Ветропарк „Чибук 1“ – Навећи технички подухват у области енергије ветра у Србији

Енергија ветра је препозната као најозбиљнији обновљиви извор енергије у свету. За разлику од фосилних горива, чије су резерве све мање, ветар је неисцрпан извор енергије. Вековима се користи за добијање механичке, а у новије време и за производњу електричне енергије.

У последњих 20 година ниједан извор енергије није имао тако динамичну експанзију, као што је има енергија ветра. Данас широм света ничу „фарме“ ветрогенератора, а у Србији су до сада отворена три ветропарка – Кула, снаге 9,9 мегавата, La Piccolina – 6,6 megavata и Малибунар, снаге осам мегавата. У току је изградња и ветропарка у Чибуку, недалеко од Панчева, по оцени многих најзначајнији грађевински и технички подухват у области енергије ветра у нашој земљи и региону.

Студенти Машинског факултета који слушају изборне и обавезне предмете на Катедри за пољопривредно машинство недавно су у оквиру редовне стручне екскурзије посетили ветропарк „Чибук 1“.  Студенте је поздравио њихов старији колега, дипл.инг.маш. за област процесне технике Немања Миловановић, док је за реализацију посете био задужен колега Раде Мировић.

Наоружани добром вољом, радозналошћу, знањем и заштитном опремом, студенти су имали прилику да обиђу неколико ветротурбина и трафостаницу за примопредају електричне енергије.  Будући инжењери присуствовали су и монтажи пет сегмената стубова ветротурбина и три сегмента елиса. Том приликом студентима је омогућен и улазак у сам стуб доњег пречника 5 метара који носи ветротурбину и генератор, где су могли да виде целу конструкцију „изнутра“ и упознали се са аутоматизацијом и компонентама система.

У пројекту изградње ветропарка „Чибук 1“ учествује велики број страних и домаћих компанија предвођених компанијом General Electric захваљујући којој је посета ветропарку и реализована.

Изградњом ветропарка Чибук биће постављено 57 ветротурбина снаге од по 2.78 МW. Укупан капацитет 57 ветротурбина биће 158,4 МW. Максимална висина турбине износи 170 метара, од које је висина стуба 110 метара, а крак елисе око 60 метара. Генераторе који иначе опслужују 80% ветротурбина у Европи произвела је компанија „Север“ Суботица, а трансформаторе у станици компанија „Кончар – Електроиндустрија“ из Загреба. У оквиру ветропарка се налази и трафостаница као и административно – управна зграда. Планирана је изградња далековода дужине око 11 км, кроз територију општине Ковин и града Панчева. Укупна инвестициона вредност целог пројекта је око 205 милиона евра.

(Извор: Машински факултет)

Како је природа израчунала ружин трн

Природа као инспирација одувек је била незаобилазна у радовима многих уметника. Да природа може да буде инспирација и за решавање математичких и механичких проблема, потврдили су др Ивана Атанасовска, виши научни сарадник у Математичком институту САНУ и др Дејан Момчиловић, научни сарадник у Институту за испитивање материјала. На предавању под називом „Како је природа израчунала ружин трн – природа је најбољи иноватор“ они су на краjње занимљив начин говорили о геометријским решењима које је природа „израчунала“ и указали на предуслове неопходне за успех иновација.

Предавање је инспирисано прославом 150-годишњице од рођења Михаила Петровића Аласа и његовим „Елементима математичке феноменологије“ и обележавањем 2018 године као године математичке биологије, а одржано је у оквиру манифестације „Мај месец математике“ коју по седми пут организују Математички институт САНУ и Центар за промоцију науке. Бројна публика, различитих интересовања, образовања и годишта, с великом пажњом је слушала о неопходности повратка природи, која „спремним“ решењима нуди одговоре за бројне савремене изазове.

У ери популарузације иновације као императива у свим сферама живота, почевши од инжењерства и економије, преко биологије, хемије и медицине, примере фамозно прецизних израчунавања и високо „комерцијалних“ иновација налазимо свуда око нас, истакла је др Атанасовска. Што је најважније ове иновације су потпуно бесплатне и увек свима доступне. Постулат да је природа најбољи иноватор кога треба следити даје нам објашњење и за велики број решења до којих су старе цивилизације долазиле без употребе савремених метода рачунања и рачунара. Другим речима, посматрали су природу.

