Формула студент 2018: Велики успех „Друмске стреле“ у Чешкој

Формула Студент тим Тенфор Друмска стрела постигао је велики успех на стази Аутодром Мост у Чешкој Републици, где је у најзахтевнијој такмичарској дисциплини – трци издржљивости – заузео високо пето место. Због проблема са временом и пропуста у организацији такмичења, поени освојени у овој дисциплини нису урачунати у укупан скор, због чега се Друмска стрела нашла на 18. позицији у укупном пласману такмичења.То, међутим,  није умањило понос и задовољство чланова тима постигнутим резултатима.

Формула Студент тим Тенфор Друмска Стрела успешно је започео такмичарску сезону 2018. на Formula SAE такмичењу у Италији, које је средином јула одржано на стази Рикардо Палети. На овом такмичењу, тим студената БУ је освојио 16. место у конкуренцији 52 универзитетска тима из целог света.

Кад је реч о статичким дисциплинама, највећи успех је постигнут на одбрани Бизнис плана, где су наши студенти освојили 14. место. Тим је постигао запажене резултате у три динамичке дисциплине – убрзању, осмицама и аутокросу. Након убрзања од 0 до 100 km/h за 4.33 секунде велики успех тима забележен је и у вожњи осмица. Возач Друмске стрела је поставио време којим је иза себе оставио и најпознатије светске тимове, а Тенфор Друмска стрела заузела је високо шесто место.

У трци издржљивости која је уједно и најтежи тест за возило,  Друмска Стрела  је након 26 кругова, односно 22 km, освојила црно белу заставу. Такмичење у Италији је на најбољи начин потврдило да наши млади инжењери стоје раме уз раме са представницима водећих светских универзитета.

Добар старт Друмске стреле на стази Рикардо Палети наговестио је успешан наставак такмичења.  Формула Студент такмичење у Чешкој  је одржано од 31. јула до 4. августа. Као и у Италији, возило је без проблема прошло техничку инспекцију, као и све касније тестове.

Такмичење у статичким дисциплинама резултирало је сјајном одбраном Бизнис Плана. Детаљна разрада идеје, покривеност ризика и добро таргетовање потенцијалних купаца није могло проћи незапажено. Бизнис тим је и у Чешкој награђен сјајним 14. местом у укупном пласману.

Тим је спремно дочекао почетак динамичких дисциплина. Нажалост, већ након прве вожње убрзања јавио се проблем са једним од делова на систему преноса, те је тим био приморан да се врати у бокс.  Упркос лошем старту, у вожњи осмица постављено је време од 5.2 с што је тим сместило у првих 15 тимова у овој дисциплини. Током аутокроса је постављено време од 84.97 с.

И у Чешкој, последњи дан такмичења био је резервисан за трку издржљивости.  Чланови тима чврсто су веровали у болид који се већ на стази у Италији показао као апсолутно поуздан и брз. Након сјајних вожњи оба возача, постигут је невероватан успех. Освојено пето место у трци издржљивости гарантовало је улазак тима у првих 10 у укупном рангирању. Међутим, временски услови у Чешкој нису били на страни Друмске стреле. Последња трка је одложена, а организатори су донели одлуку да се поени остварени у овој дисциплини не рачунају у укупном пласману. Иако је ова одлука наишла на негодовање већине тимова, одлука је била коначна, а наш тим је завршио такмичење на 18. месту.

(Извор: Машински факултет)

Универзитет у Београду на Европским универзитетским играма у Португалу

На Европским универзитетским играма, које су одржане од 15. до 28. јула у Коимбри у Португалу, Универзитет у Београду је учествовао са три екипе – екипом мушког тениса, мушког веслања (LM2x) и мушког футсала. Веслачи LM2x су заузели последње 10. место, тенисери 15. место од 20 екипа и футсалери 5. место од 22 екипе учеснице.

Боје Универзитета у Београду и Србије у Кoимбри бранили су и тројица студената Машинског факултета, Павле Пешић и Лазар Петрашевић, чланови футсал репрезентације и и Стефан Бердић, рукометни судија.

„Заиста је велика част представљати Машински факултет, Универзитет у Београду и целу Србију на тако једном значајном међународном такмичењу, истакали су наши млади саговорници уочи пута за Португал.

