Гост МФ: Проф. др Александар Кавчић, Карнеги Мелон Универзитет

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Један од водећих домаћих информатичара у свету,  аутор осам патената у области ИТ, проф.  др Александар Кавчић сa Карнеги Мелон Универзитета, гостовао је на Машинском факултету у Београду, где  је кроз властито искуство говорио о важности патентне заштите, односно како и када треба патентирати свој изум и зашто је битка за признавање украденог патента често „Сизифов посао“.  Скуп, који је привукао велики број представника научне заједнице, али и љубитеља примењене науке, организовало је Друштво за информатику Србије у сарадњи са МФ.

Проф Кавчић је некадашњи ђак Математичке гимназије и студент ЕТФ, који је због дешавања на простору бивше СФРЈ 90-тих година прошлог века, стицајем околности,  диплому инжењера стекао у Немачкој. Докторат је одбранио на  Карнеги Мелон Универзитету у САД и управо тај научни рад  довео је до решења проблема поузданог читања записа на хард-дисковима, али и до отварања великог судског спора између тог Универзитета и компаније Марвел технолоџис, која је покушала да оспори интелектуално власништво проф. Кавчића и његовог ментора – професора Жозе Мурија над поменутим патентом.

Наше решење је индустријски стандард, који је омогућио стално повећавање капацитета хард-дискова који се данас мере у терабајтима.  Уверен сам да ће се наше решење користити све док буде магнетних меморија, нагласио је проф. Кавчић напомињући да су управо захваљујући ментору, проф. Мурију,  који је инсистирао на заштити патента и добили судски спор против Марвел технолоџис.

У наставку предавања било је речи о томе зашто није кренуо пут истраживача предузетника, него је и даље остао посвећен науци, а присутне је интерсовало на чему тренутно ради. Имам неколико идеја, на чијем патентирању сада радим, али не бих да откривам детаље, рекао је на крају осмехујући се проф. Кавчић.

Машински факултет ће увек бити отворен за еминентне предаваче,  јер је то најбољи начин за промоцију науке чији је циљ да будући развој Србије буде утемељен на економији знања без чега нема просперитета, поручио је, пожелевши добродошлицу проф. Кавчићу,  продекан за наставу МФ, проф. др Љубодраг Тановић.  Скупу се обратио и директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић, некадашњи наставник проф. Кавчића, који је пре него што се уписао на ЕТФ и стицајем околности отиснуо у свет, похађао ову  престижну школу. Евоцирајући успомене на те дане, директор МГ је истакао  изузетност проф. Кавчића. Својим проналасцима који су на неки начин променили свет то је и потврдио, закључио је господин Огњановић.

(Извор: Машински факултет)

Нови циклус програма праксе у грчким компанијама “Грчком иницијативом до радног искуства”

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Под патронатом Амбасаде Грчке у Београду, Хеленско привредно удружење Србије у сарадњи са Универзитетом у Београду, четврту годину заредом организује тромесечну праксу за студенате у компанијама-чланицама Удружења. Конкурс ће бити отворен до недеље 11.марта 2018.године (до поноћи).

Програм под називом “Грчком иницијативом до радног искуства” намењен је студентима завршних година основних и Master студија који желе да стекну прва радна искуства и на тај начин побољшају своје шансе на тржишту рада. Кроз програм је до сада прошло преко 60 студената који су квалитет праксе у евалуацијама оценили високим оценама, а најбољи су по обављеној пракси добили посао.

Ове године у програму ће учествовати компаније: Alumil YU Industry, LG Hemija, Mercure Belgrade Excelsior Beograd, Kleemann Liftovi, Intelli, Junior, Eurofast global, Inos Balkan, Eurobank i Eko Serbia.

Пријављивање студената ће се обављати преко портала  www.studentskapraksa.com

Неопходно је да кандидати направе кориснички налог у зони за студенте. Студенти који су заинтересовани да се пријаве за праксу морају обавезно да додају на свом профилу биографију – ЦВ. После стандардних корака верификације налога преко е-поште могу да приступе бази пракси, у којој се налазе детаљни описи отворених позиција за праксу и дугме за пријаву.

Селекцију кандидата ће обављати компаније учеснице у периоду до 16. марта 2018. Програм праксе ће трајати од 19.марта до 15.јуна 2018.

