Студенти МФ бране боје Србије на Летњим универзитетским играма у Португалу

На Европским универзитетским летњим играма COIMBRA 2018 у Португалији, боје Универзитета у Београду и Србије, браниће и тројица студената Машинског факултета, Павле Пешић и Лазар Петрашевић, чланови футсал репрезентације и Стефан Бердић, рукометни судија.

Павле је студент треће године основних академских студија на Машинском факултету. Планира да да настави школовање на мастер студијама, на смеру Пољопривредно инжењерство. Спортом се бави од своје седме године. Велики фудбал је тренирао у „Партизану“, где је прошао све омладинске селекције. Футсалу се посветио када је уписао Машински факултет.  Позив да буде део футсал репрезентације добио је од селектора, проф. др Владимира Вулетића са Правног факултета. „Заиста је велика част представљати Машински факултет, Универзитет у Београду и целу Србију на тако једном значајном међународном такмичењу. Тим је добро уигран и очекујем да ћемо се показати у најбољем светлу и освојити једну од медаља“, истакао је Павле.

Други члан наше студентске репрезентације, Лазар Петрашевић такође завршава основне академске студије на МФ и намера да настави школовање на мастер  студијама, на смеру Индустријско инжењерство. И он је у школском узрасту тренирао велики фудбал. На футсал је прешао прошле сезоне, због обавеза на факултету.  Лазар не крије задовољство што је један од репрезентативаца Србије.  „Тим је састављен од најбољих играча из водећих футсал клубова прве и друге лиге. Посебно бих издвојио  „Економац“ из Крагујевца, који је наш најтрофејнији клуб и налази се на 5. месту у Европи, нагласио је Лазар.

Иначе, Павле и Лазар професионално играју футсал у прволигашком клубу „ФОН“, који заузима 4. место у лиги. Очекивали су позив селектора Вулетића и надали се да ће бити на списку играча  за Европске универзитетске игре. Иначе, у стручном штабу наше репрезентације, поред Владимира Вулетића су и први тренер, Предраг Рајић, који је иначе и шеф стручног штаба „Економца“, као и његов сарадник, Видан Бојовић, такође једна од легенди српског и европског футсала.

Стефан Бардић је студент треће године ОАС на Машинском факултету, а рукометни судија од 2012. године. Тренутно суди прву лигу „Центар“, а као учесник програма YOUNG REFEREE добио је поверење Европске рукометне федерације да буде један од двојице судија на Европским универзитетским играма. „Ово је први позив да судим утакмице на међународној сцени. Надам се да ћу оправдати указано поверење и да ће ми ово такмичење отворити пут ка европској, а можда и међународној каријери“,  истакао је наш саговорник.

Пре него што је започео каријеру судије, Стефан је активно тренирао рукомет, а као члан Кадетске репрезентације Србије постигао је запажене резултате.  На наше питање да ли у будућности себе види као машинског инжењера или интернационалног рукометног судију, добили смо дипломатски одговор да су његови планови усмерени и ка професионалној и ка спортској каријери. „Машинство волим и заиста уживам у тој науци. Посебно ме интересују производне технологије. С друге стране, спорт доноси нека друга искуства, дисциплину, ферплеј и нова познанства“, закључио је Стефан.

Европске универзитетске игре се одржају од 15. до 28. јула, а домаћин је један од најстаријих универзитета на свету-  Унверзитет Коимбра, основан 1290. године у истоименом граду, у централном делу Португалије. Овогодишње игре су, иначе, највећи спортски догађај икада организован у тој земљи.  Суденти-спортисти из целе Европе такмичиће се у 13 различитих спортова, међу којима су 3×3 баскет, кошарка, фудбал, футсал, рукомет, одбојка, џудо, рагби 7, веслање, кану сприн, бадминтон, тенис, пара стони тенис. Осим у спортским играма студенти ће учествовати и у едукативним, културним и социјалним активностима.

(Извор: Машински факултет)

Кад завршни мастер рад постане реалност

Не дешава се често да пет студената са исте катедре у једном дану одбране  завршне мастер радове код истог ментора. Не дешава се често ни то, да развијана решења буду одмах примењена у пракси. У томе су успели студенти Машинског факултета, Немања Ћендић, Ана Димитријевић, Елена Ђура, Ненад Обрадовић,  и Алекса Чутовић, сада већ маст. инж. производног машинства.