Павле и Лазар су студенти треће године ОАС и професионално играју футсал у прволигашком клубу „ФОН“, који заузима 4. место у лиги. Планирају да наставе школовање на Машинском факултету и упишу мастер студије, Павле на смеру Пољопривредно инжењерство, а Лазар на Индустријском инжењерству.

Њихов колега, Стефан Бардић је такође студент треће године ОАС, а рукометни судија је од 2012. године. Тренутно суди прву лигу „Центар“ и као учесник програма YOUNG REFEREE добио је поверење Европске рукометне федерације да буде један од двојице судија на Европским универзитетским играма.

Домаћин Европских универзитетских игара био је један од најстаријих универзитета на свету –  Унверзитет Коимбра, основан 1290. године у истоименом граду у централном делу Португалије. Овогодишње игре су, иначе, највећи спортски догађај икада организован у тој земљи.  Суденти-спортисти из целе Европе надметали су се у 13 различитих спортова, међу којима су 3×3 баскет, кошарка, фудбал, футсал, рукомет, одбојка, џудо, рагби 7, веслање, кану сприн, бадминтон, тенис, пара стони тенис. Осим у спортским играма студенти су учествовали и у едукативним, културним и социјалним активностима.

(Извор: Машински факултет)

Гост Машинског факултета: проф. др Франческо Јоване

Идејни творац европског програма технолошког развоја – „ManuFuture“, проф. Франческо Јоване са Politecnico di Milano, недавно је  био гост Машинског факултета у Београду. Проф. Јоване је стручњак који се бави предвиђањем развоја производних технологија, а у разговору са сајт Машинског факултета говори o будућности производње и инжењерства и изазовима које доноси Индустрија 4.0.

Шта је циљ програма „ManuFuture“?

„ManuFuture“ је европска платформа технолошког развоја  започета 2003. године. Сама реч говори довољно за себе. Лично сам смислио име овог програма који је постао основа за повратак и покретање производње у Европи на новим основама. На изради платформе су радили стручњаци из различитих земаља. Европска комисија је користи у различитим програмима финансирања иновација и истраживања.

Када бих свом унуку објашњавао шта је пројекат „будућност производње“, рекао бих му да је велика револуција већ почела и да ће он бити учесник у том процесу. Узимимо као пример израду намештаја. У прошлости је мајстор-столар за израду једног комада намештаја морао сам да обавља велики број операција.  Данас роботи или паметне машине саме производе намештај или неки други производ. Међутим, и  даље је потребно да се тај производ доноси од једне до друге машине која наставља започети посао.  У будућности ће машине комуницирати међусобно. Увођење вештачке интелигенције довешће до потпуно нове индустрије у којој ће се иновације развијати много брже него у прошлости. Јер, ако унапредимо физичку структуру „паметних“ машина, материјале од којих се праве, брзину којом раде и производња ће бити успешнија.

Члан сте европског тима који се бави Индустријом 4.0. Где видите позицију Србије у овом процесу?

За земљу као што је Србија важно је да је вољна да ухвати корак са Европом и буде део технолошке, научне или политичке европске заједнице. Интеракција са Европском комисијом на нивоу истраживања па чак и интеракција са платформом „ManuFuture“ може да вам помогне да будете део овог покрета чија суштина нису државе, већ људи.

Треба ли да се плашимо Индустрије 4.0?

Сваки напредак у развоју машина или технологија доноси поремећаје на тржишту рада и бојазан од губитка послова. Најугроженији су они послови које машина може да уради брже, боље и јефтиније. Развој машина доноси промене у фабрикама и начину производње, али се истовремено појављују и нови послови и занимања.  Нестају послове у одређеним доменима, али се појављују нови, напреднији домени за развој нових радних места. Највећи изазов је како обучити људе за те нове послове. Статистички подаци говоре да у Европи постоји потреба за неколико стотина хиљада радника у новим типовима индустрије која захтева нове компетенције. Видећемо да ли ће овај процес губитка послова на једној страни и стварања нових радних места на другој бити избалансиран.

Поменули сте образовање. На који начин би факултети попут Машинског факултета требало да припреме младе инжењере  за те нове послове? Шта је Ваш савет?

