Задужбина М.Јовановића и Л.Целовића – Оглас

Задужбина Миливоја Јовановица и Луке Целовица објавила је ОГЛАС за прикупљање писмених понуда за давање у закуп стана бр. 17, у згради Задужбине на адреси Андрицев венац бр.12 у Београду.

Текст Огласа је објављен 6. октобра 2017. године у дневном листу „Политика“ као и на интернет страници Универзитета – OGLAS Zaduzbine Milivoja Jovanovica i Luke Celovica za davanje u zakup stana br 17

MHCL 2017 – О савременим трендовима у области интралогистике, логистике и машина за механизацију

На Машинском факултету у Београду свечано је отврена 22. International Conference on Material Handling, Constructions and Logistic – MHCL 2017, један од најзначајнијих међународних скупова у области интралогостике и логистике, као и машина за механизацију.

Скуп је отворио др Виктор Недовић, помоћник министра просвете РС за међународну сарадњу и европске интеграције. Поздрављајући учеснике, проф. др Ненад Зрнић, продекан за међународну сарадњу МФ и један од оргнизатора скупа, најпе се осврнуо на историјат Машинског факултета у Београду, нагласивши да је то најстарија и најугледнија високообразовна институција у области машинских наука у Србији и региону, на којој данас постоји 21 модул – од  фундаменталних до потпуно нових смерова који су одговор на захтеве савременог тржишта.

Говорећи о квалитету високог образовања у Србији, професор Зрнић је истакао да је Машински факултет у Београду део Београдског универзитета, који је на престижној Шангајској листи рангиран међу 300 најбољих универзитета у свету.  Такође, наствио је, према рангирању „Universistas 21“ за 2017. годину Србија се налази на 1. месту када је реч о односу улагања државе у високо образовање и остварених резултата.

У раду скупа, који заједно организују Машински факултет у Београду и Технички универзитет из Беча, учествују водећи истраживачи из Србије и још 14 земаља – Аустрије, Немачке, Холандије, Данске, Италије, Пољске, Грчке, Турске, Алжира, Кине, Вијетнама, Словеније, Хрватске и Црне Горе. До петка, 6. октобра, докле траје конфренција биће представљено укупно 50 радова, од којих су шест по позиву. Ове године акценат сављен на неколико тема: транспортне машине прекидног и непрекидног дејства, рударске и грађевинске машине, логистички и интралогистички системи, инжењерски дизајн, као и логистика у лукама.

(Извор: Машински факултет)

ИРМЕС 2017: У знаку Индустрије 4.0 – Могућности и изазови за државе региона

ИРМЕС 2017 – Осма међународна конференција “Истраживање и развој машинских елемената и система” одржана је под покровитељством асоцијације АДЕКО (Асосцијација за дизајн, елементе и конструкције) од 7. до 9. септембра у Требињу у Републици Српској. Ове године Конференција је окупила више од 150 учесника – представника научне заједнице и привреде из региона и света, а акценат је стављен на унапређење машинских елемената и система у енергетици.

Током тродневног скупа, кроз 13 сесија је презентовано више од 85 научних радова. На конференцији су учествовали представници Универзитета у Београду, који су презентовали 15 научних радова. Од тога, 13 радова су представили истраживачи Машинског факултета у Београду.

Конференцију је отворио декан МФ у Београду, проф. др Радивоје Митровић, као председник Научног одбора конференције и председник Координационог тела асоцијације АДЕКО. Он је у свом уводном излагању посебно указао на евидентне трендове у области развоја машинских елемената и система од почетка 21. века до данас.

У оквиру Конференције одржан је и веома посећен панел на тему “Индустрија 4.0 – Могућности и изазови за земље региона. Основ за дискусију била је презентација проф. др Радивоја Митровића, који се у свом излагању посебно осврнуо на изазове које модел Индустрија 4.0 ставља пред актуелни систем образовања инжењера. С тим у вези, он је указао на неопходност анализе не само потреба академске заједнице, него и исхода образовања инжењера у 21, веку, које у наредном периоду треба да обезбеде нови и модернизовани студијски програми техничких факултета.

