Главне поруке 22. MHCL Конференцфије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Београд је почетком октобра био центар светске истраживачке елите у области интерлогистике, логистике И машина за механизацију, а Машински факултет домаћин једног од најзначајнијег међународних скупова у тој области -XXII International Conference on Material Handling, Constructions and Logistics – MHCL 2017. У раду конференције, учествовали су водећи истраживачи из Србије и још 14 земаља – Аустрије, Немачке, Холандије, Данске, Италије, Пољске, Грчке, Турске, Алжира, Кине, Вијетнама и земаља из региона.

Од 4. до 6. октобра, колико је скуп трајао, представљено је више од 50 радова, од којих су шест по позиву. Фокус је био на неколико тема које су разматране кроз пет одвојених сесија – транспортне машине прекидног и непрекидног дејства, рударске и грађевинске машине, логистички и интралогистички системи, инжењерски дизајн, као и логистика у лукама.

Сумирајући резултате конференције, коју је оценио веома успешном, проф. др Ненад Зрнић са Машинског факултета у Београду, посебно је издвојио предавања по позиву шест водећих светских експерата у области интерлогистике И логистке. Реч је о радовима у којима су решења одређених проблема представљена кроз актуелна истраживања, рекао је проф. Зрнић.

Он се посебно осврнуо на предавања проф. Јоханеса Фотнера за Техничког универзитета у Минхену И проф. Каи Фурманса са Техничког универзитета из Карлсруеа, који су, говорећи о новим достигнућима у области складиштења, интралогистике и лостике у контексту Индустрије 4.0, представили своја искуства у пројектима нових монтажних линија које су радили за БМW. Према речима нашег саговорника, та предавања су посебно интересантна за нашу земљу, јер су у уској вези са тенденцијама И активностима које је на тему новог индустријског развоја Србије иницирао Машински факултет.

Велика посећеност свих предавања, као и општа оцена учесника да је скуп одлично организован, а Машински факултет и Град Београд добри домачини, најбоље говоре о успеху конференције. Велики број учесника, у првом реду из Немачке, исказао је жељу да поново дођу на неки од наредних скупова, а то је веома важно не само за промоцију Машинског факултета као научноистраживачке институције, него и за Град Београд и Србију у целини, нагласио је професор Зрнић.

Сви презентовани радови одштампани су у Зборнику конференције, чији је издавач Машински факултет. Захтеви да се та публикација достави Националној библиотеци Немачке за науку и технологију у Хановеру и другим научноистраживачким институцијама у осталим европским државама, такође говоре о великом међународном значају конференције.

Иначе, прва конференција, под називом “Транспорт у индустрији”, одржана је давне 1976. године, а од 2012. скуп сваке друге године наизменично, у Београду и Бечу, организују Катедра за механизацију МФ и Институт за инжењерски дизајн и техничку логистику Техничког универзитета у Бечу. Наредна конференција биће одржана на јесен 2019. године у Бечу.

(Извор: Машински факултет)

Разговор с поводом: Емеритус, проф. др Милосав Огњановић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Професор емеритус, др Милосав Огњановић

Број професора, који своју академску каријеру заокруже звањем „професор емеритус“, није велики. На Београдском универзитету има их укупно 31. Међу њима, однедавно је и професор Машинског факултета, др Милосав Огњановић. То је био повод да са њим, између осталог, разговарамо и о даљим правицима развоја машинског инжењерства у Србији, а у том контексту и о инжењерима будућности.

Научни и стручни рад проф. Огањановића одвијао се и одвија се у правцу који води иновативном развоју техничких система. Његов стручни рад испреплетен је са научним. Многи научни радови произашли су из стручних активности и решавања конкретних задатака за потребе привреде. То је његов приступ решавању стручних питања и проблема, да у њима нађе повод и материјал за научну надоградњу научних резултата и обрнуто да научне резултате имплементира у решавање стручних проблема, наводи се, између осталог, у реферату који су са предлогом за доделу признања „професор емеритус“, колеге професора Огњановића доставиле Сенату Универзитета у Београду.

У настави је радио на свим нивоима студија, највише на основним, као и на мастер и докторским студијама. У то треба укључити и рад на другим универзитетима и факултетима у Србији и ван Србије, који су били у развоју и требала им је помоћ. Формирао је и одржавао више наставних предмета, међу којима су, Машински елемети 1,2,3, Основне конструкција, Основе техничких иновација, Иновативни дизајн техничких система и др. Формирао је и нови изборни модул на мастер студијама Дизајн у машинству. Написао је  18 књига и више од 300 научних радова, који су објављивани у престижним научним часописима у земљи и свету.

Ово је само део научно-стручног и наставног рада професора Огњановића који га је квалификовао за почасно звање „професор емеритус“.  Ипак, то није само почасна титула, него звање које подразумева и саветодавну улогу, као и учешће у извођењу наставе на постдипломским студијама и научноистраживачком раду Универзитета и Факултета на којем је радио.

Професоре, недавно Вам је уручено почасно звање „професор емеритус“.  Шта за Вас представља ово признање и како га доживљавате?

Звање „професор емеритус“, које ми је доделио Сенат Универзитета у Београду, заиста је високо признање, мени посебно значајно, јер су ме за то признање предложиле колеге са Факултета са којима са радио и сарађивао више од 40 година.

