Студенти МФ у стручној  посети „Милановић инжењерингу“

Студенти треће године основних и прве године мастер академских студија Катедре за шинска возила Машинског факултета у Београду, посетили су компанију „Милановић инжењеринг“ у Церовцу код Крагујевца. Ова фирма која се бави пројектовањем, инжењерингом и производњом компоненти за шинска возила, од фебруара ове године је у стопроцентном васништву „Siemens AG“ и део је „Siemens Mobility“ дивизије.

Током посете„Милановић инжењерингу“ студенти су имали прилику да се детаљније упознају са конструисањем, техничком припремом производње и производњом елемената, подсклопова и склопова савремених шинских возила и возова великих брзина. Домаћини су будуће инжењере машинства упознали и са осталим секторима компаније, као и плановима развоја индустрије шинских возила у том региону и могућностима запослења.

Стручна посета организована је у оквиру научноистраживачке, стручне и пословно – техничке сарадње Машинског факултета у Београду и команије „Милановић инжењеринг“. Током разговора доц. др Јована Танасковића са МФ са представницима компаније потврђен је наставак ове веома успешне сарадње која се реализује кроз стручне посете и праксе, као и могућност запошљавања студената Катедре за шинска возила.

(Извор: Машински факултет)

 

 

У походе техничкој заоставштини Србије

Mале хидроелектране „Света Петка“ и „Сићево“ у близини Ниша и мала хидроелектрана „Вучје“ у близини Лесковца су не само хидроенергетска постројења која производе струју већ и културно-историјски споменици Србије који на најбољи начин сведоче о њеном светлом делу техничког развоја. Мале хидроелектране, које и данас раде, изграђене су у периоду од 1900. до 1940. године и у време пуштања у рад по својој снази биле су највеће у Србији.

Студенти Машинског факултета који слушају курсеве „Обновљиви и секундарни ресурси“ и „Обновљиви извори енергије – мале хидроелектране“, недавно су имали прилику да обиђу ове чуваре културне традиције градитељстава и техничког развоја електрификације Србије. Стручна екскурзија организована је на иницијативу мр Милутина Продановића, координатора за инвестиције и експлоатацију у ЕПС – Обновљиви извори и доц. др Војислава Симоновића и проф. др Ивана Божића са Машинског факултета, предавачима на овим курсевима.

Осим са техничком делом трансформисања енергије, будући машински инжењери су имали прилику да се упознају и са историјским аспектима примене хидроелектрана у Србији. Студенти су могли на „лицу места“ да виде рад турбина и генератора, њихова улежиштења и део за аутоматизацију процеса, али калемове и четкице на генераторима, што је данас на савременим генераторима упакованим у кућишта немогуће.

За већину је ово било својеврсно путовање кроз историју и време када је Ђорђе Станојевић, лични пријатељ Николе Тесле, српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета, чинио пионирске подухвате у електрификацији Србије и један од првих „трансфера технологије“, само неколико година након изградње  хидроелектране на Нијагариним водопадима.

Мале хидроелектране су испрва снабдевале електичном енергијом индустријске погоне попут ткачког погона у „Српском Манчестеру“, али и малобројне и изузетно драгоцене сијалице за улично осветљење у градовима и у домаћинствима. Након појаве моћнијих хидроелектарана знатно веће снаге, ове електране попримају епитет малих, пошто њихови генератори стварају свега око 200 kW на сат.

По свему аутентичне, укључујући и алат за одржавање и поправљање, мале хидроелектране представљају непроцењиво благо Србије, али и бисере европске техничке баштине.

 

(Извор: Машински факултет)

 

Делегација МФ у студијској посети Кини

Делегација Машинског факултета у Београду борави у тронедељној студијској посети НР Кини која се реализује у оквиру сарадње са HBIS Group Serbia Iron & Steel d.o.o. Београд, чланицом кинеске компаније HBIS Group. Чланови београдске делегације заједно са колегама из HBIS Group Serbia учествују на „Семинару о процесима у Хладној ваљаонци у оквиру међународне сарадње о производним капацитетима Србије у 2018.“

Семинар је свечано отворен 15. маја на Хебеи универзитету у Шиђаџуанг, а госте из Србије су поздравили др Чен Лианг, проректор Хебеи универзитета и господин Жанг Ксијаошуаи, заменик генералног секретара компаније HBIS Group (линк: http://news.heuet.edu.cn/news/?type=detail&id=4629 ).

