Дан Св. Саве на МФ:  У знаку најбоље књиге за 2017.г.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Годишња награда Машинског факултета за најбољу књигу у  2017. години, свечано је уручена аутору, др Ивану Божићу за књигу  „Хидрауличне турбине – Практични примери са изводима из теорије“. Поводом Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Награду је уручио декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, a o књизи је говорио један од рецензената, проф. др Милош Недељковић.

Ова награда ми, заиста, много значи и за мене има троструки значај, изјавио је  у разговору за сајт МФ, др Божић. Први и основни значај, према његовим речима, лежи у чињеници, да се књига са овом тематиком, на српском говорном подручју, појавила, први пут, након више од седам деценија. С друге стране, наставио је, ово признање представља и породични успех. Аутор, који на потпупно савремен начин, обрађује тему, о којој, дуги низ година, нико није писао, мора бити спреман на велика лична одрицања. У том смислу, подршка породице је од кључног значаја. На крају, додао је др Божић, награда представља и лични успех, као признање за рад и труд самог аутора.

Књига „Хидрауличне турбине – Практични примери са изводима из теорије“, према речима нашег саговорника,  настала је из потребе да се надомести недостатак оваквих издања у домаћој уџбеничкој и стручној литератури. Књига је намењена првенствено студентима мастер студија Модула за хидроенергетику Машинског факултета Универзитета у Београду, али и студентима других техничких факултета, као и инжењерима који се у свом раду сусрећу са пројектовањем и применом различитих типова хидрауличних турбина и хидроенергетских постројења. О томе колико је стручној јавности недостајала литература из ове области најбоље говори податак, да се књига увелико налази у наставном процесу на другим универзитетима у Србији и региону.

Рад на књизи, према речима др Божића,  био је велики лични и професионални изазов. Ова област није млада. Хидроелектране су познате више од сто година, а последња збирка решених задатака на тему само хидрауличних турбина објављена је на српском језику, давне, 1939. године. Реч је о књизи инжењера Симеона Керечког, универзитетског асистента,  у којој су, кроз брижљиво сакупљене примере, представљена тадашња искуства у примени Пелтон, Франсис и Каплан турбина. Од тада, вишедеценијска примена ових и других типова хидрауличних турбина, њихов континуирани развој, бројна истраживања и експанзија коришћења довели су до нових научно- стручних сазнања и ажурирања техничких стандарда из ове области. Самим тим, додао је,  наметнула се потреба и за одговарајућом стручном литературом.

На збирку инжењера Керечког наишао је сасвим случајно, истражујући шта је протеклих година на тему хидауличних турбина објављено код нас. Та књига, као и начин на који је размишљао аутор, били су драгоцени путоказ, на који начин да своје теоријско знање, које ми пренео проф. Мирослав Бенишек и практично искуство које сам стицао у експлоатацији и ревитализацији хидроелектрана, објединим и преточим  у литературу у којој ће се, кроз практичне примере, функционално резимирати и осавременити поменута област, истакао је др Божић.

Конципирајући књигу, проф. Божић је сваком типу турбине посветио засебно поглавље, које започиње историјатом. Према његовим речима, читаоцу се, на тај начин, нуди могућност да користи оне делове књиге који су му посебно интересантни, независно од других поглавља. А о томе шта за студенте представља ова књига, наш саговорник каже:  „Оно што су ми честитајући и сами рекли. Да се захваљују, јер после дуго времена, имају помоћни уџбеник из којег могу без проблема да самостално уче.

Иако књига носи наслов  Хидрауличне турбине, она по свом садржају, обухвата тематику још два предмета које наш саговорник предаје. Реч је о предметима – Хидроенергетска постројења и опрема и Обновљиви извори енергије – мале хидроелектране.  У фокусу књиге су хидрауличне турбине као хидрауличне турбомашине, што је само по себи, по мишљењу нашег саговорника, незахвално ако се изостави сагледавање њихове улоге у припадајућем хидроенергетском постројењу. С друге стране, трендови коришћења малих хидропотенцијала изискивали су и посебну анализу Архимед, хидрокинетичких и турго турбина, истакао је на крају др Иван Божић.