С обзиром да је Република Србија прва земља у региону која је, кроз низ панела и скупова, као што је Међународна конференција САД-ЕУ-Јапан-Србија/ Технолошки Самит , иницирала дефинисање оквира националног Програма Индустрија 4.0, панел у Требињу био је прилика да се и научна заједница из осталих држава региона укључи у расправу о овом Програму.

У оквиру овогодишњег ИРМЕС-а, одржана је и посебна секција конференције „Хидро и термо електране“ у оквиру које је организовано такмичење студентских тимова у изради и пројектовању функционалног модела мини хидроелектране. Основни критеријум за вредновање квалитета пројекта је излазна снага електричне енергије, као и дизајн конструкције, трошкови реализације, иновативност, инвентивност…

Радови студената Машинског факултета у Београду – Јована Илића и Милоша Крунића, на челу са ментором др Иваном Божићем, привукли су значајну пажњу Комисије за вредновање студентских радова. Квалитет њиховог решења је оцењен високо, чиме су се стекли услови да њихов рад, уместо у студентској, буде изложен у секцији у којој излажу афирмисани академски стручњаци.

Конференција ИРМЕС 2017 је затворена редовним годишњим састанком АДЕКО асоцијације, на којем су испланиране даље активности у раду асоцијације и постигнути начелни договори о одржавању следеће ИРМЕС конференције – 2019. или 2020. године.

(Извор:Машински факултет)

Jazz вечери на Машинцу

Традиција џез вечери на Машинском факултету, наставља се у четвртак, 5. октобра, када ће у Клубу студената наступити Jazz квартет Давора Острића. Већ тринаест година заредом, сваког четвртка у месецу, имамо веома посећене наступе, на којима се неретко тражи и столица више, каже у разговору за сајт МФ, џез клавириста Давор Острић, иначе, професор Машинског факултета у пензији.

Сваког четвртка у месецу, од 20 до 23 часа, љубитељи џеза моћи ће и ове сезоне да уживају у препознатљивим мелодијама у џез маниру. Свирамо тзв. меки џез, углавном џез стандарде, као што су “Moon Riiver”, “Over The Rainbow”, “The Shadow Of Your Smile” и сличне мелодије, што се публици веома допада, наводи наш саговорник.

Иначе, у квартету, поред проф. Острића, свирају и истакнути музичари са РТС-а, којима наступи на МФ представљају право задовољство, с обзиром да су у публици углавном млади људи, студенти.

Професора Острића питали смо како је успео да споји љубав према музици и машинство, конкретно са машинском статиком, коју је дуги низ година предавао на МФ.. У питању су гени. Клавир свирам од своје девете године, завршио сам и музичку школу, а музиком се бавио и током читаве професионалне каријере – дип. инг. машинства.

Џез је почео да свира пре 20 година, а данас је професионални џез клавирста који наступа са најистакнутијим џезерима у Србији. Људи ме сада познају првенствено као џезера И изненаде се када чују да сам професор БУ, каже кроз осмех проф. Острић.

(Извор: Машински факултет)

MHCL 2017 – Светска истраживачка елита у БГ

Freeimages.com

Београд ће од 4. до 6. октобра бити центар светске истраживачке елите у области интралогистике и логистике, као и машина за механизацију. Реч је о једном од најзначајнијих међународних скупова у тој области – XXII International Conference on Material Handling, Constructions and Logistics – MHCL 2017 (http://www.mhcl.info/), који заједно организују Машински факултет Универзитета у Београду (Катедра за механизацију) и Технички универзитет из Беча (Институт за инжењерски дизајн и техничку логистику).

Овај, 22. по реду, традиционални међународни скуп окупиће водеће истраживаче из Србије и још 14 земаља – Аустрије, Немачке, Холандије, Данске, Италије, Пољске, Грчке, Турске, Алжира, Кине, Вијетнама, Словеније, Хрватске и Црне Горе. Ове године акценат је стављен на неколико тема које ће бити разматране у оквиру шест одвојених сесија – транспортне машине прекидног и непрекидног дејства, рударске и грађевинске машине, логистички и интралогистички системи, инжењерски дизајн, као и логистика у лукама. Биће представљено више од 50 радова, од којих су шест по позиву.