Учесници семинара су током прве недеље присуствовали многобројним предавањима на тему културе, традиције, организације и економије најмногољудније државе на свету, изјавио је за сајт МФ, доц. Др Михајло Поповић, који предводи  делегацију МФ. Очарани смо срдачношћу и љубазношћу домаћина. Предавања су изузетно занимљива, а предавачи су водећи стручњаци у својим областима, рекао је др Поповић, нагласивши да постоји велико интересовање за образовање и усавршавање студената из НР Кине у Србији.

Студијска посета НР Кини започела је 14. маја и трајаће до 3. јуна, а у делегцији МФ, поред др Поповића су и и доц. др Горан Младеновић, асистент Душан Недељковић, Ивана Цветковић и Марија Милановић.

(Извор: Машински факултет)

Међународни научно-стручни скуп „Maintenance Forum 2018“ од 24. до 26. маја у Београду

Међународни научно-стручни скуп „Maintenance Forum 2018“ биће одржан од 24. до 26. маја 2018. године у београдском хотелу Crowne Plaza. Форум је одлична прилика за сусрет академске научне заједнице и стручњака из привреде који се баве одржавањем техничких система као и управљањем средстава – „Asset Management“. Скуп организује Друштво одржавалаца техничких система (ДОТС) у сарадњи са Машинским факултетом у Београду, а уз подршку Института за истраживања и пројектовања у привреди.

Циљ скупа је да пажњу јавности усмери на значај партнерства науке и стуке, као и на значај управљања средствима рада.

Ове године фокус Форума је на подизању свести о значају управљања одржавањем привредних система и средстава рада у светлу чињенице да дигитализација омогућава велики и брз напредак, а да многе земље југоисточне Европе троше само 20-50% средстава потребних за правилно одржавање. Циљ је да се стручна јавност упозна са концепцијом, потребама, предузетим акцијама и перспективама развоја у оквиру широке области „Asset management“-a. Зато ће посебна пажња бити посвећена Индустрији 4.0. & Asset management“.

„Maintenance Forum“ представља водећи форум за презентацију нових резултата и могућности у широкој области  „Asset management“ и окупља водеће стручњаке из области машинства, саобраћаја, енергетике, економије, екологије и квалитета. Форум, такође, пружа прилику за сусрете еминентних привредника из региона са научницима, истраживачима и стручњацима са факултета. С обзиром на дугогодишњу традицију Форума, очекује се учешће више од 250 стручњака, чланова академских заједница и представника институција из целог света – Енглеске, Немачке, Белгије, Русије, Америке, Кине, Канаде и других земаља.

У оквиру „Maintenance Forum“-а биће одржан и Panel of Road Builders  and Road Ttransporters“ и Бизнис форум директора комуналних предузећа.

Више информација можете наћи на сајту Форума: www.maintenanceforum.net

(Извор: Машински факултет)

Дан отворених врата на Машинском факултету

Да је Машински факултет и те како тражен међу будућим бруцошима потврдио је и недавно одржан „Дан отворених врата“ на МФ.  Више од 150 матураната из Београда и других градова Србије имало је прилику да се „из прве руке“ информишу  о студијским програмима на „Машинцу“, као  и детаљима о предстојећем пријемном испиту који их очекује 28. јуна. Будући студенти обишли су и Центар за хидрауличне машине и енергетске системе, лабораторије Катедре за производно машинство и Аеротунел у Аеротехничком институту МФ.

„Машински факултет је мој први и једини избор. Још увек нисам сигуран који ћу од 21 смера одабрати у наставку студија, али за сада ме привлачи производно машинство, рекао је Стефан Ђурић, матурант Техничке школе из Ужица.  Богдана Стефановића, ученика четвртог разреда Економске школе у Ужицу  интересују информационе технологије. „Нисам одлучио на којем ћу факултету наставити школовање и зато сам и дошао како бих се ближе упознао са студијским програмима на МФ, рекао је Богдан.

Међу будућим бруцошима је и Ана Миленковић, ученица Спортске гимназије у Београду. Већ је конкурисала на Војну академију, али је ипак дошла да се распита о условима школовања и смеровима који постоје на Машинском факултету.

Андрију Маринковића, матуранта Математичке гизназије у Београду интересују енергетика и термотехника. „О програму студија машинства сам се информисао на сајту МФ, али сам желео да видим са чим Машински факултет располаже и упознам професоре“, рекао је Андрија наводећи разлоге доласка на Дан отворених врата.