Под будим оком ментора, проф. др Видосава Мајсторвића, месецима су радили на пројектима из области стандарда квалитета и управљања квалитетом и то у реалном окружењу – домаћим извозним компанијама којима је квалитет императив.  „Овај тим тим младих, перспективних људи радио је практичне мастер радове из области примене стандарда ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001, ISO 27001. То су стандардизовани менаџмент системи који управљају добром пословном праксом у области квалитета, животне средине, безбедности информација и заштите и безбедности на раду“, нагласио је проф. Мајсторовић.

Радови су рађени у пет различитих организација, од којих су три сертификоване код LGS-а, TIF-а, Biro Veritas-a. Остале две организације биће сертификоване најкасније до почетка септембра. „Младе колеге су теоријско знање о области стицали у оквиру предмета Менаџмент квалитетом. Кроз раз на пројетима спојили смо теорију са праксом, а они су имали прилику да цео пројекат испрате до краја. Њихов главни допринос је био да се модел примене стандарда преведе у електронску верзију или е- модел. Сви су добили највишу оцену и факултет може да буде поносан на ове перспективне, будуће младе инжењере“, закључио је проф. Мајсторовић.

Немањи Ђендићу мастер рад је био улазница за запослење у једној од организација, где ће радити као главни инжењер за примену стандарда и управљањем квалитетом. Тема његовог мастер рада била је  „QMS модел за малу производну организацију, суштина и значај“.  Рад је обухватио пројектовање, развој и примену QMS за мало предузеће SPP из Чачка, где се на CNC машинама производе плочасти и кутијасти делови за познате купце из Немачке.  Систем се сада уводи у примену, а његова сертификација се очекује почетком јесени. „Оно што је суштина мог мастер рада и што бих истакао јесте указана прилика  да кроз реално окружење рализујем реалан пројекат који ће се примењивати у пракси. Сматрам да је то јако битно, посебно за студенте МФ јер се кроз овакве пројекте остварује ближе повезивање факултета са привредом и стиче потребно искуство за будући рад“, нагласио је Немања.

„Е-модел IMS са посебним освртом на QMS за велику производну организацију“ тема је мастер рада Ане Димитријевић. „Овај модел је оквир за повезивање IMS/QMS i SAP-a (комплексног пословно-производног информационог система) , чиме се ствара основа за on line управљање пословним и технолошким процесима. То значи да се у сваком тренутку знају стање наруџби (уговора о продаји)  и испорука (реализованих уговора), као и подаци о квалитету испоруке. У том контексту овај модел је изузетно важан за праћење, анализу и управљање квалитетом свих пословних и технолошких процеса у организацији“, истакла је Ана, указујући на предности њеног пројекта.  Наша млада саговорница не крије задовољство што је имала прилику да свој мастер рад реализује кроз праксу у једној компанији у Чачку. То искуство ће ми свакако пуно значити и у будућој професионалној каријери, с обзиром да себе видим као инжењера  области производње или квалитета“, нагласила је Ана.

Елена Ђура радила је мастер рад на тему „Утицај броја сертификата на развој пословне стандардизације у једној земљи“. Овај рад је урађен за фирму FAB, која је свој QMS модел сертификовала код TUF, без иједне корекције и уз похвале за развијени и примењени модел документованих информација.  Објашњавајући суштину рада, Елена је подсетила да су пословна стандардизација, њен развој и број сертификата у директној корелацији са нивоом економског развоја земље. „С тим у вези, у раду је приказано како се преко квантитативног и квалитативног модела аналзе и синтезе броја сертификата може пратити развој пословне стандардизације у једној земљи. У истраживањима је извршено статистичко моделирање квантитативног броја сертификата у свету, Србији и земљама Западног Балкана. Према тим анализама у свету је на крају 2016. Године било 1.6 милиона сертификата за 11 SMS, са односом: 70% (QMS):20%(EMS):10%(сви остали). Слични односи важе за Србију и остале земље у региону. Према тим параметрима Румунија је на првом месту са вишеод 30 хиљада сертификата за све SMS, а Србија са око пет хиљада сертификата је на четвртом месту“, нагласила је Елена. Она је изразила задовољство што је имала могућност да учествује у развоју документованих информација и самој стандардизацији компаније у којој је радила мастер рад.

