Округли сто на тему „Нацрт Акта о вредновању, избору, финансирању и праћењу пројеката за нови пројектни циклус“.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У четвртак 3. марта 2016. године на Машинском факултету Универзитета у Београду одржан је Округли сто на којем се разговарало о Конкурсу за науку и његовим критеријумима, као и о Стратегији научнотехнолошког развоја Републике Србије за 2016-2020. год. У округлом столу су учествовали др Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, проф. др Вера Дондур, државни секретар, др Никола Танић, помоћник министра за науку, проф. др Бранко Бугарски, помоћник министра за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем, проф. др Виктор Недовић, помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције, сви факултети Универзитета у Београду, сви институти Универзитета у Београду, као и Колегијум ректора Универзитета у Београду.

Саопштење Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Округли сто на тему “Учешће образовних и научних институција у припреми за преговарачко поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика“

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У уторак 1. марта 2016. године на Машинском факултету Универзитета у Београду одржан је Округли сто на тему “Учешће образовних и научних институција у припреми за преговарачко поглавље 20 – предузетништво и индустријска политика“ .
Србија мора да спроводи своју сопствену индустријску политику у чије креирање морају да буду укључене наука и научне институције, показала је дискусија на Машинском факултету у Београду.
На округлом столу „Учешће образовних институција у припреми за преговарачко поглавље 20- предузетништво и индустријска политика“ који су заједнички организовали  Привредна комора Београда и Машински факултет Универзитета у Београду, представници техничких факултета у оквиру Универзитета у Београду,  научних институција, института  и надлежних министарстава, као и експерти за Европску унију, сложили су се да је пред Србијом озбиљан посао. То потврђују и искуства земаља које су последње ушле у ЕУ, посебно Хрватске која се намучила у припремању овог документа.
Да ни Србији неће бити лако да дефинише правце развоја своје привреде на дуги рок и да утврди приоритете потпуно је извесно, али је исто тако јасно да је то неопходно и без захтева ЕУ. Учесници у расправи, такође, су се сложили да би у конципирању индустријске политике, у оквиру којe би, према захтевима ЕУ, требало бити обухваћено много више од саме индустрије, морали да учествују и представници науке и образовања који могу да помогну и имају шта да кажу или понуде. Ова панел дискусија је једна у низу, како је најављено, допринос припреми платформе за отварање поглавља 20 у преговорима о приступању ЕУ.
„Мора да дође до концентрације ресурса који генеришу промене, а да национална стратегија обухвати кохезионе политике и регионални развој“, рекао је независни експерт за мала и средња предузећа, Игор Бркановић.
„Наука и привреда морају да се повежу јер без тога се не може до нових производа и тржишних ниша,  што је важан део индустријске политике“, оценила је помоћник министра привреде Катарина Обрадовић.
Како  до нових производа и тржишних ниша, једно је од главних питања на које ће се одговор тек потражити. „Од нас се очекује да препознамо трендове и да их преточимо у наше конкурентске предности и нише на тржишту. Ми смо мала земља и морамо да се фокусирамо на само неколико ствари“, истакла је помоћник министра привреде. Она је навела да би једна од области могла да буде животна средина која постаје све значајнија како по улагањима тако и по важности и у Европској унији, и глобално. Али Србија мора да се определи за само један сегмент. „Наука и образовање могу да  генеришу нове пројекте и  укажу како иновације да заживе, али само у областима које можемо комерцијално да наплатимо“, указала је она.
Катарина Обрадовић, која је шеф преговарачке групе за Поглавље 20, упозорила је да нема много смерница и да оно обухвата једну ЕУ директиву и две велике области: индустријску политику и развој малих и средњих предузећа. Што се тиче ове друге области, основа је европски Акт о малом бизнису , док у случају индустријске политике  нема јавних упутстава. Индустријска политика и стратегије за њено спровођење имају циљ да повећају конкурентност, убрзају структурне промене, приватизацију и реиндустријализацију, допринесу побољшању пословног амбијента, повећању извоза и инвестиција, као и да подстичу развој предузетништва и иновације.
„Од нас се тражи да знамо шта радимо, како да водимо индустријску политику и користимо дозвољене инструменте. Када се усвоји аналитичка основа у виду националног документа о  индустријској политици биће потребно још две, три године за оцену како ми то спроводимо и проверу да ли остварујемо резултате“, истакла је помоћник министра привреде.
Председник Привредне коморе  Београда Миливоје Милетић оценио је да би се у конципирању индустријске политике Србије требало фокусирати на конкурентност. „Кључно ограничење које данас српска привреда има је конкурентност. То је незаобилазна тема на свим скуповима које организујемо са инопартнерима, а наша предузећа имају гледано у просеку слабе капацитете за апсорбовање знања, иновација и нових технологија које доминантно треба да утичу на конкурентност. Конкурентност на јефтиној радној снази и сировинама сигурно није одрживо  решење, а променама морамо да управљамо“, истакао  је Милетић. Он је навео да би требало предузети низ корака у правцу већег учешћа индустрије, али и домаћег знања и памети и оценио да  Београд у том погледу заиста има озбиљне ресурсе.
Декан Машинског  факултета проф. др Радивоје Митровић  рекао је да је, доносећи програм  Хоризонт, Европска унија желела да све сажме у неколико аксиома. „Изврсност у науци је први аксиом чији је циљ да резултира у већој конкурентности европских компанија у односу на америчке и кинеске, јер време осредњости је прошло“, истакао је Митровић. Он је навео да је други постулат  индустријско лидерство. „Ако се изврстан резултат у светским размерама не комерцијализује и не преточи у нови производ, нову технологију, софтвер или  генотип и немамо иновацију са којом  се остварује раст, онда је такав резултат ништаван“, оценио је Митровић. Наводећи  друштвени изазов као трећи постулат ЕУ он је објаснио да то подразумева да се волунтаризам мора заменити врхунским професионализмом. Како у управљању институтима, факултетима и компанијама, тако и државом.
Паметне специјализације требало би  да буду резултат ова три аксиома, сматра Митровић. „Не могу сви да производе све, па пронађимо начин у чему можемо да се такмичимо са другима. Простора има ако будемо гледали у будућност,  десет или двадесет година унапред  када главни проблем може да буде како манипулишемо материјом и шта ће да замени еру нафте“, навео је он, и оценио да су универзитети  право место да се размишља о томе,  разуме ово време и да се у односу на њега на правилан начин постави. „Потребно је да се што пре промене или избаце   садржаји у наставним плановима који су застарели, а да се убаце нови. Проблеме не гурамо под тепих него морамо да о њима разговарамо. Овакав  дијалог  треба да постане стални јер нама недостаје документ дугорочног развоја. Потенцијал је велики, недостаје нам артикулација, а темпо преговора ће диктирати потребу за оваквим састанцима“, поручио је Митровић.