Никола Божић,  ученик Треће београдске гимназије рекао нам је да се још увек довуми између ФОН-а и Машинског факултета. „Ипак“, наставио је, после свега што сам видео, највероватније ћу уписати машинство. Који тачно смер не знам, али ме за сада привлаче ваздухопловно инжењерство и бродоградња“, нагласио је Никола.

Машински факултет у Београду и ове године на основне студије уписује 540 студената, од тога 520 на буџету и 20 самофинансирајућих.  Ово је била прва у низу планираних презентација о студијама машинства, намењених будућим бруцошима. Судећи по броју средњошколаца који су присуствовали Дану отворених врата и ове године се може очекивати велики број кандидата на упису. Прошлогодишњи упис биће упамћен не  само због тога што је за 540 предвиђених места конкурисао дупло већи број кандидата, него и по томе што је 765 кандидата стекло услов да упише буџетске студије, због чега је МФ од надлежног Министарства затражио проширење уписне квоте.

Машински факултет је најстарија је и највећа високошколска и научна установа у Србији у области машинства. Основан је још давне 1948. године и већ 70 година има водећу улогу у развоју  машинске науке и индустрије на нашим просторима. На факултету тренутно студира више од три хиљаде студената на свим нивоима студија – основним, мастер и докторским студијама, а наставу реализује више од 200 наставника и сарадника.

На Машинском факултету, на мастер студијама  студенти се могу определити за један од укупно 21 одсека. Поједини смерови, попут ваздухопловства, бродоградње и система наоружања, јединствени су у Србији. У тој широкој лепези усмерења треба поменути и аутоматско управљање, биомедицинско инжењерство, дизајн у машинству, информационе технологије, инжењерство биотехничких система, индустријско инжењерство…

Популарности МФ допринела је и чињеница да се студије изводе према новим наставним плановима и програмима, који су усклађени с међународним стандардима образовања. Акредитовани су сви студијски програми, укључујући и програме на енглеском језику.  У току је акредитација још једног студијског програма на основним  академским студијама – Информационе технологије у машинству. Програм ће трајати три године, а први студенти биће уписани у предстојећем уписном року за школску 2018/19. годину.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Заједничке вежбе студената Војне академије и Машинског факултета

Заједничке вежбе студената Војне академије и Машинског факултета у Београду одржане су протеклог викенда на писти Аеродрома Батајница, недалеко од Београда.  Дводневне вежбе организовали су и реализовали наставници и и сарадници Катедре војномашинског инжењерства Војне академије и Катедре за моторна возила Машинског факултета у Београду, уз подршку Команде РВ и ПВО.

Студенти који су се својим усмерењем определили за моторна возила имали су прилику да учествују у постављању и подешавању савремене испитне опреме, припреми испитивања и самом испитивању перформанси два путничка возила и њиховог понашања на путу. За испитивање је коришћено возило BMW 325i Војне академије, као и возило BMW 650i, које је Машинском факултету у Београду донирано као наставно средство.

Осим врхунских перформанси убрзања и успорења, студенти су могли да сагледају и понашање возила у сложеним условима нагле промене правца при већим брзинама, као и демонстрацију савремених безбедносних система на возилу и система који помажу возачу, као што је систем аутоматског паркирања.

Јединствен амбијент писте аеродрома Батајница показала се као савршено место за извођење предметне вежбе, оценио је у изјави за сајт МФ  проф. др Иван Благојевић са Катедре за моторна возила Машинског факултета у Београду.   Захваливши колегама,  проф. др Славку Муждеки и потпуковнику доц. др Александру Гркићу са Војне академије, проф. Благојевић је изразио наду  да ће предметне вежбе постати традиција две високошколске установе.

(Извор: Машински факултет)

Проф. др Драгослава Стојиљковић – Изврсност у науци као импертив

Машински факултет у Београду негује вишедеценијску традицију научноистраживачког рада која обухвата реализацију и учешће на домаћим и међународним истраживачким пројектима  и сарадњу са привредом. На овим активностима тренутно учествује 272 истраживача који су регистровани у јединственом Регистру истраживача Србије (РИС)  у оквиру информационог система Министарства просвете и науке и технолошког развоја. За чланове Матичних одбора МПНТР, именовано је 7 професора Машинског факултета.