Свака земља има своју традицију у образовању, политици, идејама и сл. На управи факултета је да развију своју стратегију. О овој теми се доста дискутује у Европи и постоје две визије образовања.  Једна је да се припреме студенти генералног усмерења, који ће бити способни да се прилагоде новим технолошким изазовима. Који ће бити способни да пронађу решење за  сложене ситуације и проблеме и у датим условим направе потпуно нове моделе система. Ипак, потреби су нам и специјалисти јер технолошки проблеми постају све сложенији и генералиста не може све да разреши. Према томе, најбоље би било успоставити равнотежу у образовању између ова два типа и направити петогодишљу или десетогодишњу стратегију образовања.

(Извор: Машински факултет/Превод: доц. др Тијана Весић-Павловић)

 

 

Проф. Џун Ни: Србија треба да пронађе место у глобалном ланцу вредности

Најновији технолошки изазови, које велики број земаља у свету артикулише под називом Индустрија 4.0, били су централна тема овогодишње, треће по реду, Међународне конференције „САД-ЕУ-ЈАПАН-Србија – Технолошки самит,  која је почетком јуна одржана на Машинском факултету у Београду.  О томе шта је Индустрија 4.0 и који су глобални трендови у тој области говорило је  20 водећих стручњака из САД, ЕУ, Европе, Јапана и Аустралије. Међу њима и проф. Џун Ни, познати истраживач из САД , саветник за развој производних технологија председника НР Кине, један од директора у Националној фондацији за науку САД, и један од председавајућих Технолошког форума у Давосу…

Проф. Џун Ни је и један од оснивача Технолошког самита. На почетку разговора за сајт Машинског факултета питали смо га о личним мотивима да  дође у Београд и своје знање и искуство подели са колегама у Србији.

Рођен сам у Кини, где сам стекао основно универзитетско образовање. Усавршавао сам се у САД, где живим и радим већ 35 година. Када сам пре 25 година посетио Кину, њена у економија у то време није била развијена. Тада сам рекао себи да је моја професионална дужност да помогнем земљи у којој сам рођен да унапреди образовање и производњу. Успоставио сам контакт са људима из владе. Позвали су ме да их као страни експерт саветујем шта треба да ураде како би оснажили економију. Рекао сам има да треба да изграде снажну производњу, јер је то основа економског раста сваке државе, стварања послова, иновација и Р&Д.  Послушали су ме и у последњих 25 година кинеске власти су отвориле тржиште, привукле директне стране инвестиције и стране компаније, а Кина је данас једна од водећих светских економија.

Ово искуство, пре три године, предочио сам  свом бившем студенту, вашем земљаку, а сада професору на Универзитету у Тексасу, др Драгану Ђурђановићу саветујући му да сада и он треба исто да уради за Србију. Питао ме је на који начин би могао да помогне својој земљи. Одговорио сам да као академици, можемо да организујемо једну међународну конференцију и окупимо експерте из целог света који би разменили мишљења о потезима које влада у Београду може да повуче како би српска економија кренула напред. Рекао сам проф. Ђурђановићу – хајде да видимо шта можемо да учинимо да побољшамо образовање и обновимо произвођачку индустрију.

Када сам био дете, Југославија је била узор за све социјалистичке земље.  Србија је имала значајну  индустријску производњу,  авио-индустрију, железничку индустрију, много грана индустрије. И даље има добар образовни систем. Студенти из Србије су изузетни. То је сирови таленат и компаративна предност коју треба искористити.  Потребна вам је влада која је отворена, која је оријентисана ка бизнису и може да помогне стварање основе за раст. Улажите у прозводњу, производња је начин да се створе послови за младе људе. Прозводња данас више није опасна, мрачна и прљава… Она је веома светла и укључује доста технологије, мноштво интересантних и узбудљивих ствари.

Онима који кажу да је Србија мала земља са 7,5 милиона људи, одговарам да и Шведска има 9 милиона становника, али да има веома развијену производњу, привреду на високом нивоу и бољи квалитет живота… Није све у величини. Ово је глобални свет и не мора Србија све сама да производи. Треба само да утврди део ланца вредности у глобалном производном систему и то искористи у своју корист.

Шта заправо подразумева концепт Индустрија 4.0 и  колико је свет далеко од пуне имплементације ове идеје?  

