Студенти из Скопља гости Машинског факултета

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

studenti-mf-skopjeСтуденти и професори Машинског факултета Универзитета “Св. Кирил и Методиј” из Скопља били су гости Машинског факултета у Београду и ближе се упознали са студијским програмима и научно-истраживачким радом факултета. Посета колега из Македоније је резултат дугогодишње сарадње два Факултета, и традиционално се организује већ 13 година.

Студенти хидроенергетике и термотехнике обишли су Лабораторију за хидрауличне машине и енергетске системе, новоотворени Центар за енергетску ефикасност, а имали су прилику да нешто више сазнају и о студентском пројекту Формула Студент Тим “Друмска стрела”.

studenti-mf-skopje-2Oва посета је јако корисна за наше студенте, оценио је у разговору за сајт МФ, професор Зоран Марков са Института за хидраулично машинство и пенуматику МФ у Скопљу. Лабораторија за хидрауличне машине је, према његовим речима, посебно интересантна. Упознајући се наставним процесом који се одвија и кроз практичан рад, студенти стичу једно искуство више за оно што их чека у индустрији, рекао је професор Марков.

Када је реч о проширењу сарадње два факултета, наш саговорник је рекао да могућности за то постоје, не само кроз повезивање студентских организација, него и кроз Еразмус програме који подразумевају мобилност наставника и студената. У будућности сарадњу би могли да реализујемо и кроз практичну израду дипломских радова, па и магистарских теза, нагласио је професор Марков.

Добродошлицу гостима из Македоније пожелели су продекан за међународну сарадњу, професор др Ненад Зрнић и продекан за научно-истраживачку делатност, професор др Драгослава Стојиљковић, који су изразили уверење да ће се сарадња два факултета у наредном периоду ићи узлазном линијом, не само у настави, него и кроз друге видове сарадње.

studenti-mf-skopje4Наше земље су довољно мале, да би биле саме себи довољне тако да се надам да ће наша сарадња ићи у напред, рекао је професор Зрнић, нагласивши да је то у обостраном интересу. Професорка Стојиљковић је подсетила да је Меморандумом о сарадњи Универзитета у Београду и Универзитета Св. Кирил и Метохије у Скопљу, упостављен оквир за сарадњу два факултета до 2020 године. С тим у вези, она се обратила студентима нагласивши да су управо они једна од генерација која може да прошири ту сарадњу, и учествује у неким новим, заједнички осмишљеним видовима сарадње.

Током боравка у Србији, осим Машинског факултета у Београду, студенти су посетили и ХЕ “Ђердап I” у Кладову,  ТЕНТ А у Обреновцу, ХЕ“ Бајина Башта“ у Бајиној Башти, као и постројење ЈКП БВК „Макиш I“.

(Извор: Машински Факултет)

„Дани подршке бруцошима“од 9. до 21. новембра

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

plakat-dani-podrske-sajt-final

Центар за развој каријере и саветовање студената и Центар за студенте са хендикепом Универзитета у Београду организују „Дане подршке бруцошима“од 9. до 21. новембра 2016. године. Циљ програма је подршка студентима прве године у сналажењу на факултету, са новим обавезама, у новој улози, у новом граду. Током програма биће одржана различита предавања, радионице и инфо-сесије. Студенти  студенти прве године моћи ће да се информишу о свим питањима битним за прилагођавање новој средини, али и да се упознају са системима подршке које могу користити током студија.

“Упознај своје потенцијале”, “О психолошком саветовању”, “Како развити самоупоуздање”, “Борба са страхом, тремом и стресом”, “Учи лако-сазнај како”, “Планирање и организација времена”, само су неке од радионица, које ће у периоду од 14. до 21. новембра 2016. бити одржане у згради Ректората Универзитета у Београду, на адреси Студентски трг 1.Пријављивање за учешће је обавезно и врши се попуњавањем ФОРМУЛАРА. Потребно је означити предавања и радионице на којима се пријављује присуство, јер је број места ограничен. Може се пријавити и више тема, а рок за пријављивање је 09.11.2016. у поноћ. Пријављени ће о статусу пријаве и свим потребним детаљима у вези са учешћем бити обавештени путем електронске поште или телефона у четвртак, 10.11.2016.