У оквиру јавног конкурса МПНТР за пријаву и учешће у пројектима “Развој високог образовања”, чији је основни циљ подршка високошколским установама у развоју нових и иновирању постојећих предмета у оквиру студијских програма, МФ је одобрено за финансирање 4 пројекта.

Сарадња са привредом је традиционално веома заступљена у раду истраживача МФ. У току 2016/17 године, урађено је више од 1300 извештаја, стручних налаза и експертиза. Потписано је више од 140 уговора о пословно-техничкој сарадњи, сарадњи са привредом и уговора по основу јавних набавки. Истраживачи су учествовали на више од 160 домаћих и међународних конференција, симпозијума, конгреса, радионица и предавања. Потписано је неколико међународних уговора финансираних од стране Европске комисије и то: 4 из програма H2020, неколико ЕУРЕКА пројеката, ERASMUS+ KA2, као и билатералних уговора.

Активности из области научноистраживачке делатности реализују се и у оквиру неколико центара и то: Центра за целоживотно учење, Центра за форензичко инжењерство и Центра за противпожарну технику.

Каталог међународних пројеката Да би научноистраживачки рад МФ био још видљивији за потенцијалне партнере у иностранству, Факулет је припремио електронско издање Каталога међународних пројеката на којима је радио у последњих десет година. У Каталогу, који је урађен на енглеском језику и у електронском облику  постављеном на сајту МФ, представљено је више од 50 педесет пројеката. Међу њима су  пројекти у оквиру различитих европских позива, као што су FP6, FP7, HORIZON, Еурека. Затим,  ту су и разни билатерални пројекти и пројекти реализовани у сарадњи са привредом, као и пројекти које су финансирали Централноевропска иницијатива и друге организације.

Циљ Центра за целоживотно учење је да се кроз специјализоване курсеве, семинаре и друге видове образовања, омогући полазницима да на оптималан начин дођу до неопходних додатних знања за обављање свакодневних стручних – професионалних послова. Циљне групе су инжењери свих профила и нивоа образовања, лиценцирани инжењери техничких струка и студенти техничких факултета. Центар за целоживотно учење МФ увелико сарађује са водећим компанијама и институцијама попут NIS-a, EPS-a, SMATSA, Привредне коморе Србије, SMEITS, Инжењерске коморе Србије.

Центар за форензичко инжењерство врши израде експертиза и давање стручних налаза у областима за које је МФ матичан. Центар обавља вештачење за потребе тужилаштва, судова, осигуравајућих друштава и др.  Центар за противпожарну технику је ангажован на изради пројеката, елабората, студија и планова заштите од пожара, као и на спровођењу испитивања противпожарних система и уређаја. Саставни део активности Центра представља и развој лабораторијских и теренских метода за испитивање и унапређење рада противпожарних система и уређаја, као и  сарадња са привредним субјектима и државним органима на побољшању стања у области заштите од пожара и експлозија.

 

Каталог лабораторија МФ

У току 2016/17 године започета је и израда Каталога за лабораторије МФ у коме ће бити представљене  лабораторије и опрема којима Факултет располаже, као и врсте испитивања и истраживања које се обављају у оквиру лабораторија. Лабораторије су разврстане у 3 групе: акредитоване лабораторије код АТС, истраживачке и наставне лабораторије. Основни циљ Каталога о лабораторијама и Каталога о међународним пројектима је да МФ буде препознат као научоистраживачка институција која има кадровске и научне потенцијале за учешће у пројектима у различитим истраживачким областима.

(Извор: Ingeniosus, лист Машинског факултета)

Гост МФ проф. Carsten Gachot: Размена мишљења и идеја о будућој сарадњи

У оквиру вишедневне и веома успешне посете Машинском факултету, проф.  Carsten Gachot са Техничког универзитета у Бечу (TUW) је поред састанака са руководством факултета и обиласка лабораторија, одржао и два одвојена предавања по позиву.

„Савремене ласерске методе за формирање површина и структура делова посебних карактеристика“ назив је првог предавања, током којег је објаснио значај савремених ласерских метода за формирање површина у контакту, посебно за површине код којих је од великог значаја трење и хабање.  Проф. Gachot је навео више примера ласерских метода за формирање различитих површина делова и њихових структура за посебне намене, а чији је циљ повећање степена искоришћења, смањење хабања у току радног века, као и развој посебних структура које омогућавају побољшане бактериолошке карактеристике.

