Јачање културе академског интегритета: изазови и решења

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти,  којима је, већ на почетку студија, јасно предочено да ће им знања, која стичу, користити, не само на професионалном плану, него и у разним животним ситуацијама, показују већу жељу за учењем и усавршавањем и мање преписују на испитима. Покретање унутрашње мотивације код студената и њихово укључивање у развој етичких норми и креирање академског интегритета, неки су од кључних услова за смањење корупције у високом образовању и успех концепта квалитетног образовања.  Ово је једна од основних порука међународне Конференције на тему ”Јачање културе академског интегритета: изазови и решења”, која је недавно одржана у Београду.

Конференцију је организовала Канцеларија Савета Европе у Београду у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја РС, а скупу је присустовало више од стотину универзитетских професора из земље и света, домаћих и страних експерата у области образовања, представника међународних организација и цивилног сектора.

Међу еминентним стручњацима из области образовања који су одржали предавања били су и Муриел Поасон, таск менаџер пројекта Међународног института за планирање образовања (IIEP-UNESKO),  Тереза Фишман, директор Међународног центра за академски интегритет и професор на Универзитету Западне Џорџије и Клемсон универзитету,  као и Соња Бјелобаба, редовни професор Универзитета у Гетеборгу и гостујући професор на Упсала универзитету.

Догађај је реализован у оквиру пројекта „Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању у Србији“, који је саставни део заједничког програмског оквира Европске уније и Савета Европе Horizontal Facility  за западни Балкан и Турску. Основни циљ пројекта је јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању применом превентивних механизама који почивају на стандардима и пракси Савета Европе.

Специфични циљеви пројекта обухватају подршку релевантним високошколским установама у изради етичких стандарда, борби против корупције и промовисању добрих пракси за осигурање квалитета и интегритета у високом образовању и подизање свести и унапређење знања главних актера у образовању о етичким стандардима и начинима решавања проблема корупције.

Корупција у образовању, како је истакнуто, у већој или мањој мери, постоји у свим земљама и то на свим обазовним нивоима – од предшколских установа до високошколских институција. Зато је препознавање и решавање проблема који оспоравају академски интегритет у високошколској заједници од кључне важности. У том контексту, Конференција је организована како би се свим актерима у обазовном процесу предочили практични увиди, идеје и потенцијална решења за изазове, не само у домену академског интегритета, него и по питањима етике и транспарентности у високом образовању. Идеја конференције била је и да обезбеди оквир и за доносиоце одлука у сектору високог образовања и пунуди могућност презентације, адресирања и расправе о политикама, механизмима, алатима и средствима потребним за постизање и спровођење жељених процеса или визија који резултирају одрживом променом.

(Извор: Машински факултет)

Шта доноси нови Закон о НИД-у

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

фото: Pixabay.com

Први састанак Радне групе за израду текста радне верзије Нацрта Закона о научноистраживачкој делатности одржан је недавно у Министарству просвете, науке и технолошког развоја РС.

Радна група је формирана решењем министра Младена Шарчевића, а чине је представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја (државни секретар, три помоћника министра), Српске академије наука и уметности, Заједнице института Србије, Синдиката науке, Привредне коморе Србије, Министарства финансија, Министарства одбране, као и Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој.

Група ће бити допуњена са два представника Конференције универзитета Србије, чим Министарство добије предлог од стране КОНУС-а.

Релеватност истраживања  као основни циљ 

Председник Радне групе проф. др Владимир Поповић, државни секретар у МПНТР, навео је основне разлоге за доношење новог Закона о научноистраживачкој делатности, као и да се у том правцу, као најважнији кораци, издвајају две кључне новине:

1)  Комбиновани модел финансирања научних истраживања, односно пројектно-институционални модел;

2)  Оснивање Фонда за науку (начин формирања Фонда ће ближе бити дефинисан у наредном периоду).

Полазна документа за израду Нацрта су важећи Закон о научноистраживачкој делатности, Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије за период 2016. до 2020. године – Истраживање за иновације, као и Акциони план Владе Републике Србије.