(Извор: Машински факултeт)

                                  Распоред програма Центра за развој каријере и саветовање студената

Понедељак, 14.11.         

10:00 – 12:30                     Радионица: „Упознај своје потенцијале“

 

Уторак, 15.11.                 

10:00 – 12:00                     Предавање: „О психолошком саветовању за студенте“

 

Среда, 16.11                    

11:00 – 13:00                     Предавање: „Како развити самопоуздање“

13:30 – 15:30                     Радионица: „Борба са страхом, тремом и стресом“

 

Четвртак, 17.11.

10:00 – 13:00                     Радионица: „Учи лако – сазнај како“

13:30 – 16:00                     Радионица: „Планирање и организација времена“

 

Петак, 18.11.

11:00 – 12:00                     Предавање: „Слободно време током студија – где, шта, како?“

12:30 – 13:15                     Предавање: „Како написати семинарски рад?“

13:30 – 15:00                     Радионица: „Припреми се за усмени испит“

 

Понедељак, 21.11.

09:30 – 12:00                     Радионица: „Вештине комуникације“

 

                                Распоред програма Центра за студенте са хендикепом

 

Среда и четвртак,

09.11. и 10.11.

12:00 – 14:00                Инфо-сесије: „Састанци добродошлице на студије Универзитета у Београду“

 

Петак, 18.11.

12:00 – 14:00              Радионица: „Људска права и дискриминација“

 

 

Професор Еман: Србија има више научног потенцијала, него што мисли

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

profesor-emanПрофесор Корнел Еман, са Нортвестерн универзитета у САД, био је гост Машинског факултета у Београду, где је одржао интересантно предавање о истраживањима на којима се тренутно ради у Лабораторији за напредне производне технологије МФу Чикагу. Посебно се осврнуо на микропроизводњу и обраду деформацијама, резањем, ласерску и адитивну обраду. Главни мотив истраживања, према његовим речима,  јесте покушај да се направи технологија за производњу контролисаних површина. У разговору за сајт МФ, професор Еман, некадашни студент Машинског факултета у Београду, говорио је о значају развојних истраживања заснованим на примени нових знања, научним потенцијалима и могућностима Србије, фабрикама будућности…

Разговор смо почели питањем да ли га је изненадила Захвалница за развој машинства и Машинског факултета у Београду, која му је уручена на Свечаној академији поводом Дана МФ.

Највећа је почаст добити признање од свог Алма Матера. Слободно могу рећи да је све што сам постигао у животу почело на Машинском факултету у Београду. Дали су ми изванредно обрзовање, имао сам изузетне менторе који су у мени усадили љубав према науци и етичко понашање. Иако имам пуно других признања, ово ми је најдраже, јер потиче из инситуције коју још увек носим у срцу.

Сада предајете на Машинском факултету Нортвестерн универзитета у Чикагу, и фокусирани на сте истраживања која применом нових знања треба да доведу до нових производа – технологија.

Да, то је суштина пројеката. Међутим, обично је тешко добити подршку за истраживања. У САД факултети не добијају средства од државе, већ је ментор тај који мора да обезбеди новац из разних фондација. Да би добили пројекат и подршку Националне фондације САД за научна истраживања, НАСА, Министарства енергетике, Министарства одбране, Националног института за стандарде или индустрије, морате да имате заиста добру, оригиналну идеју која ће довести до нових сазнања и нових технологија… Тај амерички стистем функционише на свим универзитетима на исти начин.

Да ли САД у научна истраживања улажу више него друге земље?

У апсолутном износу, а и процентуално у односу на национални приход, САД у науку улажу вероватно много више од других земаља. Међутим, земље у развоју попут Индије, или Кине и слично, врло брзо ће претећи развијене западне земље и САД. Кина ће за две, три године улагати у науку више него Америка, не само у апсулутном износу, него и поцентуално у односу на национални доходак. И остале земље у развоју улажу страховито много у истраживање. Једноставно, то је будућност.

Да ли је улагање у научна истраживања шанса и за Србију?

Када је реч о научним истраживањима у Србији, ја сам оптимиста. Србија у тој области има много више могућности него што мисли да их има. На Машинском факултету има изузетих младих људи, који имају велики интелектуални потенцијал и теоретске и практичне вештине, којима су равни, ако не и бољи, од већине студената који долазе на Нортвестерн. Лично сам спреман да их, ако они то желе, примим на докторске студије.