Завршна свечаност и додела потврда о обављеној пракси студентима организоваће се крајем јуна месеца.

(Извор: Машински факулет)

Конкурс за националне стипендије „За жене у науци“ 2018.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У партнерству Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Националне Комисије за Унеско и компаније L’Oreal Балкан и ове године отворен је конкурс за националне стипендије у оквиру програма “За жене у науци”, намењен научницама из Србије које се баве научноистраживачким радом у области природних наука. Конкурс је отворен до 31. марта 2018. године.

У склопу новог циклуса програма биће додељене три стипендије, свака у износу од пет хиљада евра у динарској противвредности.

За стипендије „За жене у науци“ могу да конкуришу научнице које се баве истраживањима у области природних наука, имају до 35 година живота и уписане су на докторске студије или су их већ завршиле.

Детаљне информације о начину пријаве (укључујући пријавни формулар и општа правила конкурса за 2018. годину) можете погледати на интернет адреси www.zeneunauci.co.rs

L’Oréal – UNESCO „За жене у науци“ је јединствени међународни програм који постоји од 1998. године а креиран је да промовише и охрабри жене које доприносе научном напретку у целом свету. Иницијатива „За жене у науци“ постала је референтна тачка за међународна научна достигнућа, врста јавног форума и непроцењив извор мотивације, подршке и инспирације женама у области науке.

Програм националних стипендија у Србији постоји од 2010. године и део је међународног програма L’Oréal – UNESCO „За жене у науци“ који укључује различите видове подршке и афирмације улоге жена истраживача у Србији и њиховог доприноса научном напретку. Учешћем у овом програму младим научницама омогућен је приступ међународној заједници жена у науци. Стипендисткиње ће бити проглашене на свечаној церемонији која ће бити одржана у Београду током јесени 2018. године.

(Извор: Машински факултет)

Висока делегација МФ Универзитета у Зеници посетила Машински факултет

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет у Београду угостио је прошле седмице трочлану делегацију Машинског факултета Универзитета у Зеници, коју су чинили декан те високошколске установе, проф. др Фуад Хаџикадунић, продекан за наставу, проф.др. Амра Талић-Чикмиш и продекан за НИД и међународну сарадњу, проф. др Недељко Вукојевић.

Госте из БиХ примио је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, а у првим званичним разговорима посвећеним успостављању и унапређењу тешње сарадње два факултета учествовали су и продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић и продекан за међународну сарадњу, проф. др Ненад Зрнић.

Након разговора, гости из Зенице су у пратњи председника Комисије за маркетинг МФ, проф. др Марка Милоша, обишли лабораторије Катедре за производно машинство и Катедре за моторна возила, а имали су прилику и да ближе упознају са студентским пројектом „Друмска стрела“ и посете Аеротунел МФ.

Проф. др Фуад Хаџикадунић: Радујемо се будућој сарадњи са МФ

Иако сарађујемо дуги низ година, ово је прва званична посета руководства МФ у Зеници Машинском факултету у Београду, рекао је декан МФ Универзитета у Зеници, проф. Фуад Хаџикадуновић. Основни циљ посете према његовим речима јесте сагледавање могућности за успостављање и продубљивање конкретне сарадње два факултета у у области образовања, научног истраживања и заједничког учешћа на међународним истаживачким пројектима.

Ово је била прилика да са колегама у Београду разговарамо о активностима које се спроводе на оба факултета и сагледамо реалне могућности и области у којима можемо заједно да сарађујемо. С обзиром на актуелне трендове у региону и све присутнији концепт нове индустријализације заснован на моделу Индустрија 4.0 као добра подручија издвајају се – сарадња кроз научноистраживачки рад и примену лабораторијске опреме, заједничко учешће на међународним конференцијама и у ЕРАЗМУС ПЛУС пројектима у којима већ сарађујемо, истакао је проф. Хаџикадуновић.

Говорећи о значају регионалног повезивања високообразовних институција, наш саговорник је подсетио да је та тема стално присутна на скуповима представника машинских факултета у региону. На последњем сусрету декана уприличеном на МФ у Источном Сарајеву разговарали смо о заједничким визијама шта је то инжењер новог доба и у ком правцу образовање машинских инжењера треба да иде. Један од одговора је, овде на Машинском факултету у Београду и његовим капацитетима. То значи да су аутоматизација, роботизација, мехатроника и сл. области у којима, кроз сарадњу, треба да учимо једини од других и да се у том смислу угледамо на искуства европских факултета и универзитета, нагласио је проф. Хаџикадуновић.