 

Џез клуб

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Др Давор Острић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, је са својим оркестром, као клавириста и организатор, ушао у дванаесту сезону свирања џеза четвртком на Машинском факултету у Београду. У оркестру свирају истакнути музичари са РТС. Професор Острић ће са својим квартетом наставити свирање четвртком у новом термину од 20:00 до 23:00 часова.

Презентација фирми Meusburger i Solfins

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У среду 24. фебруара 2016. године у 13 часова у сали 513 на V спрату биће одржана презентација фирми Meusburger i Solfins.
Позивамо све заинтересоване да присуствују презентацији. Програм Meusburger фирме је највише везан за Производно машинство, конструкцију алата за бризгање пластике и просецање/пробијање.
Програм презентације је следећи:
1. MEUSBURGER / www.meusburger.com / – Борис Стантић:
– Информације и упознавање са фирмом Meusburger, процеси у производњи делова (каталози за израду алата за бризгање пластике, просецање-пробијање, радионичка опрема)
– Коришчење дигиталних медија у конструкцији, стандардни делови у изради алата, CAD import и асистент за састављање спецификације материјала (лака решења и асистенти за убрзање одабира потребних делова у конструкцији)
2. SOLFINS / www.solfins.com / – Миле Андесилић:
– Информације о комплетној палети компаније Solfins (Dassault Systemes – SolidWorks, ali i Catia, Enovia, Delmia, Simulia softverskim rešenjima, kao i SolidCAM softveru) и њихов потенцијал за истраживачке центре.
– Meusburger/Solfins сарадња и база за брзу конструкцију алата за бризгање.
– 3D experience платформа као решење за једну верзију истине (3DEXPERIENCE је свеобухватна пословна платформа која пружа софтверска решења за све сегменте вашег пословања – од маркетинга и продаје до развоја производа и производње)

Промоцијa књиге „Ефикасно коришћење енергије у зградама”

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Друштво термичара Србије и Машински факултет Универзитета у Београду у оквиру сталне трибине, имају задовољство да Вас позову на промоцију књиге под називом Poziv za promociju knjige“Ефикасно коришћење енергије у зградама”, аутора Маје Тодоровић и Милана Ристановића у издању Универзитета у Београду. Промоција ће се одржати на Машинском факултету у Београду, у четвртак 25.02.2016. године са почетком у 10:30 у сали 211.