На Е-моделу за интерне провере у производној организацији радио је Ненад Обрадовић. Према његовим речима интерне провере (IP) су најважнији алат за унапређење QMS модела у једној компанији. „Полазећи од те чињенице урађен је е-модел за интерне провере у „Гемонту“, производној организацији из Смедеревске Паланке.  На том моделу показано је како треба прићи развоју рачунарског информационог система за QMS, у првој фази, а касније и укупног информационог система организације. То је алат за контролно унапређење интерних провера и нешто што свака организација која има сертификат мора да укључи“, нагласио је Ненад. Наш саговорник има велика очекивања када је реч о даљем професионалном усавршавању, посебно  у области квалитета. „Запослио сам се још током мастер студија, јер желим да решавам реалне инжењерске проблеме и будем применљив у пракси. Машинско инжењерство је данас веома перспективно и ко одлучи да упише Машински факултет, посебно производно машинство, неће погрешити“, закључио је Ненад.

Алекса Чутовић је радио на Е-моделу  EMS/OHS  за велику организацију. Овај рад је комплементаран са радом Ане Димиријевић а који је се односио на  Е-модел IMS за QMS. Алекса је на основи  QMS-a изградио EMS (заштита животне средине) i OHS (здравље и безбедност на раду) као јединствен модел – IMS (инегрисани менаџмент систем). На тај начин је заокружен систем управљања ових модела који су за КС изузетно значајни, због врсте њеног пословања. Цео систем је отимизиран са раличитих аспеката: документација, планови, ресурси, трошкови.

Мастер рад за сваког студента представља круну његовог залагања у току студија. У  овом случају он је потврда успеха  у стицању нових знања и вештина,  развијању креативног  мишљења и проналажењу оригиналних решења за одређене инжењерске проблеме. И што је најважније, потврда је квалитета студија машинства.

(Извор: Машински факултет)

Индустрија 4.0 и  високо образовањe

Свет је на прагу Индустрије 4.0.  После Немачке и САД, Аустралија, Јапан, Јужна Кореја, Кина, и многе друге земље доносе своје платформе технолошког и  индустријског развоја заснованог на тзв. internet of things. То подразумева потпуну дигитализацију и аутоматизацију производње, односно умрежавање паметних дигиталних уређаја с производима, машинама, алатима, роботима и људима… Индустрија 4.0  уводи „паметне фабрике“, где аутономни сајбер-физички системи надледају физичке процесе и доносе одлуке, а крајњи циљ је повећање продуктивности и ефикасности, а самим тим и конкурентности на глобалном тржишту.

Првобитно усмерен на индустрију, овај концепт се проширио и на друге сфере друштва. Све је израженија трансформација тржишта рада, где убрзано долази да настанка нових послова и занимања.  То отвара питање шта  Индустрија 4.0 доноси у област образовања и научноистраживачког рада .

О овом, али и другим изазовима Четврте технолошке револуције, говорили су проф. др Александар Субић са Swinburne University of Technology у Аустралији и проф. др Горан Путник са University of Minho у Португалији. Обојица су некадашњи студенти Машинског факултета у Београду, где су након докторских студија започели своју професионалну каријеру. У разговору са колегама на МФ, изнели су искуства земаља у којима сада раде и указали на најважније елементе Индустрије 4.0 и платформи технолошког и индустријског развоја у којем образовање има истакнуто место.

Поздрављајући госте, декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је указао да се свет убрзано мења и да само они коју су спремни да учествују у том процесу имају шансу да се даље развијају. Зато је важно да разменимо искуства и видимо где се у том свету брзих промена налази образовање у Србији и да ли су одговори Машинског факултета на те промене у духу надолазећег времена, рекао је проф. Митровић.

„Све државе укључене у тему Индустрија 4.0, међу којима и Аустралија, веома су заинтересоване да се брзо адаптирају и стратегијски развију своје мапе пута индустријског развоја да би избегле поремећаје који се неминовно јављају у друштву, нарочито на тржишту рада“, истакао је проф. Субић.  Питање будућности рада је веома важно, поготову за технолошки развијене земље, које теже општој аутоматизацији производње. С друге стране, наставио је, економија тих земаља зависи од брзог укључивања у глобални систем вредности који све више диктирају производи и технологије високе вредности и иновације. Све то, између осталог,  утиче и на област образовања, јер Индустрија 4.0 тражи нова технолошка знања, али и вештине као што су креативност, иновативност, предузетништво.  Универзитети морају да имају то у виду при креирању нових студијских програма, нарочито у области инжењерства, закључио је проф. Субић.

Португалија као земља у свим областима па и у образовној политици следи Европску унију, јер како је то оценио један протугалски интелектуалац, нема довољан интелектуални капитал за фундаменталну реформу високог образовања, истакао је проф. Горан Путник. Према његовим речима, проблеми образовања и науке у свету су разликују од земље до земље, али интелектуални капитал је најважнији чинилац за спровођење ефикасних реформи. Пред Србијом су два пута. Да следи актуелне европске процесе у области образовања или да размишља у контексту домаћих прилика и изабере своју мапу пута, нагласио је проф. Путник.

