Учионица будућности за учење без ограничења

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Паметне учионице, које подразумевају примену нових технологија у образовању, нису више ствар избора већ неопходност. За разлику од традиционалног начина учења, које је у центар стављало професора, нове технологије у наставу уносе нов начин учења тзв. активно учење.То значи, да професори и студенти, користећи најсавременију ИТЦ технологију и мултимедијалне изворе знања, сарађују и размењују идеје на интерактиван начин, без просторног и временског ограничења.

Учионица 21. века представљена је у уторак На Машинском факултету у Београду. О предностима нових технологија у процесу учења говорили су стручњаци компаније Sony и том приликом премијерно на овим просторима приказали Vision Exchange решење.То је технологија које омогућава развој и примену новог концепта „паметне учионице“ и алата за учење.

Наше решење омогућава, између осталог, различите методе преношења знања, доприноси прилагођавању наставе потребама студената, као и повезивању стечених знања, рекао је Игор Манетовић, channel account manager у Представништву компаније Sony у Београду.Захваљујући Висион Еxцханге, студенти раде у групама стварају садржај на њиховим таблетима, рацунарима или паметним телефонима који деле бежично са члановима групе, другим групама И професором. Реч је о учењу кроз сарадњу што додатно мотивше студенте и повећава њихову ефикасност током студија, нагласио је господин Манетовић.

Vision Exchange решење представља  револуцију у традиционалном једносмерном образовању јер превазилази класична учила, као што су табле, креда или пројектор. Акценат је стављен на поруку, не на саму технологију. Реч је о тродимензионалном, динамичном, али потпуно флексибилном решењу које се може уклопити у било којем образовном простору.

(Извор: Машински факултет)

In memoriam: Проф. др Анастас Палигорић

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Проф. др Анастас Палигорић, професор Машинског факултета у пензији,  испраћен је у дану када је отворен сајам наоружања и војне опреме „Партнер“. Пуковник Палигорић је дочекао крај какав сваки војник прижељкује, на бојном пољу, радећи до последњег часа, иако је годинама у пензији. Професор Палигора, како су га прозвали студенти и потоњи пријатељи у време кад је био предавач на престоничком Машинском факултету, био је маштар, конструктор и градитељ, а бавио се оним врло тајанственим послом осмишљавања и израде оружја, оруђа, система и опреме за војну индустрију. Проф. Палигорићу свакако припада део заслуга што су производи југословенске, а сада српске наменске индустрије толико занимљиви остатку света, наводи се, између осталог, у тексту М. Лазића објављеном у београдској „Политици“.

 

Конференција “Студенти у сусрет науци – StES 2017” – Позивно писмо

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Десета, јубиларна Научно-стручна Конференција “Студенти у сусрет науци – StES 2017” биће одржана од 27. до 30. новембра у Бања Луци. Циљ StES конференције је да се прикажу научна и стручна достигнућа студената и могућност њихове примјенеу паркси, те да се одреде правци даљег истраживања. То је и прилика да се унаприједи научно-истраживачки рад студената, промовише научни дух академске заједнице, размјењују мишљења и склапају нова пријатељства. Скуп организује Студентски парламет у Бања Луци у сарадњи са Универзитетом у Бања Луци, а под покровтељством Министарства науке и технологије Министарство просвјете и културе Републике Српске. Више информација о конференцији, пријави радова и чешћу можете добити на интернет страници StES : www.stes.unibl.org или путем е-маил адресе: stes@unibl.org. У прилогу је и StES – pozivno pismo.

Конкурс за избор најбољих студентских академских радова

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Пословно удружење „ЕЛЕКТРОМАШИНОГРАДЊА“ из Београда објавило је у Политици од 16.05.2017. позивни конкурс за избор најбољих студентских академских радова (пројекти, мастер и завршни радови) који су реализовани у периоду од 01. октобра 2016. до 01. септембра 2017. године и обрађивали теме из енергетике, а тематски су везани за делатност чланица ПУ „ЕЛЕКТРОМАШИНОГРАДЊА“. Детаљније…

„Паметна учионица“ и Sony Vision Exchange решење

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Доба Четврте технолошке револуције тражи, не само нове методологије, него и нове технологије у образовању, а акценат се ставља на инвентивност – креирање и развој новог знања. Тим поводом, у уторак, 4. јула у 10 сати у Свечаној сали (сала 211) Машинског факултета биће представљено Vision Exchange решење компаније Sony , које представља просторно тродимензионално окружење, где професори и студенти уче, сарађују и размењују идеје. Vision Exchange решење омогућава развој и примену концепта „паметне учионице“ и активног учења. То је добра прилика да се сагледају предности које нове технологије пружају у образовању, али и да се отвори тема на који начин би оне допринеле унапређењу наставе на Машинском факултету Универзитета у Београду.