Прва конференција, под називом “Транспорт у индустрији”, одржана је давне 1976. године, а од 2012. скуп сваке друге године наизменично, у Београду и Бечу, организују Катедра за механизацију МФ и Институт за инжењерски дизајн и техничку логистику Техничког универзитета у Бечу, истакао је у разговору за сајт факултета, проф. др Ненад Зрнић, продекан за међународну сарадњу и један од организатора.

Свечано отварање конференције предвиђено је за среду, 4. октобра у 14 часова, а уводна предавања по позиву одржаће шест водећих европских истраживача у области техничке логистике и механизације. Међу њима проф. Јоханес Фотнер са Техничког универзитета из Минхена, проф. Каи Фурманс са Техничког универзитета из Карлсруеа и проф. Торстен Шмит са Техничког универзитета у Дрездену, који су рангирани међу првих пет лидера у истраживању у Немачкој у овој области. Затим, ту су и проф. Дингена Шот са Техничког универзитета у Делфту у Холандији, др Талис Зис са Данског техничког универзитета, као и др Прземислав Мочко са Техничког универзитета у Вроцлаву у Пољској.

Према речима нашег саговорника реч је о веома актуелним радовима у којима су решења одређених проблема представљена на конретним примерима. Посебан акцент неких од уводних предавања биће на Логистици 4.0 као подскупу Индустрије 4.0 и дигитализацији и роботизацији транспортних система, а гости из Немачке осврнуће се на искуства своје земље и представити пројекте који су на том плану до сада урађени. С тим у вези, истакао је проф. Зрнић, веома је важно напоменути да су пројекти директан одговор на потребе индустрије, а то је добра прилика да млади истраживачи у Србији сазнају нешто више о најновијим истраживачким трендовима у свету.

У наставку конференције, своје радове ће представити и остали учесници, међу којима је и шесточлана кинеска делегација Шангајског института за испитивање специјалне опреме И техничка истраживања, коју предводи директор те научноистраживачке институције. Осим што ће учествовати на скупу, гости из Кине ће током боравка у Београду обићи лабораторије МФ И информисати се на који начин домаћи истраживачи решавају проблеме испитивања специјалне опреме.

Једно је сигурно, реч је о скупу који има дугу традицију и велики међународни значај. То најбоље потрврђују захтеви да се Зборник радова конференције, чији је издавач Машински факултет у Београду, доставља Националној библиотеци Немачке за науку и технологију у Хановеру и другим научноистраживачким институцијама у Немачкој, али и у другим европским државама, закључио је проф. Зрнић.

(Извор: Машински факултет)

Проф. Д. Груден: Морамо да научимо да производимо енергију

Човек мора да научи да производи енергију за себе, исто као што је научио да производи храну, сматра академик проф. др Душан Груден, некада студент и асистент Машинског факултета у Београду, а данас светски признат аутомобилски стручњак, отац мотора са четири вентила, конструкције која већ 20 година није замењена ничим бољим. Професор Груден био је гост Машинског факултета у Београду, где је одржао веома посећено предавање на тему „Заштита околине у аутоиндустрије“, што је био повод да са њим разговарамо о изазовима „одрживог развоја“, аутомобилима будућности и судбини мотора са унутрашњим сагоревањем.

Иако су мотори са унутрашњем сагоревањем проглашени за загађиваче број један у свету, професор Груден је уверен да је будућност аутомобилске индустријје управо у развоју „мотора СУС“ који троше синтетичка горива произведена од биомасе, где ће, како је навео, угљен-диоксид и водена пара, настали у процесу сагоревања бити поново употребљени за стварање биомасе у затвреном циркуларном процесу.

Средином 20. века, подсећа наш саговорник, у целом свету уведени су прописи о ограничењу угљен моноксида, несгорелих угљоводоника, оксида азота и чађи у издувним гасовима моторних возила, што је био повод за тражење алтернативних погонских агрегата који би заменили тадашње безнинске ОТО моторе. Иако сам још као студент Машинског факултета слушао да клипни мотор са унутрашњим сагоревањем, популарно назван „СУС мотор“, није савршена машина и да ће за 10 до 15 година бити замењен новим, знатно бољим, пракса је показала да тај мотор нема адекватну земену.