На састанку је констатовано да,  поред ова два кључна правца, постоји потреба другачијих решења појединих одредаба важећег закона, као и уношење нових одредаба, ради што прецизнијег дефинисања одређених питања, имајући у виду уочене проблеме или потребе у примени постојећег закона.

Један од најважнијих циљева Радне групе, односно новог закона, свакако треба да буде то да истраживања постану што релевантнија за друштво у целини.

(Извор: Министарство ПНТР РС)

 

Представљен пројекат ISO 9001:2015 за Машински факултет

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

После успешне примене серитификованог система квалитета усаглашеним са стандардом ISO 9001:2008, Машински факултет Универзитета у Београду прелази на нову верзију стандарда ISO 9001:2015. Примена овог стандарда отвора нове могућности за унапређење квалитета у области високог образовања, научноистраживачке делатности и пружања инжењерских услуга у међународним оквирима, речено је, између осталог, на састанку на којем је представљен QMS Пројекат ISO 9001:2015 за МФ.

Преласком на систем управљања квалитетом усаглашеним са ISO 9001:2015 стандардом, чија је суштина у лидерству, Машински факултет ће се придружити породици од  4300 факултета у свету, односно 34 факултета у Србији, који посебну пажњу посвећују квалитету, рекао је проф. др Видосав Мајсторовић, који руководи Радним тимом  QMS Пројекта за МФ.

У том смислу, додао је, пројекат представља основу за даље унапређење квалитета и усавршавање свих запослених, како би студије, али и службе МФ, квалитетом задовољиле све стандарде модерног високог образовања и пословања.  Не треба посебно наглашавати да ће примена сертификованог QMS према ISO 9001:2015 стандарду олакшати и пријаву на многе пројекте који се финансирају из фондова ЕУ, чиме се, такође, подиже стандард студирања и рада на МФ, рекао је проф. Мајсторовић.

О важности ISO стандарда говори податак да се они примењују у 160 држава и више од милион организација. ISO 9001 методологија се заснива на чувеном Деминговом ПДЦА (Plan-Do-Check-Act) циклусу који се састоји из четири сегмента: Планирај-Уради-Провери-Реагуј. Реч је о процесно оријентисаном приступу који омогућава да се документује и управља системом јер за све имамо кораке планирања и реализације планова. Такође, постоји јасна подела улога и одговорности за све сегменте процедуре потребне да се достигне ефикасан систем управљања квалитетом у организацији.

(Извор: Машински факултет)

Гост Машинског факултета: Др Драга Пихлер-Пузовић са Универзитета у Манчестеру

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Када се крајем децембра појавила на Машинском факултету у Београду, где је одржала бриљантно предавање „Нестабилност Сафман-Тејлора“,  др Драга Пихлер Пузовић са Универзитета у Манчестеру, никог није оставила равнодушним. О позитивним утисцима које је изазвало излагање наше младе научнице, најбоље говори изјава академика, проф. др Владана Ђорђевића „да би на Машинском факултету као обичај требало увести Новогодишње предавање Драге Пихлер Пузовић“, сликовито је описао проф. др Милан Лечић, шеф Катедре за механику флуида, која је и организавала предавање.

Захваливши се на лепим речима, гошћа МФ, скромно каже да је више него почаствована срдачним пријемом и кроз осмех поручује да ће сигурно доћи и наредне године.  Београд  је мој родни град, а новогодишњи празници су једина прилика за породично окупљање, које никако не пропуштамо.

Доктор наука, Драга Пихлер Пузовић, тренутно ради на Универзиету у Манчестеру као доцент на Катедри за флуиде и меку материју у оквиру Манчестерског центра за нелинеарну динамику Факултета за физику и астрономију. Њена научна интересовања усмерена су на теоретска, нумеричка и експериментална истраживања из области  нестабилности у системима са флуидно-структурним интеракцијама, физике формирања шара и метаматеријала. Иако има свега тридесет две године, иза себе има велики број веома запажених научних радова.