**************************

Још једна у низу књига које пишу историју развоја МФ

Машински факултет већ дуги низ година негује традицију да у оквиру обележавања Дана Светог Саве награди најбоље издање у области машинства, истакао је професор Митровић на свечаности доделе награде за најбољу књигу. Ове године, додао је он, одлуком већине чланова Научно-наставног већа МФ признање је добила књига „Хидрауличне турбине“ др Ивана Божића, који се на тај начин придружује плејади аутора који су добили признање и ушли у историју развоја Машинског факултета. Честитајући студентима и запосленима школску славу, проф. Митровић се осврнуо, не само на просветитељску,него и на државотворну улогу Св. Саве, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије и законодавства.

Законоправило, најважнији државни, црквени, правни, историјски и књижевни рукопис српског народа,  формулисано је по угледу на законе најразвијенијих земаља тог добра, али је Св. Сава  његове одредбе прилагодио потребама новоуспостављене српске државе и цркве. С тим у вези, истакао је, ово је порука,  пре свега за младе колеге, који ће бити у прилици да путују по свету и сагледају како боље организовани део данашње цивилизације функционише. Њихов задатак је, не само да уоче, него и да покушају да та позитивна искуства имплементирају у нашу стварност и на тај начин допринесу далјем развоју Србије, закључио је проф. Митровић.

О значaју награђене књиге говорио је један од рецензената,  проф. др Милош Недељковић. Књига, колеге Ивана Божића је заиста новина на  Катедри за хидрауличне машине и енергетске системе. Дуги низ година није било збирке задатака из области хидрауличних турбина, а о томе најбоље говори сам аутор који је у предговору навео податак да је последња књига у овој области написана 1939. године.  У том смислу, нагласио је,  књига др Ивана Божића представља нови допринос у области хидрауличних турбина. С обзиром да о овој области не постоји довољна литература, уверeн сам да ова збирка задатака превазилази оквире уџбеничке литературе и да ће изазвати велики интерес и код стручне јавности, закључио је проф. др Милош Недељковић.

Присутне је поздравила и проф. др Милица Мојовић, редовни проф МФ у пензији, која је по мишљењу великог броја колега,  један од заштитника школске славе Св. Саве на Машинском факултету, још од времена када није било популарно обележавати тај празник. Проф. Мојовић, деценијама у назад, тачније од 1956. године, за  Дан Св. Саве  спрема и доноси жито на МФ. Њена  племенитост и духовност, коју је унела од првог обележавња овог празника, по мишљењу већине, свакако ће обележити једно време у развоју Машинског факултета.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Гост МФ: Проф. др Душан П. Секулић са Универзитета Кентаки у САД

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Проф. др Душан П. Секулић, са Универзитета Кентаки у САД, одржаће, у уторак, 6. фебруара у 12:00, у сали 211 на Машинском факултету, предавање на тему „Кретање течне алуминијумске легуре преко површина карактерисаних добрим или лошим квашењем”. 

Током предавања, проф. Секулић ће представити фундаменталну студију о распростирању микро слојева течних алуминијумских легура, која је део програма вишегодишњег пројекта под покровитељством Националне Аеронаутичке и Свемирске Администрације USA (NASA). Реч је о студији распростирања микро слојева течног метала покретаног дејством површинског напона и лимитираног његовим вискозитетом у условима постојања реакција или њиховог одсуства, на субстратима начињеним од алуминијума или алуминијум оксида.

Циљ је разрешавање проблема оштећења узрокованих микрометеоритима и васионским отпадом до којих долази услед пенетрације кроз спољне слојеве свемирских објеката као што је међународна свемирска станица (ISS), или конструкције планиране за будуће мисије на ванземаљским локацијама. Поред тога, од практичног интереса су примене за формирање конструкција у свемиру или на ванземаљским објектима коришћењем технологија спајања метала или неметала.