Током другог предавања на тему „Проблем подмазивања код зупчаника за хелкоптере“ , проф. Gachot је дао кратак преглед истраживања на TUW чији је циљ откривање узрока губитка средства за подмазивање, као и прорачун времена довољног да се летелица безбедно приземи у случајевима потпуног одсуства подмазивања.  Представљени резултати истраживања показали су да се применом различитих материјала и одговарајућих средстава за подмазивање, посебно адитива за побољшње њихових особина, значајно може продужити период безбедног рада хеликоптера док се не призмени на жељену дестинацију.

Занимљива дискусија након предавања, у којој су учествовали и студенти Машинског факултета, према оцени проф. Gachot и његовог домаћина, проф. Александра Маринковића у великој мери је допринела размени мишљења и идеја за будућу сарадњу и истраживања.

Проф. Gachot je током посете разговарао и са неколико најбољих студената о великој компатибилности студијских програма МФ  са програмима TUW, као и о могућностима за даљу сарадњу и размену наставног особља и студената ове две угледне високошколске институције.

(Извор: Машински факултет)

Студенти Машинског факултета у посети „Депоу Земун“

Студенти треће године основних академских студија Машинског факултета у Београду, у оквиру предмета „Животни циклус шинских возила“, посетили су Депо у Земуну – Специјализовану радионицу за одржавање електромоторних возова.

Стручне посете су од великог значаја за студенте који овом приликом своја теоретска знања, стечена на предавањима, могу употпунити практичним која су неопходна за будуће изазове у машинској индустрији.

Студенте је поздравио господин Александар Ђорић, руководилац Депоа, који их је упознао са мерама безбедности на раду. О делатностима радионице и организацији процеса одржавања електромоторних возова говорили су шефови сектора.

Вишегодишња успешна сарадња „Србија Воза“, „Депоа Земун“ и Катедре за шинска возила Машинског факултета у Београду представља је основ за несебичну подршку домаћина свим активностима  МФ усмерених на практично усавршавање студената Катедре за шинска возила. Поред стручних посета омогућена је реализација стручних пракси и подршка у изради завршних и мастер радова.

(Извор: Машински факултет)

 

Избори за новог ректора УБ: проф. др Милош Недељковић, кандидат МФ

Универзитет у Београду ускоро ће добити новог ректора и проректоре. У изборној трци су три кандидата, др Александар Липковски, редовни професор Математичког факултета,  др Иванка Поповић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета и др Милош Недељковић, редовни професор Машинског факултета.  Сви су спремни за ректорски задатак, а који ће од кандидата у наредне три године водити Универзитет, биће извесније, већ у среду, 16. маја за када је заказано изјашњавање чланова Сената УБ.  Кандидат (један или два) који у Сенату од 46 чланова добије више од једне трећине гласова иде у наредни круг, у којем Савет УБ бира ректора. Нови ректор Универзитета у Београду је кандидат који добије подршку више до половине чланова Савета (има их 33).

Одговорност у доношењу одлуке о избору
Очекујем да ће чланови Сената и Савета пажљиво проучити материјале које су доставили сви кандидати, размислити и да ће одговорно донети одлуку за кога ће гласати, поручио је проф. Недељковић уочи избора у интервјуу за сајт Машинског факултета. Стицајем околности, додао је, чланови Сената и Савета начелно ће се изјаснити и о последичном избору између следећих системских могућности:

– увођења у праксу избора руководства на више од два мандата,

– увођења у праксу избора руководства на непун мандат, или

– враћање у традиционалну праксу избора руководства Универзитета на један мандатни период.

Своје виђење организације, финансирања и даљег развоја Универзитета кандидати су представили пред већима групација и института, а пажњу медија привукао је изборни програм проф. Недељковића, као програм изложен на једној страни.

 

Седам циљева у програму рада

Међу седам постављених циљева у изборном програму, издваја се предлог да функција ректора буде ограничена само на један мандат. „У оквиру Универзитета постоји 31 факултет и 11 института. То је велики број институција и свака од њих би требало да има  прилику да се покаже на некој од руководећих функција, нагласио је проф. Недељковић. Он је уверен да би чешће промене руководства у великој мери допринеле убрзаном развоју Универзитета и зато се залаже да одредба о једном мандату буде унета и у правна документа.

Током двовековне историје Универзитета нису сви факултети били у прилици да добију место ректора или неку другу руководећу функцију. Од 2009. године, када се  први пут у историји Универзитета у Београду десило да ректор буде реизабран, те шансе постале су још мање. Такође, не памти се да је неко са проректорске функције постао ректор, јер то би системски отворило могућност да неко 12 година буде на челним функцијама Универзитета.