(Извор: Машински факултет)

Упис 2018 – Шанса за кандидате који су полагали пријемни испит из математике на другим факултетима

Пријем писаних захтева за упис на Машински факултет кандидата који су полагали класификациони испит из математике на другим факултетима Универзитета у Београду, обавиће се на шалтерима Службе за студентска питања у понедељак 9. јула и уторак 10. јула 2018. године од 09:00 до 15:00 часова. 

Сећање на проф. Владимира Милачића

Визионар, један од пионира у домену производног машинства и примене нових технологија на нашим просторима, проф. Владимир Милачић је оставио неизбрисив траг у науци и инжењерској пракси. Овим речима, од проф. Милачића, који је у мају ове године премино у 84. години,  опростили су се бројне колеге, некадашњи студенти и пријатељи.

Комеморација у част проф. Милачића, редовног професора МФ и дугогодишњег шефа Катедре за производно машинство , одржана је у четвртак у Свечаној сали Машинског факултета у Београду. Скуп је почео минутом ћутања, а о креатору нових области истраживања у производном инжењерству, говорили су његови некадашњи студенти и блиски сарадници, проф. др Бојан Бабић, шеф Катедре за производно машинство и проф. др Горан Путник са  University of Minho у Португалу.

„Професор Милачић је био визионар, увек корак испред свих. Поносни смо што нам је био професор, колега и пријатељ. Генерацијама инжењера преносио је знања за будућност. Било је привилегија слушати његова предавања о најновијим истраживачким трендовима у области производног машинства, које је непрекидно унапређивао својим визијама“, истакао је проф. Бабић.

Давне 1969. године иницирао је увођење компјутера као нове технологије, прво на Машинском факултету, a затим и у предузећима домаће индустрије прераде метала. Поставио је и изводио научноистраживачке програме и развој нових програма за индустрију у домену нових технологија, као што су NC-технологије, флексибилни технолошки системи, CAE/CAD/CAM технологије,  индустријски роботи, интелигентни системи за монтажу, нова генерација обрадних система и др. .

„Радио је на имплементацији напредних технологија и вештачке интелигенције, али је био свестан њиховог утицаја и потенцијалних опасности. Говорио је да је вештачка интелигенција исто што и бомба и да све зависи у чијим рукама је кључ вештачке памети“, подсетио је проф. Бабић.

Проф. Милачић је интензивно је радио и на изградњи програма технолошке платформе за фабрике будућности. У својим књигама Интелектуални капитал, Менаџмент технологија, Индустрија знања, Нова метафизика инжењерства, Политичка економија индустрије знања, истакао је значај развоја инжењерских наука и инжењерске струке која је, како често истицао, гарант градитељске филозофије друштва.

„Моје лично искуство са проф. Милачићем започело је 70-тих година, када сам на трећој години студија уписао смер Производно машинство и трајало је, с мањим прекидима, све до 1993. године када сам отишао у Португал, рекао је проф. др Горан Путник, некада асистент на МФ, а сада професор на University of Minho. Тај период сарадње, према његовим речима, био је обележен несумњивим предводништвом проф. Милачића у свим доменима производног машинства – научном, организационом и педагошком.

„Проф. Милачић је био национални пионир и предводник у развоју и применама компјутерски подржаних технологија за производно машинство. Истакао бих и његов огроман допринос увођењу потпуно иновативних наставних методологија, које многи у свету тек сада „откривају“, а које смо ми као студенти и асистенти почетници, захваљујући визији проф. Милачића, свакодневно живели још 80-тих година прошлог века“, нагласио је проф. Путник.

Реч је о Project-led education (PLE) и Learning Factory, које данас важе за веома напредне наставне технологије. Learning Factory је последњих година била предмет посебне радне групе при Међународној академији за производно машинство (ЦИРП), рекао је проф. Путник, напомињући да је у фебруару прошле године обавестио ЦИРП  да је прото-Learning Factory пре 30 година примењивана управо на Катедри за производно машинство МФ.

По свим пројектима, пионирским у свом времену, проф. Милачић је несумњиво један од пионира производног машинства у Србији и региону. „Рекао бих да је проф. Милачић остварио потпуни холон производног машинства на нашим просторима. Такође, могли бисмо да кажемо да је проф. Милачић синоним за епоху производног машинства која је означила предвечерје онога што данас називамо Индустрија 4.0,  и која нас је успешно припремила за надлолазеће технолошке изазове“, закључио је проф. Путник.