Током предавања посебно сте се осврнули на о микропроизводњу усмереној ка површинама. Шта је циљ тих истраживања?

Да, говорио сам о тој области, али ми на Нортвестерн универзитету радимо још много тога. Микорпроизводња подразумева процесе којима могу да се праве или мали делови, или мале геометријске карактеристике на већим комадима и који могу да се примене на различитим материјалима. Те карактеристике се мере у распону од неколико микрона до неколико милиметара и захтевају изузетно велику тачност. Микропроизводња је данас једна од водећих технологија која може да одговори све већим захтевима за све мањим, а што ефикаснијим производима са побољшаним карактеристикма. То је и суштина технологије на којој радимо.

Студентима сте посебно указали на важност мултидисциплинарног приступа у научним истраживањима.

То је једноставно захтев технолошког развоја, који све више брише границе између научних дисциплина. Тренутно, на Нортвестерну заједно са колегама са Универзитета Мичиген радимо на побољшању карактеристика игли за биопсију. Недавно смо Националној фондацији предали нови захтев да би смо наставили рад на тој технологији, а у екипи се налази и неколико лекара хирурга. Инжењери не разумеју биолошке системе, нити захтеве хирургије при биопсији, зато су лекари ту да нам пруже те информације и да заједно покушамо да реализујемо пројекат.

Радите и на развијању концепта оперативних система за производне системе – што води ка фабрикама будућности.

Да тачно, тај концепт је елемент фабрике будућности. Пројекат је на почетку, имамо интересанте идеје, али видећемо да ли ће бити реализоване. Могућности које доносе интернет и комуникационе технологије су велике, али се у производњи и производним системима не користе у истој мери као у јавном животу. Цела екипа, укључујући и велике и мале компаније је решена да развија тај концепт аутоматизоване фабрике. Оно што се данас дешава у производњи, слично је ономе што је агрикултура у САД прошла почетком прошлог века. Тада се 80 одсто Американаца бавило пољопривредом, а данас само 2 одсто производи 10 пута више него они пре 100 година. Слично је и са производњом, где се. због аутоматизације број запослених све више смањује, а обим производње повећава. Међутим, људи у производњи су често конзервативни и треба времена док промене мишљење.

Професор Еман говорио је и о систему образовања на универзитетима у Америци. Поједине универзитете једним делом финансира држава, али се већина универзитета финансира искључиво од школарина, али и новцем, који на име истраживачких пројеката, обезбеђују сами професори, из привреде, различитих фондација и слично. Нортвестерн  је самофинансирајући универзитет. Годишњи буџет је око две милијарде долара и стално се улаже у развој наставних програма и лабораторија које су веома добро опремљене. На Шангајској листи се налази на 24. месту, али када је реч о рангирању по струкама заузима 4. место у рангу машинског инжењерства. Годишње стигне око 35 хиљада апликација за упис на Универзитет, а упише се мање од две хиљаде студената. Селекција је врло оштра јер желимо да одаберемо најбоље, закључио је професор Еман.

(Извор: Машински факултет)

Конференција ЈУСК Европска недеља квалитета 2016

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

jusk

Конференција са међународним учешћем – ЈУСК Европска недеља квалитета 2016, под мотом „Квалитет у будућности“, биће одржана 16 и 17. новембра у Привредној Комори Београда. Европску недељу квалитета 2016, заједнички организују: ЈУСК – Јединствено удружење Србије за квалитет, Машински факултет у Београду, Привредна Комора Београда, и Европска организација за квалитет из Брисела.

Циљ Конференције је да обезбеди међународни форум за размену знања, искуства, истраживачких резултата и информација о различитим аспектима стања, развоја и примене QM-a, IMS-a и пословне стандардизације. Током двеневног скупа домаћи и инострани стручњаци разматраће  филозофске, научне и практичне концепте, истраживања, развоја и примене QM-a заснованог на прилазима QMS/TQM/BE/IMS.

