4. април – Дан студената

Ранијих година, Дан студената Универзитета у Београду обележавао се низом свечаности и био је нерадан дан Универзитета у Београду. Ова традиција се претходних година изгубила, али Савез студената Београда улаже напоре у циљу очувања традиције студената и студентског организовања на Универзитету у Београду чији је 4. април изузетно важан део. Уколико било који студент Машинског факултета планира да учествује на манифестацијама 4. априла и тиме изостане са наставе, нека се јави студенту продекану Марку Гојаку на е-mail student@mas.bg.ac.rs како би му се изостанци оправдали а настава надокнадила.

Промоција књиге „Бора Станковић: Игра мог живота“

У уторак, 22. марта 2016. године у 18 часова, у Свечаној сали (211) Машинског факултета Универзитета у Београду, одржаће се представљање књиге Александра Милетића, спортског новинара листа „Политика“, под називом: „Бора Станковић: Игра мог живота“.
На промоцији ће учествовати и главни актер књиге, господин Бора Станковић, дугогодишњи Генерални секретар Међународне кошаркашке федерације ФИБА, са којим ће Александар Милетић да води разговор о кошарци.

Улаз је слободан, а Ви сте добродошли!

Промоција ће бити завршена на време како би љубитељи кошарке стигли на почетак утакмице Цедевита-Црвена звезда, која је у 20 часова истог дана.

Представљање компаније Greiner и JP packaging.

Greiner GroupКомпанија Greiner и JP packaging ће у петак, 18.3.2016. године у 13 часова на 5. спрату у сали 514 на Машинском факултету, представити своју фирму и понудити посао студентима завршних година.

„Упознај будућност, пробуди креативност, буди успешан!”

Удружење студената технике Европе – БЕСТ Београд, девети пут заредом организује инжењерско такмичење ─ ЕБЕЦ Београд у склопу „Београдски дани инжењера”. Такмичење ће се одржати у периоду од 10. до 14. марта на Машинском факултету у Београду. Више детаља.

Правилник о категоризацији научних часописа још се усаглашава.

Влада Србије усвојила је Стратегију научног и технолошког развоја за период од 2016. до 2020. године, чиме је испуњен први од услова за расписивање конкурса за нови пројектни циклус, рекао је министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић за дневни лист „Политика“. Цео чланак.

Округли сто на тему „Нацрт Акта о вредновању, избору, финансирању и праћењу пројеката за нови пројектни циклус“.

У четвртак 3. марта 2016. године на Машинском факултету Универзитета у Београду одржан је Округли сто на којем се разговарало о Конкурсу за науку и његовим критеријумима, као и о Стратегији научнотехнолошког развоја Републике Србије за 2016-2020. год. У округлом столу су учествовали др Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Вера Дондур, државни секретар, др Никола Танић, помоћник министра за науку, проф. др Бранко Бугарски, помоћник министра за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем, проф. др Виктор Недовић, помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције, сви факултети Универзитета у Београду, сви институти Универзитета у Београду, као и Колегијум ректора Универзитета у Београду.

Саопштење Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Округли сто на тему “Учешће образовних и научних институција у припреми за преговарачко поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика“