Скупу су се обратили и декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић и проф. др Милан Радовановић, професор МФ у пензији и председник ДТС-а.

Нагласивши да се кроз импресивну биографију једног човека на најбољи начин може сагледати не само развој МФ, него и целокупног друштва, које је имало своје „златно доба“, али и турбулентан период, декан МФ је истакао да проф. Милачић свакако припада генерацији професора који су створили бренд Машинског факултета у Београду.

„Залагао за оно што данас зовемо академске студије, за врхунско разумевање природних и друштвених закона и концепт друштва заснованог на знању. Импресивна биографија проф. Милачића, имперсивни резултати Катедре за производно машинство и садашња генерација професора која врло добро разуме потребу да Србија буде део иновационог друштва и иновационе привреде, добра су гаранција да ћемо знати да уочимо којим путем у наредном периоду треба ићи. То је оно чему је тежио и проф. Милачић, нагласио је проф. Митровић.

И проф. Радовановић дели мишљење колега да је проф. Милачић обележио „златно време“ Машинског факултета и да припада плејади професора који су допринели развоју ове високошколске установе. „Био је признат и цењен и у свету и један од ретких професора МФ који су позивани да предају на иностраним универзитетима, истакао је, између осталог проф. Радовановић.

О проф. Милачићу

Проф. Милачић, редовни професор у пензији Машинског факултета и редовни члан Академије инжењерских наука Србије, рођен је у Скопљу 1934. године. Школовао се у Београду, где је 1953. године завршио Другу мушку гимназију и исте године уписао студије на Машинском факултету.

Своју мисију образовања и преношења знања генерацијама студената започео је 1960. године на МФ.  Предавао је и унапређивао предмет Машине алатке, а осмислио је и увео нову групу предмета на основним и последипломским студијама, међу којима су  Производни системи, Технолошки системи, Техничка кибернетика,  Технологија иновација, Теорија пројектовања производних технологија, Метод лабораторијских мерења итд.

Формирао је Центар за нове технологије (ЦЕНТ) јединствени истраживачко-образовни ресурс на нашим просторима. Ту су се прикупљала знања из светских истраживачких центара и генерисале нове идеје и резултати који су лансирани у свет. Оснивач Јупитер конференције, једне од најзначајније на просторима бивше Југославије.

Био је  члан најзначајнијих светских удружења и асоцијација у области производног машинства – CIRP,  IFIP и IFAC, Америчке организације за прецизно инжењерство, Инжењерске академије Украјине. Успоставио је сарадњу са најпознатијим светским истраживачким центрима и универзитетима на којима је држао наставу из теорије инжењерског пројектовања производних технологија, компјутерски интегрисаних технологија и других области нових технологија.

Проф. Милачић је руководио Заводом за машине алакте, био руководилац Института за производно машинство и компјутерски интегрисане технологије на МФ. Аутор је више од 320 стручних и научних радова, 350 пројеката и 30 књига.

(Извор: Машински факултет)

Нова унапређења у академска звања 2018

Свечаним уручењем решења о унапређењу у академска звања, Машински факултет је постао богатији за два редовна професора, једанаест ванредних професора и четири доцента. На тај начин настављена је вишедеценијска традиција факултета у којој су иновативни научни рад и стручност на првом месту.

У звање редовних професора унапређени су др Маја Тодоровић и др Владимир Поповић, а у звање ванредних професора др Саша Митић, др Горан Лазовић, др Ђорђе Чантрак, др Данило Петрашиновић, др Небојша Манић, др Драган Милковић, др Игор Бачкалов, др Сршан Рибар, др Иван Божић, др Ненад Миљић и др Зорана Јели. Звање доцента понели су др Радослав Радуловић, др Жарко Мишковић, др Тамара Бајц и  др Оливера Костић.

Избор у нова звања је најбоље признање и потврда вашег успеха на професионалном плану, рекао је декан Машинског факултета проф. др Радивоје Митровић и изразио очекивање да ће нова генерација професора и доцената значајно допринети даљем унапређењу образовног и научног рада на МФ. „О том квалитету најбоље говори податак да je Машински факултет у Београду, једини машински факултет у Србији који у овом уписном року има дуплирану квоту пријављених кандата, односно два кандидата на једно буџетско место. Зато је веома важно да у  време убрзаног технолошког развоја, где машинско инжењерство има истакнуто место, уложимо додатне напоре на његовој афирмацији, не да бисмо ми имали посла, него да би грађанима Србије било боље“, нагласио је, између осталог, проф. Митровић.