Када кажемо Индустрија 4.0, мислимо на савремену индустрију која подразумева аутоматизацију, роботизацију и компјутеризацију производње. Раније су људи морали да користе оловку и папир како би пратили производни поцес, а данас је све компјутеризовано, односно имамо беспрекорно усклађен проток материјала, информација и ресурса. Међутим, Индустрија 4.0 подразумева постепен процес и проћи ће још пуно година до праве Четврте индустријске револуције. Не постоји баш прецизна дефиниција за фабрику 4.0, али свет свакако тежи „паметној“ производњи, да машине алатке постану паметније, да саме мере услове рада, прате производни процес и прилагођавају га датим условима. Крајњи циљ је производња без дефеката, али смо још далеко од тог циља.

Често се говори о повезивању физичког, дигиталног и виртуелног света. Шта то конкретно значи?

„Даћу Вам један пример. Замислите ветротурбину која уз помоћ ветроенергије ствара електричну енергију. То је стварни, физички свет. Индустрија 4.0 подразумева сајбер-физички систем где можемо да направимо компјутерски модел турбине. Помоћу тог модела можемо да симулирамо рад турбине у случају благог или пак, прејаког ветра, прорачунамо колику ће количину енергије произвести у оба случаја и да ли је потребно да променимо конфигурацију турбине. Значи, можемо да радимо многа поређења и предвиђамо разна сценарија шта-ако и да ли треба сервисирати турбину.  Други пример је авион. Подаци о лету се генеришу и са сателита се преузимају на централну локацију. Ако имамо  модел млазног мотора у компјутеру можемо да упоредимо праве податке са онима које предвиђа модел и у случају неслагања можемо на време да реагујемо и отклонимо евентуалне недостате. На пример, када авион слети у Србију, треба да га сервисирамо.“

Рекли сте да је Индустрија 4.0 процес. Колико су важни  међународна сарадња и размена искуства?

Ја дубоко верујем у међународну сардању. Живимо у глобализованој заједници и није важно да ли сте из Србије, Кине или САД-а, живимо у истој заједници. Када купите неки производ, он је можда склопљен у Кини, али ако га раставите видите да делови долазе из разних земаља. Све те компоненте чине производ. У том смислу, протекционизам није могућ. Можда јесте за неки једноставан производ, али чак и у том случају, сировина можда мора да се увезе. Уверен сам да ако делимо и сарађујемо, свако ће имати користи од глобалне производње.

Као универзитетски професор, имате ли савет за колеге у Србији како да ускладе студијске програме са брзим напретком технологија?

Увек сам веровао да је људски таленат најважнији ресурс за сваку земљу, за сваки регион… Србија и Универзитет у Баограду имају добар образовни систем.  Уверен сам да у условима убрзаног технолошког развоја студенте треба да обучимо за широк спектар каријернијих могућности. Ниједан универзитет не може да предвиди где ће њихов студент да ради. Зато будућим генерацијама морамо да дамо добру основу да се брзо прилагођавају пословним изазовима.

По мом мишљењу, традиционално образивање инжењера је сувише уско. Оно треба да буде шире и да подразумева хибридне вештине. На пример, студент машинства не треба да има знања само из области машинства, него и из области управљања, компјутера, анализе података…  Мислим да ће то бити неопходно у будућности. Таленат за будућност је хибридни таленат. Проблеми будућности ће захтевати систематски приступ и тимски рад како би се решили велики проблеми. Једноставни проблеми које може да реши само једна особа су већ решени. Изазови за будућност ће бити сложенији, тако да ће нам бити потребни људи из различитих поља који могу да их реше.

С тим у вези мој савет би био следећи. Постоје два приступа у инжењерском образовању – „Just in Case“, a drugi je „Just in time“. Први приступ подразумева да припремамо студента за рад на различитим инжењерским пословима – у аутомобилској индустрији, хемијској индустрији и сл. Међутим, четворогодишње студије нису довољне за то. Други приступ подразумева стицање основе инжењерских знања, а онда и самостално учење радном месту. По мом мишљењу најбоља опција је спој ова два приступа и залажем се  да студенти добију вештину за целоживотно образовање.

Аутор: Ивана Субашћ / Превод: доц.  др Тијана Весић-Павловић

Проф. др Владимир Поповић за „Политику“ –  Две касе за науку

Како је најавио министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на јесен се очекује усвајање два закона из области науке. Реч је о закону о научноистраживачкој делатности, са моделима финансирања, и о закону о фонду за науку. Израда ових закона је при крају. О томе шта је циљ доношења ових закона и шта се њима жели постићи, у интервјуу листу „Политика“ говорио је проф. др Владимир Поповић државни секретар у ресорном министарству, задужен за науку. Текст преносимо у целини.

