча са неколико причвршћених делова, а особа која позива мора да носи слушалице и да притиска дугме за пребацивање између функција говора и слушања.

Постоје планови за даљи развој прототипова, који ће имати енергетски штедљиви екран за слање порука, па и основну камеру. Такође се планира верзија телефона без батерије који ће користити малу соларну ћелију за снабдевање енергијом.

Индустрија 4.0 у Србији: Мисли глобално, делуј локално

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: twitter

“Мисли глобално, делуј локално” – главни је мото, треће по реду, Међународне конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит 2018 , која ће, од 5. до 7. јуна наредне године, бити одржана у Београду. Конференција је посвећена најновијим технолошким изазовима, које највећи број земаља у свету артикулише под називом Индустрија 4.0, а основни циљ скупа је да се сагледају искуства других земља и дефинише најбољи модел за Србију. Овог пута фокус ће бити стављен на Индустрију 4.0 и њену примену у малим и средњим предузећима. Организатори скупа су Машински факултет у Београду и Привредна комора Србије/Привредна комора Београда.

Машински факултет, као иницијатор нове индустријализације Србије успео је да анимира, најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се у домаћој јавности интензивирају разговори о новом индустријском развоју земље на моделу Индустрија 4.0. Стручна јавност је сагласна да су пред Србијом велики изазови, али и велике шансе да примењујући тај модел крене путем индустријски развијене земље. У Србији тренутно постоји десетак организација у којима се веома успешно примењује концет Индустрија 4.0. Оне могу да буду база за око 1500 предузећа која се баве ИЦТ технологијама. Даљим повећањем броја малих и средњих предузећа у тој области, створила би се база организација које ће моћи да апсорбују већи број младих инжењера, спремних да својим зањем и иновативним идејама створе тзв. паметне, смарт производе одн. производе са високом додатом вредношћу.

Да је модел Индустрија 4.0 шанса за ново индустријализацију Србије, опоравак њене привреде, а самим тим и убрзан индустријски развој земље сагласни су и водећи светски стручњаци, који су у јуну ове године учествовали на Технолошком самиту 2017 и другим стручним скуповима организованим у оквиру Недеље високих технолошких знања на МФ.

Проф. др Аугуста Мариа Паци из Италијанског националног одбора за истраживање оценила је да скупови попут Технолошког самита представљају одличну основу за даље разматрање изазова и могућности за унапређење производње засноване на моделу Индустрија 4.0. Презентацијама, које смо могли да чујемо током конференције на МФ, указано је на дијапазон великих промена које ће се јавити као резултат Индустрије 4.0, истакла је проф. Паци. Зато би, како је истакла, било изузетно важно у прелазној фази подржати иницијативе за унапређење сарадње истраживача и индустријалаца, али и подстицати развој постојећих и нових предузећа који се баве иновацијама. Влада Италије, односно Министарство за економски развој припремили су обиман план Индустрије 4.0, односно низ конкретних мера које ће компанијама помоћи да се припремиле за долазећу дигиталну револуцију. Поред тога, постоје и бројне јавне иницијативе да се та помоћ пришири и на мала И средња предузећа, нагласила је професорка Паци.

Проф. др Детлеф Коцхан са Машинског факултета у Дрездену уверен је да Србија има научни и привредни потенцијал да свој будући индустријски развој заснива на моделу Индустрија 4.0. Србија има потенцијал, поготово у правцу аутоматизације индустрије и развоја ИТ-а. У том смислу, додао је, Технолошки самит представља значајан допринос. Говорећи о немачким искуствима професор Коцхан је рекао да на пољу развоја нових технологија постоји велика подршка Владе Немачке, али да бирократија и даље представља главну препреку. У Немачкој постоји неколико подстицајних активности, али тај број је и даље премали у односу на стварни производни ниво, очекивања и потреба малих и средњих предузећа, нагласио је наш саговорник.

Србија је мање-више спремна за Индустрију 4.0, рекао је проф. др Лаурентиу А. Михаил са Машинског факултета Универзитета у Брашову у Румунији. Познавајући стање у Србији, наставио је он, могу да потврдим да се као и у случају Румуније Србија може припремити за нови талас индустријализације. Оцењујући Технолошки самит 2017 изузетно успешним, наш саговорник је рекао да је Индустрија 4.0 као врло актуелна тема презентована разноврсно и да је свака презентација са свог аспекта нагласила важност овог концепта. Нове технологије су од кључног значаја за развој економске моћи сваке државе. Зато оне морају бити познате, развијене, имплементиране и искоришћене у пуном потенцијалу. Само на тај начин могу се поставити нове границе производње, закључио је проф. Лауренитиу.

(Извор: Машински факултет)