Парадигма Образовање 3.0 као тема нових кандидатура у оквиру програма Еразмус+

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Проф. др Горан Путник, редовни професор на University of Minho у Португалу недавно је гостовао на Машинском факултету у Београду, где је одржао предавање на тему: Парадигма EDUCATION 3.0 као тема нових кандидатура за финансирање пројеката у оквиру програма Еразмус+ – Принципи и импликације за методологију наставе и регулативу Машинског факултета.

Парадигма EDUCATION 3.0 је квалитативни напредак у методологији наставе у односу на актуелну методологију чији напредни модели као нпр. PLE (Project Led Education) припадају још увек парадигми EDUCATION 2.0. Парадигма EDUCATION 3.0 је емергентна парадигма која значајно повећава потенцијал институције и студената и наставника за ефективно учење и тренинг студената, развој наставних ресурса, ефективност и иновацију наставних планова и програма, интернационализацију наставних активности и других аспеката развоја наставе на институцији. Опсег примене принципа, и инструмената, парадигме EDUCATION 3.0 често је директно повезан и са захтевима за адаптације, и иновације, постојеће регулативе институције у питању.

Циљ предавања био је упознавање колектива Машинског факултета са принципима и праксом парадигме EDUCATION 3.0, са могућим импликацијама на тренутну праксу и регулативу наставних активности, и као увод за отварање разговора у контексту будућих заједничких кандидатура за финансирање пројеката у оквиру програма Еразмус+.

(Извор: Машински факултет)

И ове године велико интересовање за Машински факултет

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

На седам универзитета у Србији почео је упис на факултете у школској 2017/2018. години. И ове године, као и претходних., влада посебно интересовање матураната за техничке факултете, међу којима је и Машински факултет у Београду. Иако већина будућих бруцоша наводи да се за студије машинства опредељује због широке лепезе перспективних занима Има И оних који у први план истичу буџетско финансирање.

Машински факултет је један од малобројних високошколских установа које нуде велики број буџетских места. Прву годину основних академских студија на МФ уписаће 540 студената. Од тог броја 520 студената на терет буџета Републике Србије и 20 самофинансирајућих студената. Пре него добију индекс, будуће бруцоше очекује пријемни испит из математике заказан за четвртак 29. јун. Први прелиминарни резултати биће објављени већ сутрадан, у петак 30. јуна, а коначна ранг листа у уторак 4. јула.

Прошле године на студије машинства конкурсало је 1030 студената, а ове године очекују да тај број буде премашен, али И да квалитет кандата буде много, много бољи. Будући бруцоши кажу да им студије машинства, осим доброг стручног образовања, нуде и извеснију будућност.

Лука Бјелаковић је матурант Електротехничке школе “Никола Тесла” из Београда и интересују га инфорамционе технологије, због чега ће се, како је навео, после основних академских студија највероватније определити за аутоматско управаљање. Кристина Рацић Перић долази из Електротехничке школе “Никола Тесла” у Панчеву. За Машински факултет се одлучила зато што је занима машинско инжењерство. Нагласивши да јој је Машински факултет прва И једина жеља, Крстина је рекла да би после основних академских студија највише желела да упише смер ваздухопловство, мада је интересује И биоинжењеринг. И још један матурант долази из ЕТШ “Никола Тесла” из Београда. Његово је име Марко Николић и студије машинства су му друга жеља. Поред електротехнике, веома га занима предмет машине са испитивањем, што је слушао И у средњој школи и због чега жели да покуша да упише МФ.

Студије машинства су прва жеља Стефану Вукашиновићу из Техничке школе “Техноарт”. Вредно се спремао за пријемни испит из математике, нада се да ће добро да прође, али се још увек није определио за један од укупно 21 смера на факултету. Ристић Катарина је матурант Ваздухопловне академије из Београда. Машински факултет је за њу логичан избор за наставак школовања, пошто жели да упише смер ваздухопловство. Из Ваљевске гимназије долазе Вања Стаменковић И Наталија Марковић. Машински факултет им је, како су навеле, један од избора. Вања се још размишља око могућег смера уколико упише МФ, док Наталија спремно одговара да је њен избор у том случају смер ваздухопловство.

Огњен Мишић, долази из Треће београдске гимназије. За Машински факултет се одлучио јер га интересује термотехника. Поред тога, Огњена занимају и моторна возила, за која се заинтересовао након што је сазнао за пројекат Формула Студент тим “Друмску стрелу” у којем студенти Машинског И других техничких факултета заједно раде на пројектовању и изради правог тркачког болида. Из Треће београдске гимназије је и Наталија Пантић. За студије машинства се определила не само због тога што јој добро иду математика И физика, него и зато што на МФ постоји смер бродоградња, за који је посебно заинтересована јер се бави једрењем. Александар Петковић долази из Четрнаесте београдске гимназије. Веома ме интересују математика и физика. Двоуимио сам се између грађевине и машинства, али сам ипак одлучио да упишем Машински факултет, рекао је Александар. И њега као И Наталију интресује првенствено бродоградња, али је заинтересован и за ваздухопловство.