Део предавања био је посвећен савршеном решењу зупчастих преносника снаге и истраживању историје зупчаника, који су још од механизама који су користили Стари Грци до данас незаменљиви делови сложених машина и механизама. У свом истраживачком опусу, др Ивана Атанасовка је велики простор посветила управо зупчастим преносницима снаге и њиховим елементима.

Током предавања акценат је стављен на геометријска решења које је природа „израчунала“. На илустративан и занимљив начин приказан је велики број примера биљних и животињских врста код којих се природа кроз еволуцију поиграла бројевима и геометријским облицима на начин који људски ум тек открива. Трн руже, подножје стабла и корен дрвета, зупчаници на задњим ногама младунчета скакавца, канџа мравоједа,… могу бити неисцрпна инспирација за истраживање, нагласила је ова научница.

Последњих година велики развој доживљавају нове дисциплине које користе традиционалне математичке методе, али истовремено и потпуно нове приступе. С тим у вези, посебан осврт је дат на развијање нових научних дисциплина, као што су биомиметика и биомеханика, као нови оквир за решавање великог броја практичних проблема примењене механике при пројектовању и конструисању у свим инжењерским областима. О томе је говорио др Дејан Момчиловић, чије је истраживачко поље усмерено управо на ове нове научне дисциплине и то с аспекта концентратора напона, којима се бавио током израде докторске дисертације, коју је одбранио на Машинском факултету у Београду, под менторством проф. Радивоја Митровића.

Једно је сигурно, овим предавањем аутори су отворили један нових оквир својих истраживачких интереса. С обзиром на актуелност и атрактивност наговештених решења до којих методе и дисциплине описане у предавању могу довести, неоспорно је да ће и други истраживачи и докторанди на другим факулетима, бити заинтересовани за истраживања у овом смеру.

(Извор: Машински факултет)

Електични аутобуси – Савремени инжењерски изазов

Због једноставног система пуњења, нулте еимисије издувних гасова и веома тихог рада електрични аутобуси су све пристунији на улицама многих градова…  Београд је први град у региону, а и шире који је у јавни градски превоз увео електричне аутобусе на суперкондензаторе.  Од 2016. године, када је започео овај пројекат, на градској линији ЕКО1 саобраћа пет возила. Тренутно се разматра набавка још 80 аутобуса.

Студенти Машинског факултета са Модула за машинство и информационе технологије недавно су имали прилику да виде како ови аутобуси функционишу у пракси. Током промотивне вожње, у организацији Градског саобраћајног предузећа Београд, будући машински инжењери су до детаља упознали главне перформансе ових возила…

„Студенти су упознали предности суперкондензатора у односу на акумулатор, начин на који су конструисани електрични подсистеми, а сазнали су и појединости везане за потрошњу електричне енергије, начин санбдевања и друго“, изјавио је за сајт МФ, Душан Савковић, извршни директор ГСП за техничку експлоатацију електроподсистема. Он је  изразио задовољство што је био у прилици да младим колегама пренесе знања и искуства из пројекта који је завршен  ове године.

О експлоатационим карактеристикама електробуса говорио је Слободан Мишановић, пројектни менаџер у ГСП Београд, задужен за реализацију пројекта. Реч је о дванаестометарском аутобусу, чији је капацитет 80 путника. Просечна потрошња електричне енергије у регуларним условима (пролеће-јесен) је око  1,1 kWh по километру. То је четири пута енергетски ефикасније у поређењу са дизел аутобусом који на истој линији троши око 44 литара на 100 км.  „С обзиром да је цена електричне енергије значајно нижа од дизел горива уштеде су заиста велике и у том смислу исплативост овог пројекта се очекује у седмој години од пуштања у саобраћај“, рекао је господин Мишановић.

Секретаријат за саобраћај Града Београда и ГСП тренутно разматрају могућности финансирања пројекта који предвиђа набавку и увођење  80 електробусева у јавни превоз. Пројекат би према речима Душана Савковића требало да буде реализован у наредних пар година. „У првој пројектној години фокус ће бити на формирању логистичке подршке пуњача и снабдевања електричном енергијом возила, а након тога аутобуси би били одмах убацивани у саобраћај“, нагласио је на саговорник.