У уторак 1. марта 2016. године на Машинском факултету Универзитета у Београду одржан је Округли сто на тему “Учешће образовних и научних институција у припреми за преговарачко поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика“ .
Србија мора да спроводи своју сопствену индустријску политику у чије креирање морају да буду укључене наука и научне институције, показала је дискусија на Машинском факултету у Београду.
На округлом столу „Учешће образовних институција у припреми за преговарачко поглавље 20- предузетништво и индустријска политика“ који су заједнички организовали  Привредна комора Београда и Машински факултет Универзитета у Београду, представници техничких факултета у оквиру Универзитета у Београду,  научних институција, института  и надлежних министарстава, као и експерти за Европску унију, сложили су се да је пред Србијом озбиљан посао. То потврђују и искуства земаља које су последње ушле у ЕУ, посебно Хрватске која се намучила у припремању овог документа.
Да ни Србији неће бити лако да дефинише правце развоја своје привреде на дуги рок и да утврди приоритете потпуно је извесно, али је исто тако јасно да је то неопходно и без захтева ЕУ. Учесници у расправи, такође, су се сложили да би у конципирању индустријске политике, у оквиру којe би, према захтевима ЕУ, требало бити обухваћено много више од саме индустрије, морали да учествују и представници науке и образовања који могу да помогну и имају шта да кажу или понуде. Ова панел дискусија је једна у низу, како је најављено, допринос припреми платформе за отварање поглавља 20 у преговорима о приступању ЕУ.
„Мора да дође до концентрације ресурса који генеришу промене, а да национална стратегија обухвати кохезионе политике и регионални развој“, рекао је независни експерт за мала и средња предузећа, Игор Бркановић.
„Наука и привреда морају да се повежу јер без тога се не може до нових производа и тржишних ниша,  што је важан део индустријске политике“, оценила је помоћник министра привреде Катарина Обрадовић.
Како  до нових производа и тржишних ниша, једно је од главних питања на које ће се одговор тек потражити. „Од нас се очекује да препознамо трендове и да их преточимо у наше конкурентске предности и нише на тржишту. Ми смо мала земља и морамо да се фокусирамо на само неколико ствари“, истакла је помоћник министра привреде. Она је навела да би једна од области могла да буде животна средина која постаје све значајнија како по улагањима тако и по важности и у Европској унији, и глобално. Али Србија мора да се определи за само један сегмент. „Наука и образовање могу да  генеришу нове пројекте и  укажу како иновације да заживе, али само у областима које можемо комерцијално да наплатимо“, указала је она.
Катарина Обрадовић, која је шеф преговарачке групе за Поглавље 20, упозорила је да нема много смерница и да оно обухвата једну ЕУ директиву и две велике области: индустријску политику и развој малих и средњих предузећа. Што се тиче ове друге области, основа је европски Акт о малом бизнису , док у случају индустријске политике  нема јавних упутстава. Индустријска политика и стратегије за њено спровођење имају циљ да повећају конкурентност, убрзају структурне промене, приватизацију и реиндустријализацију, допринесу побољшању пословног амбијента, повећању извоза и инвестиција, као и да подстичу развој предузетништва и иновације.
„Од нас се тражи да знамо шта радимо, како да водимо индустријску политику и користимо дозвољене инструменте. Када се усвоји аналитичка основа у виду националног документа о  индустријској политици биће потребно још две, три године за оцену како ми то спроводимо и проверу да ли остварујемо резултате“, истакла је помоћник министра привреде.
Председник Привредне коморе  Београда Миливоје Милетић оценио је да би се у конципирању индустријске политике Србије требало фокусирати на конкурентност. „Кључно ограничење које данас српска привреда има је конкурентност. То је незаобилазна тема на свим скуповима које организујемо са инопартнерима, а наша предузећа имају гледано у просеку слабе капацитете за апсорбовање знања, иновација и нових технологија које доминантно треба да утичу на конкурентност. Конкурентност на јефтиној радној снази и сировинама сигурно није одрживо  решење, а променама морамо да управљамо“, истакао  је Милетић. Он је навео да би требало предузети низ корака у правцу већег учешћа индустрије, али и домаћег знања и памети и оценио да  Београд у том погледу заиста има озбиљне ресурсе.
Декан Машинског  факултета проф. др Радивоје Митровић  рекао је да је, доносећи програм  Хоризонт, Европска унија желела да све сажме у неколико аксиома. „Изврсност у науци је први аксиом чији је циљ да резултира у већој конкурентности европских компанија у односу на америчке и кинеске, јер време осредњости је прошло“, истакао је Митровић. Он је навео да је други постулат  индустријско лидерство. „Ако се изврстан резултат у светским размерама не комерцијализује и не преточи у нови производ, нову технологију, софтвер или  генотип и немамо иновацију са којом  се остварује раст, онда је такав резултат ништаван“, оценио је Митровић. Наводећи  друштвени изазов као трећи постулат ЕУ он је објаснио да то подразумева да се волунтаризам мора заменити врхунским професионализмом. Како у управљању институтима, факултетима и компанијама, тако и државом.
Паметне специјализације требало би  да буду резултат ова три аксиома, сматра Митровић. „Не могу сви да производе све, па пронађимо начин у чему можемо да се такмичимо са другима. Простора има ако будемо гледали у будућност,  десет или двадесет година унапред  када главни проблем може да буде како манипулишемо материјом и шта ће да замени еру нафте“, навео је он, и оценио да су универзитети  право место да се размишља о томе,  разуме ово време и да се у односу на њега на правилан начин постави. „Потребно је да се што пре промене или избаце   садржаји у наставним плановима који су застарели, а да се убаце нови. Проблеме не гурамо под тепих него морамо да о њима разговарамо. Овакав  дијалог  треба да постане стални јер нама недостаје документ дугорочног развоја. Потенцијал је велики, недостаје нам артикулација, а темпо преговора ће диктирати потребу за оваквим састанцима“, поручио је Митровић.

 

Џез клуб

Др Давор Острић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, је са својим оркестром, као клавириста и организатор, ушао у дванаесту сезону свирања џеза четвртком на Машинском факултету у Београду. У оркестру свирају истакнути музичари са РТС. Професор Острић ће са својим квартетом наставити свирање четвртком у новом термину од 20:00 до 23:00 часова.

Презентација фирми Meusburger i Solfins

У среду 24. фебруара 2016. године у 13 часова у сали 513 на V спрату биће одржана презентација фирми Meusburger i Solfins.
Позивамо све заинтересоване да присуствују презентацији. Програм Meusburger фирме је највише везан за Производно машинство, конструкцију алата за бризгање пластике и просецање/пробијање.
Програм презентације је следећи:
1. MEUSBURGER / www.meusburger.com / – Борис Стантић:
– Информације и упознавање са фирмом Meusburger, процеси у производњи делова (каталози за израду алата за бризгање пластике, просецање-пробијање, радионичка опрема)
– Коришчење дигиталних медија у конструкцији, стандардни делови у изради алата, CAD import и асистент за састављање спецификације материјала (лака решења и асистенти за убрзање одабира потребних делова у конструкцији)
2. SOLFINS / www.solfins.com / – Миле Андесилић:
– Информације о комплетној палети компаније Solfins (Dassault Systemes – SolidWorks, ali i Catia, Enovia, Delmia, Simulia softverskim rešenjima, kao i SolidCAM softveru) и њихов потенцијал за истраживачке центре.
– Meusburger/Solfins сарадња и база за брзу конструкцију алата за бризгање.
– 3D experience платформа као решење за једну верзију истине (3DEXPERIENCE је свеобухватна пословна платформа која пружа софтверска решења за све сегменте вашег пословања – од маркетинга и продаје до развоја производа и производње)