(Извор: Машински факултет)

Истраживачи из Словачке у посети МФ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет Универзитета у Београду, угостио је прошле седмице тим истраживача са Машинског факултета Словачког техничког Универзитета у Братислави, који заједно са колегама из Београда учествују у реализацији билатералног пројекта „Research of the state of gear teeth surface made from 3D printing at low load operation“ Словачки истраживачи, др Jan Danko, руководилац пројекта са словачке стране, др Jozef Bucha и Томаж Tomaž Milesich, имали су прилику да се упознају са научноистраживачким радом на Машинском факултету и обиђу неке од лабораторија.

Госте из Словачке примио је и декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, који је руководилац пројекта из Србије, а нас је, између осталог, интересовало да ли су задовољни посетом, шта им је посебно привукло пажњу, како се одвија пројекат и који су највећи изазови са којима се суочавају у истраживању.

Др Jozef Bucha изразио је задовољство што је имао прилику да посети Машински факултет и о колегама из Београда има само речи хвале. Имали смо прилику да и раније у оквиру једног Темпус програма сарађујемо са истраживачима МФ. Тада смо успоставили темеље за даљу сарадњу, о чему најбоље говори актуелни пројекат, рекао је Bucha.

Његов колега, Tomaž Milescih посебно наглашава менаџерске способности запослених на МФ, а пријатно је изненађен и опремом лабораторија. Планирамо да у мају или јуну поново посетимо МФ, рекао је Milescih, нагласивши да је веома импресиониран Аеротунелом МФ.

Наши саговорници кажу да су задовољни досадашњом реализацијом заједничког пројекта где раде на поређењу карактеристика зупчаника одштампаних методом адитивне технологије (3Д штампе) са карактеристикама класичних челичних зупчаника.

Циљ нам је да дођемо до одговора да ли се неки челични зупчаник, који током производње откаже, може привремено заменити зупчаником одштампаним на 3Д штампачу и на које време. Ово је тек прва година пројекта који траје до марта наредне године и до сада смо већ испитали неке од узорка и стандардизоване епрувете, а највећи изазов је да резултате експерименталних истраживања екстраполирамо на реалне машинске објекте, подвлачи др Жарко Мишковић, један од чланова пројектног тима са МФ у Београду.

Овакви, међународни пројекти, према речима др Jozef Bucha, веома су значајни за младе истраживаче и њихово професионално напредовање, посебно када је реч о избору у звања. С друге стране, рекао је он, искуства на оваквим пројектима отварају вам врата да аплицирате и за неке веће пројекте. Машински факултет у Братислави велику пажњу посвећује сарадњи са универзитетима, јер су ти пројекти оријентисани првенствено на науку, али доста сарађујемо и са привредом јер ти пројекти доносе финансијска средства потребна за финансирање научних истраживања, нагласио је др Bucha.

Tomaž Milescih шаљиво каже да би себе могао да види као истраживача на МФ, јер је импресиониран међуљудским односима, посебно посвећеношћу запослених истраживачком раду. У сваком случају, наставио је, заинтересовани смо за даљу сарадњу са МФ кроз заједничко аплицирање и на друге пројекте, попут ЕРАЗМУС ПЛУС-а или неког новог типа пројеката. МФ у Братислави веома тесно сарадјује и са аутоиндустријом, па би тема неких будућих заједничких пројеката могла да буде развој аутоделова и сл., поручио је на крају Jozef Bucha.

(Извор: Машински факултет)

Societe General банка позива студенте МФ да учествују у Fluo Generator пројекту

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Машински факултет у Београду подржао је Fluo Generator – нови пројекат Societe General банке чији је циљ да се кроз партнерство са факултетима подстакне и подржи иновативност и предузетништво студената и на тај начин помогне даљи развој друштвено одговорног пословања (CSR) и бизнис идеја у Србији.