У име унапређених, скупу се обратила проф. др Маја Тодоровић која се захвалила  најближим сарадницима у настави  и научноистраживачком раду на колегијалности и подршци. „Заједнички рад је увек био примаран на Машинском факултету и надам се да ће тако бити и у будућности међу млађим колегама“, истакала је проф. Тодоровић пожелевши колегама успех и врхунске резултате у даљем раду.

Свечаном уручењу именовања у нова академска звања присуствовали су продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић, продекан за НИД, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за финансије, проф. др Цветко Црнојевић, председник Савета МФ, проф. Александар Јововић, као и друге колеге и сарадници.

(Извор: Машински факултет)

После пријемног испита: У трци за индекс МФ и ове године дупло већи број кандидата

На већини факултета Универзитета у Београду одржани су пријемни испити, а највеће интересовање младих и ове године било је за техничке факултете. На Машинском факултету у Београду пријемни испит из математике полагало је нешто више од хиљаду средњошколаца, што је дупло већи број кандидата него слободних места.

Да ли су испунили своја очекивања и положили пријемни, будући бруцоши могли су да провере само сат времена након испита када су објављена решења задатака. У четвртак увече објављена је и прелиминарна листа. Међутим, ко од кандидата ће сигурно добити индекс МФ биће познато у уторак, 3. јула када буде објављена коначна ранг листа. Упис је предвиђен од 4. до 6. јула.

Да пријемни прође како треба водили су рачуна наставници МФ, који су дежурали и уносили резултате пријемног испита, али и ненаставно особље које је било ангажовано на техничкој припреми простора и усмеравање кандидата у учионице где се полагао испит.

Сам пријемни испит је, према оцени будућих бруцоша, био одлично организован. Када је реч о задацима из математике које су решавали, мишљења су подељена.

Према речима Иване Ћосић, матуранткиње Гимназије „Урош Предић“ из Панчева, пријемни није био много тежак. „Било је и лакших и тежих задатака, а за неке од њих је требало имати идеју и размишљати на мало другачији начин од стандардног“, нагласила је Ивана.

Пријемни није био претежак ни Маринковић Александару из Тринаесте београдске гимназије. „Урадио сам све задатке за нешто мање од два сата и видећемо како је било“, нагласио је Александар. Његова школска другарица Јелена Тешић, ипак, издваја два задатка која су захтевала мало дубље и другачије размишљање. Нада се најбољем, а за Машински факултет се одлучила јер воли природне науке, али и због породичне традиције. „Машинство захтева креативност, а посебно ме привлаче системи наоружања и биомдицинско инжењерство“, нагласила је Јелена.

„Пријемни је био лак, али сам имао огромну трему, тако да нисам сигуран да ли сам добро урадио све задатке“, рекао нам је Марко Радослављевић, матурант, ЕТШ „Никола Тесла“ из Београда, коме је Машински факултет прва и једина жеља. Да пријемни није био претежак потврдио нам је и његов школски друг  Данило Милосављевић, којем је машинство, такође, једина опција и који је  посебно заинтересован за 3Д моделовање.

Индексу Машинског факултета надају се и Богдан Славковић и Никола Танасковић, матуранти лазаревачке гимназије. И они сматрају да задаци на пријменом испиту нису били захтевни, а за студије машинства су се определили првенствено због чињенице да диплома МФ нуди добру профсионалну перспективу и могућност брзог запослења.

На крају подсетимо. Машински факултет је један од малобројних високошколских установа на Универзитету у Београду, које нуде велики број буџетских места. Прву годину основних академских студија на МФ уписаће 540 студената. Од тог броја 520 студената на терет буџета Републике Србије и 20 самофинансирајућих студената.

(Извор: Машински факултет)

Др Душан Ђукић – Београдска школа математике за америчке ђаке

Ових дана, један наставник из Србије припрема америчке средњошколце за  предстојећу Међународну математичку олимпијаду у Румунији. Реч је о др Душану Ђукићу, асистенту на Катедри за математику Машинског факултета у Београду.

Др Ђукић, низ година у назад, с великим успехом припрема и предводи екипу младих математичара Србије на олимпијадама и другим такмичењима у земљи и свету. „То искуство било је један од кључних критеријума да будем изабран за једног од иностраних предавача на математичком кампу за средњошколце који се током лета одржава на два престижна америчка универзитета“, рекао је др Ђукић у разговору за сајт МФ.