Признање се додељује пензионисаним наставницима Универзитета који су се истакли својим научним, стручним и педагошким радом, остварили заслуге за развој и углед Факултета и Универзитета, као и развој научног и наставног подмладка и стекли медјународну репутацију. Када вам то признање доделе колеге са Факултета и Универзитета то доживљавате као посебно задовољство, јер сте један од ретких појединаца којима је ова част указана.

С друге стране, сви наставници и професори Универзиета имају обавезу да одржавају наставу и развијају наставни процес, научноистраживачки рад, сарадњу са привредом, међународну сарадњу, али и да се баве друштвеним активностима у науци, односно, раде на стварању услова за научна истраживања. У том смислу, ово признање, које су осим мене добиле још две колегинице, представља потврду да сам те активности обављао успешније и ефикасније од других.

Иако сте у пензији, веома сте активни на професионалном плану. Који су ваши даљи планови, када је реч о академском раду?

Желим да своје исксутво ставим на располагање и Машинском факултету и привреди и будем користан у мери, колико ме здравље буде служило.

Осим Вас, колико професора Машинског факултета има звање „професора емеритуса?

То звање има и колега, проф. др  Мирољуб Аџић, који је већ седам година професор емеритус и ево сад сам се и ја придружио. Иначе, на Универзитету у Београду постоји 31 професор емеритус, а пре неки дан одржали смо састанак на којем смо разматрали предлог о оснивању Клуба емеритуса, који ће имати саветодавну улогу и на тај начин помагати раду Универзитета.

Током академске каријере, која и даље траје, радили сте на унапређењу квалитета наставе, научних истраживања, сарадње с привредом, међународне научне сарадње, изнедрили значајан број младих истраживача, написали више од 300 научних и стручних наслова и сл. Шта би из тог, заиста импресивног професионалног опуса, посебно издвојили?

Лабораторија за преноснике

Свакако да све што човек уради није једнако по значају, а ни селекција није једноставна.  Ипак, од свих професионалних доприноса, који су ме и квалификовали за завање професора емеритуса, издвојио бих оснивање модула на мастер студијама за Дизајн у машинству. Садржај тог модула, који сам развио заједно са осталим колегама у сарадњи са више унивезитета у свету, би требало да буде оријентир и за будуће правце развоја инжењерства.

Такође, издвојио бих и дугогодишње вођење већа и комисија за Докторске студије, одобравање и прихватање докторских дисертација и изборе у наставничка звања на Машинском факултету и Универзитету, где сам, по мишљењу колега, дао значајан дорпинос сређивању стања на нивоу групације техничко-технолошких наука, када је реч о тим питањима.

Из скупа књига које сам написао издвојио бих уџбенике „Машински елементи“ и „Иновативни развој техничких система“. У области науке и истраживања истакао бих радове објављене у водећим часописима као што су:  Синтеза обновљивих слободних вибрација; Поузданост за дизајн – идентификација носивости машинских система на бази показатеља стања и радних услова; Робусни приступ у избору конструкцијских параметара; Хибридни зупчани преносници са континуалном варијацијом преносног односа и др.

Истакао бих и развој лабораторија за потребе наставе, истраживања везана за докторске студије, потребе индустрије и др., међу којима су лабораторије за Преноснике снаге, за Изворе вибрација и буке и за Дизајн у машинству.

Оснивање модула за дизајн у машинству издвојили сте као један од својих најзначајнијих дорпиноса развоју образовања машинских инжењера. Шта се конретно изучава на том изборном модулу мастер студија?

Сам назив модула – Дизајн у машинству –ствара малу терминолошку забуну, али је орјентисан, пре свега, на иновативни развој техничких система. Иако се данас пуно говори о техничким иновацијама, људи у потпуности не схватају појам техничке иновације. Зато је један од основних циљева наставе на модулу да студенте уведе у процедуру креативног стварања техничких система. Истовремено, настојимо да их усмеримо на то да свако решење које развије инжењер треба да буде иновативно, односно да схвате да иновације нису резултат тренутног надахућа, него део процедуре коју инжењери примењују. Даље, задатак је  да их уведемо у процес анализе тржишта и прављења бизнис плана и подстакнемо на предузетништво и оснивање стартапова – малих и средњих предузећа који ће у сарадњи са великим компанијама бити покретачи економског развоја друштва.

Наука у Србији давала је најбоље резултате када су истраживачи били у уској вези са привредом, а МФ један од главних покретача индустријског развоја земље. Због објективних околности последњих деценија та веза је прекинута. Које кораке би, по Вашем мишљењу,  требало предузети да би се поново успоставила та копча?

У време када сам се, прво, као асистент, а затим и доцент, бавио истраживањем, привреда је готово свакодневно контактирала истраживаче на МФ и тражила од нас да урадимо решење за неки проблем. У то време, велики број дипломираних машинских инжењера радио је у привреди. Када би наишли на неки проблем за помоћ су се обраћали својим професорима. На жалост, урушавањем индустрије дошло је до значајног слабљења, па и прекида сарадње МФ с привредним предузећима.

У тренутку када се на глобалном нивоу, кроз подстицање предузимљивости и иновативности појединца и стварање малих и средњих предузећа ствара једна нова привреда, спрега универзитета и домаће индустрије и у образовном и истраживачком смислу морала би да буде много јача него што је некада била.