Предавање: Утицај иновативних енергетски ефикасних технологија на емисију штетних гасова са бродова.

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Друштво бродограђевних инжењера и техничара са задовољством позива све колегинице и колеге на предавање: „Утицај иновативних енергетски ефикасних технологија на емисију штетних гасова са бродова“. Предавач је господин Ивица Анчић, М. Eng. са Факултета стројарствa и бродоградњe из Загреба.
Предавање ће се одржати у понедељак 22.02.2016. од 18:00 часова, у сали 513 на V спрату Машинског Факултета.

Пројекат FUELPAGЕ

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

Пројекат FUELPAGЕ – пренос најбоље праксе из ЕУ и Чешке у области мониторинга квалитета нафтних деривата (FUELPAGE PROJECT – Transfer of best practices from EU and Czech Republic in the field of mineral fuels quality monitoring)

У фебруару започиње реализација пројекта „Изградња капацитета за унапређење система мониторинга квалитета нафтних деривата – пренос најбоље праксе против сиве економије – FUELPAGE“, који је усмерен на пренос искустава из Европске уније и Чешке Републике на пољу мониторинга квалитета нафтних деривата.
Пројекат је осмишљен у сарадњи Универзитета за хемију и технологију из Прага и Чешке асоцијације нафтне индустрије и трговине са чешке стране и Тржишне инспекције Министарства туризма, трговине и телекомуникација, Министарства рударства и енергетике, Националног нафтног комитета Србије и Машинског факултета Универзитета у Београду са српске стране.
Наредних месеци, пројекат ће се имплементирати кроз скрининг и анализу постојећег оквира мониторинга квалитета нафтних деривата у Србији, са презентацијом примера добре праксе из ЕУ и Чешке Републике, а ради преноса искустава и знања у складу са потребама корисника. Пројекат ће за резултат имати препоруке и предлоге мера за унапређење мониторинга тржишта нафтних деривата. Пројектне активности ће такође обухватити и изградњу капацитета за мониторинг кроз тренинге и посету надлежним институцијама Чешке Републике.
За потребе постизања резултата пројекта, при Министарству трговине, туризма и телекомуникација формирана је Радна група, у коју су делегирани представници свих пројектних партнера. Представник Машинског факултета који ће учествовати у раду Радне групе је проф. др Драгослава Стојиљковић.
Почетак реализације пројекта је правовремен, имајући у виду да су стечена прва искуства у погледу имплементације недавно усвојеног законодавног оквира за мониторинг квалитета деривата нафте који се примењује од 1. децембра 2015. године. Кроз ову прву фазу имплементације било је могуће идентификовати карике система у којима ће бити потребно постићи унапређење, већ у раној фази примене мониторинга. Размена искустава и преглед примера добре праксе из ЕУ и Чешке Републике, позитивно ће допринети унапређењу ефикасности уведеног система и његовој даљој адаптацији.
Пројекат „FUELPAGE“ суфинансира Централноевропска иницијатива кроз Програм размене знања и искустава (KEP Italy), преко ЦЕИ фонда при Европској банци за обнову и развој, који у потпуности финансира Република Италија. Национални нафтни комитет Србије додатно је са своје стране суфинансирао реализацију овог пројекта.

Конференција о стратегији ново-индустрализације Србије

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

На Машинском факултету у Београду у периоду од 30. маја до 3. јуна 2016. године одржаће се Конференција о стратегији ново-индустрализације Србије.
Conference – Advanced Manufacturing as the Foundation for a Succesful Society – Challenges and Opportunities for New-industrialization of Serbia / Horizon 2020/2030, 30th May – 3rd June, 2016, Belgrade, SERBIA.

Нове технологије у образовању

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја и British Council-а у периоду од 26. до 27. фебруара 2016. године у Белекспоцентру у Београду одржава се конференција и сајам „Нове технологије у образовању“. Позивамо све заинтересоване да се пријаве до 8. фебруара 2016. године.

Професор др Стојан Раденовић, једини Србин на листи најутицајнијих умова света!

Tweet about this on TwitterShare on FacebookShare on Google+Email this to someone

У дневном листу “Вечерње новости” објављен је чланак о професору др Стојану Раденовићу, редовном професору Машинског факултета у пензији, који се захваљујући својим резултатима, радовима објављеним у престижним часописима и томе што га цитирају колеге из целог света, нашао на листи „Најутицајнијих научних умова на свету у 2015. години“. Цео чланак можете прочитати овде.