Рођена је Београђанка. Стицајем околности, од своје девете године живела је и школовала се у Москви, где је 2007. године дипломирала на  Механичко-математичком факултету Универзитета Ломоносов. Докторирала је 2011. године на Универзитету Кембриџ, код професора, академика Тимотија Педлија, на тему Нестабилности колапсибилних канала. С  обзиром,  да се школовала у иностранству и да није имала искуства са високим образовањем у Србији, веома је пријатно изненађена оним што је видела на Машинском факултету, посебно у лаборторијама  за примењену механику флуида Катедре за хидрауличне машине и енергетске системе.

Веома ме је обрадовало сазнање да на МФ, где су флуиди само једна од области које се изучавају,  велики број људи ради веома занимљива истраживања. С друге стране, наставила је, посебно сам пријатно изненађена заинтересованошћу студената, који су у великом броју присуствовали мом предавању. Било ми је драго што видим младе људе који желе да раде на темама које су сличне неким мојим интересовањима.

Када је реч о евентуалној сарадњи са Машинском факултетом, наша саговорница каже да се  дугорочно свакако може размишљати у правцу неких заједничких пројеката. Истраживања микрофлуидних струјања у микроканалима применом експерименталне методе микро ПИВ, на којима ради Катедра за хидрауличне машине и енергетске системе МФ, а за која нисам знала да се раде и у Србији, свакако представљају један потенцијал за будућу сарадњу. Тим пре, додала је, што се и на Универзитету у Манчестеру ова област активно истражује.

За Машински факултет је значајно и то што ће Драга, која је већ постигла значајан успех и пред којом је сјајна каријера, анимирати своје колеге у Манчестеру да радове објављују у научном часопису МФ – FME Transactions, додао је проф. Лечић. То ће, према њетовим речима, у великој мери  допринети  бољем рејтингу часописа, који се од јула 2017. налази на  Web of Science, Emerging Sources Citation Index (ESCI) листи Clarivate Analytics, најпрестижније институције за индексирање научних часописа у свету.

Такође, наставио је, разговарали смо и о могућности да др Пихлер Пузовић буде у Комисији за одбрану доктората на тему колапсибилних канала, на којем ради један од наших доктораната на Катедри. С друге стране, уколико би се створили услови, могли бисмо да организујемо и одлазак неког нашег докторанта у Манчестер, који би се након стручног усавршавања вратио и наставио да ради у Србији. Наравно, истакао је наш саговорник, било би најбоље када би се створили услови да се, сви образовани људи, који имају веома успешну каријеру у иностранству, врате у земљу и своја знања примењују  у Србији.

На питање како је дошло до сарадње са др Пихлер Пузовић, проф. Лечић је рекао да је до тога дошло сасвим случајно, након што му је, ова млада научница, упутила електронско писмо и изразила жељу да се упозна са радом Катедре за механику флуида на МФ. Тако је дошао на идеју да том приликом  одржи и предавање, што се, судећи према одјеку који је код публике изазвало, показало као пун погодак.

Катедра за механику флуида МФ има вишедеценијску традицију, коју су градили велика имена српске науке,  попут академика, проф. Константина Вороњеца, оснивача катедре, проф. Саљникова , академика, проф. Владана Ђорђевића, и низ других блиставих професора. Зато данас, након свих година које су, како је рекао Б. Пекић, „појели скакавци“, наш главни задатак је да улажемо у младе који ће у духу те традиције границе науке о механици флуида и машинства уопште, померити далеко напред, закључио је проф. Лечић.

 Феномен „снежних пахуља“ у служби науке

Иза назива предавања „Нестабилност Сафман-Тејлора“ отвара се занимљива прича о једном класичном примеру нелинеарног феномена у хидромеханици  – када флуид мање вискозности измешта флуид веће вискозности који попуњава уски простор између две паралелне плоче, а површина између две течности лако губи  стабилност. Резултат тога су комплексне шаре у облику прстију (у међународној литератури позната као прстенаста нестабилност), које подсећају на дендрите и пахуље снегa. Иако је визуелно  веома привлачна, ова врста нестабилности је велики проблем у многим индустријским процесима, на пример током измештања нафте из бушотина за време фракинга. Стога је битно разумети механизме настајање ове нестабилности и истражити начине помоћу којих иста може да се контролише, нагласила је др Пухлер Пузовић.