У развијеним земљама држава пореским системом стимулише индустрију да истраживања и развој лоцира на универзитетима. Тако се подиже на виши ниво и образовање и остварује рад образовних институција за оно што је индустрији потребно. У овом процесу треба да буду водеће велике фирме за које су везана мала и средња предузећа која би у том ланцу такође била укључена, што је пракса развијених земаља.

Убрзани технолошки развој доноси велике промене у све сегменте друштва, посебно у области техничких наука и образовања инжењера.  Све се више инсистира на интерактивном и мултидисциплинарном учењу, иноваторству и подстицању предузетништва. Ко су инжењери будућности и шта ће бити њихов главни задатак?

Лаб. за изворе вибрација и буке

Ова питања су стално присутна у дискусијама и расправама, али су промене, посебно у нашем окружењу, мале. Брз технички развој подразумева инжењера који је у стању да се прилагођава променама. То за систем и приступ образовању значи да на факултету студент, будући инжењер треба да стекне широка општа знања и да научи како да прикупља – стиче нова знања када се за то укаже потреба.

Актуелни тренд развоја техничких система је хибридизација механичких, електронских, софтверских па чак и биолошких и менталних принципа. Специјализација инжењера за уже области и специјалности треба да се реализује по систему целоживотног образовања (Lifelong learning) како би се прилагодио брзим променама. Овај приступ је у свету углавном заживео. Студент кроз изборне предмете формира свој профил образовања према потреби да што пре удје у процес рада, а кроз „Lifelong learning“ додатно се образује или мења специјалистичку оријентацију. На том принципу би могле да се формирају и мастер и докторске студије, али и да се направе неки посебни курсеви.

Овај приступ требао је да заживи на принципима Болоњске декларације, међутим она није тако схваћена нити примењена. Углавном је прихваћен степенасти начин студирања, без битних промена у самом процесу и садржају образовања. Учење не сме да се своди на памћење чињеница, него студента треба нучити како да усваја нова знања и да их примењује. Најкорисније је знање које се стекне властитим искуством и схвати потреба за допуном и проширењем по систему целоживотног учења. Овај приступ може да заживи тек пошто индустрија стане на своје ноге, а знање добије своју праву друштвену и тржишну цену.

Када је иновативност у питању, пуни смо приче о иноваторству, почев од Европске уније, преко наше државе до појединаца. У том ланцу мало ко конкретно зна шта се подразумева под термином „иновације“.  Иноваторство се у нашем окружењу још увек схвата као аматерска категорија, а понекад као пежортиван појам. О томе најбоље говори ситуација, када смо у једном периоду на Факултету имали навалу разних иноватора и проналазача, који су долазили да им верификујемо проналаске који нису били засновани чак ни на основним законима физике.

Инжењер по дефиницији треба да буде иноватор.  Свако техничко решење треба да одговара неком нивоу иновативности. Ова проблематика је научно разрађена, развијене су и процедуре како се долази до иновативних решења, који су нивои иновативности итд. Наука је јасно дефинисала пет нивоа иновације почев од оне прве, најниже, до пете где је реч о открићу или проналаску. Зато је потребно инжењере увести у  методологију креативног иновативног развоја техничких система.

Технички системи, свесно или несвесно, одувек су развијани по угледу на биолошке системе. Савремена теорија иновативности техничких система стоји на становишту да инжењери будућности у свом иновативном раду треба да се усмере на трансформацију биолошких принципа у техничка решења.

Свет одавно очекује да точак економског развоја покрену микро, мала и средња предузећа, повезана са великим корпорацијама. С тим у вези, од инжењера се очекује да својим иновативним радом, кроз одговарајуће бизнис планове и предузетништво, отварају нова тржишта и покреће економски развој.

Да ли је научна заједница у Србији спремна за неопходне реформе и колико МФ може да помогне у том процесу?

Научна заједница у Србији је део целокупног друштва у Србији. Да би се оствариле напред наведене промене које су поодавно присутне у свету, потребно је да се промене наша шира друштвена схватања. Треба имати у виду ко себе у Србији назива иноватором и проналазачем. У свету су то висококреативни и образовани професионалци. Готово свако конструкцијско решење код њих је иновативно. Надаље, како код нас увести принцип „Lifelong learning“ када би то за наше људе било понижавајуће. У свету сваки запослени повремено иде на нека допунска образовања, курсеве воркшопове који га квалификују за неке нове послове или да би на истом послу имао виши положај.

Машински факултет није у могућности да сам промени ова схватања. Ипак могао би да учини значајније промене у процесу образовања инжењера који би у одређеној мери учинио померај у овом смислу. Мислим да би преласком на 4+1 студије проширили основна знања машинског инжењера, укључујући и уже области које су сада на мастер модулима. То би инжењеру омогућило слободу да се бави различитим областима машинства, а на мастер студије могао би да се упише одмах или касније када схвати шта му је потребно. Модули на мастер студијама могли би да буду флексибилнији и по садржини и структури, по настајању и гашењу.

То би нас значајно приближило тренду уопштавања инжењерских знања који је присутан у свету. Принцип „Lifelong learning“ мора да заживи на нашем простору у који треба да се укључе мастер и докторске студије као и различите врсте курсева воркшопова и други облици иновације, проширивања и продубљивања знања. Не би морали сви да уче све него би томе приступили само они којима је потребно и када је потребно. Тиме би се пратиле промене и у индустрији, промене у науци и технологији, а индустрија би морала и имала би потребу да се више окрене према науци и образовном систему.