Позив је добио од организатора кампа. „Он је пореклом из Румуније и већ 30 година се бави припремама америчке екипе за олимпијаду, у чему је стекао велики углед. Са њим ме је повезао колега који ради у Америци и са којим је написао књигу о математичкој олимпијади. Рецензију за ту књигу радио је управо организатор овог кампа.“

Наш саговорник је  својевремено, као средњошколац, такође, учествовао на Међународној математичкој олимпијади, где је 1999. Године освојио златну медаљу. Од завршетка Математичке гимназије у Београду активно учествује у припремама талентованих ђака за математичка такмичења.

Последњих 16 година је члан Републичке комисије за математичка такмичења средњошколаца, а већ 11 година учествује у припремама и предводи екипу Србије на Међународној математичкој олимпијади, било као вођа тима или његов заменик.  За ту позицију, каже,  препоручили су га задаци које смишља и предлаже за такмичења.  До сада је усвојено четири његова задатка на Олимпијади.

У Америци ће боравити до 2. августа. Најпре на Универзитету Тексас у Даласу, а затим на Универзитету Корнел у држави Њујорк. Иако се математички камп организује за ученике различитог нивоа знања, међу њима има и кандидата који ће ући у амерички тим за Међународну математичку олимпијаду.

„Рад са телентима  је метално веома захтеван, али свакако представља ново искуство и нов начин рада“, истакао је др Ђукић. „С друге стране“, додао је,“ то је прилика да се посветим одређеној области математике која је везана за математичка такмичења и уједно разрадим ефикаснији начин рада са ученицима у Србији, што због обавеза нисам често у прилици да урадим.“

Др Душан Ђукић има велику подршку колега на Катедри за математику МФ, а нарочито шефа катедре, проф. др Миодрага Спалевића, под чијим менторством је докторирао на Универзитету у Крагујевцу.  Катедра за математику на МФ важи за једну од најбољих на Универзитету у Београду. Један од професора до скора је био др Стојан Раденовић,  редовни професор у пензији, чији су радови допринели да се Универзитет у Београду нађе на позицији међу 300 најбољих универзитета на чувеној Шангајској листи.

(Извор: Машински факултет)

Делегација компаније ZF Friedrichshafen AG посетила Машински факултет

Делегација немачке фирме ZF Friedrichshafen AG, која се бави е-мобилношћу  и аутомобилима на електрични погон, посетила је Машински факултет у Београду. Посета је реализована дан након што је у Панчеву свечано обележен почетак изградње фабрике ZF –а за електричне и хибридне погоне у Србији,  у којој ће бити анагажовани домаћи инжењери.

Немачка фирма у Панчево долази са инвестицијом од 160 милиона евра, а та компанија ће, како се очекује, запосилити више од хиљаду људи. Реч је о гринфилд инвестицији, што значи да компанија почиње производњу од почетка, без претходне инфраструктуре. У фабрици ће се производити првенствено електричне машине и генератори за хибридне и електричне погоне, а да би производња почела већ 2019. године, потребни су им квалификовани радници и стручни инжењери.  То уједно и главни разлог посете представника ZF Friedrichshafen AG-а  Машинском факултету.

Госте из Немачке је поздравила продекан за научноистраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић, која их је детаљно упознала са организацијом студија и истраживачким потенцијалима Машинског факлтета. Током састанка је истакнуто и то да је Машински факултет једна од ретких, ако не и једина, високообразовна установа на простору Источне Европе, која има акредитацију немачке Агенције за акредитацију и проверу квалитета студија машинства.

Представник ZF Friedrichshafen AG, г. Александер Гехринг, директор Е-мобилити развојног центра,  представио је планове те компаније у Србији, истакавши да је ZF водећа светска групација која се бави технологијом погона и шасија као и активном и пасивном безбедносном опремом.  ZF се убраја у највеће светске добављаче аутомобилске индустрије и сваке године ова фирма улаже више од шест процената свог прихода у истраживање и развој, посебно на пољу ефикасних и екектричних погона и система за превенцију несрећних случајева.

О квалитету образовања инжењера на Машинском факултету, али и могућностима да се настава на појединим предметима прилагоди потребама компаније ZF-а говорио је доц. др Слободан Поповић са Катедре за моторе МФ.  Он је посебно указао на флексибилан приступ у образовању и обуци будућих машински инжењера у области мотора,  а затим се осврнуо и на истраживачке и развојне потенцијале у тој области.