Сви прихваћени радови биће, од зависности резултата рецензије, објављени у International Journal of Advanced Quality, и у Зборнику радова (sa ISBN, COBISS.SRID бројем) – JUSK EQW Proceeding. Програм Конференције можете погледати овде.

(Извор: Машински факултет)

Студенти из Скопља у посети Машинском факултету

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone
фото: МФ Скопје

фото: МФ Скопје

Машински факултет у Београду угостиће, у среду, 2. новембра, студенте и наставнике Машинског факултета Универзитета “Св. Кирил и Методиј” из Скопља. Посета колега из Македоније је резултат дугогодишње сарадње два Факултета, и традиционално се организује већ 12 година. Госте ће поздравити декан МФ, професор Радивоје Митровић, продекан за наставу, професор др Љубодраг Тановић и продекан за научно-истраживачку делатност, професорка др Драгослава Стојиљковић. Студенти хидроенергетике и термотехнике из Скопља, имаће прилику да обиђу Лабораторију Машинског факултета за хидрауличне машине и енергетске системе, новоотворени Центaр за енергетску ефикасност и ближе се упозаjу са студентским пројектом Формула Студент Тим “Друмска стрела”. Током боравка у Србији, студенти ће посетити и ТЕНТ А у Обреновцу, ХЕ“ Бајина Башта“ у Бајиној Башти, ХЕ“Ђердап I“ у Кладову као и постројење ЈКП БВК „Макиш I“.

(Извор: Машински факултет)

 

Најбољи међу најбољима

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Бити студент није лако. Испитни рокови, бројне обавезе, мањак слободног времена… Ипак, постоје они који успевају да победе све те препреке, остваре изузетно добре просеке, заврше факултет у року, нађу посао или се посвете науци. Како се постаје студент генерације, шта су највећи изазови и где себе виде даље, само су нека од питања које смо упутили Кристини, Милану, Милошу, Вањи и Александри – најбољим студентима Машинског факултета у Београду, у школској 2015/2016. години.

studenti-generacijeСтудент генерације, Кристина Ђуровић је мастер инжењер машинства на Катедри за термоенергетику. Од самог почетка је знала да ће уписати тај смер. Из породичних разлога, каже с осмехом. Иако се „ломила“ да ли да пође маминим или татиним стопама, одлучила се за друго. Тата се бавио термоенергетиком и због тога сам била најуупућенија у ту област машинства, објашњава наша саговорница. Не скрива задовољство што је студент генерације. То је заслужен успех и одраз мог рада. Мислим да ће ми овај успех помоћи приликом запослења и будућу каријеру. У будућности себе види у науци. Наука свакако, докторске студије и неки докторат у индустрији у иностранству, наводи Кристина.

На почетку студија нисам мислио да ћу бити овако успешан, каже Милан Раковић, мастер инжењер машинства на Катедри хидроенергетику,  такође студент генерације. Према његовим речима, на првој години студија било је неколико колега који су имали бољи просек од њега. Због тога нисам био оптерећен просеком и нисам то пратио. Тек сам на на крају треће године сазнао да сам студент генерације, и ево то се поновило и на мастер студијама, скроман је Милан. Кад је реч о даљим плановима и он жели да се у будућности бави научним радом па је зато уписао и докторске студије на Машинском факултету.

Милош Петрашиновић, не крије задовљство што је најбољи у генерацији на основним студијама машинства. Од почетка сам био међу најбољма. Међутим, додаје, тешко је проценити ко је заиста најбољи. Задовољан сам и поносан. Мислим да је велики успех за свког постићи тако нешто. Након основних студија Милош је уписао мастер студије на смеру ваздухопловство.То је породична традиција. Шеста сам генерација машинских инжењера, наглашава Милош и додаје да има намеру да настави школовање на докторским студијама.