Оно што нашу саговорницу посебно интересује јесте сам процес настајања шара и чињеница су те шаре сличне неким другим шарама које настају као резултат неких других физичких процеса у природи. Снежне пахуље или пак колоније бактерија настају и расту на сличан начин у одређеним режимима, као и шаре које се јављају при агрегацији честица у електромагнетним пољима. То значи, наставила је, да у природи постоје различити физички процеси и силе на које се могу применити сличне једначине, а крајња решења као резултат дају исте шаре.

Поред физике формирања шара, ова млада научница се бави и другим питањима нестабилности, као што је  флуидноструктурна нестабилност која се дешава када је тзв. Рејнолдсов број мало већи, односно када у систему постоји нека инерција. Тренутно је фокусирана на истраживања у области метаматеријала – механичких материјала који у оквиру своје структуре имају структуру различитих димензија и где испитује због чега се због структура мањих димензија материјал у одређеним условима понаша другачије и које су то механичке силе које утичу на то понашање.

(Извор: Машински факултет)

Избор најбоље књиге МФ у 2017. години 

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Поводом Дана Светог Саве, Машински факултет сваке године додељује награду за најбољу књигу у протеклој календарској години, чији су аутори са МФ, а издавач сам Факултет или друга издавачка кућа у земљи или иностранству. У Библиотеци Машинског факултета у току је изложба књига које конкуришу за годишњу награду, а одлуку о томе који ће наслов бити проглашен најбољим у 2017. години,  донеће Наставно-научно веће МФ на седници заказаној за 18. јануар.

Годишњу награду Факултета за најбољу књигу у 2016. години добила је књига   “Поступци заваривања” аутора – проф. др Оливере Поповић и проф. др Радице Прокић Цветковић, у издању Машинског факултета у Београду.

Добитници Награде у претходним годинама су: „Динамика“ (2015) -Никола Младеновић и Наташа Тришовић; „Механика флуида“ (2014) – Цветко Црнојевић;  „Структура и статистичка својства турбулентног вихорног струјања у правој цеви“ (2013) – Милан Лечић; „Машински елементи“ (2012)- Радица Цветковић и Оливера Поповић; “Ваздухопловни пропулзори“  практикум (2011)– Васко Фотев; „Струјање разређених гасова у микроканалима“ (2010) – Невена Д. Стевановић; „Вештачке неуронске мреже“ – збирка решених задатака са изводима из теорије (2009)– Зоран Миљковић и Драган Алексендрић; „Информациони системи подршке управљању и одлучивању“ (2008) – Драган Д. Милановић и Мирјана Мисита; „Линеарне осцилације механичких система“ (2007) – Јосиф Вуковић и  Александар Обрадовић; „Отпорност материјала“(2006) – Милорад Милованчевић и Нина Анђелић; „Аеропрофили“ (2005) – Зоран Стефановић; „ Лифтови“ (2004) – Слободан Б. Тошић;  „Системи вештачких неуронских мрежа у производним технологијама“(2003) – Зоран Ђ. Миљковић и „Електротехника“(2002) – Драган Кандић.

(Извор: Машински факултет)

Рекордан број учесника на 48. Међународном конгресу о КГХ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Смањење емисије CO2, нови трендови и иновације у области КГХ, обновљиви извори енергије, отпорне и одрживе зграде, само су неке од тема о којима је било речи, на традиционалом, 48. по реду, Међународном конгресу о климатизацији, грејању и хлађењу. Програм Конгреса, који је, од 6. до 8. децембра, одржан  у београдском Сава центру, заинтересовао је велики број домаћих и иностраних стручњака. О томе најбоље говори податак да је током тродневног скупа било укупно  94 стручних излагања и око  800 регистрованих учесника са свих континената.  У оквиру 48. Конгреса, чији је организатор Друштво за КГХ Србије, одржана је и Прва конференција новооснованог ASHRAE-ovog Regiona XIV, а велику пажњу гостију привукла је и пратећа изложба о  КГХ.