На предавању ће бити представљени и експериментални подаци о распростирању микро слојева течних алуминијумских легура у условима присуства гравитације као и приступи моделирању равнотежних стања и/или кинетике процеса.

 О проф. Секулићу

Др. Душан П. Секулић је некадашњи докторанд МФ у Београду, а сада професор на Колеџу за инжењерство, Департмана машинског инжењерства Универзитета Кентаки, Лексингтон, УСА. Носилац је “J.G. Morris” катедре као и Fellow ASME. Такође, носилац је и “Foreign Expert Chair Professor” катедре на Харбин Институту Технологије и гостујући профессор неколико универзитета у Азији и Европи, на Универзитету у Београду.

Проф. Секулић је аутор три књиге књиге из области термодинамике, преноса топлоте и науке о материјалима које су, на енглеском И кинеском, објављене у САД (Wiley), Енглеској (Cambridge University Press) и Кини Mashin Press, Peking). Објавио је  више од 150 архивских публикација. Његов професионални интерес укључује студије везане за енергетску одрживост, термодинамику, пренос топлоте и науку о материјалима, особито производне процесе.

(Извор: Машински факултет)

Најбоља књига МФ у 2017: Хидрауличне турбине, аутора Ивана Божића  

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

 „Хидрауличне турбине: Практични примери са изводима из теорије“, аутора Ивана Божића, у издању Машинског факултета у Београду, добила је Годишњу награду Факултета за најбољу књигу у 2017. години. Поводом обележавања Дана Св. Саве, Машински факултет у Београду сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. Одлуком већине чланова Научно-наставног већа МФ Годишња награда за најбољу књигу у 2017. години припала је наслову „Хидрауличне турбине – Практични примери са изводима из теорије“.  Свечанa доделa Годишње награде биће одржана у четвртак, 25. јануара 2018. године, у 12 часова у Свечаној сали 211.

(Извор: Машински факултет)

Нова школска година и нов студијски програм – ИТ у машинству

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

ИТ у машинству, назив је студијског програма, који ће, од октобра, похађати нова генерација бруцоша Машинског факултета у Београду. Сенат Универзитета у Београду, на седници одржаној у среду, усвојио је програм основних академских студија Информационе технологије у машинству, које ће трајати три године и носе 180 бодова.

Декан МФ, проф. др Радивоје Митровић очекује да ће Комисија за акредитацију већ у априлу или мају одборити нови студијски програм и да ће МФ већ у наредној, школској 2017/2018 години, уписати прву генерацију, од око педесетак, бруцоша.

Подсетивши да МФ факултет има акредитоване мастер студије Машинство и информационе технологије, декан МФ је истакао да се увођењем новог студијског програма модернизују постојеће основне студије. Нови студијски програм је, према његовим речима, „обојен“ машинством, али ће се студенти доминантно бавити информационим и информационо-комуникационим технологијама.

Задржавамо основни курс, развијамо машинско инжењерство, али нема машинског инжењерства без веће примене информационо-комуникационих технологија, рекао је проф. Митровић  нагласивши  да се нови студијски програм битно разликује од других ИТ смерова на ЕТФ-у, ФОН-у и Математичком факултету.

На овај начин, Машински факултет не само да имплементира информационе технологије него јача дигитализацију свих објеката који су предмет изучавања на Машинском факултету – возила, летелице, паметне зграде, чисте собе“, закључио је проф. Митровић.

Увођење нових и унапређење постојећих студијских програма на факултетима представља континуирани процес чији је циљ подизање квалитета наставе на Београдском универзитету, истакао је ректор БУ, проф. др Владимир Бумбаширевић.