“Општи став у научној заједници је да нам је потребан другачији начин финансирања научних истраживања, и то би требало да постигнемо доношењем новог закона о научноистраживачкој делатности и закона о фонду за науку. Сигурни смо да ћемо заједно с партнерима из научне заједнице (кроз Радну групу за израду закона, али и током јавне расправе), дефинисати најоптималнија решења. Важећи закон је донет 2005. године, а стање и околности у друштву у међувремену су се знатно изменили. Најважније новине које доносе ови прописи су увођење комбинованог институционално-пројектног финансирања, као и формирање фонда за науку, који ће несумњиво бити изузетно важна системска промена. Наиме, пројектни позиви ће се финансирати кроз овај фонд, који ће у почетној фази добијати средства из буџета, али циљ нам је да се пуни и новцем из приватног сектора“, истакао је проф. Поповић.

У чијој је надлежности финансирање научних пројеката сада?

Финансирање је у надлежности Министарства, чија ће улога у том домену, формирањем фонда за науку, бити редефинисана. Министарство би се бавило политиком у области научних истраживања, као и институционалним финансирањем којим ће бити обезбеђена стабилност рада научних установа и самих истраживача. Треба рећи и то да је основна плата истраживача до сада зависила искључиво од тога да ли имају пројекат или не, што их је, у односу на многе друге, доводило у неравноправан положај. Иначе, тренутно са раздела науке финансирамо око 12.000 истраживача.

Ко ће руководити фондом за науку?

За то је предвиђен научни савет, као највише стручно и саветодавно тело. Програми фонда мораће да буду довољно разноврсни да би одговорили на различите друштвене изазове. У оквиру сваког програма пројекти ће се реализовати на основу јавних позива. Предвиђено је да пројекти буду: дугорочни (до шест година), средњорочни (од две до четири године) и краткорочни (до једне године). Критеријуми за вредновање пројеката су: изврсност (оцена иновативности и изврсности идеје), утицај (оцена потенцијала пројекта за решавање изазова у оквиру датог позива) и реализација (оцена тима и капацитета за успешну реализацију пројекта). Предвиђено је да фонд обавља све послове у вези с пројектима – од расписивања конкурса, до праћења рада на пројектима и њиховог вредновања.

Слични фондови постоје у другим земљама?

Све државе које су иоле успешне у науци имају фондове за науку. Ми смо се у формирању концепта нашег фонда руководили искуствима успешних фондова у окружењу, али пре свега искуствима Европске комисије и њеног програма Хоризонт 2020. Начин управља фондом такође ће бити компатибилан с најбољим искуствима из других држава, али ће узети у обзир и специфичности нашег научног система.

Свака реформа подразумева и извесну финансијску подршку. Да ли се она и овде може очекивати?

Рекао бих само то да је укупан буџет за науку у 2018. години, у односу на 2017, повећан за 15,2 одсто. Влада Србије ће овакав тренд улагања у науку наставити и у наредним годинама, а већ сад могу да кажем да се за фонд за науку очекују знатна додатна средства у 2019. години. Средства из буџета која се пласирају преко Фонда за иновациону делатност такође се повећавају. У овој години реч је о износу од око милијарду динара, што је скоро дупло више него у 2017. И та средства су директно из буџета Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Средства се издвајају за различите програме, рецимо за програм раног развоја, за суфинансирање иновација, затим за програм сарадње науке и привреде, трансфера технологија, за иновационе ваучере итд.

Министарство просвете у марту је објавило и Позив талентованим младим истраживачима – студентима докторских студија за учешће у научноистраживачким пројектима у текућем циклусу истраживања?

Позив је упућен после пуних осам година јер сличних позива у овом периоду није било. Притом су постављена и два додатна критеријума: да кандидат има највише 30 година, односно да је рођен 1988. године или касније, и да има укупну просечну оцену најмање девет на претходним нивоима студија. Циљ оваквог начина дефинисања услова је постизање изврсности, односно да се у систем финансирања укључе најбољи млади истраживачи. Овим позивом Влада Републике Србије и ресорно министарство шаљу јасну поруку да за најбоље младе истраживаче има места у нашој научној заједници, да желимо да остану овде и да постижу запажене резултате.