„Тренд увођења аутобуса на електрични погон у јавни превоз присутан је у више од 80 европских градова, где је у експлоатацији тренутно око 800  возила. ГСП Београд  пажљиво прати искуства других земаља и развијајући властито искуство иде у корак са светским тренденцијама,  додао је Слободан Мишановић.  Према његовим речима, основа за анализу и сагледавање, пре свега, еколошких ефеката  аутобуса на електрични погон , био је пројекат „Смањење издувне емисије јавног превоза на територији Београда увођењем система Eco driving“.

У овом пројекту, чији је носилац био модул Машинство и информационе технологије, учествовао је велики број професора и сарадника Машинског факултета. Они су развили јединствени систем за мерење нивоа издувне емисије штетних гасова у реалим условима експлоатације аутобуса, рекао је доц. др . Горан Воротовић. На тај начин, додао је, успели смо да прецизно утврдимо директну везу између начина вожње и емисије штетних гасова. ГСП Београд је препознао значај овог пројекта, што је резултирало набавком 400 еco driving уређаја.

Истраживачи и професори МФ на Модулу за МИТ и Катедри за моторна возила се већ дуги низ година баве проблематиком електровозила са научног, техничког и еколошког становишта. С тим у вези, како је навео др Воротовић,  код Агенције за безбедност саобраћаја покренута је иницијатива за израду посебног правилника за исптивање возила према истим условима који важе у ЕУ.  Део тог материјала односи  се и на начин имплементације тих стандарда у Србији, не само кроз законодавство, него и у пракси.

„Без обзира што у Србији и неким земљама у окружењу  електровозила можда и нису толико елколошка јер се електрична енергија и даље добија из фосилних горива, чињеница је да та возила представљају будућност. Превозна средства су данас више компјутери него машине и наши студенти морају да буду спремни и  на први начин искористе предности своје струке која је најближа интеграцији информатике и модерног друштва. Отуда и иницијатива за ову презентацију електричних аутобуса ГСП Београд“ , нагласио је на крају др Горан Воротовић.

(Извор: Машински факултет)

Конкурс за Други циклус стручне праксе у области грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Центар за развој каријере и саветовање студената, Универзитета у Београду, отворио је конкурс за Други циклус студентске стручне праксе у области грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у у предузећима, компанијама, агенцијама, управама и секторима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Програм праксе се реализује у три циклуса током школске године, а у оквиру другог циклуса за студенте Машинског  факултета  обезбеђено је 24 места за стручну праксу. Конкурс је отворен до 17. јуна 2018.

У прилогу се налази позив за студенте као и преглед свих места за стручну праксу, који можете погледати овде.

Конкурс је намењен пре свега студентима којима је потребно да обаве обавезну стручну праксу.

Стручна пракса у области грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре реализује се другу годину за редом, и резултат је сарадње Универзитета у Београду и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

In Memoriam: проф. др Косара Јојић

Комеморативна седница посвећена истакнутој професорки Машинског факултета Универзитета у Београду др Косари Јојић Радосављевић, некадашњем шефу Катедре за отпорност контрукција, биће оджана у четвртак,  31. маја 2018. године  у Свечаној сали 211/II, са почетком у 12 часова.

У сусрет Технолошком самиту 2018

фото: Pixabay

“Мисли глобално, делуј локално”- мото је треће, по реду, Међународне конференције  „САД-ЕУ-ЈАПАН-СРБИЈА, ТЕХНОЛОШКИ САМИТ – ИНДУСТРИЈА 4.0 ЗА МАЛЕ И СРЕДЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ“, која ће се од 5. до 7. јуна одржати у Београду. Конференција је посвећена најновијим технолошким изазовима, које највећи број земаља у свету артикулише под називом Индустрија 4.0.  Скуп организују  Машински факултет у Београду и Привредна комора Србије/Привредна комора Београда у сарадњи са Америчком амбасадом у Београду и компанијом Фијат Крајслер Аутомбили, а под покровитељством  Министарства привреде и Министарства за просвету, науку и технолошки развој у Влади РС.