(Извор: Машински факултет)

Из пера Станка Стојиљковића: Србија до Шангаја, и назад

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

“Србија до Шангаја, и назад”, књига провокативног наслова, аутора Станка Стојиљковића, представља сјајно сведочанство о једном времену и напорима научне заједнице у Србији да Универзитет у Београду буде увршћен међу 500 најбољих на чувеној Шангајској листи, што се и остварило 15. августа 2012. године. Данас, пет година касније, када је Београдски универзитет рангиран међу 300 одабраних у свету, аутор у другом, допуњеном издању књиге, сагледавајући садашњу позицију науке у Србији, поставља реторичко, а можда и суштинско питање да ли ће тако и остати.

То питање било је централна тема дискусије на промоцији књиге која је у среду одржана у Коларчевој задужбини у Београду. Оцењујући да је Београдски универзитет уласком на Шангајску листу остварио историјски успех, учесници су посебно нагласили да је за даљи развој научноистраживачког рада у Србији неопходна већа подршка државе.

У разговору су учествовали проф. др Бранко Ковачевић, некадашњи ректор БУ, проф. др Тибор Сабо, некадашњи  помоћник министра за науку, проф. др Радивоје Митровић, некадашњи државни секретар за високо образовање у Министарству просвете РС, проф. др Милош Недељковић, државни секретар за науку, као и чланови комисије проф. др Божидар Раденковић, проф. др Ђула Мештер и аутор, Станко Стојиљковић. Сви су били чланови Шангајске комисије Универзитета у Београду, која је основана 2009. године с циљем да БУ што пре буде рангиран међу 500 универзитета на АРWУ листи Џиао Тонг универзитетс у Шангају којом се сваке године вреднује око 20,5 хиљада научноистраживачких институција у свету.

Станко Стоијиљковић

Уверен сам да ће Универзитет у Београду и овог 15. августа бити на Шангајској листи, рекао је аутор Станко Стојиљковић. Међутим, додао је он, треба размишљати шта ће бити после тог датума. Нагласивши да књига никога не обавезује и да представља пре свега резултат слободних новинарских размишљања, аутор је рекао да је његова намера била да укаже на важност већег улагања у науку у Србији. Земља која не улаже више око 3 одсто БНП у науку нема будућност. Њу нико више нигде не сврстава. Она једноставно више не постоји, нагласио је господин Стојиљковић.

Нигде у свету, осим код нас, не постоји већи коефицијент корисног дејства са мање уложених средстава у науку, рекао је проф. др Бранко Ковачевић. С тим у вези навео је резултате појединих истраживања која универзитете рангирају према улагању државе у високо образовање. Према тим параметрима Србија се налази на првом или другом месту у свету. Говорећи о Шангајској листу, он је рекао да је улазак БУ на ту листу допринело подизању квалитета научног рада И високог образовања у Србији. С једне стране, рад на формирању јединствене базе података о научним радовима био је кључан за интеграцију БУ који је до тада био разуђен на мноштво засебних правних субјеката. Истовремено, пројектни циклус који је расписан 2010. године мотивисао је велики број младих истраживача чији је рад у великој мери дорпинео успеху БУ на Шангајској листил. На жалост, с обзиром на тренутну позицију науке у Србији, чини ми се да смо опет на почетку, нагласио је проф. Ковачевић.

Захваљући књизи Станка Стојиљковића биће трајно забележен успех Београдског универзитета, који је, и поред малих улагања државе у науку, постигао завидне резултате И нашао се најпре међу 500, затим међу 400 и сада међу 300 најбољих универзитета у свету, рекао је проф. др Тибор Сабо. О каквом резултату је реч најбоље говори чињеница да 14 земаља ЕУ нема такав резултат, нити рангиране универзитете, иако је Србија, када је реч о куповној моћи домаћинстава на 45 одсто европског просека.

проф.др Радивоје Митровић

Подсетивши да се 15. августа навршава пет година од када је Универзиет у Београду први пут ушао на Шангајску листу проф. др Радивоје Митровић је рекао да се не сме заборавити ни чињеница да је захваљући Машинском факултету, односно цитатима проф. др Стојана Раденовића, Београдски универзитет рангиран напре међу 400, а затим и међу 300 најбољих универзитета у свету. С друге стране, наставио је, најновији резултати показују да је Србија водећа земља и када се у обзир узме пропорција улагања И остварених научних резултата. Међутим, подвукао је, реалност је много другачија. Од 2013. године евидентна је стагнација како броја научних радова, тако и финансирања пројекта. Зато се морамо запитати шта надлежне институције раде, али и шта научна заједница може да предузме да би се ствари помериле с мртве тачке. Деценије иза нас јесу деценије транзиције, али не можемо стално критиковати друге за властито несналежење. Промене које доноси развој ИЦТ технологија захтевају нова решења И ми се морамо спремити за то време, закључио је проф. Митровић.

Проф. др Божидар Раденковић је такође указао на потребу већег улагања у науку. Излагање проф. др Милоша Недељковића било је углавном фокусирано на садржај књиге, која, како је рекао, представља сјајно сведочанствно о успеху БУ, док је проф. др Ђула Мештер објаснио на основу којих критеријума се рангирају универзитети на Шангајској листи и шта је битно утицало да БУ нађе међу 300 најбољих у свету.