Fluo Generator факултетима отвара простор да се промовишу и позиционирају као високошколске установе које подстичу и иновације и предузетничких дух, проширују базу будућих талената, а студенти могу да израђују и развијају сопствене иновативне пројекте и што је најважније да се повежу са инвеститорима, речено је, између осталог на стастанку Управе МФ са представницма Societe General банке.

Ова идеја је наставак прошлогодишњег Generator пројекта који је окупио више од хиљаду предлога за иновативна и одржива решења у привреди, а 40 најинтересантнијих ушло је у трку за награду за најбољу иновацију у привреди. Сада желимо да дођемо до што већег броја оригиналних идеја и иновација отвореног типа, које су резултат студентских промишљања, а најбоље ћемо медијски промовисати и представити потенцијалним инвеститорима, рекао је Саша Радовић, регионални менаџер Societe General банке за рад са становништвом. Радовић је позвао студенте свих модула на МФ да што пре дефинишу своје иновативне идеје, оформе тимове и пријаве се за учешће у овом пројекту.

Пријава ће трајати од 8. до 15. марта на сајту www.generator.rs, а студенти могу аплицирати и једноставним објашњењем идеје, коју ће касније развијати и представити као бизнис план.

Веома је важно да схватимо да иновацијама живот чинимо смисленијим и сталним инвестирањем унапређујемо, поручио је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић. Зато треба, додао је он, стално подстицати креативност, пре свега, код студената, будућих машинских инжењера, који ће током професионалне каријере морати да буду спремни да решавају сваки инжењерски изазов који доноси ново време, а не да чекају да га неко други реши. У том смислу овај пројекат свакако је подстицај генерисања креативности и у складу је са активностима Машинског факултета на унапређењу квалитета наставе, научноистраживачког рада, сарадње са привредом и међународне научне сарадње, закључио је Декан МФ.

Током састанка било је речи и о евентуалној подршци Societe Generale банке тиму “Друмска стрела” који већ 7 година веома успешно учествује у светски познатом такмичењу Формула Студент, а који је постао бренд не само МФ и Универзитета у Београд, него и целе Србије. Учесници састанка су се сагласили да би финансијска донација банке била само једнократна помоћ пројекту и да би било много сврисходније када би се кроз стипендирање студената обезбедило стално финансирање. С тим у вези, изнет је и предлог да Societe Generale банка у наредном периоду својим утицајем међу клијентима из привреде привуче потенцијалне инвеститоре пројекта “Друмска стрела”. То смо већ радили и отворени смо за ту причу, рекао је генерални менаџер Societe Generale банке за сарадњу са становништвом Саша Радовић.

Поред господина Саше Радовића и Декана МФ, састанку су присуствовали и продекан за наставу МФ проф. др Љубодраг Тановић, продекан за научноистраживачки рад МФ, проф. др Драгослава Стојиљковић, ментор тима “Друмска стрела”, проф. др Марко Милош, менаџери експозитура Социете Генерал банке Крунска и Ташмајдан, госпође Маја Петровић и Оливера Јанковић, вођа тима “Друмска стрела” Миљана Стојановић, студент продекан МФ Милош Ђоковић и представник Студентског парламента МФ Љубомир Симеуновић.

(Извор: Машински факултет)

Најављена реконструкција зграде старе топлане МФ, ускоро и нови плато

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић је заједно са градским менаџером Града Београда Гораном Весићем обишао зграду старе топлане Машинског факултета у Иванковачкој улици и најавио да ће Влада Србије у наредном периоду разматрати пројекат реконструкције тог објекта као приоритет.

Ове године Машински факултет обележава 70 година постојања и желимо да помогнемо студентима који се баве дигитализацијом индустрије да добију свој простор. Планови су да се у згради топлане изгради Национални центар за роботику и иновациону дигитализацију индустрије како би млади у једном иновационом амбијенту могли да дају свој допринос“, рекао је Поповић.Подсетивши на вишедеценијску традицију МФ, министар је истакао да та образовна установа има изванредну историју и садашњост, те да сарађује са најзначајнијим домаћим и страним компанијама. Зато се студентима мора омогућити амбијент, али и технологија и техника како би и у будућности могли да раде још више и боље. Машински факултет има велику помоћ и од Града Београда и мислим да ћемо у сарадњи са Градом овај пројекат врло брзо почети да реализујемо“, нагласио је министар.