****************************

О професору Огњановићу

ОБРАЗОВАЊЕ:

  • Рођен 23.10.1950, Плажане, Деспотовац, Србија
  • Основна школа – Плажане, Техничка школа – Деспотовац,
  • 1969-1974 – Дипл. Инж. Производно машинство, 1975-1977- Магистратура, 1979-1984- Докторски рад – Универзитет у Београду, Машински факултет.

ЗВАЊА И ФУНКЦИЈЕ:

  • 1974-1975-Истраживач у Опитном центру Фабрике вагона у Краљеву.
  • 1975-1979-Асистент-приправник, 1979-1986-Асистент, 1986-1991-Доцент, 1991-1996-Ванредни професор, 1996… -Редовни професор, – Универзитет у Београду, Машински факултет.
  • 2006-2008-Шеф Катедре за опште машинске конструкције.
  • 2006-2016-Руководилац изборног модула мастер студија за Дизајн у машинству.

ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ:

  •  1996 – Октобарска награда града Београда за допринос у науци за монографију Генерисање буке у машинским системима.
  • 2004 – Дописни члан, а од 2012 – Редовни члан Академије инжењерских наука Србије – АИНС
  • 2016 – Danubia-Adria Society for experimental mechanics: Захвалница за дугогодишњи научни допринос и рад као представник Србије у Научном одбору.
  • 2017 – Професор emeritus Универзитета у Београду, Машински факултет.

АКАДЕМСКИ РАД И ИСКУСТВО:

  1. РАД У НАСТАВИ:

            Наставни предмети (формирани и одржавани):

  • Машински елементи 1, 2 и 3
  • Основи конструисања
  • Конструисање машина
  • Основе техничких иновација
  • Иновативни дизајн техничких система
  • Методе у инжењерском дизајну
  • Поузданост преносника
  • Методе испитивања структура
  • Развој производа у машинству
  • Поузданост и динамика преносника

      Формиран изборни модул мастер студија:

            Развио је изборни модул мастер академских студија за Дизајн у машинству – ДУМ. Модул је                  оријентисан  развоју способности за иновативни инжењерски дизајн техничких система. Обухвата обраду свих аспеката, метода и алата који омогућују иновативни развој производа препознатљивих на тржишту.

Б. ИСТРАЖИВАЧКИ РАД:

      Области истраживања:

  •  Инжењерски дизајн: Методе; Иновативни развој производа, Дизајн заснован на својствима.
  • Динамика машинских система: Радна оптерећења, Генерисање вибрација и буке
  • Сигурност и поузданост: Замор, Трибологија, Акумулација замора, Вероватноћа разарања
  • Зучасти преносници: Конструисање, Вибрације и бука, Замор и разарања.

      Најважнији научни доприноси: 

  • Синтеза обновљивих слободних вибрација изазваних сударима машнских делова.
  • Одређивање носивости машинских система засновано на показатељима стања и радним условима.
  • Робусни приступ избору конструкцијских параметара зупчастих преносника.

     Најважнији инжењерски доприноси: 

  • Инсталације и процедура лабораторијских испитивања вероватноће разарања, вибрација и буке зупчаника, преносника и других компонената.
  • Иновативна конструкцијска решења специфичних преносника високе компактности и карактеристика за екстремне услове рада.
  • Идентификовани узроци оштећења и предлози нових решења за широк спектар примене у идустрији.

      Ментор одбрањених теза: 

  • Докторске тезе: Петар Кочовић, Божидар Росић, Предраг Петровић, Александар Субић, Fathi Agemi, Предраг Живковић, Снежана Ћирић-Костић, Matug Benur, Мирослав Милутиновић.
  • Магистарски и мастер радови: Василије Дрецун, Александар Субић, Владимир Петковић, Снежана Костић, Предраг Живковић, Војислав Батинић, Mustafa Ederwish, Сања Васин, Стефан Ивковић, Жарко Марковић, Драган Баришић, Милош Станчић, Давор Дробац, Драган Џодан.

      Стварање услова и вођење истраживања: 

  • Координатор TEMPUS пројекта (2006-2008)
  • Руковођење радним пакетом пројекта FP-7 (2008-2011)
  • Руковођење и учешће у реализацији 11 државних научних и иновационих пројеката
  • Организовање и реализација више од 70 пројеката сарадње са привредом
  • Председник комисија за стандарде 

В.   АКАДЕМСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ И АКТИВНОСТИ:

Активности на Машинском факултету: 

  • Председник Комисије за изборе у звања и Комисије за докторске студије (2008-2016)
  • Уредник часописа FME Transactions (2005-2007)
  • Члан Савета Факултета, Комисија за наставне планове и програме, Комисије за издавачку делатност и др.

     Активности на Универзитету:

  • Председник Већа научних области тњехничких наука у три мандата (2008-2016)
  • Члан Стручног већа за машинске, саобраћајне, рударско-геолошке и организационе науке (2001-2007)

     Глобалне активности и комуникације:

  • Одржао четири међународне конференције и био је члан научног одбора 30 међународних конференција
  • Био је члан издавачког одбора три међународна часописа
  • Члан је четири међународна научна удружења
  • Рецензент је више угледних међународних научних часописа
  • Сарађивао је и посећивао више од 15 међународних универзитета и свих домаћих
  • Држао је наставу и формирао кадар на машинским факултетима у Кралјеву и Источном Сарајеву.