Преласком карбуратора на систем убризгавања горива, увођењем електронских система паљења смесе и применом катализатора за накнадну обраду издувних гасова, ОТО мотор је испунио све законске прописе који су од 70-тих година прошлог века пооштравани чак 11 пута. Више од 500 модерних аутомобила данас има мању емисију токсичних компонената него једно возило пре 50 година, указао је проф. Груден.

Како је главни циљ еколошке политике 90-тих година био је усмерен на смањење емисије угљендиоксида у издувним гасовома моторних возила, што је захтевало и смањење потрошње горива, некии произвођачи аутомобила покушали су да у путничка возила уведу дизел моторе, који у поређењу са ото моторима имају за око 20 посто мању потрошњу горива. Ауди је средином 90-тих развио нови дизел мотор за директним убризгавањем, са четири вентила по цилиндру и са турбо пуњењем који је имао сличне особине као ото мотор, али знатно мању потрошњу горива, што га је учинило веома атрактивним.

Данашњи развој иде у правцу даљег смањења потрошње горива код бензинских мотора, уз испуњење законских прописа о емисији токсичних компонената. Једно од решења које се нуди за потпуну елиминацију емисије издувних гасова из моторниих возила јесте електро-мотор, али њихово главно ограничење је проблем складиштења ел. енергије у батерији. Међутим, истиче наш саговорник, многи недостаци електромобила моду да се избегну, увођењем тзв. хибридног погона, односно комбинације мотора СУС и електромотора.

Тако долазимо до кључног питања за даљу егзистенцију моторног саобраћаја, тј. питања снабдевања потребном енергијом, односно горивом. Један од атрактивних путева које нуди природа јесте фотосинтеза. Од угљен-диоксида и водене паре у атмосфери, уз помоћ сунчеве енергије, ствара се биомаса, одлична сировина за добијање синтетичких горива и за ото и за дизел моторе. Човечанство се данас налази на почетку овог развоја. А човек мора да научи да за себе прави енергију, као што је у прошлости научио да производи храну , закључио је проф. Груден.

Професионалну каријеру, проф. Груден је започео је као асистент на МФ на Катедри за моторе и клипне машине, а након усавршавања у Аустрији и Немачкој и доктората на тему смањења емисије штетних гасова који настају сагоревњем нафте или бензина у моторима, добија позив из Поршеа да руководи лабораторијом за испитивање сагоревања. Његова стручност и иновативност довели су га до места директора свеукупног развоја мотора брзих спортских Поршеа. Када је Порше у свом истраживачком центру у Вајсаху основао истраживачко одељење „Екологија и енергија“, Душан Груден је био први директор тог веома важног огранка.

Активан и истакнут представник српске дијаспоре, иницирао је оснивање Друштва инжењера и техничара Баден-Виртемберга. Током рата на простору бивше СФРЈ основао је форум немачких и југословенских грађана који се бавио разбијањем информативне блокаде и у ту сврху је штампан билтен „Зрна истине“, а у Штутгарту често организује разне музичке и драмске вечери. Сада ради на пројекту промоције највећих умова српске науке – Николе Тесле, Михајла Пупина, Милутина Миланковића и других.
(Извор: Машински факултет)

Златне дипломе инжењерима из 1967

Машински факултет Универзитета у Београду је најстарија образовнонаучна институција у Србији И регион, а у октобру ове године обележава 69 година постојања. Дан факултета је прилика да се истакну важни резултати које је факултет остарио у протеклом периоду, награде најбољи студенти, али и прилика за подсећање на раније генерације студената. Тим поводом биће одржано низ пригодних свечаности, између осталог и додела Златних диплома генерацији инжењера која је дипломирала 1967.. године.

Додела Златних диплома биће одржана у четвртак 26. октобра 2016. године на Свечаној седници Савета Машинског факултета. Користимо прилику да још једном позовемо све инжењере из генерације 1967. године, који се нису пријавили, да се јаве на адресу Факултета (Деканат, Краљице Марије 16, Београд) или на тел. 011/3370-350.