Скуп је свечано отворен 6. децембра, а учеснике и бројне госте поздравио је председник Друштва за КГХ, проф.  Бранислав Тодоровић. Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Републике Србије Зоран Предић информисао је скуп о најзначјанијим пројектима тог министарства у области даљинског грејања и енергетике у Србији. Пристуне је поздравио и декан Машинског факултета у Београду, проф. др Радивоје Митровић који је указао на важност једног оваквог скупа на којем се, како је рекао,  увек објављују резултати најновијих научних истраживања  и добре праксе у области КГХ.

Успех у раду Конгреса, учесницима је пожелела и будућа председница ASHRAE, гђа Sheila Hayter, која се посебно осврнула на досадашњу, веома добру, сарадњу са Друштвом за КГХ Србије, а др Ina Colombo, заменик директора Међународног института за хлађење (IIR), учеснике је подсетила на основне активности ове организације. Скупу су се обратили и г. Paul Voss, директор Међународне мреже даљинског грејања Euroheat & Power, као иа директор ЈП Београдске електране, г. Горан Алексић, који је најавио занимљиву сесију о даљинском грејању.

Током пленарне сесије, радове су изложили водећи светски стручњаци у области КГХ, међу којима и проф. др Пега Хрњак, професор на Универзитету у Илиноису у САД и директор Центра за климатизацију и хлађење (ACRC) на истом универзитету. Поред излагања на Конгресу, проф. проф. Хрњак, некадашњи дипломац и докторанд Машинског факултета у Београду, одржао је предавање и на свом матичном факултету на тему „Нови приступ за одређивање коефицијента прелаза топлоте, пада притиска, порозности и режима струјања у кондензаторима са округлим цевима са прегрејаном паром на улазу“.

На сесији  обновљивим изворима енергије и заштити околине, било је речи о интеграцији обновљивих извора у постојеће и нове зграде, топлотним пумпама, геотермалној енергији, енергетској ефикасности, биомаси, складиштењу сунчеве енергије, складиштењу угљњн-диоксида, оптимизацији соларних инсталација и др. Током сесије о даљинском грејању и хлађењу, осим радова који су се односили на проблеме и решења у топланама, представљена је и  Стратегија развоја ЈКП „Београдске електране“ за период 2015–2025, са пројекцијом до 2035. године.  У оквиру теме о даљинском грејању било је речи и о уговору који би Србија ускоро требало да потшише са Светском банком о увођењу сунчеве енергије у системе даљинског грејања.

У наставку скупа одржане су и сесије о спровођењу Монтреалског протокола, српском законодавству у области енергетске ефикасности, , квалитету ваздуха и енергетској ефикасности у зградама, смањењу буке, зеленим зидним системима који штеде енергију, симулацији особина зграда… Током сесије о безбедности и отпорности градова на климатске промене указано је на  неопходност усклађене реиндустријализације и сарадње свих релевантних фактора… У оквиру ове сесије били су изложени радови Београдског универзитета који су учествовали на Соларном декатлону – Solar Decathlon – заједничким пројектом куће Twist Box.

У оквиру Конгреса обележена је и 10-годишњица програма за студенте и младе инжењере чији је циљ успостављање контакта, размена информација и боље повезивање са фирмама из земље и иностранства. Овај програм пратила је и стална поставка изложбе под називом „Зелена изложба“, на којој су представљени најатрактивнији студентски пројекти, међу којима и макета куће Twist Box,  пројекат у којем учествује и Машински факултет.

Овогодишњи Конгрес обележила је и Прва конференција новооснованог ASHRAE-ovog Regiona XIV, која је окупила више од 50  функционера огранака из САД, Ирске, Велике Британије, Португалије, Шпаније, Пољске, Литваније, Мађарске, Румуније, Грчке, Србије и Хрватске.

(Извор: Машински факултет)

Студенти МФ у посети ЈП „Нуклеарни објекти Србије“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти прве и друге године мастер академских студија на Модулу за термоенергетику Машинског факултета у Београду, који су слушали изборни предмет Нуклеарни реактори, недавно су посетили Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“, где су обишли постројење са RB реактором, јединим нуклеарним реактором у Републици Србији.