(Извор: Машински факултет)

После пријемног испита

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Четвртак, 29. јун… Плато испред Машинског факултета. Око хиљаду младих људи… Скоро да не примећују врели летњи дан … Док чекају да почне пријемни испит, будући бруцоши необавезним ћаскањем и смехом, растерују трему која се назире у њиховим очима. Само да почне… Спремао сам математику шест месеци, прошао сам целу збирку… Ваљда ће све бити добро… Не, нисам размишљала о другим факултетима, “Машинац” је мој први И једини избор… Једино они имају студентске пројекте… Како које? Зар ниси чуо за “Друмску стрелу”? Ово је само делић атмосфере пред почетак пријемног испита за нову генерацију студената Машинског факултета у школској 2017/2018. години.

Ове године тест из математике полагало је око 1080 кандидата, а да ли су испунили своја очекивања И положили пријемни, могли су да се увере само сат времена након испита када су објављена решења задатака. У четвртак увече објављена је и прелиминарна листа. Међутим, ко од кандидата ће сигурно добити индекс МФ биће познато у уторак, 4. јула када буде објављена коначна ранг листа. Упис је предвиђен од 5. до 8. јула. Да пријемни прође како треба водили су рачуна наставници МФ, који су дежурали и уносили резултате пријемног испита, али и ненаставно особље које је било ангажовано на техничкој припреми простора и усмеравање кандидата у учионице где се полагао испит.

Сам пријемни испит је, према оцени будућих бруцоша, био одлично организован. Када је реч о задацима из математике које су решавали, мишљења су подељена.

Стевану Ђорђевићу, матуранту Техничке школе из Младеновца, пријемни није био тежак, јер је већина задатака била из збирке коју је припремио МФ. Машински факултет ми је прва И једина жеља, а највише ме интересује бродоградња, рекао је Стеван. По мишљењу Александара Цветковића, гимназијалца из Гроцке, пријемни је био средње тежине. Задаци нису били ни превисе лаки, али ни превисе тешки и задовољан сам како сам урадио пријемни, нагласио је Александар, коме је машинство такође прва жеља јер, како је навео, веома воли математику и физику. Из Гимназије “Свети Сава” у Београду долази Кристина Гавриловић. Пријемни је био доста коректан И ја сам задовољна, рекла је Кристина, напомињући да сада исправља прошлогодишњу када се одлучила да упише ПМФ. Велики број мојих пријатеља студира машинство, а њихове импресије су битно утицале и на моју одлуку. Желела бих да на вишим годинама факултета упишем смер ваздухопловство, нагласила је Кристина.

Пријемни није био много тежак. Више ме је ухватила трема, него што су задаци били тешки, али сам задовољан, рекао је Михајло Гајић, матурант ЕТШ “Никола Тесла” из Београда. Михајлу је машинство друга жеља, али наводи да га инжењерство генерално интересује И да је зато и конкурисао на МФ. Посебно га интересују ваздухопловство и системи наоружања. И Димитрије Станковић, гимназијалац из Врања, сматра да тест из математике није био много захтеван. За Машински факултет се одлучио јер га интересују машинство И машинске конструкције. Уколико упише студије определиће се за смер ваздухопловство.

Према речима Обрадовић Александре из Четрнаесте београдске гимназије задаци на пријемном су били за нијансу тежи него на неким другим техничким факултетима, на које је такође конкурисала. Машински факултет јој се свиђа због великог броја смерова, а њу лично привлаче информационе технологије. Велики број смерова утицао је и на одлуку Емилије Радивојевић из Четврте београдске гимназије, коју посебно интересују ваздухопловство и информационе технологије. Кад је реч о пријемном испиту, Емилија је рекла да је задовољна како је урадила тест из математике. Задаци нису били много тешки, али и ја сам се добро припремила за пријемни испит, закључила је на крају Емилија.

На крају подсетимо. Машински факултет је један од малобројних високошколских установа на Универзитету у Београду, које нуде велики број буџетских места. Прву годину основних академских студија на МФ уписаће 540 студената. Од тог броја 520 студената на терет буџета Републике Србије и 20 самофинансирајућих студената.

(Извор: Машински факултет)

Немања Глигоријевић, студент, а већ “сам свој газда”

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Немања Глигоријевић

Немања Глигоријевић је студент друге, завршне године мастер студија на Катедри за производно машинство Машинског факултета у Београду и већ има своју малу компанију за производњу 3Д штампача и услуге 3Д штампе, која послује успешно. Желео сам да диплому машинског инжењера и знање стечено на факултету потврдим неким готовим производом. Вођен том жељом, испројектовао сам и направио више модела 3Д штампача. У јуну прошле године заједно са сестром покренуо сам и start up “Highbreed systems” и тренутно смо једини произвођачи 3Д штампача у Србији, рекао је Немања у разговору за сајт МФ.