Вања Хасановић, је први у генерацији студената уписаних 2011/2012. завршио студије и то са високим просеком. Да, формално сам први завршио студије у генерацији. Мало сам каснио са мастером, али сам основне студије завршио мало раније, тако да сам формално заиста први завршио студије. Задовољан је успехом, али је посебно задовољан што је на Факултету имао прилику да своје знање стечено током студија примени кроз студентски пројекат – Формула Студент тим „Друмска Стрела“.  Зато колегама саветује да се прикључе таквим пројектима, јер на тај начин имају прилику да и практично провере своје знање. Ваздухопловсту га је привукла аеродинамика, првенствено код спортских возила. Међутим, додаје, то је све присутнија грана пројектовања у инжењерству, јер је неопходно оптимизовати сваку структуру у свету. То је и једна од грана будућности, јер омогућава да дођете до решења смањена утрошка енергије како при покретању неке машине, тако и при њеном одржавању на месту, објашњава Вања.

dobitnica-todorovica2jpgАлександра Јоксимовић је носилац награде „Тодор Пантелић“ коју додељује Катедра за теорију механизама и машина. Веома сам поносна што сам баш ја добила награду која се доделује у част нашег преминулог професора Тодора Пантелића. Александра иначе завршава мастер и брани рад „Аутоматизација технологије производње нугата“. Припрема нугата је веома сложена, јер се ради са веома осетљивим компонентама – беланцима, медом и слично. Због тога нам је потребан неки вид аутоматизације, који ће тај процес убрзати, што желим да преставим својим мастер радом. Иначе, Александра је и сарадник у настави код  професора Александра Вега и већ неколико година демонстратор. За Модул прехрамбено машинство (Катедра за теорију механизама и машина) определила се највише због људи са којима сарађује. С друге стране, то је перспективан смер и може да се примени у разним аспектима машинства, подвлачи Александра.

Једно је сигруно, до успеха се не долази преко ноћи, што су потврдили и наши саговорници. Међутим, главни покретачи су љубав према машинству и науци. А наука је најбољи терен за оне који желе да померају границе – отвореним срцем и умом…

(Извор: Машински факултет)

Весић: Ускоро Машинском факултету позив за сарадњу

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone
(фото: Танјуг)

(фото: Танјуг)

Град Београд ускоро ће позвати Машински факултет да сарађују на пројекту обнове краљевске јахте „Драгор“ која би могла да постане једна од најлепших туристичких атракција у граду, поручио је градски менаџер Горан Весић. Говорећи на Свечаној академији поводом 68-годишњице МФ, градски менаџер је рекао да је Машински факултет део традиције и историје града Београда и да заједно са другим научним институцијама доприноси развоју града. Међутим, додао је, у широј јавности се мало зна да Машински факултет има Немачку акредитацију за основне и мастер студије, акредитацију британског Краљевског друштва за бродоградњу, чиме би требло сви да се поносе. Изразивши уверење да ће Град Београд и Машински факултет у будућности имати пуно заједничких пројеката, градски менаџер је најавио и кампању у области енергетске ефикасности. С обзиром да сте основали Центар за енергетску ефикасност, мислим да ћете нам бити добар партнер и у том пројекту, да заједно грађанима понудимо решење како да своје зграде учине енергетски ефикасним и смање потрошњу грејања, нагласио је Весић.

(Извор: Машински факултет)

 

Свечана академија – Изврсност сада и у свему!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

akademija-1Свечаном академијом  „Изврсност сада и у свему“, Машински факултет Универзитета у Београду, обележио је 68 година постојања и 143 године високог образовања у области машинства у Србији.

Дан факултета је протекао у знаку Сертификата ИСО 9001, међународног стандарда управљања квалитетом, који је на свечаности званично уручен декану МФ, професору др Радивоју Митровићу. Ово је велико признање, којим се ретко који факултет у Србији може похвалити, рекао је професор Митровић. Он је нагласио да је то резултат тимског рада свих запослених који су својим посвећеним радом допринели да МФ постане прави мали истраживачки универзитет. Поред новина у настави, које су увеликој мери унапредиле квалитет студија, посебно смо поносни на међународне пројекте, које по различитим позивима финансира ЕУ, међу којима се издвајају два Хоризон 2020 пројекта, истакао је декан МФ.

Свечана академија била је прилика да се представе најзначајнији резултати, награде најбољи студенти, а заслужним појединцима и организацијама уруче плакете и признања за допринос развоју науке у Србији.

За посебне резултате у образовању, науци, и подизању угледа МФ, али и Универзитета у Београду, специјална плакета уручена је професору математике, др Стојану Раденовићу, редовном професору МФ у пензији, који је својим научним радом у великој мери дорпинео да се Београдски универзитет нађе међу 300 најбољих универзитета у свету на чувеној Шангајској листи. Специјална плакета уручена је и организацији ЈИЦА из Јапана, која је донацијом од 700 хиљада евра помогла оснивање првог српског Центра за енергетску ефикасност и на тај начин омогућила Машинском факултету водеће место у тој области у земљи и региону.