На крају подсетимо, Академско рангирање универзитета у свету (Academic Ranking of World Universities, ARWU),познатије као Шангајска листа, ради се од 2003. Године на Џиао Тонг универзитету у Шангају. Циљ је да се да се високошколске установе глобално вреднују на основу успешности у научноистраивачким достигнућима И утиција на светску науку. И поред тога што су критеријуми који се користе у овом рангирању често били критиковани И оспорвани, понекад И са веома релеватних адреса, ипак се може рећи да је И поред мањкавости, Шангајска листа не само први покушај вредновања 20 хиљада универзитета колико их има у свету већ И да се на њој заиста налазе најбољи.

О аутору

Станко Стојиљковић је дугогодишњи новинар листа „Политика“ у којој је радио као новинар и главни уредник („Нови Експрес“). Ипак, његов најбитнији  рад веже се за научну рубрику „Политике“ коју је уређивао готово 25 година. Аутор је неколико хиљада чланака, интервјуа, репортажа, приказа и есеја које је објављивао не само у „Политици“ већ и у највећем броју значајних домаћих листова, магазина и часописа. Такође, објавио је и седам књига. Добитник је више новинарских и друштвених признања и награда.
(Извор: Машински факултет)

ISSW 2017 – Разноликост тема, динамична и жива дискусија и Београд као добар домаћин

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Да наука не познаје границе и остале „наметнуте“ поделе међу људима, пример је ISSW 2017 / 16th International Ship Stability Workshop – најважнији и једини међународни научни скуп посвећен проблемима стабилитета, динамике и сигурности брода. Око стотину водећих светских стручњака из 26 земаља, који су током три дана, од 5. до 7. јуна, разматрали најактуелније теме савремене бродоградње, послали су целом свету поруку да се питања од општег интреса могу решавати само заједничким напорима и сарадњом. Што је важније, Београд је показао да је отворен и космополитски град, а Србија земља богатог историјског наслеђа и дуге научне традиције.

Овогодишњи International Ship Stability Workshop организовали су STAB International Standing Committee (Стални међународни комитет за стабилитет бродова и океанских пловила) и Катедра за бродоградњу МФ. О његовом значају најбоље говори податак да су међу учесницима били врхунски светски истраживачи и представници универзитета, научних института, бродарских компанија, бродоградилишта, међународних и националних регулаторних тела, морнарица и поморских власти из целог света. Према броју учесника то је други највећи ISSW од када је установљен 1995. године.

Веома је значајно за имиџ Србије у свету, што је један тако важан скуп организован у Београду, оценио је у изјави за сајт МФ, доц. др Игор Бачкалов са Катедре за бродоградњу. С друге стране, додао је, значајно је и за Универзитет у Београду, посебно за Машински факултет, који је показао да има вишедеценијску традицију истраживања у области бродоградње и бродограђевне инжењере признате у свету. С тим у вези, наш саговорник није изненађен што је сесија о стабилитету речних и речно-морских бродова, на којој је поред радова из Белгије и Холандије, представљен и део истраживања Катедре за бродоградњу МФ, изазвала велику пажњу. Та област, која је ове године по први пут разматрана на једном ISS Workshop-u, потпуно је нова за већину учесника који углавном долазе из поморских земаља. Зато и јесте била занимљива, нагласио је др Бачкалов.

Сумирајући резултате овогодишњег ISSW 2017, наш саговорник је навео да су учесници задовољни не само добром организацијом скупа, на којем је кроз девет сесија презентовано чак 32 научна рада, него и чињеницом да је у његовом раду учествовао велики број стручњака из различитих сегмената бродоградње. С тим у вези, он је посебно указао да програм ISSW чине искључиво радови истраживача по позиву, чија су истраживања у развоју и за која Стални међународни комитет процени да су интресантна. Такав принцип рада, истакао је, отвара простор за размену знања која треба да доведе до нових решења за конкретне инжењерске проблеме.

Разноликост тема, динамична и жива дискусија су оно што International Ship Stability Workshop разликује од конфренција, које су углавном статичне. Иако се скуп организује на највишем научном нивоу, теме се бирају и презентују на такав начин да буду атрактивне и пријемчиве за што шири стручни аудиторијум. У том смислу свака сесија је била интересантна на свој начин.

Скуп је отворен темом која је обухватила Другу генерацију критеријума стабилитета брода и чија је израда при крају. Ти прописи, бар у почетку, неће бити обавезујући, али пошто се заснивају на врло софистицираним анализама и проучавањима феномена са којима се бродови суочавају током пловидбе, бродограђевну индустрију итекако интересује та област. Њих не занимају прописи да би испунили слово закона, него да би сачували брод, терет и људе, нагласио је др Бачкалов. С тим у вези, додао је, посебно је интресантан рад једног великог данског конзорцијума у којем су два данска универзитета, две консултантске куће и три бродарске компаније, који су према тим критеријумима испитивали сигурност данске флоте.

Примена напредних технологија у експлоатацији брода, била је централна тема друге сесије, на којој су представљени искључиво радови истраживача из Јапана. Реч је о примени савремених радара и напредних алгоритама за предвиђање таласа, који омогућавају да се на основу трентног снимка и неких ранијих мерења предвиди какви ће таласи наићи. Та технологија омогућава да се у кратком времену промени курс и смањи брзина, како би се избегла за брод опасна ситуација. Након тога, уследила је сесија о стабилитету оштећеног брода, где су представљени пројекти који се углавном односе на велике путничке бродове, а на сесији о ратним бродовима, коју су водили представници француског Министарства одбране и Америчке морнарице, представљен је, између осталог и један занимљив рад на којем заједнички раде морнарице Аустралије, САД, Велике Британије и Италије.