ПУБЛИКАЦИЈЕ: 

  1. ИЗАБРАНЕ КЊИГЕ од 18 наслова: 
  • Огњановић М.: Машински елементи –Машински факултет београд, издања 2003-2016.
  • Огњановић М.: Иновативни развој техничких система –Машински факултет Београд

Б. ИЗАБРАНИ РАДОВИ са списка од више од 310 наслова: 

  • Ognjanovic M.: Decisions in Gear Train Transmission Design – Journal on Research in Engineering Design, 8(1996),178 -187
  • Ognjanovic M., Agemi F.: Gear vibrations in supercritical mesh-frequency range caused by teeth impacts, – Journal of Mechanical Engineering 56 (2010)10, 653-662
  • Ognjanovic M., Benur M.: Experimental Research for Robust Design of Power Transmission Components, Meccanica, 46 (2011) 4, 699-710,
  • Ognjanovic M., Ciric Kostic S.: Gear Unit Housing Effect on the Noise Generation Caused by Gear Teeth Impacts, –Journal of Mechanical Engineering, 58 (2012) 5, 327-337
  • Ognjanovic M., Ristic M., Zivkovic P.: Reliability for Design of Planetary gear Transmission Units, Meccanica, 49 (4), (2014), 829-841
  • Vasin S., Ognjanović M., Miloš M.: Wind turbine with continual variation of transmittion ratio – design and testing methodology, – Proceedings of the Romanian Academy Series A-Mathematics Physics Technicalsciences Information Science, 2(2015), 184-192.

(Извор: Машински факултет)

Сајам идеја “Хоризонт 2020” испунио очекивања

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Сајам идеја Хоризонт 2020, који је ове године акценат ставио на нове материјале и нанотехнологије, одржан је 4. и 5.октобра на Машинском факултету у Београду. У оквиру сајма одржани су и пословни сусрети с циљем да се подстакне укључивање домаћих истраживача у европске програме истраживања и развоја.

Скуп су организовали Иновациони центар МФ, Центар за трансфер технологија Универзитета у Београду и Европска мрежа предузетништва, уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС.

“Сајам идеја” отворио је помоћник ресорног министра, проф. др Виктор Недовић, а током дводневног скупа разматрана су два аспекта битна за добијање пројеката или примену научног резултата – финансирање (кроз националне програме, Хоризонт 2020 или инвеститоре) и потрага за партнерима. Када је реч о позиву Хоризонт 2020, фокус је био на развоју и иновацији, мада је било речи и о истраживањима.

На скупу је учествовало 85 учесника из земље и иностранства, а веома интресантна предавања одржали су, између осталих, господин Јерг Шерер (Jörg Scherer, EU IPR Helpdesk/шеф мреже амбасадора за Интелектуалну својину), госпођа Биљана Косановић (OpenAir projekt), и др Костас Хрисагис (dr Kostas Chrysagis, Siti univerzitet London & CERTH).

Учесницима су представљене и активности на повећњу видљивости истраживања у области материјала (доц. др Милош Ђукић), алтернативним изворима финансирања (др Недељко Милосављевић, ЦТТ), а велику пажњу привукла је и панел дискусија на тему “Утицај, иновације и питања интелектуалне својине у Хоризон 2020 пројектима”, на којој су учесници изнели своја запажања.

На „сајму идеја“ учествовали и чланови Секторске групе за материјале Европске мреже предузетништва и њихови клијенти, што је била добра прилика за размену идеја, директне сусрете са потенцијалним партнерима и успостављање нових контаката у области истраживања, трансфера технологија и бизниса.

(Извор: Машински факултет)

Домаће иновације на EUROASIA Форуму у Пекингу

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У оквиру тзв.„Belt and Road“ иницијативе у Пекингу је од 21-22. септембра одржана Конференција о интелектуалној својини на којој је учествовала и вишечлана делгација из Србије. Скупу је присуствовало више од 300 учесника, међу којима и 120 гостију из око 50 земаља, а Универзитет у Београду су представљали директор Центра за Трансфер Технологије др Недељко Милосављевић, чланови ЕЕН конзорцијума Србије из Иновационог центра Машинског факултета у Београду (ИЦМФ), др Снежана Кирин и проф. Александар Седмак.

Централне теме скупа биле су: Иновациони „погон“: људи, мреже и интернационализација; Академски трансфер технологе и сарадња у области иновација у оквиру „Belt and Road“ иницијативе; „Belt and Road“ повезивање Еуроазије; Развој кластера и могућности сарадње науке, технологије и иновација; Сарадња у истраживању, развоју и иновацији – стварање врхунских светских регија; Техно-паркови, Инкубатори – сарадња и будући развој И „Еколошка“ изградња међународног трансфера технологија, иновација и предузетништва.

У секцији “Напредних Технологија”, представници Иновационог центра Машинског факултета су представили иновативне технологе фирме „ДЦ90“ (сеизмички пригушивачи за грађевинарство) и Института Винча (Електронска станица за струјно-напоснку карактеризацију горивих ћелија снаге до 80 W).