Награђени су и најбољи студенти у протеклој школској години – студенти генерације: Кристина Ђуровић, за просечну оцену 9,93 (ОАС) и 9,90 (МАС) и Милан Раковић,  за просечну оцену 9,93 (ОАС) и 9,90 (МАС). Они су понели и награду  најбољих студената на мастер академским студијама. Најбољи студент на основним академским студијама је Милош Петрашиновић, инжењер машинства, са просечном оценом 10, а Вања Хасновић, мастер инжењер машинства, са просечном оценом 9,17 (ОАС) и 9,45 (МАС), награђен је као први који је у генерацији 2011/2012. завршио студије.

akademija-2Честитајући запосленима и студентима Дан Факултета, ректор Београдског универзитета, професор др Владимир Бумбаширевић је рекао да је Машински факултет део БУ заједно са још 30 факултета и 11 научних института и универзитетском библиотеком.  Осим што је образовна, БУ је и водећа истраживачка организација у земљи и региону о чему говори и рангирање на различитим листама за рангирање универзитета. Ове године БУ се на Шангајској листи нашао међу 300 најбољих универзитета, а значајан допринос је дао управо Машински факултет који је од 2010 до данас публиковао око 900 радова у часописима који се индексирају, нагласио је професор Бумбаширевић.

Државни секретар у Министарству просвете, професор др Владимир Поповић је рекао да Машински факултет може да се поноси својом прошлошћу и садашњошћу и да је уверен да је будућност факултета још већа. Према његовим речима, Министарство просвете, науке и технолошког развоја велику шансу види у области развоја нучно-технолошких паркова и инкубатора, старт уп-ова… Наша научна заједница мора да се удружује и заједно делује како би направили што бољи резултат у тој области у којој лежи шанса и за развој Србије, подвукао је Поповић.

Председник Националног савета за високо образовање, проф. др Дејан Поповић је рекао да је БУ био и остао утемљен са ослонцем на Машински факултет. Примери стандарда који долазе са МФ служе за уједначавање критеријума за избор и именовања универзитетских наставника у земљи. Очекујем да ће и остали факултети применити те критеријуме, рекао је Поповић и поручио да се само на тај начин може подићи квалитет високог образовања у Србији.

akademija-3Свечана академија је била прилика и за представљање Машинског факултета као издавача јединственог зборника о кључним радовима Николе Тесле у области машинства – „Тесла у свом и нашем времену“, али и организатора изложби „Мала историја српске бродоградње – из збирке Машинског факулета у Београду” и „Тесла – машински инжењер“. Циљ је да студенте и на овај начин подстакнемо на креативност и иновативност, да комбинујући старо и ново долазе до нових патената и иновативних производа, рекао је декан МФ професор др Радивоје Митровић.

Током свечаности премијерно је приказан филм „Тесла машински инжењер“ у продукцији Музеја Николе Тесле, а угледне званице могле су да уживају и у наступу гудачког квартета студената Факултета музичке уметности, који су изводили композиције Моцарта, Вивалдија, Шестаковича и других.

(Извор: Машински факултет)

Свечана седница Савета МФ  

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

svecana-sednica-profesoriПоводом обележавања Дана Машинског факултета у четвртак је одржана Свечана седница Савета МФ у оквиру које је приређен свечани испраћај у пензију угледних професора, стручних сарадника и службеника. Запосленима који прослављају 40, 30, 20 и 10 година рада на Факултету уручени су пригодни поклони и признања за сталност у раду.

Не догађа се често да плејада наставника одлази у пензију, али је једно сигурно – то су људи који су оставили дубок траг у свом раду, рекао је председник Савета, проф. др Александар Јововић.