До сада је, по овом позиву, у пројекте које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја, укључено више од 750 нових истраживача, а процес укључивања, због сложене процедуре избора у звања, и даље је у току. Желимо да покажемо и да за наше научнике који су докторирали на иностраним универзитетима има места у научној заједници. Њих 20 је у последњих неколико месеци и укључено у текући пројектни циклус. Тај позив је стално отворен. Има наших људи који желе да се врате, они нису тако бројни, али баш због тога им морамо то обезбедити.

Сви овде поменути кораци које влада и министарство предузимају јасно говоре да нам је циљ да обезбедимо сигурну будућност српске науке. Верујемо и да смо захваљујући томе што нисмо спроводили исхитрене реформе успели да сачувамо капацитет наше научне заједнице, која је изузетно квалитетна. То није само наше мишљење, већ и многих светских експерата – каже на крају разговора за „Политику” др Владимир Поповић.

Аутор: Бранислав Радивојша, „Политика“

Нови конкурс за „Стартап акцелератор“ 2018

Француско-српска привредна комора позвала је све стартапове или појединце који планирају да покрену стартап предузеће да се пријаве за програм бесплатне једногодишње менторске подршке за развој њиховог бизниса – „Стартап акцелератор“. Како би омогућила што већем броју стартапова да конкурише за овај прогам, Комора је одлучила да помери рок пријаве, те се кандидати могу пријавити до 15. СЕПТЕМБРА.

Удружење француских компанија позива све заинтересоване тимове и предузећа да искористе ову шансу и пошаљу своје кандидатуре.

Комора је већ реализовала овај програм прошле године, када су путем конкурса примљена два стартапа – Car:Go, мобилна апликација за наручивање ауто-превоза са возачем, као и PetGuards, онлајн платформа за чување кућних љубимаца. Током протекле године, осниваче ова два стартапа саветовали су генерални директори неких од највећих француских компанија у Србији, а добијали су менторску подршку када је реч о свим аспектима пословања: правним, маркетиншким, финансијским и слично.

И ове године ће бити одабрано до три стартап предузећа или три тима које ће у наредних годину дана, бесплатно, саветовати директори и менаџери највећих француских компанија које послују у Србији, а са циљем да им својом експертизом, искуством, контактима и идејама помогну у развоју бизниса.

Управни одбор коморе чини 11 директора француских предузећа међу којима има и Француза и Срба, водећих људи компанија попут Schneider Electric, Suez, Lesaffre, Credit Agricole, Saint-Gobain Weber, PricewaterhouseCoopers, SADE и други. Одабрани стартапови аутоматски ће освојити и бесплатно чланство у Комори на период од годину дана.

НА КОНКУРС ЗА СТАРТАП АКЦЕЛЕРАТОР МОГУ СЕ ПРИЈАВИТИ СВИ СТАРТАПОВИ КОЈИ СУ СНОВАНИ ПРЕ НАЈВИШЕ ГОДИНУ ДАНА И ПРЕДУЗЕТНИЦИ ДО 40. ГОДИНЕ СТАРОСТИ, СА ПРЕБИВАЛИШТЕМ У СРБИЈИ. МОГУ СЕ ПРИЈАВИТИ И ТИМОВИ ДО ТРИ ОСОБЕ, ОД КОЈИХ ЈЕ НАЈВИШЕ ЈЕДАН СТРАНИ ДРЖАВЉАНИН.

Конкурс је отворен за пројекте из свих индустрија, с тим што се саветује да се на неки начин укључе дигиталне технологије и да буду оријентисани на глобално тржиште.

Пријаве се врше попуњавањем УПИТНИКА на сајту коморе www.ccfs.rs.

За више информација можете се обратити директно  CHAMBRE DE COMMERCE ET D’INDUSTRIE FRANCE SERBIE, Kosovska 10, 11000 Београд, тел. 011 334 8 351/ 011 334 8 353.

Формула Студент 2018: Успешан старт Друмске стреле

Формула Студент тим Тенфор Друмска Стрела успешно је започео такмичарску сезону 2018. На Formula SAE такмичењу у Италији, које је одржано од 11. до 15. јула на стази Рикардо Палети, тим студената Београдског универзитета зазузео је 16. место у конкуренцији 52 универзитетска тима из целог света.