(Извор: Машински факултет)

Пројекат „Студент студентима“ – бесплатни Курсеви страних језика

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Савез студената МФ је, и ове школске године, у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Београду, организовао бесплатне курсеве страних језика за студенте Машинског факултета. Пројекат бесплатних курсева страних језика, симболичног назива, „Студент студентима“ –одржан је девети пут за редом. Током протеклог јесењег семестра одражни су курсеви из  Немачког, Енглеског, Шпанског , Италијанског, Руског и Арапског језика. Због великог интересовања студената за Немачки језик, формиране су две групе. Током пролећног семестра биће организовани и напредни курсеви из ових језика, а планирани су и курсеви за друге стране језике за које су студенти показали велико интересовање, као што је на пример курс за Норвешки језик.

(Извор: Машински факултет)

Јачање културе академског интегритета: изазови и решења

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти,  којима је, већ на почетку студија, јасно предочено да ће им знања, која стичу, користити, не само на професионалном плану, него и у разним животним ситуацијама, показују већу жељу за учењем и усавршавањем и мање преписују на испитима. Покретање унутрашње мотивације код студената и њихово укључивање у развој етичких норми и креирање академског интегритета, неки су од кључних услова за смањење корупције у високом образовању и успех концепта квалитетног образовања.  Ово је једна од основних порука међународне Конференције на тему ”Јачање културе академског интегритета: изазови и решења”, која је недавно одржана у Београду.

Конференцију је организовала Канцеларија Савета Европе у Београду у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја РС, а скупу је присустовало више од стотину универзитетских професора из земље и света, домаћих и страних експерата у области образовања, представника међународних организација и цивилног сектора.

Међу еминентним стручњацима из области образовања који су одржали предавања били су и Муриел Поасон, таск менаџер пројекта Међународног института за планирање образовања (IIEP-UNESKO),  Тереза Фишман, директор Међународног центра за академски интегритет и професор на Универзитету Западне Џорџије и Клемсон универзитету,  као и Соња Бјелобаба, редовни професор Универзитета у Гетеборгу и гостујући професор на Упсала универзитету.

Догађај је реализован у оквиру пројекта „Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању у Србији“, који је саставни део заједничког програмског оквира Европске уније и Савета Европе Horizontal Facility  за западни Балкан и Турску. Основни циљ пројекта је јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању применом превентивних механизама који почивају на стандардима и пракси Савета Европе.

Специфични циљеви пројекта обухватају подршку релевантним високошколским установама у изради етичких стандарда, борби против корупције и промовисању добрих пракси за осигурање квалитета и интегритета у високом образовању и подизање свести и унапређење знања главних актера у образовању о етичким стандардима и начинима решавања проблема корупције.

Корупција у образовању, како је истакнуто, у већој или мањој мери, постоји у свим земљама и то на свим обазовним нивоима – од предшколских установа до високошколских институција. Зато је препознавање и решавање проблема који оспоравају академски интегритет у високошколској заједници од кључне важности. У том контексту, Конференција је организована како би се свим актерима у обазовном процесу предочили практични увиди, идеје и потенцијална решења за изазове, не само у домену академског интегритета, него и по питањима етике и транспарентности у високом образовању. Идеја конференције била је и да обезбеди оквир и за доносиоце одлука у сектору високог образовања и пунуди могућност презентације, адресирања и расправе о политикама, механизмима, алатима и средствима потребним за постизање и спровођење жељених процеса или визија који резултирају одрживом променом.

(Извор: Машински факултет)

Шта доноси нови Закон о НИД-у

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: Pixabay.com

Први састанак Радне групе за израду текста радне верзије Нацрта Закона о научноистраживачкој делатности одржан је недавно у Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

Радна група је формирана решењем министра Младена Шарчевића, а чине је представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја (државни секретар, три помоћника министра), Српске академије наука и уметности, Заједнице института Србије, Синдиката науке, Привредне коморе Србије, Министарства финансија, Министарства одбране, као и Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој.

Група ће бити допуњена са два представника Конференције универзитета Србије, чим Министарство добије предлог од стране КОНУС-а.