Проф. др Саша Митић са Катедре за моторна возила представио је истраживачке капацитете Центра за моторна возила МФ и Лабораторије ЦИАХ, која се бави пројектовањем, развојем, испитивањем и контролисањем моторних и прикључних возила, возила за превоз опасних материја,  лако кварљиве робе, пољопривредних и шумских трактора, специјалних и радних возила, специјалних надградњи, аутобуса…

Састанку на Машинском факултету присуствовао је и проф. др Слободан Вукосавић са Катедре за енергетске претвараче и погоне Електротехничког факултета Универзитета у Београду, који је говорио о образовним  потенцијалима те високошколске установе.

Чланови тима „Друмска стрела“ Миљана Стојановић и Бранко Миличић су кроз презентацију тог студентског пројекта,  у којем студенти самостално развијају и израђују тркачко возило за престижно међународно такмичење „Формула студент“, на најбољи начин потврдили квалитет образовања и развоја младих инжењера који се школују на Машинском и другим техничким факултетима Универзитета у Београду.

Пре стручне дискусије, гости су обишли лабораторије Катедре за моторна возила и Катедре за моторе Машинског факултета.

Иначе, компанија ZF броји 146.000 запослених на око 230 локација у готово 40 земаља света, а прошле године остварила је промет од 36,4 милијарди евра. Нова фабрика у Србији настаје на површини од  20 хектара на територији општине Панчево и од Београда је удаљена 14 километара.  Из Панчева ће ZF испоручивати робу својим другим локацијама, а такође и клијентима како у Србији тако и у другим земљама широм Европе.

(Извор: Машински факултет)

Машинство и ове године у тренду

На седам универзитета у Србији почео је упис на факултете у школској 2018/2019. години. И ове године, међу младима влада посебно интересовање за техничке факултете, међу којима је и Машински факултет у Београду. Већина будућих бруцоша наводи да се за студије машинства опредељује због широке лепезе перспективних занимања и извесније професионалне будућности. Такође, МФ је и међу малобројним високошколским установама у Србији које нуде велики број  буџетских места.

Прву годину основних академских студија на МФ уписаће 540 студената. Од тог броја 520 студената на терет буџета Републике Србије и 20 самофинансирајућих студената. Пре него добију индекс, будуће бруцоше очекује пријемни испит из математике заказан за четвртак 28. јун. Први прелиминарни резултати биће објављени већ сутрадан, у петак 29. јуна, а коначна ранг листа у уторак 3. јула.

У току је пријављивање кандидата за полагање пријемног испита из математике, а неке од њих смо питали шта је то што их је определило са студије машинства.

Марија Николић долази из Бруса, а  Машински факултет јој је прва и једина жеља. „За студије машинства сам се определила јер ме то интересује, а МФ нуди велики број занимљивих смерова“. Њену одлуку, каже, учврстило је искуство старије колегинице Јоване Павловић, која тренутно похађа трећу годину МФ. „Тренутно ме првилачи аутоматско управљање, мада постоји шанса да се определим и за неки други смер“, поручила је Марија.  Машинство је прва и једина жеља и Владимиру Радмановићу, такође из Бруса.  „Определио сам се за машинство, јер је Машински факултет, због мноштва смерова, један од најзанимљивијих факултета“.  Владимира посебно привлачи бродоградња и нада се да ће тај смер и уписати.

Миле Симовић је матурант Електротехничке школе из Косјерића, а за Машински факултет се определио јер сматра да је машинство област кроз коју на прави начин може да примени своје знање из математике. Из Косјерића долази и Марија Максимовић, матурант Економске школе у том граду. На наше питање шта је једног економисту привукло машинству, ова млада девојка каже да на овај начин исправља грешку из средње школе.  Зато је сада мој први и једини избор Машински факултет, а који ћу од великог броја смерова уписати, одлучићу током студија“, нагласила је Марија.

Прошлогодишњи упис биће упамћен не само због тога што је за 540 предвиђених места конкурисао дупло већи број средњошколаца, него и по томе што је 765 кандидата од укупно 953 колико је полагало пријемни испит стекло услов за рангирање на листи за буџетске студије. Због тога је МФ морао да се обрати Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС да размотри могућност проширења уписне квоте до акредитацијом одобреног броја од 720 студената.

Занимљиво је да и ове године девојке у великом броју конкуришу за студије машинство, што на најбољи начин говори о томе да Машински факултет није резервисан искључиво за „јачи пол“. Оно што је посебно важно, јесте и чињеница да расте и број гимназијалаца који се одлучују за Машински факултет, што је у контексту Стратегије развоја образовања у РС посебно важно.

(Извор: Машински факултет)