Машински факултет има вишедеценијску традицију научнообразовне институција, која подстиче иновативност студената и школује инжењере способне, не само да решавају реалне инжењерске проблеме, него и да развијају потпуно нове производе. У том смислу, Немања је најбољи пример како један млад човек, својим иновативним размишљањима и иновативним решењима може сам да започне И развије производњу нових, тзв. интелигентних производа и успешно их пласира на тржиште.

“Highbreed systems” производи 3Д штампаче различитих димензија И намена, али истовремено и сами на својим штампачима производе различите производе. Немања је посебно поносан на свој први пројекат – штампач димензија 500x500x500. То је, иначе, највећи 3Д штампач у региону и његова основна намена је прилагођена првенствено потребама индустрије.

Сарађујемо са великим број предузећа у земљи и иностранству. То су углавном алатнице за које правимо прототипове делова који ће се добити ињекционим бризгањем. То је обострано корисно, како за клијенте који могу да виде како ће Изгледати производ који ће алат производити, тако и за саме алатнице којима је то сигурна гаранција да неће бити рекламације производа, нагласио је наш саговорник. Немања је посебно поносан на облогу за протезу ноге коју је радио за једног младог реперезентативца Србије у паракајаку. То је била велика част за мене, а задовољство је још веће када знате да сте урадили одличан посао, јер је облога послужила за даљи развој идеје за покретање start up-а у области протетике , нагласио је наш саговорник.

Своје позитивно искуство студента-предузетника Немања је представио је на другој Међународној конференцији САД-ЕУ-ЈАПАН-Србја/Технолошки самит 2017, која је ове године акценат ставила управо на производњу паметних тзв. смарт производа. Учесници самита, који је одржан на Машинском факултету, имали су прилику да уживо виде како ради један од штампача “Highbreed systems-а”, као и друге производе ове мале успешне компаније.

Нашу пажњу привукао је модел “роботске” руке. Руку нисам ја моделирао, али је свакако интресантна јер показује шта 3Д штампач малих димензија може да уради и које су његове могућности, нагласио је Немања. И заиста модел руке је испринтан на штампачу димензија 200x200x200. Рађен је из више делова у које је уграђено око 2,5 килограма материјала, а сама штампа трајала је 200 сати. Иако изгледа као део неке велике играчке, овај модел руке, уз мале модфикације могао би да се користи у различитим областима индустрије. Примера ради, уколико би се у модел убацили и мотори, рука би била потпуно механизована и њен рад би могао да се контролише преко рачунара, што само по себи даје широке могућности за њену употребу.

Заиста је широка лепеза употребе 3Д штампе, од медицине до прехрамбене индустрије. Примера ради, навео је Немања, 3Д штампач може да се користи и за производњу посластица од чоколаде И других слаткиша. Довољно је да се у штампач уместо пластике ставе чоколада, шећер или други материјали чијим се загревањем могу штампати посластице различитих облика. Дакле, наставља наш саговорник, могућности 3Д штампе су бесконачне, а њена примена је могућа и у свакодневном животу. Било да имате знање да нешто сами измоделирате или користите један већ постојеће моделе који се могу пронаћи на интернету, увек нешто можете сами да направите – футролу за телефон И слушалице, носач за диктафон, неки промотивни материал, визит карте и сл.

Немања је себи дао задатак да ове године дипломира и тиме заокружи причу успешног младог машинског инжењера. Без знања које сам стекао на МФ никада не бих могао да постигнем ове резултате. На факултету сам стекао знање, које сам преточио у производ, а касније и у своју фиму. Наравно, велику захвалност дугујем и својим радитељима, уз чију подршку сам и основао “Highbreed systems”, нагласио је на крају Немања Глигоријевић.

(Извор: Машински факултет)

 

Инфо дан о Х2020 програму на Машинском факултету

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Министарство просвете, науке и технолошког развоја организовало је Инфо дан о Хоризонт 2020 програму посвећен отвореним позивима у области Spreading Excellence and qidening Partticipation, с нагласком на Twinning (institutional neworking) и ERA Chairs (bringing excellence to institutions). Скуп је организован на Машинском факултету у Београду, с основним циљем да се подстакну, пре свега, млади истраживачи да својим пројектима аплицирају за финансијска средства из програма Хоризонт 2020, чиме би се, како је истакнуто, повећала и активност Србије у програму Х2020.

Према најновијим подацима ЕК, више од 200 институција, групација и истраживача из Србије, кроз различите пројекте учествује у програму Х2020. Европска комисија је препознала научни потенцијал Србије и када је реч о учешћу наше земље у програму Х2020 пројекције су више него позитивне, изјавио је помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Виктор Недовић. То значи, истакао је он, да се очекује 20 посто већи прилив уговорних средстава од суме коју држава унесе у заједнички фонд ЕК. Зато је наш циљ да поспешимо интересовање домаћих истраживача за позиве који су још увек отворени, нагласио је господин Недовић.