Релеватност истраживања  као основни циљ 

Председник Радне групе проф. др Владимир Поповић, државни секретар у МПНТР, навео је основне разлоге за доношење новог Закона о научноистраживачкој делатности, као и да се у том правцу, као најважнији кораци, издвајају две кључне новине:

1)  Комбиновани модел финансирања научних истраживања, односно пројектно-институционални модел;

2)  Оснивање Фонда за науку (начин формирања Фонда ће ближе бити дефинисан у наредном периоду).

Полазна документа за израду Нацрта су важећи Закон о научноистраживачкој делатности, Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2016. до 2020. године – Истраживање за иновације, као и Акциони план Владе Републике Србије.

На састанку је констатовано да,  поред ова два кључна правца, постоји потреба другачијих решења појединих одредаба важећег закона, као и уношење нових одредаба, ради што прецизнијег дефинисања одређених питања, имајући у виду уочене проблеме или потребе у примени постојећег закона.

Један од најважнијих циљева Радне групе, односно новог закона, свакако треба да буде то да истраживања постану што релевантнија за друштво у целини.

(Извор: Министарство ПНТР РС)

 

Представљен пројекат ISO 9001:2015 за Машински факултет

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

После успешне примене серитификованог система квалитета усаглашеним са стандардом ISO 9001:2008, Машински факултет Универзитета у Београду прелази на нову верзију стандарда ISO 9001:2015. Примена овог стандарда отвора нове могућности за унапређење квалитета у области високог образовања, научноистраживачке делатности и пружања инжењерских услуга у међународним оквирима, речено је, између осталог, на састанку на којем је представљен QMS Пројекат ISO 9001:2015 за МФ.

Преласком на систем управљања квалитетом усаглашеним са ISO 9001:2015 стандардом, чија је суштина у лидерству, Машински факултет ће се придружити породици од  4300 факултета у свету, односно 34 факултета у Србији, који посебну пажњу посвећују квалитету, рекао је проф. др Видосав Мајсторовић, који руководи Радним тимом  QMS Пројекта за МФ.

У том смислу, додао је, пројекат представља основу за даље унапређење квалитета и усавршавање свих запослених, како би студије, али и службе МФ, квалитетом задовољиле све стандарде модерног високог образовања и пословања.  Не треба посебно наглашавати да ће примена сертификованог QMS према ISO 9001:2015 стандарду олакшати и пријаву на многе пројекте који се финансирају из фондова ЕУ, чиме се, такође, подиже стандард студирања и рада на МФ, рекао је проф. Мајсторовић.

О важности ISO стандарда говори податак да се они примењују у 160 држава и више од милион организација. ISO 9001 методологија се заснива на чувеном Деминговом ПДЦА (Plan-Do-Check-Act) циклусу који се састоји из четири сегмента: Планирај-Уради-Провери-Реагуј. Реч је о процесно оријентисаном приступу који омогућава да се документује и управља системом јер за све имамо кораке планирања и реализације планова. Такође, постоји јасна подела улога и одговорности за све сегменте процедуре потребне да се достигне ефикасан систем управљања квалитетом у организацији.

(Извор: Машински факултет)

Гост Машинског факултета: Др Драга Пихлер-Пузовић са Универзитета у Манчестеру

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Када се крајем децембра појавила на Машинском факултету у Београду, где је одржала бриљантно предавање „Нестабилност Сафман-Тејлора“,  др Драга Пихлер Пузовић са Универзитета у Манчестеру, никог није оставила равнодушним. О позитивним утисцима које је изазвало излагање наше младе научнице, најбоље говори изјава академика, проф. др Владана Ђорђевића „да би на Машинском факултету као обичај требало увести Новогодишње предавање Драге Пихлер Пузовић“, сликовито је описао проф. др Милан Лечић, шеф Катедре за механику флуида, која је и организавала предавање.