Студенте је поздравио мр Миодраг Милошевић, рукoвoдилaц Oдeљeњa рeaктoрa RB, који их је провео кроз то постројење и упознао их са развојем нуклеарне технике и историјатом Института за нуклеарне науке Винча.

Посебно је било речи о безбедносним и сигурносним аспектима рада са  радиоактивним материјалом. Студенти су том приликом сазнали занимљив податак да запослени, који раде на нуклеарном реактору, годишње приме дозу зрачења као и пилоти током два лета на релацији Лондон – Њујорк и натраг.

Господин Милошевић је одржао и пррдавање о савременим проблемима нуклеарне технике и индустрије и могућностима примене софтвера у прорачунима нуклеарне физике и термохидраулике нуклеарних реактора. Студенти су информисани и о тренутним правцима истраживања и радом на међународним пројектима у овој области.

Стручна посета је реализована захваљујући веома доброј сарадњи Машинског факултета и   ЈП Нуклеарни објекти Србије и уз велику подршку директора тог предузећа, Далибора Арбутине, иначе некадашњег студента МФ.

(Извор: Машински факултет)

„Јастреб“ Ј-21 – Чувар традиције ваздухопловног инжењерства

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

„Јастреб“ Ј-21, први домаћи борбени авион, који се серијски производио у некадашњој Југославији, од недавно се налази на платоу испред Аеротехничког института Машинског факултета у Београду.  Летелица је постављена на постаменту висине шест метара у благом узлету, што ствара утисак да авион заиста лети,  због чега свакодневно привлачи велику пажњу пролазника у Рузвелтовој улици.

Реч је о школско-борбеном авиону који је пројектован у Војнотехничком институту уз велико учешће Катедре за ваздухопловство Машинског факултета, рекао је проф. др Часлав Митровић, шеф ове катедре,  која је недавно прославила осам деценија образовања ваздухопловних инжењера у Србији. „Јастреб“ Ј-21 је поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства и као наставно средство биће на располагању студентима, који сада могу и практично да упознају најважније елементе авиона.

До  Аеротехничког инсистута авион је пренет у деловима, а у том послу пуно нам је помогао Паркинг сервис Града Београда са своје две дизалице, истакао је проф. Митровић. Међу бројним донаторима, који су помогли ову акцију, је и  Ауто центар АЦС 45, који је префарбао авион. Нагласивши да су студенти учествовали у расклапању, а затим и склапању летелице, проф. Митровић је рекао, да будући ваздухопловни инжењери сада раде на сређивању мотора авиона, који ће такођ бити изложен као изложбени експонат, али и наставно учило.

Aвион је свечано  откривен испред Аеротехничког института МФ,  22. децембра, на дан прославе осам деценија од када је 1937. године у Београду почела редовна настава на Ваздухопловној групи, тадашњег, Техничког факултета .

„Јастреб“ Ј-21 је југословенски војни једномоторни лаки јуришни млазни авион једносед металне конструкције, намењен за блиску ватрену подршку и извиђање и свакако представља најбоље сведочанство о стручности и умећу домаћих ваздухопловних инжењера које већ осам деценија школује Катедра за ваздухопловство у Београду.

Наш први ловац настао је из развојног пројекта војног школског млазног авиона Г-2 Галеба са којим има велики број унифицираних делова што је појефтинило производњу и одржавање. Ово је био други млазни и први борбени авион који се серијски производио у Југославији.

Првим прототипом капетан прве класе Рудолф Хумар полетео је 19. јула 1965., а први серијски авион уведен је у Југословенско ратно ваздухопловство 31. децембра 1968. године.  Светској јавности је први пут приказан на аеромитингу Фарнбороу 1968. године.

„Јастреб“ је могао да полеће и слеће на травнатно-полетне стазе а био је опремљен са стрељачким наоружањем у трупу и ненавођеним бомбама и ракетама на подкрилним носачима чиме је омогућавао јуришно-борбена дејства на земљи.