У веома надахнутим говорима, најближи сарадници проф. др Драгутина Дебљековића, проф. др Титослава Живановића, проф. др Јована Јанковића, проф. др Бранислава Јаћимовића, проф. др Драгана Кандића, проф. др Франца Косија, проф. др Милосава Огњановића, проф. др Славка Пешића, проф. др Слободана Покрајца и проф. др Слободана Ступара, посебно су истакли научно-истраживачки рад угледних професора, који је у великој мери допринео подизању угледа МФ.

svecana-sednica-savetaУз професоре, име Машинског факултета, деценијама уназад, градили су и други запослени у настави и стручним службама. Међу њима су стручни сарадник на Катедри за теорију механизама и машинама, дипл.маш.инг. Ацо Гобељић, референт у Служби за студентске послове Лепосава Радојковић, као и књиговођа у Служби за финансијске послове Радованка Јовановић, који су такође отишли у заслужену пензију.

Успесима људи које данас само формално испраћамо у пензију придружује се читава плејада других који су од Машинског факултета као дела Универзитета у Београду, створили и стварају бренд, истакао је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић. Сумирајући резултате постигнуте током протекле године, он је као најзначајнији догађај издвојио оснивање Центра за енергетску ефикасност на Машинском факултету, које су помогли јапанска Влада и организација ЈИЦА. Реч је о донацији вредној више од 700 хиљда евра, која је МФ сврстала у водећу институцију у области енергетске ефикасности у региону.

*******************

Златни дипломци и најбољи студенти   

studenti-nagrade-2Дан Факултета је и прилика да се  награде најбољи студенти, али  за подсећање на раније генерације студената. Тим поводом на Факултету је приређен свечани пријем за најбоље студенте у школској 2015/2016. години, као и пријем на којем су студентима генерације 1966. уручене традиционалне Златне дипломе.

За постигнуте резултате у протеклој школској години на основним и мастер студијама и просечну оцену изнад 9, похвале и пригодне награде добило је 167 студената.

Први међу најбољима су – студенти генерације Милан Раковић, мастер инжењер машинства, са просечном оценом 9,93 (ОАС) и 9,90 (МАС) и Кристина Ђуровић мастер инжењер машинства, са просечном оценом 9,93 (ОАС) и 9,90 (МАС). Они су уједно и најбољи студенти на Мастер академским студијама. Најбољи студент на Основним академским студијама је Милош Петрашиновић са просечном оценом 10, а студент који је први завршио студије је Вања Хасновић, мастер инжењер машинства са просечном оценом 9,17 (ОАС) и 9,45 (МАС). Јоксимовић Александра, студент мастера,  добитник је награде “Тодор Пантовић”.

studenti-nagrade-1jpgОво је први пут да оволики број студената оствари овако значајан успех током студија, поручио је председник Савета МФ професор др Александар Јововић. Честитајући младим колегама, он је изразио очекивање да ће заједнички напори на подизању квалитета студија у наредном периоду утицати да број студената са просечном оценом изнад 9 буде и већи. На постигнутом успеху, студентима су честитали и декан Факултета, проф. др Радивоје Митровић, као и продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић.

За већину “златних дипломаца” сусрет са Факултетом на којем су пре 50 година стасали и као људи и као стручњаци, био је веома емотиван. Евоциране су успомене из “оних” дана, преричаване анегоде, али изнад свега преовладало је осећање задовољства што су носиоци Златне дипломе Машинског факултета.

zlatane-diplome1Ово је изузетно важан дан, посебно за вас који уручивањем Златних диплома поново улазите у историју Машинског Факултета, рекао је декан МФ, професор др Радивоје Митровић. Честитајући колегама златни јубилеј – 50 година од дипломирања, он је навео да је циљ МФ да постане водећа образовна и научна институција у региону, која ће школовати стручњаке спремне да решавају све изазове које доноси Четврта технолошка револуција.

Заједнички је циљ да Србија поново буде индустријска земља, и зато су поред квалитета образовања, главни приоритети Машинског факултета и квалитет научног истраживања, али и унапређење сарадње са привредом, нагласио је  професор Митровић.

****************

Сарадња са привредом императив

Развоју Машинског факултета као угледне научно-образовне институције у великој мери је допринела и сарадња са великим бројем привредних предузећа из земље и иностранства. Тим поводом, на Свечаној седници Савета МФ одржаној у петак, уручене су захвалнице компанијама и привредницима који су својим донацијама и сарадњом у протеклој години највише допринели развоју машинства и Машинског факултета у целини.