Друмска Стрела 2018 је тркачко возило које су самостално испројектовали и израдили студенти Машинског факултета, у сарадњи са студентима још седам факултета УБ. Ново возило су представили 11. јуна, а већ 11. јула су након серије тестирања стигли на прво такмичење у сезони 2018.

Пре изласка возила на стазу обављен је захтеван технички преглед, а затим и неколико тестова безбедности. Друмска Стрела 2018 је испунила све критеријуме и добила одобрење судија већ из првог пута. При одбрани статичких дисциплина, тим је имао подршку ментора тима, проф. Др Марка Милоша. Највећи успех је постигнут на одбрани Бизнис плана, где су наши студенти освојили 14. место.

Када је реч о динамичким дисциплинама, тим је постигао запажене резултате у све три такмичарске категорије – убрзању, осмицама и аутокросу. Након убрзања од 0 до 100 km/h за 4.33 секунде, нови велики успех тима забележен је вожњом осмица. Возач нашег тима је поставио време којим је иза себе оставио и најпознатије светске тимове, а Тенфор Друмска стрела заузела је високо шесто место.

Последњег дана такмичења одржана је трка издржљивости која представља најтежи тест за возило. Неки од најбољих тимова су одустали од учешћа како би избегли квар због наредних такмичења. Друмска Стрела 2018 је успела да након 26 кругова, односно 22 km, освојили црно белу заставу. То је уједно био и један од главних циљева у овој сезони!

Успешно завршена трка издржљивости је најбоља потврда да је Друмска стрела 2018 брза и поуздана, али  и да је тим младих инжењера постигао значајан напредак. На коначној ранг листи тим заузели су 16. позицију и тиме на најбољи начин показали да стоје раме уз раме са представницима водећих светских универзитета.

Добар старт Друмске стреле на првом такмичењу у сезони наговештава и успешан наставак такмичења. Тим за десетак дана путује у Републику Чешку где их 1. августа очекује ново ново Формула Студент такмичење.

(Извор: Машински факултет)

 

Други конкурсни рок – септембар 2018

У прву годину основних академских студија (ОАС) школске 2018/2019 године Машински факултет Универзитета у Београду уписаће 57 студената на терет буџета Републике Србије, 7 самофинансирајућих студената, 8 студената по афирмативним мерама и 5 студената држављана РС који су средњу школу завршили у иностранству.

Пријављивање кандидата обавиће се 3. и 4. септембра 2018. године. Пријемни испит из предмета Математика обавиће се 6. септембра 2018. године.   

Информатор о условима пријема студената у прву годину ОАС школске 2018/2019, може се набавити на Скриптарници МФ.

Примере пробних тестова за полагање пријемног испита можете погледати на http://testovi.mas.bg.ac.rs/

 

Проф. др Љубодраг Тановић: После уписа

На већини факултета Универзитета у Београду завршен је први уписни рок на академске студије.  Део бруцоша је остварио своја очекивања. Они који нису задовољни исходом у првом уписном кругу имаће шансу да до индекса дођу у септембру. И ове године највеће интересовање младих било је за техничке факултете. На Машинском факултету за укупно 540 места, од којих је 20 предвиђено за самофинансирајуће студије, конкурисало је 1037 матураната. Ипак, овогодишњи упис на Машински факултет обележила су два феномена.

На пријемни испит је изашло 950 кандидата, али квота од 520 буџетских места није попуњена, иако је тај услов стекло 725 потенцијалних бруцоша који су остварили више од 51 бод.   Истовремено, због великог интересовања матураната који су стекли услов да упишу самофинансирајуће студије, Сенат Универзитета у Београду одборио је Машинском факултету проширење квоте за 100 самофинансирајућих студената. Ова ситуација  је последица актеулене демографске слике у Србији, али и квалитета предзнања средњошколаца, оценио је продекан за наставу Машинског факултета, проф. др Љубодраг Тановић.

„Ако пођемо од чињенице да је ове године број матураната у Србији за око 4 хиљаде мањи него претходне школске године, јасно је да је смањен и број кандидата који су заинтересовани за наставак школовања на факултетима. То показује и овогодишњи упис на Машински факултет, где је конкурисало 40 матураната мање него претходне године“.