И ма колико такав професор био добар, то блокира избор других који су такође добри.  Зато сам у програму јавно изјавио да се кандидујем само за један мандат, како би и други, нпр. садашњи декани, добили шансу у изборима за три године, објаснио је наш саговорник.  На тај начин даје се и системска могућност да неко као проректор може подједнако да конкурише за место ректора, јер би онда укупни проректорско-ректорски мандат трајао најдуже 6 година.

У програму сте навели да се залажете да у изборној трци за ректора учествује најмање четири кандидата.

Више кандидата чини изборе правим демократским и пружа стварну изборност између кандидата и то по више основа. Тиме би се избегло схватање да су кандидати супротстављени један другом, а избегло би се и „неписано правило – кључ“ по коме групације „долазе на ред“ за избор ректора. Управо зато сам и предложио да се за функцију ректора гласа између више кандидата, које ће кандидовати свака од групација факулета.

Својевремено, као декан МФ, директно сам гласао између неколико кандидата, а и био један од кандидата на изборима за проректора. Такав изборни поступак је више демократски и даје могућност бирачима да заиста бирају, јер имају прилику да чују све кандидате и њихове погледе на одређене проблеме.

Универзитет у Београду не сме да дође у позицију да има само једног предложеног кандидата за једну позицију и да личи на друге универзитете код којих смо управо били сведоци таквих „спонтаних“ кандидатура и „избора“ између једне опције.

Значи реч је о конструктивној конкуренцији.

Тако је, али у крајњој линији реч је и о селекцији. Зато сам и предложио укидање кључа по групацијама. С тим у вези подсетио бих на изборе за ректора 2004. године, када је у трци било четири кандидата. Тада се десило да је групација друштвено -хуманистичких наука два пута за редом имала свог представника не месту ректора. Филозофа-социолога проф. Марију Богдановић, заменио је  правник, проф. Дејан Поповић, који је такође био одличан ректор као и претходни. Управо такав, прави начин изборности, а не кључ, мора да постоји на Универзитету у Београду.

Уколико добијете поверење, Машински факултет ће први пут у својој историји имати ректора из својих редова.

Тачно тако. Машински факултет, који је један од највећих на УБ, никада није имао прилику да неко из факултетских редова буде изабран не место ректора.  И у том смислу залажем се за већу проточност и изменљивост на функцији ректора. Мислим да већина подржава овај став. Други се залажу за више мандата оном ко се већ показао успешним у раду на Универзитету на проректорској функцији.

Лично сматрам да свежа енергија и различита виђења одређених питања доприносе развоју Универзитета. Велики број факултета није био у прилици да има ректора, а не верујем да тамо седе неквалитетни људи. У том смислу, мене  би радовало да Машински факултет добије место ректора, можда не сада, али онда свакако неки други пут.

Резултати рада – универзално мерило квалитета

Проф. др Милош Недељковић завршио је Машински факултет УБ, где је градио богату професионалну каријеру – од асистента приправника до редовног професора. Обављао је дужности продекана и декана на Машинском факултету (три мандата), државног секретара у Министарству за науку и технолошки развој РС и председника Комисије за финансије Универзитета у Београду.  Водио је ТЕМПУС пројекат и активну реализацију међународне акредитације инжењерских студија на Факултету. Био је и члан Конференције универзитета Србије и члан Радне групе за конкурисање Универзитета у Београду за позиционирање на  Шангајској листи, коју је формирао тадашњи ректор УБ Бранко Ковачевић.

Већ другу годину за редом Универзитет у Београду је рангиран међу првих 300 универзитета у свету на престижнијој Шангајској листи. То је један од битних показатеља квалитета УБ.  У ком правцу треба развијати Универзиет да би даље напредовао на тој листи?

„Универзитет у Београду заиста је напредовао када је реч о квалитету и образовања и научног рада, али у односу на промене које се дешавају у свету и код нас, тај процес би требало да се одвија већом брзином.
Универзитет у Београду заиста је напредовао када је реч о квалитету и образовања и научног рада, али у односу на промене које се дешавају у свету и код нас, тај процес би требало да се одвија већом брзином. Наиме, од када  је 2005. године донет „Закон о Болоњи“, па до уласка Универзитета на Шангајску листу, значајне промене на Универзитету одвијале су се брже. Неки факултети, као нпр. Машински факултет, тада су увели суштинске промене и у наставни и у научни процес, док су неки други то урадили „козметички“ па се сад исправљају и то им представља промену. Успон Универзитета у Београду у том периоду је заиста био и бржи и суштински.