На првом месту то је немачка компанија BMV која је Факултету, односно студентима Катедре за моторна возила донирала аутомобил BMV 650 кабриолет са мотором од 450 кс и два турбо пуњача. Затим, АД Инса, у чијој фабрици студенти МФ више од три деценије обављају практичну наставу. На предлог Савета МФ захвалница је додељена и професору Корнелу Еману са Нортвестер универзитета у САД, иначе дипломцу и гостујућем професору Машинског факултета у Београду. За велику људску, стручну и материјалну помоћ приликом израде истраживања на Катедри за отпорност конструкција захвалнице су добили Слободан Митровић, извршни директор за техничке послове производње угља и Дејан Миљановић, директор производње угља у ЈП Електропривреда Србије – огранак Колубара.

SMC Industrial Automation је донирала опрему која је значајно унапредила лабораторијски рад на Катедри за производно машинство, пре свега у Лабораторији за аутоматизацију производних процеса. За донирање опреме за лабораторијски рад захвалница је уручена и компанији Best pneumatics. Компанија Messer Tehnogas AD Beograd је дугогодишњи партнер Машинског факултета, а само у овој години донирала је вредну опрему и потрошни материјал за извођење практичне наставе на Модулу за заваривање и заварене конструкције.  На предлог Катедре за аутоматско управљање захвалнице су добили и Simens, E-Project и Металац из Горњег Милановца, који су помогли рад катедре, посебно у делу који се односи на извођење практичне наставе и лабораторијског рада. За допринос у опремању лабораторије за нови предмет интегрисана аутоматика на Катедри за аутоматско управљање захвалнице су уручене водећим фирмама у тој области ABB, Re Vox GmbH, Simens, EDEPRO, Syistem: I band d.o.o., Smart Builiding Tehnologios d.o.o.

На предлог катедара за прехрамбене технологије и процесну технику захвалница је уручена компанији Соко Штарк у којој студенти МФ обављају практичне вежбе, као и стручну праксу. Захвалнца је уручена и Душану Благојевићу, директору Ковачког центра у Ваљеву. Компанија Microsoft Software је донирала лиценце у појединачној вредности од 1,5 до две хиљаде евра, које ће студенти користити потпуно бесплатно. Mikro kontrol d.o.o. и Teximp д.о.о су финансијски помогле 36. Саветовање производног машинства, односно обележавање 50 година Асоцијације научно истраживачких институција које делују у области производог машинства и машинских технологија.

Поздрављајући угледне привреднике, декан МФ, проф. др Радивоје Митровић је истакао да су квалитет наставе, развој научних истраживања и сарадња са привредом главни приоритети Машинског факултета.  Школовање квалитетних мастер машинских инжењера је најбољи маркетинг за све нас, али квалитет није могућ без сопственог искуства у реализацији одређених пројеката. Зато је сарадња са привредом императив, рекао је Митровић. Изразивши уверење да је заједнички рад на пројектима који би доносили зараду и Факултету и компанијама могућ и у садашним условима у земљи, декан МФ је посебно нагласио важност разговора о даљем унапређењу сарадње науке и привреде, а на добробит државе и друштва у целини.

(Извор: Машински факултет)

 

 

Квалитет МФ потврђен сертификатом ИСО 9001

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Masinski fakultet1

Машинском факултету у Београду, у суботу, 29. октобра, на Свечаној академији поводом Дана факултета, биће званично уручен сертификат ИСО 9001- међународни стандард управљања квалитетом, изјавио је декан, проф. др Радивоје Митровић. Говорећи на Свечаној седници Савета МФ, поводом 68-годишњице те високошколске устнове у Србији, он је истакао да је то још једна у низу међунардна потврда квалитета високог образовања машинских инжењера у Србији. Поштујући најважније међународне стандарде, Машински факулет је увођењем низа новина у наставни процес и развојем научног истраживања системски радио на подизању квалитета. То је препознала и верификовала Организација за оцену и сертификацију стандарда квалитета која је Машинском факултету доделила сертификат ИСО 9001 не само за област високог образовања, него и за област научног истраживања, али и област сарадње са привредом, нагласио је професор Митровић.

(Извор: Машински факултет)