Другог дана скупа, велику пажњу привукла је тема која се односила на примену прорачуна вероватноће у прорачуну стабилитета. Та сесија је трајала чак два сата, али ни то није било довољно времена за све који су желели да дискутују на ту тему. Исто интересовање изазвала је и теоретска сесија на којој су разматрана питања исправног моделовања феномена релевантних за стабилитет брода на таласима. Било да је реч о математичком моделовању, где се на основу једначина кретања брода прави програм којим се испитује понашање пловила у одређеним околностима или физичком моделовању које подразумева израду модела у одређеној сразмери и његово испитивање у базену за моделска испитивања где се опет у одређеној сразмери генеришу таласи, важно је да оба испитивања буду потврђена и верификована.

Трећи дан је био резервисан за сесију о рибарским бродовима која је такође била веома динамична и трајала је два сата, а скуп је завршен предавањима о стабилитету брзих бродова, темом која се иначе проучава и на Катедри за бродоградњу МФ.

Једно је сигурно, ISSW није само прилика за размену идеја и мишљења о најактуелниjим истраживањима у области стабилитета брода, него и прилика за повезивање и успостављање ближе сарадње представника различитих сегмената бродоградње из целог света. Тај дух заједништва, који највише долази до изражаја управо током организације скупова попут ISSW 2017 и јесте оно што нас чини међународном заједницом у малом. Заједницом која не познаје границе и која ради за општу добробит свих, закључио је др Бачкалов.
Фото причу  о ISSW 2017 можете погледати на  Фејсбук страни Модула за бродоградњу, www.facebook.com/brodogradnja.

(Извор: Машински факултет)

SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2017 – Још један успех студената Машинског факултета

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Татјана Стошић, Ђорђе Шипетић и Јовица Станић, студенти завршне године Модула за аутоматско управљање Машинског факултета у Београду , чланови су тима “MISS – Make it Simple and Smart”,  који је у финалу регионалног студентског такмичења из аутоматике SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2017 остварио изузетно запажене резултате и пласирао се у сам врх такмичења. Такмичење су организовали Компанија Siemens д.o.o. Београд и студентска организација Удружења студената електротехнике Европе – EESTEC Локални комитет Београд.

Укупно девет тимова, по три из Србије, Хрватске и Словеније, такмичило се за титулу победника другог по реду  SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2017. Финална рунда такмичења одржана је на Електротехничком факултету у Београду. Тимови су у првом делу финала презентовали своје радове у Siemens TIA PLC софтверу, а затим их представили и жирију.

Посебно је значајна чињеница да је током читавог такмичења акценат стављен како на познавање најновије технологије која се примењује у индустрији, тако и на квалитет алгоритма решења. Радови су оцењивани према критеријумским функцијама. Према првој критеријумској функцији, тим Машинског факултета налазио се у самом врху, док је по другој критеријумској функцији био испред осталих тимова. Ипак, укупни регионални победник – тим “TripleM” из Хрватске, био је за нијансу бољи.

Такмичење SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2017 је започело је крајем марта као бесплатна стручна радионица која се, осим на ЕТФ у Београду, истовремено одржавала и на истоврсним факултетима у Загребу и Љубљани.  По завршетку радионице, студентски тимови су решавали задатак, а три најуспешнија тима из сваке државе квалификовала су се за регионално финале.

На локалној рунди такмичења у Београду учествовало је 12 тимова, са Електротехничког и Машинског факултета Универзитета у Београду, који је први пут ове године имао своје представнике. Тим  “MISS – Make it Simple and Smart” – студената завршне године Модула за аутоматско управљање, уз велику подршку предметног наставника професора Милана Ристановића, био је једини тим Машинског факултета.

Радионица се састојала из два дела. У првом делу, који је се односио на теоријско знање, учесници су током две недеље слушали предавања која су одржали професори Електротехничког факултета у Београду и представници компаније Siemens Србија. Затим су добили практичан задатак, који је требало да ураде за 4 недеље. Након представљања пројекта и развијеног решења, стручни жири је изабрао пет тимова који су прошли у други круг локалног такмичења. Након презентације и оцењивања радова три најбоље екипе, међу којима и тим Машинског факултета, пласирале су се на регионално такмичење.

Финале регионалног студентског такмичења означило је завршницу пројекта SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2017. Циљ пројекта, који је иницирало Удружење студената електротехнике Европе – EESTEC, а подржали факултети електротехнике у Србији, Хрватској и Словенији и Компанија Siemens, је да младим будућим инжењерима пружи детаљнији увид у проблематику с којом се инжењери иначе сусрећу у индустријској аутоматизацији с циљем да се што боље припреме за рад у стварном окружењу.

(Извор: Машински факултет)

 

Дан енергије Србија 2017

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У оквиру Европске недеље одрживог енергетског развоја Друштво термичара Србије и Енергопројект Ентел а.д. традиционално организују Дан енергије – Србија (ДЕС 2017). Скуп, чији је циљ да прикаже могућности Србије за одрживо снабдевање енергијом, биће одржан у понедељак 19. јуна 2017. године пословној згради Енергопројекта, Булевар Михаила Пупина 12.