Основни циљ конференције је да се кроз искуства водећих земаља сагледају сви изазови и нове могућности које пружа програм Индустрија 4.0 и дефинише најбољи модел за Србију. Четрдесет и пет међународних и домаћих експерата, научника и истраживача из САД, Европе, Јапана, Аустралије и Србије анализираће аспекте нове индустријализације засноване на овом концепту, уз присуство  више од 200 релевантних учесника. Главни резултат биће бела књига и предлог јасне мапе пута за област истраживања, развоја и примене Индустрије 4.0 у Србији.

Ове године фокус конференције је на примени Индустрије 4.0 у малим и средњим предузећима. „Централне теме биће 3Д моделовање као база тог концепта и његова примена у изради програма за обраду делова на аутоматизованим машинама, роботизацију и управљање производним и технолошким процесима и програма за мерење и контролу на CNC машинама на бази 3Д дигиталног модела производа, изајвио је за сајт МФ, организатор скупа, професор др Видосав Мајсторовић са Катедре за производно машинство. Такође, наставио је, биће речи и о програмима који се односе и на друге елементе Индустрије 4.0 као што су  IoT (интернет ствари), cloud computing, сајбер-физички системи, који омогућавају контролу и управљање процесима производње и када нисмо поред машина.

Проф. Мајсторовић подсећа да у Србији тренутно постоји на десетине организација у којима се веома успешно примењује концет Индустрија 4.0. Оне могу да буду база за око 1500 предузећа која се баве ИЦТ технологијама. Даљим повећањем броја малих и средњих предузећа у тој области, створила би се база организација које ће производити тзв. смарт производе одн. производе са високом додатом вредношћу, што ће у великој мери подстаћи и економски развој Србије и њено боље позиционирање на светском тржишту, истакао је наш саговорник.

Три дана, три локације и водећа светска имена у  области технолошког развоја

Конференција се ове године, по први пут од када је 2016. установљена, одржава на три локације – Машинском факултету у Београду, компанији Фијат Крајслер Аутомобили у Крагујевцу и Научно-технолошком парку Београд.

Свечано отварање скупа предвиђено је за 5. јуни на Машинском факултету у Београду, где ће се одвијати и први део конференције посвећен најановијим истраживачким правцима и резултатима у области Индустрије 4.0 и нових производних технологија у свету. О глобалним трендовима у тој области говориће 20 водећих стручњака из САД, ЕУ, Европе, Јапана и Аустралије. Међу њима се издвајају два имена – проф. Франческо Јоване са Politecnico di Milano и проф. Џун Ни, познати истраживач из САД , саветник за развој производних технологија председника НР Кине, један од директора у Националној фондацији за науку САД и један од председавајућих Технолошког форума у Давосу.

„Проф. Франческо Јоване је у стручним круговима оцењен као идејни творац европског програма „Будућност производње“.  Као стручњак који се бави предвиђањем развоја производних технологија он ће говорити о томе како ће  2030. године  изгледати инжењерство, компјутеризација и аутоматизација“, истакао је проф. Мајсторовић. С друге стране, проф. Џун Ни је један од најпознатијих светских експерата за технолошки развој и предвиђање развоја производних технологија. Тема његовог излагања обухватиће садашње стање и даљи развој развој производних технологија у најразвијенијим индустријским земљама.

Следећег дана, конференција се сели у Крагујевац, у компанију Фијат Крајслер Аутомобили, а акценат је на практичним искуствима у примени концепта Индустрија 4.0. „С обзиром да Фијат поседује сребрни ниво светског стандарда у производњи  WCM (World Class Manufacturing) и представља један од најмодернијих производних погона у свету, сматрали смо да је то право место за разговоре на ову тему“, нагласио је наш саговорник. Поред Фијата, искуство у примени концепта Индустрија 4.0 представиће и компанија Ball Packaging, а представници познатог америчког произвођача лименки, компаније NCR говориће о развоју IoT (интернет ствари), софтвера за управљање Big date analitic.

Трећи део конференције, посвећен домаћим искуствима у малим и средњим предузећима, биће одржан у четвртак,  7. јуна у Научно технолошком парку Београд.  „НТП је право место да нашу конференцију приведемо крају, дођемо до заједничких закључака о правцима истраживања, развоја и примене Индустрије 4.0 у Србији и коначно дефинишемо оквир за документ који ће нам помоћи да изградимо нову индустријску политику земље као део преговарачке позиције за Поглавље 20 у приступним проговорима са ЕУ, закључио је на крају проф. Видосав Мајсторовић.