Декан МФ, проф. др Радивоје Митровић рекао је да је бивша топлана у Иванковачкој 5 државна зграда дата на коришћење Машинском факултету и да се данас само делимично користи. У једном делу зграде смештене су Катедра за бродоградњу и део Катедре за термотехнику, а други део зграде, у коме су били смештени котлови за производњу топлотне енергије, одавно се не користи. Тај део простора је сада потпуно празан, али веома погодан за адаптацију и то је добра прилика да МФ добије, не само простор за лабораторије, него и могућност да компетенције и вештине студената подигне на виши, светски ниво. Кроз системски осмишљен рад и пројекте попут израде аутомобила, дрона, квадрокоптера, 3Д штампача и сл., не само да би квалитет наставе и научноистраживачког рада подигли на виши ниво, него би отворили и већи простор за међународну сарадњу, истакао је проф. Митровић.

Машински факултет има идејни пројекат уређења дела зграде старе топлане, али не и средства за његову адаптацију, због чега су се обратили надлежним државним институцијама. Влада Србије, коју представаља министар Поповић, ово види као сјајну прилику за реализацију приоритета да, кроз подизање предузетничког духа, формирање старт ап-ова, спин оф, пословно техничких инкубатора , иновативних центара, део најбољих студената инжењерства, задржи у земљи. С друге стране, наставио је, кроз овај пројекат и сам Машински факултет би добио одрђене бенефите, а министар Поповић је обећао да ће кроз разделе у Буџету РС предвиђене за иновације, али и кроз друге буџетске разделе, покушати да овај пројекат кандидује као један од приоритетнијиг за финансирање у овој и наредној години. То је, по мом мишљењу оптималан рок, нагласио је проф. Митровић.

МФ добија и нови плато

Градски менаџер Горан Весић је рекао да ће током ове године почети реконструкција улица Краљице Марије, 27. Марта, Џорџа Вашингтона, Цара Душана и навео да је то прилика да се уреди плато испред МФ. Реконструкција ових улица је велики пројекат Града Београда и радиће се у неколико фаза и то је прилика да Машински факултет, у години када обележава 70 година постојања и 145 година науке о машинству, добије улаз у зграду какав заслужује. То смо већ радили испред Правног факултета и Факултета политичких наука, а сада је на ред дошао и Машински факултет. У том смислу ћемо као Град, заједно са Машинским факултетом, учествовати у томе како би студенти добили уређен простор где могу да седе и проводе време, нагласио је Весић.

Град Београд блиско сарађује са истраживачима Машинског факултета и та сарадња нам је веома важна, рекао је градски менаџер подсетивши да и студенти МФ иду на праксу у неколико градских предузећа. У сарадњи са Београдским универзитетом спроводимо БГ праксу у оквиру које стотине студената пролази кроз наша јавна предузећа и мислим да треба да наставимо да сарађујемо на тај начин, рекао је Весић. Осим тога, подсетио је, Град Београд је заједно са Београдским универзитетом и Министарством просвете пре неколико година обновио рад Научно-технолошког парка у Београду и то управо по моделу инкубатора са Машинског факултета. Оно у чему су они успели, преселили смо у НТП, што се показало добрим јер је то сада место са 50 компанија у којима ради 560 младих инжењера, нагласио је Весић.

Декан МФ је поздравио одлуку градских власти да у склопу реконструкције улице Краљице Марије уреди и простор испред Машинског факултета. Спремност градске управе да препозна и финансијски помогне сарадњу појединих факултета БУ са Градом Београдом је свакако леп гест, оценио је проф Митровић. Ово је још једна потврда да је Град Београд сарадњу са Универзитетом у Београду препознао као кључног генератора сопственог развоја, јер на тај начин може успешније и јефтиније решавати своје развојне проблеме. Подсетивши да МФ годинама сарађује са великим бројем јавних комуналних предузећа, декан МФ је изразио наду да ће у наредном периоду та сарадња бити много боља.

(Извор: Машински факултет)

Предавање проф. Душана П. Секулића

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Проф. др Душан П. Секулић, са Универзитета Кентаки у САД, одржао је у уторак на Машинском факултету предавање на тему „Кретање течне алуминијумске легуре преко површина карактерисаних добрим или лошим квашењем”.