Учешће на једном овако значајном скупу, који је окупио представнике интерконтиненталних компанија, водећих светских универзитета, научних института и надлежних државних институција најјачих универзитета, обезбедило је видљивост не само Универзитета у Београду, него и домаћих технологија, што је у великој мери допринело и успостављању контакта са представницима светске привреде.

(Извор: Машински факултет)

Академија наука НР Кине заинтересована за сарадњу са истраживачима МФ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Професор др Александар Седмак, редовни професор на Катедри за технологију материјала Машинског факултета у Београду био је гост Института за механику Кинеске академије наука, где је одржао предавање по позиву на тему “Нелинеарна механика лома”.

У оквиру посете било је речи и о сарадњи Машинског факултета са овом водећом научноистраживачком институцијом у Кини, а том приликом успостављени су контакти са лабораторијама за ласере, карактеризацију материјала и експерименталну механику лома.

Професора Седмака угостио је и проф. Хонг, главни и одговорни уредник водећег светског часописа у области механике лома – Fatigue i Fracture of Engineering Materials and Structures, који га је позвао да напише уводни, тј. прегледни рад на тему Computational Fracture Mechanics – from early efforts to recent developments.

(Извор: Машински факултет)

Проф. Н. Дуић и проф. Н. Рајковић о одрживим енергетским системима и паметним енергетским мрежама

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Фото: Pixabay.com

Поводом предстојеће 3. СДЕWЕС конференције која ће бити одржана од 30. јуна до 03. јула 2018. године у Новом Саду, проф. Невен Дуић и проф. Никола Рајаковић одржаће гостујуће предавање на Машинском факултету у Београду на тему “Одрживи енергетски системи са фокусом на инфраструктуру паметних енергетских мрежа. Предавање је најављено за уторак, 24. Октобар, у 13.00 часова у сали 211 (Свечана сала МФ).

Инфраструктура паметних енергетских мрежа као суперпозиција комуникационих и информационих технологија на постојећу електроенергетску мрежу представља веома важан концепт у решавању изазова одрживог развоја у домену постојећих енергетских система. Познато је да постојећи изазови одрживог развоја у погледу снабдевања енергијом, водом и храном могу бити решени коришћењем унапређених постојећих технологија а одговор на питање на који начин и конкретизација овог решења биће резултат енергетског планирања и све сложенијих модела који се при томе користе. Оптимална решења обухватају више различитих сектора што доприноси искоришћењу могућих синергетских ефеката.

О предавачима

Проф. Невен Дуић, редовни професор на Свеучилишту у Загребу, Факултет Стројарства и Бродоградње, где држи наставу на предметима енергетског планирања, политике и економије од 2001. године. Члан је међународног научног одбора конференције СДЕWЕС од 2003. године. Помоћни је уредник часописа Energy Conversion and Management, Energy, Applied Energy i домаћег Thermal Science. Поље његовог научног интересовања су енергетско планирање, енергетски системи са високим учешћем обновљивих извора енергије, одрживе енергетске заједнице, климатске промене и друге.

Проф. Никола Рајаковић, редовни професор на Универзитету у Београду, Електротехнички факултет, са деценијским академским али и практичним искуством у пословима електропривреде и енергетске политике. Аутор је уџбеника из области Анализе електроенергетских система и Дистрибутивних и индустријских мрежа. Кроз бројне међународне и националне пројекте од 2011. фокусиран је на паметне енергетске мреже, опрему и инфраструктуру као могућност привредног развоја Републике Србије.

Узбудљива сезона „Друмске стреле“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Крај трке издржљивости у Хокенхајму

Стаза Формуле 1 у Хокенхајму. На трибинама, навијачи, чланови тима „Друмска стрела“ бодре возаче на стази на којој возе по први пут. Неизвесност отклања натипис на табли да је завршено свих 18 кругова.  „Друмска Стрела 2017“ је завршила трку издржљивости, али  и једну од најузбудљивијих такмичарских сезона.

Тим студената “Друмска Стрела” ове године је представио нову формулу, шесту по реду, са којом је учествовао на три Формула Студент такмичења, у Италији, Чешкој и Немачкој. Прво такмичење, у Италији, одржано је на стази Рикардо Палети (Riccardo Paletti), у месту Варано де Мелегари.

Уз сјајан пласман на почетку, освојен је велики број поена на статичким дисциплинама и високо 4. место у  одбрани Cost Report-а. У такмичарским дисциплинама „убрзање“ и „осмице“, Друмска стрела постиже добро пролазно време. Међутим, током  autocross-а долази до проблема са мотором, због чега нису учествовали у најважнијој, трци издржљивости.

Није било времена за разочарење, чекало их је такмичење на Аутодрому Мост у Чешкој. По повратку у Београду мењају мотор на возилу оним са формуле  из 2015. године, када су  управо на тој стази освојили 4. место у трци издржљивости. Одличан старт, дисциплина за дисциплином, и постављени су добри резултати у свим динамичким дисциплинама. Када је реч о статичким дисциплинама, посебно се издваја Design Event , на ком су побране похвале за инжењерска решења примењена на Друмској Стрели 2017.