(Извор: Машински факултет)

Машинском факултету уручена повеља СИТС-а

На Свечаној академији поводом 150 година Савеза инжењера и техничара Србије (СИТС), Машинском факултету у Београду додељена је Повеља за вишедеценски допринос развоју инжењерства и техничке културе у нашој земљи. У име Машинског факултета признање је примио продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић.

Свечаности обележавања овог, за инжењерску струку, важног јубилеја присуствовали су представници Министарстава рударства и енергетике, просвете, науке и технолошког развоја, заштите животне средине, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, трговине, туризма и телекомуникација, пољопривреде, шумарства и водопривреде и културе и информисања, ректори универзитета, декани техничких факултета и директори бројних научних института и компанија.

Честитајући члановима СИТС-а јубилеј, министар заштите животне средине Горан Триван је указао на значај  техничких знања и инжењерске струке за остваривање развоја и напретка наше земље. Министар је  нагласио да је мало значајних институција као што је Савез инжењера и техничара са толиким трајањем, које би могле да се похвале успешном мисијом у нашем друштву.  „Животна средина неће имати шансе уколико се не оствари најтешња веза са факултетима, институтима, инжењерском комором… Научни и стручни допринос, памет и рад инжењера, неопходна су основа свих успешних акција за бољу животну средину у Србији“ поручио је, између осталог, министар Горан Триван.

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић – Министарство рударства и енергетике је по природи своје делатности увек је било и биће окренуто инжењерској струци, поручио је државни секретар у Министарству рударства и енергетике Зоран Предић. Он је изразио уверење да ће та сарадња у будуће бити још чвршћа и плодоноснија. „Енергетика је мотор развоја привреде сваке земље. Пред енергетиком Србије се налазе велики изазови и пројекти добрим делом повезани са екологијом, што отвара велики простор за инжењерску струку и инжењере свих специјалости, нагласио је господин Предић. ,

„Техничарској дружни“ рођендан је честитала и проректор Универзитета у Београду, проф. др Иванка Поповић. Освнувши се на, како је рекла, изузетну улогу техничке струке и науке у развоју Србије, она је поручила да је сада време да се струка окрене будућности. „У време убрзаног технолошког развоја потребе Србије за квалитетним инжењерским кадром су огромне, јер само техничка струка може да одговорим тим изазовима“, нагласила је проф. Поповић.

Бројне госте у Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду поздравио је и председник Савеза др Игор Марић. Осврнувиши се на историјски развој СИТС-а, он је посебно указао на чињеницу да је Инжењерски савез  150 година пролазио кроз разне мене, али да је стално био активан и друштвено препознатљив. „Многи значајни инжењери и научници свих струка били су и сада су активни чланови. Први председник био је архитекта и урбаниста Емилијан Јосимовић, а истакнути почасни члан Никола Тесла“, подсетио је председник СИТС-а.

Савез данас има више од четрдесет, што струковних, мултидисциплинарних, тематских, што градских и регионалних чланица, а у његовом саставу су и Развојни центар  и Инжењерска академија Србије. „Значај и улога савеза у друштву велики су и у Србији и у широј европској и светској инжењерској заједници, што се очитује кроз видове чланства у међународним, сродним организацијама, те у домаћем амбијенту, кроз афирмацију знања и сарадњу са другим удружењима, државним органима, привредом, школством, а нарочито у бројности и квалитету својих чланова, нагласио је, на крају, господин Марић.

На Свечаној академији приказан је документарни филм о Савезу, а потом су заслужним појединцима и установама, додељена признања, међу којима и Златна плакета „ИТ“.

Од „Техничарске дружине“ до Савеза инжењера и техничара

Обнављањем српске државе после вишевековне отоманске власти и стварањем модерне државе у 19. веку оживело је и инжењерство у Србији. Инжењери се тада претежно школују у Аустроугарском царству и у Француској. Већ 1868. године, 3. фебруара, била је основана „Инжењерска дружина”, која је претеча данашњег Савеза инжењера и техничара Србије. Оно што данас називамо инжењерство у 19. веку се звало механичка уметност. Временом се делатност мењала и подразумевала више од техничких знања. Инжењер данас мора да се придржава моралних и етичких начела а нису му страни ни филозофија и естетика. Изашао је из сфере уске стручности и упловио  у простор слојевитог посматрања и делања.