У оквиру обележавања Дана факултета биће одржано низ предавања и свечаних седница на којима ће бити уручене и награде најбољим студентима, а фирмама и партнерима захвалнице и плакете. Програм обележавања 69 година постојања Машинског факултета биће заокружен Свечаном академијом која ће бити одржана 28. октобра.

(Извор: Машински Факултет)

Почетак студија – ново поглављe у животу: Шта кажу бруцоши!

Прва година студија је кључна и велики изазов за студенте, али и за факултете. Од брзине прилагђавања новом начину учења, које је условљено претходно стеченим знањем, зависе и успех студената, али и рејтинг факултета. С друге стране, почетак студија означава и почетак новог поглавља у животима младих људи, а утисци које понесу првог дана на факултету пратиће их до краја школовања…

Свечани пријем бруцоша и додела индекса на МФ је одржана у понедељак, када је за нову генерацију студената  и званично почела школска година. Студенти, бар они са којима смо разговарали, пријатно су изненађени добродошлицом која им је приређена, али и чињеницом да је на МФ – студент на првом месту.

Сводећи утиске о првом сусрету са факултетом, Урош Манојловић из Суботице је посебно нагласио значај уводних предавања из математике и физике, која су организована недељу дана пре почетка наставе. Предавања су била изузетно квалитетна, а то је била и прилика да се подсетим неких области из матемтике, рекао је Урош. За студије машинства се одлучио јер га позив машинског инжењера изузетно привлачи, а  21 студијски програм на професионалном плану нуди безброј могућности.

Вулић Ана из Београда је конкурисала на више факултета, али се ипак одлучила за студије машинства, а на ту одлуку утицала је у великој мери успешна презентација МФ у Осмој београдској гимназији коју је похађала.

Анином другу из школе, а сада колеги, Младену Вулићу машинство је била прва и једина жеља и веома је задовољан што је уписао жељени факултет који, како је навео, отвара многа врата на професионалном плану.

Селаковић Нина из Кикинде је уписала Машински факултет на препоруку своје старије колегинице која већ студира машинство. МФ пружа све оно што ја сматрам да факултет треба да буде, рекла је Нина, коју веома интересује дизајн у машинству. За уводна предавања каже да су пун погодак. За многе је то била прилика да се подсете одређених области,  провере своје знање и на време се припреме за почетак наставе.

Лазар Алекисћ долази из ЕТШ Никола Тесла из Београда, а за машинство се одлучио јер га веома интересује механика, а уводна предавања била су прилика да обнови  оне области математике које су кључне за студије машинства.

Теодори Торбици из Кикинде, машинство је била једина жеља јер, како је навела, веома воли математику и физику, а посебно је интересује биоинжењерство. И она има речи хвале за уводна предавања, посебно за професоре математике који су, како је навела, све детаљно објашњавали, тако да су многима помогли да разјасне и схвате неке области које им и нису биле баш јасне.

Да би студентима олакшали похађање наставе на Машинском факултету су и ове године организовали уводна предавања. Основни циљ је подизање квалитета наставе, односно испуњавање императива једног испитног рока и повећање пролазности студената. По угледу на добру праксу водећих светских универзитета, МФ је прошле године увео и институцију наставника – ментора чији је основни задатак да студентима на првој години пружи подршку, охрабрење и мотивацију, али и да их упозна са обавезама редовног похађања наставе, важним датумима за пријаву испита, проверу знања, испите и сл.

За студенте прве године припремљен је и Водич кроз студије са шемом обавезних предмета и свим другим битним информацијама, планер активности, распоред часова,а добили су и студентску ИД картицу којом је обезбеђено осигурање за случај незгоде  у земљи и у иностранству.

(Извор: Машински факултет)

Свечани пријем бруцоша – Генерација за ново време!

Роботи, 3Д штампачи, квадрокоптери, бродови, формула – пројекти студената Машинског факултета, били су најупечатљивија добродошлица за нову генерацију будућих машинских инжењера, али и јасна порука да су уписали један од најпрестижнијих факултета у Србији и региону. Представљањем најуспешних студентских пројеката, желели смо да на конкретан начин покажемо зашто је Машински факултет у Београду један од најбољих и због чега је његова диплома призната свуда у свету, поручио је декан МФ, проф др Радивоје Митровић.