Захваливши се на лепим речима, гошћа МФ, скромно каже да је више него почаствована срдачним пријемом и кроз осмех поручује да ће сигурно доћи и наредне године.  Београд  је мој родни град, а новогодишњи празници су једина прилика за породично окупљање, које никако не пропуштамо.

Доктор наука, Драга Пихлер Пузовић, тренутно ради на Универзиету у Манчестеру као доцент на Катедри за флуиде и меку материју у оквиру Манчестерског центра за нелинеарну динамику Факултета за физику и астрономију. Њена научна интересовања усмерена су на теоретска, нумеричка и експериментална истраживања из области  нестабилности у системима са флуидно-структурним интеракцијама, физике формирања шара и метаматеријала. Иако има свега тридесет две године, иза себе има велики број веома запажених научних радова.

Рођена је Београђанка. Стицајем околности, од своје девете године живела је и школовала се у Москви, где је 2007. године дипломирала на  Механичко-математичком факултету Универзитета Ломоносов. Докторирала је 2011. године на Универзитету Кембриџ, код професора, академика Тимотија Педлија, на тему Нестабилности колапсибилних канала. С  обзиром,  да се школовала у иностранству и да није имала искуства са високим образовањем у Србији, веома је пријатно изненађена оним што је видела на Машинском факултету, посебно у лаборторијама  за примењену механику флуида Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе.

Веома ме је обрадовало сазнање да на МФ, где су флуиди само једна од области које се изучавају,  велики број људи ради веома занимљива истраживања. С друге стране, наставила је, посебно сам пријатно изненађена заинтересованошћу студената, који су у великом броју присуствовали мом предавању. Било ми је драго што видим младе људе који желе да раде на темама које су сличне неким мојим интересовањима.

Када је реч о евентуалној сарадњи са Машинском факултетом, наша саговорница каже да се  дугорочно свакако може размишљати у правцу неких заједничких пројеката. Истраживања микрофлуидних струјања у микроканалима применом експерименталне методе микро ПИВ, на којима ради Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе МФ, а за која нисам знала да се раде и у Србији, свакако представљају један потенцијал за будућу сарадњу. Тим пре, додала је, што се и на Универзитету у Манчестеру ова област активно истражује.

За Машински факултет је значајно и то што ће Драга, која је већ постигла значајан успех и пред којом је сјајна каријера, анимирати своје колеге у Манчестеру да радове објављују у научном часопису МФ – FME Transactions, додао је проф. Лечић. То ће, према њетовим речима, у великој мери  допринети  бољем рејтингу часописа, који се од јула 2017. налази на  Web of Science, Emerging Sources Citation Index (ESCI) листи Clarivate Analytics, најпрестижније институције за индексирање научних часописа у свету.

Такође, наставио је, разговарали смо и о могућности да др Пихлер Пузовић буде у Комисији за одбрану доктората на тему колапсибилних канала, на којем ради један од наших доктораната на Катедри. С друге стране, уколико би се створили услови, могли бисмо да организујемо и одлазак неког нашег докторанта у Манчестер, који би се након стручног усавршавања вратио и наставио да ради у Србији. Наравно, истакао је наш саговорник, било би најбоље када би се створили услови да се, сви образовани људи, који имају веома успешну каријеру у иностранству, врате у земљу и своја знања примењују  у Србији.

На питање како је дошло до сарадње са др Пихлер Пузовић, проф. Лечић је рекао да је до тога дошло сасвим случајно, након што му је, ова млада научница, упутила електронско писмо и изразила жељу да се упозна са радом Катедре за механику флуида на МФ. Тако је дошао на идеју да том приликом  одржи и предавање, што се, судећи према одјеку који је код публике изазвало, показало као пун погодак.

Катедра за механику флуида МФ има вишедеценијску традицију, коју су градили велика имена српске науке,  попут академика, проф. Константина Вороњеца, оснивача катедре, проф. Саљникова , академика, проф. Владана Ђорђевића, и низ других блиставих професора. Зато данас, након свих година које су, како је рекао Б. Пекић, „појели скакавци“, наш главни задатак је да улажемо у младе који ће у духу те традиције границе науке о механици флуида и машинства уопште, померити далеко напред, закључио је проф. Лечић.