Значајан датум у раду и афирмацији савеза била је изградња зграде Дома инжењера Србије 1936. године и Новог дома инжењера „Никола Тесла” 1967. године. Средства за изградњу домова обезбеђивали су инжењери, привредници и добротвори чиме је инжењерска интелигенција исказала значај и вољу за окупљањем и деловањем кроз форму удружења и савеза као израз стручног, научног и интелектуалног, те критичког ангажовања.

Чланови савеза броје више хиљада инжењера из свих градова и општина Србије, а .активности су разне: окупљање, дебате, конференције, издаваштво, сарадња са другим струкама и удружењима, одржавање стручних испита, изложбе, рад са студентима, средњошколцима, младим истраживачима. Савез и његове чланице су невладине организације које се самофинансирају из својих активности и чланарине.

(Извор: Машински факултет)

Студенти МФ факултета у посети компанији  „Унисол“

Студенти Машинског факултета у Београду који похађају изборни предмет Основе турбомашина на трећој години основних академских студија и студенти прве године МАС Модула за хидроенергетику посетили су фирму „Унисол“ из Београда.

„Унисол“ je један од највећих домаћих произвођача прехрамбених производа у региону и власник великог броја брендова, међу којима је најпознатији „Полимарк“, по коме је ова компанија носила назив до 2016. године.

„Током посете овој компанији, студенти су могли да се упознају са практичном применом различитих турбомашина у постројењима једног комплексног система прехрамбене индустрије и тиме употпуне своја теоријска знања стечена на предавањима, што је и био основни циљ реализоване стручне посете“, истакао је за сајт МФ проф. др Иван Божић.

Госте је поздравио и пожелео им добродошлицу господин Ненад Ракић, сениор вођа одељења – Одржавање, а затим их је уз савете о безбедности током боравка повео у обилазак погона.  Будући млади инжењери имали су прилику да сазнају све о производном програму, делтностима појединих погона, организацији процеса припреме за производњу и о самој производњи.

О специфичним инжењерским изазовима са којима се сусрећу запослени у фирми говорио је и господин Дарко Вучковић, дипл.инж.маш., сениор менаџер службе Техничка подршка и некадашњи студент Одсека за хидроенергетику Машинског факултета у Београду.

Објашњења о основним елементима и принципима функционисања поједине процесне опреме у производњи (хомогенизаторa и пунилицa), котларског постројења, система за грејање, постројења за припрему воде и компресорских станица, агрегата за хлађење воде, као и о примени пумпи, компресора и вентилатора у њима, давали су господин Дејан Дозет, оператер одржавања, и студент докторских студија на Машинском факултету у Београду, Јован Илић који је своја прва инжењерска искуства стицао управо у овим постројењима у току једногодишњег приправничког стажа.

(Извор: Машински факултет)

 

Александар Стојадиновић: Дигитални бизнис развојна шанса Србије

Убрзан развој дититалних технологија доводи до великих промена у свим сферама друштва, посебно у пословном свету. „У време када дигиталне иновације постају предуслов за опстанак на тржишту или покретање бизниза, они који нису спремни да иновирају и да се прилагођавају, односно мењају традиционалне моделе пословања имају веома мале шансе за опстанак“, поручио је мр Александар Стојадиновић,  извршни директор за операције (COO) у Банци Intesa Београд.

Говорећи студентима Машинског факултета на тему „Дигиталне иновације – трансформација производње и креирање нових пословних модела“, господин Стојадиновић се посебно осврнуо на то како дигитални бизнис, кроз коришћење интернета као основног канала пословања, ствара додатну вредност и води до развоја пословања и профита .

Дигитални бизнис, истакао је,  подразумева нове моделе пословања, производње, услуга, тржишта и брзорастућих пословних сектора који је темеље на дигиталној технологији. Другим речима, обједињује знања, иновације и информације.  Млади би морали још током студија да размишљају о својој каријери и најбоље би било да развијају свој бизнис. Зато је важно да поред теоријских знања стичу и практично искуство кроз различите пројекте и уче језик пословне комуникације, који ће им омогућити брз старт каријере.