Најбољи пример како се знање стечено током студија и инветивност претачу у успех свакако су Формула Студент тим “Друмска стрела” и Confluence Belgrade, тим студената Катедре за бродоградњу МФ. Оба тима су овог лета и јесени успешно бранили боје Машинског факултета, Београдског универзитета и Србије на најпрестижнијим међународним студентским такмичењима. Болид “Друмска стрела”, који су студенти самостално пројектовали и направили побрао је успехе на такмичењима у Италији, Чешкој и Немачкој. Са својим бродовима “Сава” И “Дунав”, студенти бродоградње МФ осовојили су друго и треће место на Hydrocontest 2017 у Сен Тропеу у Француској.

Машински факултет представља право место за све младе, кретивне људе спремне за изазове, поручио је својим млађим колегама, Милош Петрашиновић, студент друге године мастер академских студија на смеру ваздухопловство и студент генерације, не само на МФ, него и на целом Београдском универзитету. Машинство је за њега непресушан извор нових идеја које претаче у готове производе, попут 3Д штампача, квадрокоптера, роботског симулатора и сл.

Свечани пријем бруцоша и додела индекса одржана је у понедељак, када је за нову генерацију студената МФ и званично почела школска година. За студије машинства и ове године је владало велико интересовање, а индекс МФ добило је 640 кандидата, 100 више него претходних година.

То је рекордан број уписаних студената и МФ ће учинити све да добром организацијом створи услове који ће студентима омогућити да наставне и испитне обавезе испуне у предвиђеним роковима и на најквалитетнији начин, рекао је професор Митровић. Говорећи о организацији студија, он је подсетио да на МФ постоје три нивоа академских студија – основне, мастер и докторске студије, а студенти могу да се определе за 21 студијски програм којима су обухваћени сви сегменти машинског инжењерства. Најављујући и скоро увођење академских специјалистичких студија на МФ, професор Митровић је рекао да је то императив времена у којем живимо и све израженије потребе домаћих, али и страних компанија у Србији за великим бројем високостручних инжењерских кадрова. Зато је ово посебан дан за МФ, јер се плејади сјајних генерација машинских инжењера прикључује једна нова генерација, која ће, уверен сам, бити једна од најбољих, закључио је проф. Митровић.

Успешан почетак студија, бруцошима је пожелео и продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић, који је изразио наду да ће студенти редовно полагати све испите и већ у јуну завршити прву годину. Ви сте генерација коју очекују многи изазови који су у великој мери другачији од одних са којима су се у пракси сусретале раније генерације машинских инжењера. Ви сте генерација која ће морати да се свакодневно прилагођава и усаглашава са технолошким иновацијама, зато морате да дате све од себе будете спремни за наступајуће технолошке промене, поручио је професор Тановић.

Свечаном пријему нове генерације студената присуствовали су и продекан за научно-истраживачку активност професор др Драгана Стоиљковић, као и велики број професора МФ. Младе колеге су поздравили и досадашњи и новоизабран студент продекан Урош Летуница и Милош Ђоковић, председник Студентског парламента Јагош Стојановић, ако и председник Спортског друштва МФ Љубомир Стојадиновиц.

(Извор: Машински факултет)

„Magnetic shifter“ др Андреје С. Јовића помера границе дијагностике у онкологији

Како победити рак и зауставити канцерогенезу, један је од највећих изазова данашње науке. Истраживачи свакодневно усавршавају нове методе за брзо детектовање, изловање и карактеризацију малигних ћелија. То у великој мери доприноси ефикасности медицинске дијагоностике и самог лечења. „Magnetic shifter“ – метода/уређај за рану детекцију и анализу ћелија CTCs (circulating tumor cells) , коју је са својим тимом развио биоинжењер др Андреја С. Јовић, има потенцијал да помери границе дијагностике у онкологији.