Иако број средњошколаца који су полагали пријемни испит на прошлогодишњем нивоу, опште је познато, да будући студенти конкуришу на два-три факултета и да сходно жељама уписују оне факултете који су им приоритет. То је уједно и разлог што се 260 кандидата који су стекли услов да упишу буџетске студије нису појавили на упису и што је уместо 520 студената, прву годину уписало њих 463.

„Проклизавање листе није спорно, оно је очекивано, али мањи број средњошколаца је условило да то проклизавање буде на нивоу већем у односу на претходну годину. Другим речима, потражња је мања од понуде,“ нагласио је проф. Тановић.  „С друге стране“, наставио је, „кандидати који нису имали довољан број бодова за буџетске студије показали су велико интересовање да студије машинства упишу у статусу самофинансирајућих студената. Из тих разлога Машински факултет је упутио допис Ректорату УБ и Сенат је прихватио предлог о проширењу квоте за 100 самофинансирајућих студената“.

Ипак, поставља се питање шта је главни узрок лоших резултата на пријемном испиту код знатног броја средњошколаца – квалитет њиховог предзнања или тежина задатака на пријемном испиту. Кад је реч о задацима из математике, проф. Тановић напомиње да су то стандардни задаци из Збирке задатака из које су се спремале и претходне генерације студената. По први пут ове године будући студенти су имали могућност да своје знање провере и на тестовима који су били доступни на сајту МФ.

„Задаци су били на прошлогодишњем нивоу и не можемо да кажемо да су били тежи. И поред тога, резултати пријемног су нешто лошији у односу на претходну годину. Просечни број освојених бодова је 29 од максималних 60“, рекао је проф. Тановић. Он је уверен да разлоге за остварене резултате на пријемном испиту ипак треба тражити у квалитету средњошколског предзнања из математике. „Јасно је да сви ми који учествујемо  у систему образовања, почев од предшколског  па до високог, имамо одговарајући ниво одговорности и да сви заједнички морамо радити на подизању квалитета. Како је заступљеност средњошколаца за завршеном гимназијом на нивоу од око 50 %  и да је фонд часове математике већи у односу на преосталу популацију свршених средњешколаца, они су показали  и боље резултате на пријеном испиту.“

Чланови Наставно-научног већа су на последњој седници разматрали насталу ситуацију и заузели јединствен да квалитет пријемног испита, односно тежина задатака, треба да покажу да  предзнање будућих студената квалитативно одговара нивоу знања који је неопходан за упис на  Машински факултет.

Сагледавајући стање уписа на факултетима БУ, у другом уписном року у понуди ће бити око 2900 места, од чега на 890 на терет буџета. Студенти који у овом уписном року нису испунили своја очекивања имаће прилику да у септембру покушају да се изборе за једно од преосталих 57 буџетских места на Машинском Факултету.  Пријемни испит биће организован 6. септембра.

(Извор: Машински факултет)

УНЕСКО и Влада Јапана: Конкурс за десет стипендија

У оквиру заједничког програма УНЕСКО/Истраживчки програм Кеизо Обући, који финансира Влада Јапана, а спроводи УНЕСКО, отворен је конкурс за доделу 10 стипендија у циљу изградње људских капацитета.

Стипендије које додељује Влада Јапана намењене су за истраживачке пројекте у следећим областима:

–          – животне средине (са нагласком на смањење ризика од катастрофа),

–          – интеркултурног дијалога,

–          – информационих и комуникационих технологија и

–          – мирног решавања сукоба.

Све номинације се подносе преко Националне комисије за сарадњу са УНЕСКОМ (контакт Националне комисије за сарадњу са УНЕСКОМ налази се на сајту http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php), а рок за пријаву је 30. новембар 2018. године.

Информације о критеријумима за избор, условима и процедурама налазе се на линку: https://en.unesco.org/fellowships/keizo-obuchi/institutional-page/new-launching-cycle-2018

Формулари за пријаву налазе се на следећим линковима:

https://en.unesco.org/fellowships/keizo-obuchi/sites/fellowships.keizo-obuchi/files/file_fields/2018/06/21/Fellowship_Application_form_English_2018.pdf

https://en.unesco.org/fellowships/keizo-obuchi/sites/fellowships.keizo-obuchi/files/file_fields/2018/06/21/Information%20sheet%20English.pdf