Временом је развијена и извиђачка варијанта ИЈ-21 са аерофотокамерама у трупу и тип-танковима, као и двоседа верзија за борбену преобуку НЈ-21. Последњи од укупно 121 Јастреба за ЈРВ испоручен је 4. јануара 1977. године. Осим у Југославији, коришћен је и у РВ Либије (34 авиона) и Замбије (13 авиона).  У периоду од 1985. до 1990. године седам Јастребова је у изворном облику коришћено у акро-групи ЈРВ „Летеће Звезде”.

(Извор: Машински факултет)

Студенти из Источног Сарајева у посети Машинском факултету

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студенти и професори Машинског факултета из Источног Сарајева били су гости Машинског факултета у Београду и ближе се упознали са студијским програмима и научноистраживачким радом најстарије и најзначајније висококошколске установе за образовање инжењера машинства у Србији и региону.  Добродошлицу гостима из Источног Сарајева пожелели су декан МФ, проф. др Радивоје Митровић и председник Комисије за маркетинг МФ, проф. др Марко Милош. Током посете, студенти су имали прилику да обиђу неке од лабораторија МФ и упознају се са студентским пројектом Формула Студент тим „Друмска стрела“.

(Извор: Машински факултет)

Осам деценија образовања инжењера ваздухопловства у Србији  

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Свечаном академијом Машински факултет у Београду и Катедра за вадухопловство МФ прославили су осам деценија од када је 1937. године  почела редовна настава на Ваздухопловној групи, тадашњег, Техничког факултета. Уочи академије, испред Аеротехничког института МФ, свечано је откривен школски-борбени авион „Јастреб“ Ј-21, поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства.

Осам деценија дуга традиција обавезује садашње, као и будуће генерације,  да раде на даљем развоју и унапређењу ваздухопловног инжењерства у Србији и не дозволе да оно замре, истакао је поздрављајући бројне госте, проф. др Часлав Митровић, шеф Катедре за ваздухопловство.

Осврнувши се на „златне домете“ српског ваздухопловног инжењерства у протеклих 80 година,  декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је оценио да је квалитет наставе константа која је евидентна од оснивања Катедре. Та константа, додао је, доминантна је и у другим областима инжењерства које се изучавају на МФ, а тај квалитет стварале су генерације професора који су наставу на МФ подигли на светски ниво. Као део Универзиета у Београду, Машински факултет данас настоји да даљим унапређењем квалитета наставе, али и квалитетом научноистраживачког рада, сарадње са привредом и међународне сарадње, постане и најбољи део европског простора високог образовања, подвукао је проф. Митровић.

Честитајући Јубилеј професорима и студентима Машинског факултета, ректор Универзитета у Београду, академик Владимир Бумбаширевић најавио је да се наредне године бити обележавају још два значајна  датума у историји високог образовања у Србији – 210 година од оснивања Велике школе у Београду и 70 година од издвајања шест техничких факултета из Велике техничке школе, међу којима је и Машински факултет. Од оснивања до данас, Универзитет у Београду је  значајно допринео економском, друштвеном и културном развоју земље и данас је водећа образовна и научноистраживачка институција у Србији и региону. О квалитету најбоље говори чињеница да је Београдски универзитет на престижној Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету, а том успеху у великој мери дорпинели су и Машински факултет и Катедра за ваздухопловство, нагласио је ректор Београдског универзитета.

Машински факултет је факултет који треба да се поноси својом традицијом, јер је то институција која има прошлост, садашњост, али и  добру будућност, рекао је  државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Владимир Поповић. С тим у вези, он је нагласио да МПНТР препознаје значај и подржава институције као што је МФ који осим изврности у науци, негује и релевантност, која је у Србији, на жалост,  на ниском нивоу.  У том смислу, Катедра за ваздухопловство увек је била елитна, закључио је проф. Поповић.

Поводом прославе 80-годишњице од увођења редовне наставе у области ваздухопловства, Катедра је добила велики број писама са честиткама, међу којима је и порука председника Српске академије наука и уметности, академика Владимира Костића у којој члановима Катедре честита на истрајности и вођењу квалитетне наставе.