„Доступност технологија, рачунарских ресурса  и телекомуникација омогућавају заиста снажну модернизацију пословања, али и потпуну  трансформацију пословних модела и начина на који зарађују“, нагласио је он.

Када је реч о дигитализацији чији је циљ побољшање пословних процеса, господин Стојадиновић је указао на чињеницу да је велики број компанија, увео мобилне апликације које олакшавају корисницима приступ производима или услугама, убрзавају га и оптимизују дигитално пословање. С друге стране,  нагласио је, коришћење друштвених мрежа, mobile i cloud computing, Big Data, IoT и осталих технологија, омогућава мењање пословних модела и процеса, као и односа с купцима.

Нови пословни модели темеље се на прикупљању података, њиховој обради и креирању информација које доносе велику вредност за корисника, а оптимално корисничко искуство и правила дигиталних пословних модела стварају додатну вредност и чине пословни модел успешним.

Овај стручњак, наводи пример Убера, који  је почео као стартап, а данас је једна од водећих посредничких апликација која корисника ставља на прво место и нуди повезивање људи којима је потребан превоз од тачке А до тачке Б и власнике приватних аутомобила који су спремни да их превезу. Такође, Booking.com нема ни један хотел, једина инвестиција су му сервери и рачунари, али то му не смета да оствари добру зараду.  С друге стране, наставио је, имамо Caterpillar – произвођача грађевинске механизације који је  направио своју платформу која омогућава повезивање крајњих корисника, дилера и других произвођача који праве додатке за њихову опрему…

Овакав дигитални пословни модел се назива модел платформе. Он омогућава глобално повезивње и дељење података, што је веома значајно за мала и средња предузећа.  Оно о чему се данас размишља и где постоји потенцијал је  block chain platform – систем који омогућава да се послује без посредника.

„То су, међутим, сложени модели.  У настојању да иновирамо може се поћи и од једноставнијих идеја, као што је  Еnergy  Fuel Booster компанија код које можете да наручите да вам гориво сипају на паркингу. Ово је врло једноставан пример, али релевантан за начин на који  можемо да смишљамо своје стратегије и своје пословне моделе. Спектар могућности је огроман и не треба бринути о конкуренцији, јер постоји довољно модела да свако направи сопствени бизнис“, нагласио је господин Стојадиновић.

О предавачу

Александар Стојадиновић је дипл. маш. инж.,  а банци Intesa Београд руководи сектором који обухвата информационе технологије, банкарске операције, платни промет и безбедност. Пре банке Intesa радио је у Eurobanci Београд одакле је једно време руководио и ИТ операцијама у Bancpost банци у Румунији.

Руководио је и IT  операцијама у Комерцијалној банци где је дошао са позиције директора у  компанији Памет са седиштем у Београду и централом у Сан Франциску одакле је руководио софтверским имплементацијама примарно за клијенте  у САД.

Господин Стојадиновић има звање магистра техничких наука које је стекао на Машинском факултету у Београду где је и радио првих 5 година своје  каријере.

(Извор: Машински факултет)

Студенти МФ у стручној  посети „Милановић инжењерингу“

Студенти треће године основних и прве године мастер академских студија Катедре за шинска возила Машинског факултета у Београду, посетили су компанију „Милановић инжењеринг“ у Церовцу код Крагујевца. Ова фирма која се бави пројектовањем, инжењерингом и производњом компоненти за шинска возила, од фебруара ове године је у стопроцентном васништву „Siemens AG“ и део је „Siemens Mobility“ дивизије.

Током посете„Милановић инжењерингу“ студенти су имали прилику да се детаљније упознају са конструисањем, техничком припремом производње и производњом елемената, подсклопова и склопова савремених шинских возила и возова великих брзина. Домаћини су будуће инжењере машинства упознали и са осталим секторима компаније, као и плановима развоја индустрије шинских возила у том региону и могућностима запослења.

Стручна посета организована је у оквиру научноистраживачке, стручне и пословно – техничке сарадње Машинског факултета у Београду и команије „Милановић инжењеринг“. Током разговора доц. др Јована Танасковића са МФ са представницима компаније потврђен је наставак ове веома успешне сарадње која се реализује кроз стручне посете и праксе, као и могућност запошљавања студената Катедре за шинска возила.

(Извор: Машински факултет)