Европска недеља одрживог развоја је иницирана од стране Европске Комисије још 2005. Године и представља најбитнији догађај у оквиру Кампање за енергетски одрживу Европу (Sustainable Energy Europe Campaign). Европска недеља одрживог развоја 2017 (EUSEW 2017) је посвећена одрживом снабдевању енергијом за све грађане Европе. У периоду од 19. до 25. јуна 2017 године биће организован врло велики број догађаја у свим деловима Европе. Организовање Дана енергије у Србији прилика је да се кроз сопствена и искуства земаља ЕУ сагледају стање, али  и могућности за спровођење европске регулативе у  области одрживог снабдевања енергијом у РС.

У оквиру манифестације биће додељена и награда Друштва термичара Србије за најбољи мастер рад из области одрживог обезбеђивања енергије који је одбрањен у периоду од 01.05.2016. до 01.05.2017. године на универзитетима у Србији.

(Извор: Машински факултет)

Научни ентузијазам јача позицију БУ и Србије у свету

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Високо образовање у Србији је ове године најефикасније у свету када се у обзир узме ниво економског развоја земље, односно улагања у високо образовање и науку, показало је рангирање високог образовања по земљама „Universitas 21“ за 2017. годину, које је почетком маја објављено на сајту „Times higer education“.

Србија је рангирана на 1. месту, имајући у виду, пре свега, однос улагања државе у високо образовање и остварених резултата, нагласио је у изјави за сајт МФ, продекан за међународну сарадњу МФ, проф. др Ненад Зрнић, иначе члан Стручног тима МПНТР за реформу високог образовања – HERE тима.

„Universitas 21“ рангирање истаживачких универзитета прати перформансе националних система високог образовања у 50 земаља, на основу 25 критеријума који обухватају улагање у ресурсе високог образовања, уређеност система и окружење, међународну повезаност, параметре којима се прате остварени резултати, међу којима и квалитет и број научних референци, број уписаних студената и могућност њиховог запошљавања након дипломирања.

По овим индикаторима Србија се и даље налази на 39. месту. Међутим, подвукао је професор Зрнић, када се узму у обзир учешће БНП у високом образовању и науци и остварени научноистраживачки резултати – број научних референци, публикација на SCI листи, цитати, иновације и сл., Србија је убедљиво на 1. месту испред другопласиране Велике Британије, трећепласиране Швајцарске, па и САД-а, које се налазе на 15. месту. Овај успех, наш саговорник објашњава научним ентузјазмом. Наравно, нагласио је проф. Зрнић, ово не треба да се искључиво схвати као да су и садашња уложена средства у високо образовање довољна да би се остварили добри резултати. Штавише, било би пожељно да је Србија и лошије пласирана за неколико места а да су улагања у високо образовање и науку значајно већа.

„Times Higher Education“ је крајем прошле године објавио резултате сличног истраживања, где је након анализе односа економског и академског стања закључено да је Србија једна од шест земаља које би у наредних 20 година могле да постану „звезде“ високог образовања у свету.

фото: twitter

Изванредне резултате у истраживањима Универзитета у београду препознала је и Лига европских истраживачких универзитета (LERU). Та организација, која окупља универзитете који су показали изврност у истраживачком раду, упутила је позив Универзитету у Београду да се као придружени члан укључи у њен рад. Сличан позив добило је још шест универзитета са подручја централне и југоисточне Европе, међу којима су универзитети са подручја бивше Југославије у Загребу и Љубљани. Такође, додао је наш саговорник, постоје најаве да би Србија од наредне године могла да и добије статус програмске земље у оквиру европског програма ERAZMUS PLUS.

Професор Зрнић је као члан Националног HERA тима почетком јуна боравио у студијској посети Универзитету у Милану, где се разговарало о тзв. троуглу знања, односно вези између образовања, истраживања и предузетништва. Акценат је сављен на истраживање као правац развоја свих водећих универзитета у свету , али и на потребу да се резутати истраживања укључују у наставу, а код студената развија предузетничких дух. С тим у вези, представници Универзитета у Милану одржали су низ интересантних предавања о томе на који начин се развија предузетничких дух код студената, како фирме регрутју своје будуће запослене и учествју у опремању лабораторија на факултетима и како наука и приведа спроводе заједничка истраживања.

Саговорници са Миланског универзитета изразили су задовољство што имају прилику да разговарају са представником Универзитета у Београду. Оценивши научноистраживачки рад БУ одличним, они су навели да није ни мало случајно што је Београд позван да се као придружени члан прикључи LERU у чијем је чланству и Универзитет у Милану.

Студијску посету је организовала SFERA – организација која даје подршку националним HERE тимовима чији је задатак да у оквиру ресорних министарстава, дају предлоге и сугестије за унапређење система високог образовања. Посета је била прилика да се национални HERE тимови првенствено из земаља бившег Совјетског Савеза, северне Африке и западног Балкана, ближе упознају са тенденцијама у италијанском високом образовању.