Свечана академија била је прилика да се професорима Катедре за ваздухопловство у пензији, институцијама и појединцима који су помогли рад Катедре уруче посебне захвалнице. За изузетну истрајност и посвећеност образовању генерација студената у области ваздухопловства захвалнице су добили проф. др Бранислав Јојић, проф. др Зоран Бојанић, проф. др Јован Јанковић, проф. др Бошко Рашуо, проф. др Зоран Стефановић, проф. др Славко Пешић, проф. др Златко Петровић, проф. др Слободан Ступар и проф. др Александар Пантовић.

За изузетан допринос у образовању кадрова у области ваздухопловства Захвалницу су добили професор Слободан Гвозденовић са Саобраћајног факултета, Акционарско друштво Орао, Ваздухопловни завод Мома Станојловић,  Фабрика авиона Утва, Војнотехнички институт, Музеј ваздухопловства Београд, Ваздухопловна академија, Јат Техника, Компанија АЦС 45. За изузетну подршку  организацији обележавања Јубилеја захвалница  је уручена и професору Цветку Црнојевићу, продекану МФ за финансије.

Уочи Свечане академије, испред Аеротехничког института МФ, свечано је откривен школски-борбени авион „Јастреб“ Ј-21, поклон Министарства одбране РС и Музеја ваздухопловства.  Авион је постављен на постаменту висине шест метара у благом узлету, чиме се ствара утисак да заиста лети.  Летелица је домаће производње, а у пројектовању и изради својевремено су учествовали и инжењери са Катедре за ваздухопловство. Авион ће као наставно средство бити на располагању студентима, који сада имају прилику и да практично упознају најважније делове авиона.

Реч, две о Катедри за ваздухопловство

Машински факултет у Београду, као највећа и најстарија институција у области образовања инжењера машинства у Србији и на Балкану, једини школује високостручне кадрове у области ваздухопловства.

Редовна настава на Ваздухопловној групи Машинско-електротехничког одсека Београдског универзитета почела је школске 1937/1938. године. Од тада до данас Катедра је ишколовала укупно 2874 ваздухопловца и то: 2405 дипломираних инжењера машинства (ваздухопловног одсека, потом ваздухопловног смера, па одсека за аеротехнику, па аерокосмотехнике и на крају ваздухопловства), 144 мастер инжењера машинства (99 у области ваздухопловства и 45 у области информационих технологија), затим 229 магистара техничких наука и 96 доктора техничких наука у области ваздухопловства.

Катедра за Ваздухопловство је једна од 24 катедре на Машинском факултету Универзитета у Београду. Образовање стручњака у области ваздухопловства спроводи се кроз Основне академске, Мастер академске и Докторске студије. Ваздухопловство у себи интегрише велики број различитих научних дисциплина. Пратећи трендове савременог света, данас се Катедра за Ваздухопловство на свим нивоима, поред образовања ваздухопловних стручњака на Модулу за ваздухопловство, бави и образовањем стручњака у области информационих технологија на Модулу Машинство и информационе технологије.

Катедра за Ваздухопловство с има 20 чланова, од којих је 12 наставника (6 редовних професора, 2 ванредна професора и 4 доцента), 4 сарадника и 3 лаборанта.

Поред неоспорног интелектуалног потенцијала људи са великим искуством, Катедра поседује и лабораторије значајних могућности.

Катедра у свом саставу има 10 лабораторија, међу којима су Лабораторија за аеротехнику, Лабораторија за надзвучну аеродинамику, Лабораторија за опрему и системе ваздухоплова, Лабораторија за пропулзију, Лабораторија за конструкцију и чврстоћу, Лабораторија за аероеластичност, Лабораторија за прорачунску аеродинамику, Лабораторија за компјутерску анализу конструкција, Лабораторија за композитне конструкције и Лабораторија за компјутерске и информационе технологије.

Скуп свих неопходних ресурса: људи, лабораторија и знања, омогућава реализацију ксперимената од пројектовања, преко израде модела до испитивања.

(Извор: Машински факултет)