 Феномен „снежних пахуља“ у служби науке

Иза назива предавања „Нестабилност Сафман-Тејлора“ отвара се занимљива прича о једном класичном примеру нелинеарног феномена у хидромеханици  – када флуид мање вискозности измешта флуид веће вискозности који попуњава уски простор између две паралелне плоче, а површина између две течности лако губи  стабилност. Резултат тога су комплексне шаре у облику прстију (у међународној литератури позната као прстенаста нестабилност), које подсећају на дендрите и пахуље снегa. Иако је визуелно  веома привлачна, ова врста нестабилности је велики проблем у многим индустријским процесима, на пример током измештања нафте из бушотина за време фракинга. Стога је битно разумети механизме настајање ове нестабилности и истражити начине помоћу којих иста може да се контролише, нагласила је др Пухлер Пузовић.

Оно што нашу саговорницу посебно интересује јесте сам процес настајања шара и чињеница су те шаре сличне неким другим шарама које настају као резултат неких других физичких процеса у природи. Снежне пахуље или пак колоније бактерија настају и расту на сличан начин у одређеним режимима, као и шаре које се јављају при агрегацији честица у електромагнетним пољима. То значи, наставила је, да у природи постоје различити физички процеси и силе на које се могу применити сличне једначине, а крајња решења као резултат дају исте шаре.

Поред физике формирања шара, ова млада научница се бави и другим питањима нестабилности, као што је  флуидноструктурна нестабилност која се дешава када је тзв. Рејнолдсов број мало већи, односно када у систему постоји нека инерција. Тренутно је фокусирана на истраживања у области метаматеријала – механичких материјала који у оквиру своје структуре имају структуру различитих димензија и где испитује због чега се због структура мањих димензија материјал у одређеним условима понаша другачије и које су то механичке силе које утичу на то понашање.

(Извор: Машински факултет)

Избор најбоље књиге МФ у 2017. години 

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Поводом Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. У Библиотеци Машинског факултета у току је изложба књига које конкуришу за годишњу награду, а одлуку о томе који ће наслов бити проглашен најбољим у 2017. години,  донеће Наставно-научно веће МФ на седници заказаној за 18. јануар.

Годишњу награду Факултета за најбољу књигу у 2016. години добила је књига   “Поступци заваривања” аутора – проф. др Оливере Поповић и проф. др Радице Прокић Цветковић, у издању Машинског факултета у Београду.

Добитници Награде у претходним годинама су: „Динамика“ (2015) -Никола Младеновић и Наташа Тришовић; „Механика флуида“ (2014) – Цветко Црнојевић;  „Структура и статистичка својства турбулентног вихорног струјања у правој цеви“ (2013) – Милан Лечић; „Машински елементи“ (2012)- Радица Цветковић и Оливера Поповић; “Ваздухопловни пропулзори“  практикум (2011)– Васко Фотев; „Струјање разређених гасова у микроканалима“ (2010) – Невена Д. Стевановић; „Вештачке неуронске мреже“ – збирка решених задатака са изводима из теорије (2009)– Зоран Миљковић и Драган Алексендрић; „Информациони системи подршке управљању и одлучивању“ (2008) – Драган Д. Милановић и Мирјана Мисита; „Линеарне осцилације механичких система“ (2007) – Јосиф Вуковић и  Александар Обрадовић; „Отпорност материјала“(2006) – Милорад Милованчевић и Нина Анђелић; „Аеропрофили“ (2005) – Зоран Стефановић; „ Лифтови“ (2004) – Слободан Б. Тошић;  „Системи вештачких неуронских мрежа у производним технологијама“(2003) – Зоран Ђ. Миљковић и „Електротехника“(2002) – Драган Кандић.

(Извор: Машински факултет)