Шангајска листа је дошла у време када је проф. Бранко Ковачевић био ректор. Значајан искорак био је и последица и „благе присиле“ наставника да далеко више пишу и публикују научне радове, и то је очигледно дало резултате.  Стално постоји бојазан да се можда недовољно ради и да ћемо можда пасти на тој листи. Зато је једна од тачака у програму преиспитивање критеријума за изборе у наставна и научна звања. Прошле године били смо убеђени да ће рејтинг бити нижи, али се испотавило да смо бољи…

Поново захваљујући једном „Машинцу“!

Тачније, захваљујући нашем професору математике, др Стојану Раденовићу, који један од најцитиранијих аутора. Иначе, Катедра за математику МФ по броју радова и другим референцама важи за најбољу катедру за математику на Универзитету у Београду. Да би Универзитет у Београду даље напредовао, држава, одн. надлежно министарство, мора да промене начин управљања универзитетом. То подразумева немешање државе у изборе ректора, декана и директора института, већ прописивање циљаних наставних, научних и истраживачких резултата, и на основу испуњења тих услова, финансирање научних установа. Дакле, управљање институцијама финансирањем на бази резултата, а не посредним утицајем на избор руководећих људи.

Кина је баш то урадила и тако је настала Шангајска листа и критеријуми за њу. Кинеска држава је јасно рекла да ће боље финансирати оне универзитете који ће, по критеријумима које су универзитети сами установили, имати боље резултате. Шангајска листа није више само питање Кине, она је постала универзално мерило квалитета универзитета у целом свету. Критеријуми Шангајске листе нису кинески критеријуми, већ светски. Они су дефинисани на основу критеријума који важе на најбољим универзитетима у свету.

По тим критеријумима рангиран је и Универзиет у Београду, једини из наше земље. Управо из тог разлога не могу сви универзитети у Србији да буду третирани на исти начин, иако бих волео да се на тој листи нађу и други наши универзитети, јер би то био успех целе Србије. Такође, да би постигли квалитет сви на Универзитету морамо више да радимо. Није довољно рећи ми смо најстарији,највећи, набољи. Напредовања у звања и финансирање морају да буду дефинисани бројем научних радова, патената, висином остварених прихода и др.

Такав енергичнији приступ рада на универзитету води напретку. У супротном, постепено губимо међународну утакмицу. Као водећи национални универзитет дужни смо да побољшамо критеријуме и активно наступамо, нарочито у међунардној заједници, али и у преговорима са државом. Онда нам се неће десити да ћутке пређемо преко неких критеријума за напредовање, којима су универзитетски професори унижени у односу на научне саветнике, или прећутимо измену закона о саставу Савета и Сената Универзитета.

Бити најбољи значи имати највећу одговорност

Међу циљевима које сте навели у свом изборном програму су успостављање легалног и праведног система финансирања УБ и његових чланица, продужетак рада на критеријумима за напредовање у звањима и интензивирање међународне сарадње Универзитета. С тим у вези, шта ће бити ваши главни приоритети?

Финансирање је један од најважнијих приоритета. То је болна тачка и за факултете и за институте, а мислим да је болна тачка и за државу, која, чини ми се, не зна на који начин да реши то питање. На основу досадашњег искуства, инсистирао бих на успостављању легалног и праведног финансирања Универзитета у Београду и његових чланица. У преговорима  са надлежним министарствима морамо активно да наступамо с јасним предлогом финансирања, који ће, како сам навео бити, дефинисан и бројем научних радова, патената и оствареним приходима.

Главни приоритети
Финансирање је један од најважнијих приоритета. Факултети и институти треба да имају слободу у стицању сопствених прихода.

Појачани рад на критеријумима за напредовање у звања, у смислу анализе њихових ефеката на досадашње изборе.

Требало да преиспитамо сваку групацију посебно и видимо колико је људи напредовало, а колико није по важећим критеријумима.

Аутономија универзитета је веома важно питање. Управљање на основу постигнутих резултата се показало далеко кориснијим за државу и привреду…

Међународна сарадња у настави, науци, привреди и било ком другом основу који води напретку.