Током предавања, проф. Секулић је представио фундаменталну студију о распростирању микро слојева течних алуминијумских легура, која је део програма вишегодишњег пројекта под покровитељством Националне Аеронаутичке и Свемирске Администрације USA (NASA). Реч је о студији распростирања микро слојева течног метала покретаног дејством површинског напона и лимитираног његовим вискозитетом у условима постојања реакција или њиховог одсуства, на субстратима начињеним од алуминијума или алуминијум оксида, истакао је проф. Секулић.

Пројекат, према његовим речима, има за циљ разрешавање проблема оштећења узрокованих микрометеоритима и васионским отпадом до којих долази услед пенетрације кроз спољне слојеве свемирских објеката као што је међународна свемирска станица (ISS), или конструкције планиране за будуће мисије на ванземаљским локацијама. Поред тога,  од практичног интереса су примене за формирање конструкција у свемиру или на ванземаљским објектима коришћењем технологија спајања метала или неметала.

На предавању су представљени и експериментални подаци о распростирању микро слојева течних алуминијумских легура у условима присуства гравитације као и приступи моделирању равнотежних стања и/или кинетике процеса.

(Извор: Машински факултет)

Амбасадор НР Кине у Србији у посети МФ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Амбасадор НР Кине у Србији, Његова екселенција Ли Манчанг посетио је Машински факултет у Београду, где је са руководством факултета разговарао о могућностима сарадње МФ са научним институцијама у Кини. Поред декана МФ,прод. др Радивоја Митровића, у разговору су учествовали и продекан за наставу, проф. др Љубодраг Тановић, продекан за међународну сарадњу, проф. др Ненад Зрнић, продекан за научноистраживачки рад, проф. Драгослава Стојиљковић, као и дугогодишњи пријатељ господина Ли Манчанга, проф. др Драган Милановић.

Ово је моја прва званична посета Машинском факултету и први утисци су сјајни, истакао је господин Ли Манчанг, оценивши да постоји велики простор и велики потенцијал за успостављање успешне сарадње у области науке и истраживања. Централна тема разговора, према његовим речима, односила се на будућу сарадњу МФ са универзитетима у Кини, а било је речи и о унапређењу сарадње МФ са Железаром у Смедереву и ТЕ Костолац. У том смислу, велика ми је част и задовољство што сам имао прилику да са руководством МФ разговарам о нашој будућој сарадњи, нагласио је на крају Ли Манчанг.

Кинески амбасадор је , иначе, велики пријатељ наше земље у којој је, као студент Високе пословне школе, боравио крајем 70-тих и почетком 80-тих година прошлог века. Од тада датира и његово пријатељство са проф. Драганом Милановићем, редовним професором МФ са Катедре за индустријско инжењерство.

Ли Манчанга сам упознао током студија, у читаоници трећег блока Студентског дома “Пенезић”, где смо обојица учили и припремали испите, рекао је проф. Милановић, евоцирајући успомене на студентске дане. Случајно познанство у читаоници временом је прерасло у искрено пријатељство које траје и данас.  Манчанг ми се често обраћао за помоћ око превода неких термина на српском језику. Временом смо се зближили и спријатељили. Водили смо дуге разговоре о великом броју тема, али и о породици. Заједно смо излазили и дружили се. Иако су нам се путеви након студија  разишли, наше пријатељство траје и данас. Манчаг је човек истински посвећен и воли своју земљу, али је и велики пријатељ Србије. Веома поштује и разуме људе са ових простора, закључио је проф. Милановић.

(Извор: Машински факултет)

Групно спремање испита: Математика 3, петак, 02. фебруар

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Студентски парламент Машинског факултета наставља пројекат „Групно спремање испита“ и у фебруарском испитном року. Овај вид наставе студентима пружа могућност да пред испит још једном преиспитају своје знање, отклоне евентуалне нејасноће и лакше положе испит. Групно спремање испита водиће асистенти и студенти  који су са високом оценом положили предмет. Прве на реду су вежбе из предмета Математика 3, а водиће их колега Лука Миличић, један од  најбољих студената треће године ОАС. Током вежби радиће се задаци са претходних испитних рокова.   Групно спремање из Математике 3 одржаће се у петак 02. Фебруара 2018. у амфитеатру 208 od 14 часова.

(Извор: Машински факултет)