Претпоследњег дана одржан је autocross , а наш тим је био прва екипа која је завршила ту трку. Напокон је долази на ред и трка издржљивости која подразумева 22 круга и укупно 22 км. У трци учествују два возача, који се мењају након 11 пређених километарасе састоји се од 2 дела: укупно пређена раздаљина износи 22км, возе 2 возача, који се мењају након 11км. Све је указивало на успешан крај трке, али је формула изненада стала на 19. кругу , због активирања BOTS-а због квара на кочионом систему.

Већ сутрадан тим је пошао на највеће Формула Студент такмичење, на стази Формуле 1  у Хокенхајму (Немачка), где се  окупило 120 најбољих универзитетских тимова из целог света.  У међувремену, набавили су  нове делове, заменили их и оспособили возило за стазу. Међу првим тимовима су прошли детаљан технички преглед који захтевају немачке судије, и изашли на стазу.

„Друмска Стрела“ се истакла већ у првим данима такмичења. Посебну пажњу привукли су њена бела оплата и јединствени дизајн задњег крила. Свака дисциплина је заршена на време, а то није било нимало лако када се  узме у обзир број тимова. И у Хокенхајму је судије су похвалиле концепт возила, нарочито аеро пакет  чији је развој, тестирања и израду оценио аеродинамичар из тима Формуле 1. Коначно, преостала је још једна дисциплина, трка издржљивости, коју су такође успешно завршили. Ипак, то није био крај сезоне.

Након три Формула Студент такмичења, колеге из Riteh Racing Team-а, из Ријеке, организовали су мини такмичење на картинг стази у близини свог града, за све тимове из региона! Окупили су тимове из Београда, Загреба, Сплита, Љубљане и Марибора, у манифестацији под називом „FS Alpe Adria“! Дружење започето на такмичењима у Италији и Немачкој настављено је на картодрому Бура, где су одржане трке убрзања, аутокроса и издржљивости. „Друмска Стрела“ је заузела друго место, а у трци издржљивости је за домаћином заостајала читаве 0.3 секунде, и уз стајање од 11 секунди на стази!

FS Alpe Adria је од великог значаја за будућност свих тимова из региона, који ће у наредном периоду учврстити везе и разменити искуства како би на такмичења одлазили што спремнији и бољи. Млади инжењери из свих земаља развили су пријатељства која ће допринети напретку свих тимова, али и њиховим самосталним, будућим каријерама. Формула Студент не познаје границе, само жељу за знањем и адреналином којег је на овом такмичењу било на претек!

(Извор: Машински факултет)

Милош Петрашиновић: Студије имају смисла само ако се научено и примени

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

За разлику од значајног броја дипломаца Београдског универзитета који своју будућност виде негде у „белом свету“, Милош Петрашиновић, студент друге године мастер студија на Машинском факултету, академску и професионалну каријеру жели да гради у Србији. Након мастера, очекују ме докторске студије на Машинском факултету, где желим да наставим истраживачки рад на развоју иновација и прототипова за потребе привреде, али истовремено и да пренесем своје знање млађим колегама, каже Милош.

Недавно је поводом дана Универзитета у Београду добио повељу „Најбољи студент генерације Машинског факултета“ , награду која се сваке године додељује студентима који у року заврше основне академске студије са највишом просечном оценом. Истоимену награду доделио му је и Машински факултет као најбољем студенту на основним академским студијама у школској 2015/2016 години. Ова признања, као и бројне награде са студентских такмичења су свакако значајни, али непосредан повод за разговор са овим талентовним и креативним младићем, јесу његова техничка решења које је реализовао заједно са колегама са ваздухопловног смера.

Док нам објашњава рад симулатора лета авиона са шест степени слободе кретања и основне карактеристике квадрокоптера, мале летелице на даљинско управљање, пажњу нам привлаче и прототипови разних производа који су добијени спајањем стандардних машинских елемената и делова израђених на 3Д штампачу.

Из љубави према науци, у овом случају науци о машинству, проистиче и потреба да се нешто направи. Мој мото, а и мото моје породице, у којој су сви машински инжењери, јесте да се све што је научено и примени. Према томе, наглашава Милош, сви уређаји које видите, укључујући и 3Д штампач, су производ онога што смо моје колеге и ја, примењујући знања стечена током студија, осмислили и направили за потребе предмета које смо слушали у протеклих годину дана.

3Д штампач је технологија која постоји у свету већ дуже време. Неко би могао да каже да то и није нешто нарочито револуционарно, али нама пружа много, посебно када је реч о изради сложених склопова који су нам неопходни. Једноставно, подвлачи Милош, са 3Д штампачем, који смо направили, можемо да реализујемо сваку идеју уз јако мало средстава и за кратко време.

Светска ваздухопловна федерација (ФАИ), међународна организација надлежна за спортско ваздухопловство, започела је организовање такмичења у којима се учесници тркају дроновима. Једну такву летелицу су направили Милош и његове колеге за потребе истраживања. Квадрокоптер је мала летелица на даљинско управљање, слична хеликоптеру, има четири ротора по чему и носи назив. Оваква летелица може да лети веома великом брзином, трке кратко трају али су веома атрактивне, објашњава наш саговорник. Само такмичење, наставља он, слично је Формула студент такмичењу, с тим што у самој летелици није присутан човек што доноси додатне могућности. Леталицом се управља даљински што отклања опасност од евентуалне несреће, а ако се и догоди да летелица падне и слупа се, њена вредност је далеко мања од људског живота.