У том смислу, занимљив је податак да се између 80 и 90 одсто младих Италијама по заршетку средње школе одлучује да упише факултете, што раније није био случај. Међутим, нагласио је професор Зрнић, интересовања студената су усмерена више ка апликативним него ка теоријским деловима наставе, јер сматрају да ће им то више користити за посао. С друге додао је наш саговорник, и Италија, попут Србије, а нпр. за разлику од Немачке, има проблем непорепознатљивости докторских студија у приведи и индустрији. То значи да се за докторске студије практично одлчују само они који планирају да наставе академску каријеру.

Оно што је професора Зрнића посебно охрабрло јесте чињеница да и Београдски универзитет, уључујући И Машински факултет, попут италијанских униврзитета има стратегије и мере које се односе на студентску праксу и сарадњу са компанијама. Истовремено, с друге стране, Београдски универзитет је за разлику од већине универзитета у државама бившег Совјетског Савеза, које су фокусиране на теоријску наставу, окренут првенствено истраживачком раду.

То су добри показатељи да Србија има потенцијал у високом образовању и науци и да се додатним улагањима у ову област може значајно унапредити позиција универзитета у Србији на међународним ранг-листама и тиме допринети јачању позиције Србије, као друштва базираног на знању и иновацијама. Јасно је да савремени универзитет више не може да буде место где се само пружа настава, истакао је професор Зрнић. Зато би, како је навео, на нивоу Србије требало јасно дефинисати истраживачке универзитете и урадити интерно рангирање високошколских институција и студијских програма. То би отворило простор не само за развој примењених истраживања, него и за бољу сарадњу међу факултетима сличне оријентације и њихов заједнички наступ у европским фондовима. Да је то изводљиво најбоље показује пример два велика миланска универзитета – Università degli Studi di Milano и Politecnico di Milano, који се не преклапају и не конкуришу једни другима, већ тесно сарађују посебно у истраживањима у области техничких наука, закључио је професор Зрнић.

(Извор: Машински факултет)

Главне поруке Технолошког самита 2017

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Представљањем оквира за Завршни документ “ Индустрија 4.0 и производња паметних производа у Србији”, на Машинском факултету у Београду је завршена друга Међународна конференција САД-ЕУ-Јапан-Србија/ Технолошки самит 2017. Скуп је био јединствена прилика да се чују искуства развијених земаља у примени модела Индустрија 4.0 и да се кроз анализу свих аспеката тог концепта  дефинишу смернице за нову индустријализацију земље. Наредна, трећа по реду, конференција, која ће фокус ставити на Индустрију 4.0 и њену примену у малим и средњим предузећима, биће одржана од 5. до 7. јуна наредне године.

Сада предстоје анализа препорука и усаглашавање завршног документа, који ће надлежним државним институцијама бити предложен као оквир за нову индустријску политику  Србије. Наредних месеци, у троуглу државне институције- факултети/институти- привреда биће одржано низ панела на којима би требало да се дефинишу смернице будућег развоја земље заснованог на развоју, примени и производњи интелигентних производа.

Завршни документ ће  обухватити најважније теме и поруке из предавања 18 светских стручњака, а које би могле да буду путоказ за даља истраживања у области интелигентних производа у Србији. Међу њима су сајбер-физичка производња, односно надгледање и управљање он-лине процесима који обухватају самореконфигурацију таквих система; питања дигиталне метрологије у дигиталној производњи; истраживања у области нано и микро производње; развој и примена интелигентних мерних система; примена ICT технлогија у реалној индустријској производњи; симулације у дигиталној производњи и друго.

Сумирајући резултате самита, професор др Видосав Мајсторовић, редовни професор Машинског факултета у Београду и један од организатора конференције, посебно је указао на искуства Чешке и Словачке, које су увођењем нових технологија у индустријску производњу постигле завидан ниво привредног развоја. Њихова искуства у тој области су веома интересантна за Србију, јер представљају добар пример како на државном нивоу треба поставити ствари када је реч о стратешким опредељењима у области индустријског развоја, истраживања, образовања и сл., нагласио је проф. Мајсторовић.

У документу ће се наћи и позитивна искуства истраживача са Машинског факултета, пре свега резултати њихових примењених истраживања у области нових технологија, као и анализе стања у домаћој индустрији и еконoмији које су урадили водећи економски стручњаци у Србији. То је посебно важно, не само због чињенице да Србија има научних и других капацитета да унапређује и развија нове технологије, него зато што су то јасни показатељи да су модел Индустрија 4.0 одн. развој, примена и производња нових интелигентних производа шанса за привредни и економски опоравак земље.

Професор Мајсторовић је изразио задовољство због чињенице да је Машински факултет као иницијатор нове индустријализације Србије успео да анимира, најпре стручну јавност, а затим и доносиоце политичких одлука да се у јавности интензивирају разговори о новом индустријском развоју земље на моделу Индустрија 4.0.

Једно је сигурно, пред Србијом су велики изазови, али и велике шансе да крене путем индустријски развијене земље. Ова Конференција је један од корака у том правцу. Наредна конференција, најављена за почетак јуна наредне године бавиће се питањем примене Индустрије 4.0 у малим и средњим предузећима.