Др Јовић је водећи истраживач у CytoMag LLC у Силиконској долини у Калифорнији и са својим тимом ради на развоју миклрофлуидних система за брзу изолацију и анализу ћелија circulating tumor cells (CTCs). Ових дана био је гост Машинског факултета где је са наставницима и студентима разговарао о механизмима преноса сигнала између ћелија кроз нове биотехнолошке платформе – детекцији и изоловању ћелија рака. На МФ -у је одржао предавање: „Manipulating mechanical and physical properties at the microscale for medical analysis: Capturing tumor cells from patient blood“.

Дијагностичка метода коју развијамо може из само једног узорка крви да нам да одговоре на веома важна питања – какве су особине рака, које генетске мутације има, како реагује на поједине лекове, какав је отпор према одређеним лековима и слично, нагласио је др Јовић у разговору за сајт МФ.

За детекцију и изоловање ћелија рака користили су најобичније магнетно поље. Како ћелије рака немају карактеристику магнета, др Јовић и његов тим су развили методу којом то постижу и за то користе намагнетисана антитела. Када дођу до ћелија рака, антитела се закаче за њихову површину и на тај начин магнет може да их изолује.

У истраживању су користили узорке пацијената оболелих од рака плућа, дојке, простате и меланома и доказали да могу да детектују и изолују малигне ћелије и што је за правилну дијагностику важније, да уоче њихове генетске мутације. За пацијенте ова метода је много лакша и једноставнија од биопсије, а за лекаре драгоцена, јер веома брзо могу да одреде циљану терапију за сваку поједину врсту карцинома, истакао је др Јовић.

На питање када ће се уређај наћи у свакодневној примерни, наш саговорник је рекао да прототип постоји, али да су неопходна још нека истраживања, У сваком случају, додао је, очекујем да ће у наредних шест месеци, најдуже годину дана, производ бити спреман за тржиште.

Др Јовић већ дужи низ година блиско сарађује са домаћим истраживачима у области микро PIV-a (micro particle image velocimetry) на Машинском факултету, доц. др Ђорђем Чантраком, који је уз подршку U.S. Speaker Programa у Србији и организовао низ предавања гостујућег предавача и радионицу.

Добра страна ове методе је та што се честице приликом издвајања не оштећују у великом проценту истакао је др Чантрак. Сам уређај, додао је, функционише на принципима магнетохидродинамике. Посебно је значајно то, што је др Јовић убацивањем додатних елемената постигао да ћелије рака добију магнетно својство, а онда их је магнетом издвојио готово неоштећене.

На Катедри за хидрауличне машине и енергетске системе МФ проучавају се микрофлуидна струјања у микроканалима применом експерименталне методе микро ПИВ, на основу које се може одредити брзина струјања флуида, па и сам проток. Започела је и реализација идеје да инжењери сами дизајнирају разне геометрије микроканала, а онда и да их произведу. Наша истраживања, нагласио је др Чантрак, су компатиблна са методама др Јовића и у том смислу има великог простора за сарадњу.

На МФ-у, у организацији др Јовића и др Чантрака, одржана је и радионица под називом „Do-it-yourself Microfluidics Workshop“, где је тридесет наставника, сарадника и студената МФ-а, заједно са колегама из још седам научних институција из Србије и Црне Горе, имало прилику да дизајнира, направи и тестира свој микроканал. За ову, веомам актуелну тему, заинтересовани су бројни истраживачки са домаћих факултета и института, посебно они који се баве проблемима изучавања рака.

Посета др Андреје Јовића била је прилика да студенти МФ из прве руке чују, такође и о неопходности везе између научне заједнице, стартапа и иновација. Док многе компаније свој развој базирају на ризичном капиталу, значајан број њих се развија управо уз подршку научних институција. Ове институције пружају помоћ стартапима директно — кроз кампус инкубаторе, или индиректно — кроз велики број курсева намењених предузетницима као и велики број такмичења са темом развоја предузетништва и идеја. Управо зато је ова посета и значајна, јер је њен основни циљ подстицање младих људи, пре свега студената, на започињање свог бизниса и креирање стартапа у области модерних технологија у Србији закључио је др Чантрак.

(Извор: Машински факултет)