Милошева прича је само један у низу позитивних примера како се инвентивност и знање стечено током студија на МФ претачу у успех. За њега је машинство непресушан извор нових идеја, а амбиција да покрене мали стартап за prototyping – развијање производа од идеје до физичког модела кроз израду прототипа. Не сумњамо да ће то и остварити.

(Извор: Машински факултет)

Знање и тимски рад – рецепт за успех!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Ни завидан буџет, ни мобилне радионице, ни софистицирана решења и футуристички дизајн нису могли да надмаше знање и вештину студената Машинског факултета који су заблистали на међународном„Hydrocontest“   такмичењу у Сан Тропеу. На овом престижном такмичењу студената бродоградње учествовали су први пут и освојили друго и треће место у две такмичарске дисциплине. Њихов ведар тимски дух, али и спремност да размењују искуство и несебично пруже помоћ колегама из других тимова награђени су и посебном „Hydrocontest spirit“ наградом.

Та награда нам је и најдража, јер на најбољи начин говори о томе да смо као тим оставили веома добар утисак и да смо на најбољи могући начин представили Машински факултет, Универзитет у Београду и Србију, нагласио је Ђорђе Бранковић, ПР тима и члан тима за хидродинамику.

Када је у новембру прошле године на Катедру за бродоградњу МФ стигао позив од организатора такмичења, швајцарске фондације Хидрос, било је колебања да ли да се упуштају у тај пројекат. Могло је да се деси да због недостатка финансија, који их је, иначе, пратио све време, не реализују посао до краја и не отпутују у Сан Тропе. Ипак, такмичарски дух је био јачи и петнаесторо будућих бродограђевних инжењера, спремно је одговорило на изазов.

Уз подршку Машинског факултета и неколико спонзора, успели су да до септембра, када је такмичење и одржано, направе два, у свему конкурентна пловила. Бродови „Сава“ и „Дунав“ били су, не само равноправни, него и бољи од већине других решења. Већ на самом почетку, у квалификационим тркама, заузели смо високо друго место у конкуренцији 22 тима из 14 земаља, а тако смо наставили до полуфинала и самог финала такмичења, истакао је Ђорђе. „Сава“ је ушао у само финале трке за превоз лаког терета, али је због проблема са електроником, заузео друго место, док је „Дунав“ освојио треће место у трци пловила за превоз тешког терета.

Ако имамо у виду услове у којима су радили и са чим су располагали, наши студенти су заиста постигли велики успех, мада не можемо рећи да је неочекиван, истакао је доцент др Милан Калајџић, професор на Катедри за бродоградњу. Наравно, додао је, иза тог успеха стоји дугогодишња традиција Катедре и наставника који су и сами у последњих десетак година добили бројна међународна признања за квалитет у настави и истраживачком раду.

О квалитету Катедре за бродоградњу најбоље говори акредитација Британског краљевског друштва бродограђевних инжењера (RINA), која се ревидира сваке три године. RINA нам је раније замерала што смо као катедра усмерени искључиво на индивидуално образовање студената, а не и на групне пројекте. После Hydrocontest -а и још неких сличних пројеката на самој катедри, јасно је да смо веома успешни и у тимском раду, нагласио је др Калајџић.

Знали смо да смо направили добра пловила, али колико су добра видели смо на самом такмичењу, навео је кроз осмех, асистент Стефан Рудаковић, вођа “Confluence Belegrade“ тима, напомињући да су и сами организатори у једном тренутку рекли да је тим Универзитета у Београду једно велико изненађење. Нека пловила су имала софистицирано електронско управљање, али наше традиционално решење показало се бољим и поузданијим, додао је Ђорђе.

Да су класична решења незаменљива показало се већ на старту такмичења, када је учеснике дочекало мало немирније море. Иако су организатори потврдили да услови трке не одступају од пописаних 0,3 метра за висину таласа, било је евидентно да су таласи знатно оштрији, нагласио је Стефан. Међутим, и у тим условима “Сава” и “Дунав” били су много бољи од осталих пловила која су имала великих проблема од осталих пловила која су имала великих проблема на узбурканом мору.

Ипак, натеже им је пало то што нису имали слободног времена да обиђу Сан Тропе и уживају у чарима Азурне обале. Радили смо непрекидно. Чак смо и ноћи користили за поправке и преправке чамаца, али смо то надокнадили дружењем, а наш тимски дух, помагање другим тимовима, размена искуства и идеја једногласно су награђени Хyдроцонтест спирит наградом, закључио је на крају Стефан Рудаковић.

Хyдроцонтест је такмичење које окупља студенте бродоградње из целог света, са циљем истраживања и промоције енергетске ефикасности пловила, а студенти имају задатак да самостално испројектују и израде једно или два пловила и да се са њима тркају против пловила других тимова у три трке: превоз тешког терета (200 кг на 400 м), превоз лаког терета (20 кг на 600 м) и трци издржљивости. Пројектовање и израда пловила су важан део задатка. Сви учесници од организатора добијају електромотор снаге 1200W. Међутим, које ће пловило бити најефикасније, зависи искључиво од вештине студената да испројектују и направе брод са најбољим хидродинамичким карактеристикама. Студенти Машинског Факултета су успели у томе и још једном показали зашто су бродограђевни инжењери које школује Машински Факултет цењени у целом свету.

(Извор: Машински факултет)