Поздрављајући учеснике скупа, декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је изразио уверење да ће, иако проценат пролазности пројеката у програму Х2020 пада, креативност домаћих истраживача доћи до изражаја и да ће у наредном периоду доћи до повлачења веће суме средстава из европских фондова који, како је навео, представљају важан извор финансирања научноистраживачког развоја у Србији. Машински факултет учествује у три Хоризонт 2020 програма, али наша амбијција је да тај број буде много већи. Имамо занимљиве идеје и пажљиво пратимо сва дешавања у области научно-технолошког развоја у свету. Међутим, уколко се, као научна заједница, сами не изборимо за више средстава за финансирање научног истраживања, нико нам неће понудити већи буџет, закључио је проф. Митровић.

Током скупа представљени су и најуспешнији пројекти у оквиру позива Twinning i ERA Chairs: FOODstars др Милице Појић и др Александре Мишан са Института за прехрамбене технологије Универзитета у Новом Саду; Serbia for Excell, проф. др Браниславе Лалић са Пољопривредног факутета у Новом Саду и INNPRINT, проф. др Горана Стојановића са новосадског Факултета техничких наука.

(Извор: Машински факултет)

In Memoriam: Професор др Александар Вег

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Опраштамо се од нашег пријатеља и колеге професора Александра Вега чија нас је неисцрпна енергија инспирисала и вукла напред. За нас је ово ненадокнадив губитак. Слава му. Колеге са Катедре за теорију механизама и машина.

Професор др Александар Вег, редовни професор Катедре за теорију механизама и машина на Машинском факултету у Београду и легенда једриличарства у Србији, трагично је настрадао у суботу, 24.  јуна, у удесу летелице недалеко од спротског аеродорома Велики Радници, код Сремске Митровице.

Ерудита, креативан, иновативан, пун оптимизма и позитивне животне енергије, професор Вег био је изузетно поштован међу колегама и омиљен код  студената Машинског факултета. „Један од најбољих професора на факултету, врхунски стручњак. Ово је заиста велика трагедија“, изјавио је проф. др. Радивоје Митровић, декан МФ. Опраштамо се од нашег пријатеља и колеге професора Александра Вега чија нас је неисцрпна енергија инспирисала и вукла напред. За нас је ово ненадокнадив губитак. Слава му. Овим речима од професора Вега опростиле су се његове колеге са Катедре за теорију механизама и машина.Једрење небом је била његова велика страст, а ми ћемо Салета памтити као сјајног човека и врхунског професора, утемељивача мехатронике на Машинком факултету у Београду, и посебно, његов допринос у области вибродијагностике сложених конструкција, наводи се у саопштењу Друштва за интегритет и век конструкција.

Професор Вег је важио за искусног летача и инструктора. Једриличарство је за њега било „осећај безграничне слободе, тешко упоредив са било чим овоземаљским“. Овај утисак је посебно снажан када кружите у ваздуху са соколовима, орловима, понекад родама. То су птице које не машу крилима када лете, већ само елегантно крстаре ваздухом, управо онако како то чине једрилице“, написао је својевремено проф. Вег.

(Извор: Машински факултет)

Парадигма Образовање 3.0 као тема нових кандидатура у оквиру програма Еразмус+

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Проф. др Горан Путник, редовни професор на University of Minho у Португалу недавно је гостовао на Машинском факултету у Београду, где је одржао предавање на тему: Парадигма EDUCATION 3.0 као тема нових кандидатура за финансирање пројеката у оквиру програма Еразмус+ – Принципи и импликације за методологију наставе и регулативу Машинског факултета.

Парадигма EDUCATION 3.0 је квалитативни напредак у методологији наставе у односу на актуелну методологију чији напредни модели као нпр. PLE (Project Led Education) припадају још увек парадигми EDUCATION 2.0. Парадигма EDUCATION 3.0 је емергентна парадигма која значајно повећава потенцијал институције и студената и наставника за ефективно учење и тренинг студената, развој наставних ресурса, ефективност и иновацију наставних планова и програма, интернационализацију наставних активности и других аспеката развоја наставе на институцији. Опсег примене принципа, и инструмената, парадигме EDUCATION 3.0 често је директно повезан и са захтевима за адаптације, и иновације, постојеће регулативе институције у питању.

Циљ предавања био је упознавање колектива Машинског факултета са принципима и праксом парадигме EDUCATION 3.0, са могућим импликацијама на тренутну праксу и регулативу наставних активности, и као увод за отварање разговора у контексту будућих заједничких кандидатура за финансирање пројеката у оквиру програма Еразмус+.

(Извор: Машински факултет)