Против сам тенденција које воде интеграцији Универзитета. Сматрам да факултети и институти треба да имају слободу у стицању сопствених прихода. Борба за те приходе није лака и она не може да се изведе централизовано. Појединци који се, као код нас Машинском факултету, боре и „гину“ за посао,  морају да имају право на те сопствене приходе. С друге стране, ти приходи су значајни и за факултете и институте, јер се надокнађује део средстава који нису добили од државе.

Други важан приоритет је појачани рад на критеријумима за напредовање у звања, у смислу анализе њихових ефеката на досадашње изборе, односно реизборе и потребе за кориговањем, негде навише, негде можда наниже, а негде шире. Искуство показује да су квантитативни показатељи надвладали квалитативне и да би требало успоставити другачији баланс. Све то би било рађено уз блиску сарадњу са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, САНУ и другим релевантним институцијама.

Ти критеријуми су осетљиво питање, посебно у домену друштвено-хуманистичких наука које као групација „заостају“ за осталим наукама. Природно-математичке и медицинске науке су заиста активне, имају велики број међународно публикованих радова, док групација техничко-технолошких наука мало касни, али је ухватила корак и многи факултети, међу којима је и МФ, сада публикују сјајне радове.

Сећам се када смо 2005/2006 уводили те критеријуме, на МФ је било 210 запослених. Међу њима 140 наставника који су имали право да дају докторате. Након увођења критеријума, ми смо објавили листу ментора са само 17 имена. Уверен сам да су тада многи били љути на мене, али то су била правила игре које сам поштовао. Неки од колега данас ми се захваљују „што сам их оборио на избору“, јер им је то помогло у професионалној каријери и публиковању бројних радова. Сада су они најистакнутији наши професори, међу најбољима и на Универзитету. И тада сам јавно изјављивао да верујем у снагу нашег колектива, јер на Машинском факултету раде паметни и радни људи, а тада, за нас преоштра шравила игре, само су нам помогла да се према њима усмеримо и покажемо да смо још бољи. Машински факултет је данас један од најбољих факултета  по публиковању радова и заиста доприносимо рејтингу Универзитета на Шангајској листи. Чини ми се да смо толико напредовали, да бисмо  могли и да пооштримо неке критеријуме.

На Универзитету би, такође,  требало да преиспитамо сваку групацију посебно и видимо колико је људи напредовало, а колико није по важећим критеријумима.  Другим речима, ако сви глатко пролазе, онда су критеријуми слаби, а ако је пролаз мали, онда су критеријуми јаки. Зато сам у програму навео могућност релаксације критеријума с једним основним циљем – да воде напретку целог Универзитета.

Аутономија универзитета је веома важно питање. Нови Закон је у саставу Савета и Сената значајно је нарушио ту аутономију. Зато би у преговорима са надлежним дружавним институцијама требало да се инсистира да се то питање врати на раније решење, које је, по мом мишљењу било задовољавајуће за обе стране.  Не схватам државу у намери да се посредно „меша“ у избор руководства,  јер као што сам већ рекао управљање на основу постигнутих резултата се показало далеко кориснијим за државу и привреду, него тражење неког подобног руководиоца.

„Добар пример је Машински факултет, који има међународну акредитацију и студијске програме на енглеском језику
На крају, оно на чему посебно инсистирам је међународна сарадња у настави, науци, привреди и било ком другом основу који води напретку. Међународна повезаност није питање повезаности ради повезаности, путовања или неке номиналне сарадње, него подразумева рад на конкретним истраживачким пројектима, размену искустава, коришћење проверених решења, и сл.  У том смислу, требало би активније да користимо међународна искуства и посебно фондове. У сврху наставе и истраживања требало би ангажовати на краће периоде професоре из иностранства (било странце или наше). Њихов рад би се финансирао из пројеката који се воде при Универзитету, и то не би утицало на позиције већ запослених на факултетима. Постојећи проценти издвајања ка Универзитету и факултету, и смањење броја путовања и трошкова за њих, требало би да буду довољни за овакав фонд.

Добар пример је Машински факултет, који има међународну акредитацију и студијске програме на енглеском језику. На тај начин, МФ се издигао изнад постојећег система акредитације на међународни ниво. Привукао је стране студенте, а својим студентима обезбедио диплому директно признату свуда у свету. И други факултети почињу ту добру праксу, и рукводство Универзитета треба да им у томе што више помогне.

Aутор: Ивана Субашић