Према речима професора Мајсторовића, у Србији тренутно постоји десетак организација у којима се веома успешно примењује концет Индустрија 4.0. Оне могу да буду база за око 1500 предузећа која се баве ICT технологијама. Даљим повећањем броја малих и средњих предузећа у тој области, створићемо и базу организација које ће моћи да апсорбују већи број младих инжењера, спремних да својим зањем и иновативним идејама створе производе са високом додатом вредношћу. Само на тај начин, Србија може да опорави своју привреду, повећа ДБП и постане развијена индустријска земља, конкурентна на светском тржишту, закључио је проф. Мајсторовић.

(Извор: Машински факултет)

Индустрија 4.0 тражи нов модел упављања економијом

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Другог дана Међународне конференције САД-ЕУ-Јапан-Србија/Технолошки самит 2017 одржан је панел о аспектима нове индустријализације Србије на моделу Индустрија 4.0, а акценат је стављен на развој и примену нових технологија, производњу паметних тзв. смарт производа, али и на потребу увођења новог модела управљања економијом. Учесници су се сагласили да су нове технологије развојна шанса за Србију и да наша земље има научне и привредне потенцијале да на тој основи убрза свој привредни и економски опоравак. То су потврдили резултати примењених истраживања, али и позитивна искуства појединих компанија који су презентовани на скупу.

Сумирајући резултате састанка, организатор конференције проф. др Видосав Мајсторовић је посебно указао на важност примењених истраживања на којима раде истраживачки Машинског факултета у Београду. Та истраживања на најбољи начин показују како се коришћењем паметних софтвера, односно експертних система у пракси решавају инжењерски проблеми.

Професор Милан Петровић са Катедре за топлотне турбо машине развио је SMARTturbo – експертни систем помоћу којег је повећао снагу једне турбине у ТЕ Костолац, која је, због неких недостатака између пројектованог и изведеног решења на том постројењу, на годишњем нивоу имала губитке од око 30 посто. Професор је са својим сарадницима развио један модел помоћу којег је на 200 различитих мерних тачака на турбини пратио одговарајуће параметре у ланцу целе турбине – од места где се производи пара па до тачке где се добија напон на елетричној мрежи. Њиховом анализом дошао до закључка на којим местима треба деловати са аспекта одржавања. На тај начин, не само да се повећала снага турбине, него су добијене и уштеде које на годишњем нивоу износе неколико милиона евра, подвукао је професор Мајсторовић.

Истраживачи са Катедре за моторна возила МФ представили су своја истраживања на развоју тзв. интелигентних система возила, у овом случају кочионог система, чији је првенствени циљ повећање безбедности возила. Полазећи од тога да сила кочења коју производи човек који управља моторним возилом зависи од много елемената, попут парметара подлога, временских услова, брзине самог возила, промене смера кретања и сл., они су показали како се коришћењем вештачкие неуронске мреже и других алата и техника може безбедније управљати возилом.

Да се коришћењем нових технологија могу унапредити, не само производни процес, него и други аспекти пословања најбоље показује примерТетрапак-а из Горњег Милановца, који као део међународног система Тетрапак, производи различите врсте амбалаже за паковање, пре свега намирница. Применом модела који се назива „светска класа производње“ и „светска класа одржавања“, та фирма је 2015. године године проглашена за најбољу производну фабрику у читавом ланцу Тетрапака. Захваљући томе фабрика је од 2001. године када је основана и када је имала свега око 100 запослених до 2016. године значајно унапредила све аспекте пословања – за 10 пута повећала поризводњу, знатно повећала продуктивно, смањила трошкове и тиме остварилиа велике уштеде за организацију. Данас имају скоро 400 запослених. Према речима нашег саговорника, Тетрапак је добар пример како се применом знања домаћих инжењера и људи који воде тако велику компанију могу унапредити сви аспекти пословања.

Машински факултет у Београду, има вишедеценијску традицију научнообразовне институције, која подстиче иновативност код студената и школује инжењере спремне да одговоре свим инжењерским изазовима. Зато није изненађење што је своју малу компанију за производњу 3Д штампача представио управо студент Машинског факултета. Он је направио више модела штампача, успешно их пласирао на тржиште, а истовремено на свом 3Д штампачу производи различите производе. То је изузетан пример како један млад човек, својим иновативним размишљањима и иновативним решењима, може сам да започне производњу интелигентних производа, као што је 3Д штампач, подвукао је професор Мајсторовић.

Зашто је у условима тзв. Четврте технолошке револуције неопходан и нов модел управљања економијом, објаснио је проф. др Драган Ђуричин са Економског факултета у Београду. Осврнувши се најпре на основно полазиште неолибераног концепта да тржиште упавља економијом једне земље, он је указао на на све његове недостатке, а затим изложио свој модел управљања националном економијом, који подразумева успостављање хоризонталне И вертикалне индустријске политике, која ће омогућити примену И реализацију модела Индустрија 4.0 . Посебно је важно што је професор Ђуричин у овиру тог новог модела управљања економијом, подвукао значај Индустрије 4.0, јер управо такав приступ отвара простор да земља попут Србије крене путем економског опоравка.

Професор Драган Ђурђановић са Универзитета Тексас је представљајући резултате својих истраживања указао на важност новог приступа у прикупљању и анализи података у моделу Индустрија 4.0. Полазећи од чињенице да модел Индустрија 4.0 подразумева примену ICT технологије на једној другој основи, где се у различитим процесима генеришу огромне количине података, који се путем интернета преносе до оних који управљају процесима, проф. Ђурђавновић је нагласио да се садашњи приступ обраде података заснован класичним прилазима Фуријеове анализе, где се сталним повећањем броја чланова и и елемената различитих диференцијалних једначина долази до података који се у новим околностима показују као непотребни.

(Извор: Машински факултет)

Индустрија 4.0 – изазови и нове могућности за Србију

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Србија свој будући развој мора да заснива на новим производним технологијама, чији потенцијал представља  шансу за бржи економски и привредни развој земље и њено боље позиционирање на светском тржишту, оцењено је првог дана тродневне Конференције „САД – ЕУ – Јапан – Србија/Технолошки самит 2017“, која се одржава на Машинском факултету у Београду.

На скупу, који су организовали Машински факулет и Привредна комора Београда, уз подршку ресорних министарстава за науку, привреду и одбрану у Влади Републике Србије, учествује више од 200 домаћих и страних експерата. Они ће кроз позитивна искуства водећих земаља сагледати све изазове и нове могућности које пружа програм Индустрија 4.0 и понудити најбољи модел за развој нових производних индустрија у Србији.

Организовање Међународне конференције на тему Индустрија 4.0 је велики кoрaк нa путу тeхнoлoшкoг рaзвoja Србије, оценио је заменик градоначелника Брограда Андреја Младеновић. Збoг тoгa је захвалио Машинском факултету, Приврeднoj кoмoри Србиje и Приврeднoj кoмoри Бeoгрaдa, као и ресорним министарствима у Влади РС, која су својим пoкрoвитeљствoм прeпoзнaла значај oвог скупа.

Сaврeмeнe тeхнoлoгиje су рeвoлуциoнaрнo прoмeнилe нaчин и квaлитeт живoтa и рaдa, а њихов потенцијал је шанса  зa убрзaни eкoнoмски, нaучнo-тeхнoлoшки и oпшти нaпрeдaк друштвa , рекао је Младеновић. С тим у вези он је указао на неопходност успстављања чврстe сaрaдњe измeђу индустриje, унивeрзитeтa и извршнe влaсти.

Поздрављајући учеснике конференције, декан Машинског факултета, проф. др Радивоје Митровић је рекао да је конференција посвећена најновијим технолошким изазовима, које највећи број земаља артикулише под називом „Индустрија 4.0”. У том контексту, овај скуп је добра прилика да кроз искуства водећих земаља у свету чујемо шта су домети, планови и имплементација најновијих резултата истраживања. Такође је и прилика, да се дефинише простор за технолошки развој Србије на моделу Индустрија 4.0 али и њено позиционирање у новој међународној подели рада, нагласио је професор Митровић..

Пословна заједница у Србији је изузетно заинтересеована за резултате ове конференције, јер је то прилика да на основу искуства земаља које се припремају или већ примењују модел Индустрија 4.0, сагледамо има ли Србија потребне ресурсе  и који су то привредни субјекти који могу да понесу овај, за Србију, изузетно важан посао, истакао је председник ПКБ Миливоје Милетић.  Говорећи о значају трансфера технологија и иновација у привреду, он је указао на потребу интензивирања срадње науке и привреде, али и повећања броја предузећа која ће моћи да апсорбују високе технологије.

Министарство привреде РС је започело низ активности на припреми нове индустријске стратегије Србије у којој је концепт Индустрије 4.0 незаобилазни елемент, поручила је помоћник министра Катарина Обрадовић. То је важно, рекла је, не само због европског пута Србије и затварања Поглавља 20, него пре свега  да би наша земља могла да се врати на пут економског развоја заснованог на здравој индустрији. С тим у вези, г-ђа Обрадовић је изразила наду да ће резулати Конференције у великој мери помоћи да се прецизније дефинишу даљи кораци Србије у том правцу.

Оцењујући да привредни развој Србије, данас више него икада, зависи од примене и развоја нових технологија, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Саша Стојановић је рекао да то Министарство снажно подржава технолошки развој земље, као и трансфер технологија у привреду. С тим у вези, рекао је он, Министарство припрема нове моделе финансирања пројеката, а акценат је стављен на изврзност у науци и примењена истраживања. Такође, Фонд за иновациону делатност је пре пар дана расписао јавни позив за финансирање иновација, као и позив за програм раног развоја, чиме се на најбољи начин подржава примена научних истраживања и трансфер нових технологија у привреду, нагласио је Стојановић.

Првог дана Конференције одржана су три панела на тему “Истраживање напредних производних технологија ” током којих су представњени примери добре праксе развијених земаља у области нових технологија.  У наредних два дана биће представљени резултати истраживања у Србији и државама региона.

Конференција се завршава 9.  јуна, када ће бити представљен завршни документ – бела књига,  у којој ће поред свеобухватне анализе свих аспекта нове индустријализације  бити предложена и јасно дефинисана мапа пута за области истраживања, развоја и производње паметних производа у Србији у наредним деценијама.

Пријем у Скупштини града Београда

У раду конференције Конференције „САД – ЕУ – Јапан – Србија/Технолошки самит 2017“, по позиву,  учествује 45 водећих експерата за нове производне технологије и иновативне индустријске политике из земље и света. Тим поводом у Скупштини града Београда приређен је свечани пријем.

(Извор: Машински факултет)